Naučnici nisu u stanju da utvrde ni koje je nacionalnosti bio izvesni trgovac Voynich a da ne pričam o rukopisu wacko2 - dobro šalim se. Međutim i tu postoji zbrka jer dok sam kopkao po intu za vrlo kratko vreme našao sam informaciju da je bio ruskog porekla , ovde pročitah poljskog a na kraju doznah našeg (ma šta to značilo). Evo zanimljivog teksta koji donekle oslikava istorijat ovog rukopisa ali ne i poreklo.
"Inače ovaj rukopis je 1912. godine u Rimu na nepoznatom mestu kupio kolekcionar retkih knjiga Wilfrid Mark Vojnić koji je živeo u Americi, i kako je zapisano na povratku iz naših krajeva, tj. svoje postojbine u novu domovinu – Ameriku. Kada je kupio ovaj rukopis izmedju stranica je našao jedno pismo iz 1666. godine od profesora univerziteta u Pragu Johan Markus Marsija, koje je trebalo biti uručeno jezuitskom svešteniku Atanasijusu Kirheru u Vatikanu. Izmedju ostalog u ovome pismu stoji, da je taj rukopis kupio Rudolf II. Nemačko - Češki vladar poznat po svojoj ljubavi za okultne i mistične knjige i predmete, po ceni od 3,5 kilograma zlata. Kada je Rudolf II. abdicirao, rukopis je prilikom pljačke dvora neko prisvojio i tako je isti došao do reda katoličkih sveštenika Jezuita, čiji je pripadnik verovatno bio i Johan Markus, koji je manuskript poslao u Vatikan, ali je nekako završio u tudjim rukama. Kada je Vojnić umro bez naslednika, njegova bogata kolekcija knjiga se našla na aukciji i rukopis je kupio izvesni kolekcionar H.P. Kraus iz Njujorka 1961. godine za nepoznatu sumu novca , a pošto nije nekoliko godina mogao naći bilo koga ko bi mu protumačio zapis, on ga je poklonio biblioteci univerziteta u Jejlu."
Izvor :
VOJNIĆEV MANUSKRIPT (RUKOPIS )
Ako je verovati ovom izvoru , on Vojnić (ako je naš, tako se prezivao) pronašao je ovaj rukopis u Rimu. Ostaje nepoznato kako je rukopis, koji je navodno bio u rukama Jezuita mogao da nestane i da se pojavi u Rimu 1912 godine. Znači ovde imamo dve misterije. Prvo, ko je i šta je napisao u rukopisu i drugo ko je ukrao od Jezuita ovu knjigu i kako je moguće da se ona na tako volšeban način pojavi (u Rimu 1912 godine).
Ovom tekstu kojeg sam priložio dodao bih još jedan zanimljiv tekst. Neću izložiti ceo tekst jer je dugačak, samo jedan deo ali vraćaću se na njegove delove , naravno daću izvor, ali tek na kraju.
"Godine 1586. nemački car Rudolf II kupio je ovaj rukopis od engleskog avanturiste Edvarda Kelija, za 600 dukata - što odgovara sumi od današnjih 50.000 američkih dolara“. . . .
U predhodnom tekstu koji sam priložio nedostajao je ovaj mali detalj, od koga je Rudolf II kupio ovu knjigu . Ovde prvi put dolazimmo do imena Edvarda Kelija.
Edvard Kejli, zapravo Edvard Talbot kako mu je bilo pravo ime , je bio opskurna ličnost tog doba , okultista,prizivač anđela i posmatrač i tumač kristalne kugle ,samoproglašeni medij za duhove , čovek koji je tvrdio da poseduje tajnu pretvaranja običnog metala u zlato. Interesantan je podatak da je kao mladić bio apotekarski šegrt , pretpostavlja se da je studirao na Oksfordu (pod svojim pravim imenom), bio je obrazovan , dobro je poznavao latinski , donekle grčki. Kejli se 1582 pridružuje Džon Diu kao pomoćnih . Njih dvojica biće bliski saradnici sve do 1588.
Ukratko , Don Di (1527—1609. godine ) je bio uvaženi engleski matematičar ,astronom i astrolog, geograf , okultist i savetnik kraljice Elizabete I. Takođe, veliki deo svoga života posvetio je alhemiji, devinaciji i Hermetičkoj filozofiji .(izvor
Џон Ди - Википедија )
Džon Di je bio oduševljen Kejlijevom veštinom prizivanja i opštenja sa demonima i anđelima kroz kristalnu kuglu. Ono što je najinteresantnije za ovu našu priču je to što je Kejli tvrdio da poznaje poseban jezik anđela takozvani Enochian jezik . To je ceremonijalni jezik sa kojim je prizivao i opštio sa anđelima i za koga je tvrdio da su ga anđeli naučili , sve sa alfabetom i izgovorima. Navodno ovo je prvi jezik kojim je Adam zborio s Bogom.
Pitanje je kako su ovo dvoje okultista došli u dodir sa Rudolfom II ?
Albert Laski poljski princ za vrema vladavine Stefana Batorija, 1583 godine boravio je u Engleskoj . Osim državne misije i sastanka sa kraljicom Elizabetom , Laski se zanimao kako dopuniti vlastiti i državni budžet. Interesovao se za alhemičarsku veštinu pretvaranja običnog metala u zlato (stvaranje „kamena mudrosti“). Pošto se upoznao sa Džon Diom i njegovim pomoćnikom Kelijem (koji je tvrdio da poseduje tu veštinu) uspeva da ih nagovori da sa njim pođu na kontinent. Tamo su obilazili gradove i izvodili spiritističke seanse. Nekoliko puta su se sastajali sa Rudolfom II i pred njim izvodili seanse . Prilikom jednog susreta 1586 godine Rudolf II je otkupio već pomenuti rukopis.Tom prilikom Keli je ukazao da se u manuskriptu verovatno, nalazi odgovor na pitanja života, vaseljene i svega ostalog. Od 1586 nalaze se pod patronatom bogatog plemića Vilijamom iz Rožmberka. Naseljavaju se u Trebonu gde nastavljaju sa istraživanjima koje su počeli još u Engleskoj. Džon Di pošto je ispunio svoju političku misiju sa kojom je pošao na kontinent, jer stvorio je preduslove za političku ujidurmu (to je jedna druga priča), 1589 povlači se nazad u Englesku.
Keli je ostao i sve više se bogatio. Kralj Rudolf II koji je imao veliko poverenje počeo je gubiti strpljenje i na kraju je zatvorio Kelija 1591, a 1594 ponovo ga pustio uz Kelijevo uveravanje da će stvoriti zlato. Na kraju Rudolf opet zatvara Kelija 1597 gde ovaj gine usled pokušaja bekstva . Priča se da konopac sa kojim se spuštao iz tamnice nije bio dovoljno dugačak i da je pavši slomio obe noge zbog čega je i umro (u 42 godini života).
Ostaje nejasno kako da toliko dugo vremena naučnicima nije palo na pamet da je u pitanju prevara od strane Edvarda Kelija ( jer je reč o najobičnijem prevarantu) a verovatno i od Džo Dia. Kako su ova dvojica engleskih lisaca ( a možda samo jedan) uspeli da prevare ne samo Rudolfa II već i potonje naučnike . Odgovor je donekle jasan za prve kriptografe. To su bili veterani iz drugog sv. rata koji su dešifrovali nemačke i japanske šifre . Prosto su se usresredili na tekst i nisu obraćali pažnju na istorijat rukopisa. Međutim šta je sa kasnijim naučnicima ? Na ovo pitanje nemam odgovor. Tek na kraju kriptolog Gordon Rag otkriva tezu za koju smatram da da je najtačnija. Nalepiću tekst koji govori o njegovoj tezi (izvor je isti onaj koji sam koristio i prošli put a koga ću otkriti na kraju prilepljenog teksta).
„Nakon svega, bilo bi prilično lako da se zaključi da je Vojnićev rukopis obična besmislica, dobijena slučajnim metodom pisanja. Moguće je, na primer, da se radi o šifrovanom tekstu na nekom potpuno nepoznatom jeziku. Kako je zapazio američki kriptolog Gordon Rag, najčešće reči se ponavljaju dva ili više puta u istom redu. Ako bi se znaci Vojnićevog rukopisa preveli na slova latinice (naravno, svakom znaku se dodeljuje slovo konvencijom, što ne znači da on i predstavlja to slovo), jedan red u tekstu bi, na primer, izgledao ovako (list 78): qokedy qokedy dal qokedy qokedy. Ali, toliko ponavljanje reči ne nalazimo ni u jednom poznatom jeziku i to je ono što Vojnićev "tekst" čini suviše različitim od bilo čega poznatog, da bismo mogli da pretpostavimo da je pisan na ma kom Ijudskom jeziku.
Pa ipak, Ijngvistička složenost rukopisa nesumnivo ukazuje na sistem. Cak i ako je čitav rukopis samo prevara, ona nije nastala tako što je neko nasumično izabrao znake i složio ih u tekst. U njemu nalazimo suviše pravilnosti i sistema. Na primer, reči u Vojnićevom tekstu raspoređene su binomnom raspodelom - najčešće korišćene reči imaju pet ili šest slova, a broj reči sa manje ili više slova opada strmo od vrha po funkciji koja predstavlja simetričnu zvonastu krivu. U gotovo svim Ijudskim jezicima, distribucija reči je šira i asimetrična, sa češćim javljanjem relativno dugih reči. Veoma je malo verovatno da bi binomna raspodela mogla da bu-de namerno ukalkulisana u kreiranje tog rukopisa sa ciljem obmane, pošto je taj statistički koncept nastao vekovima nakon ovog rukopisa.
Kardanova rešetka
Da bi pokazao da je moguće stvoriti šifru sličnu Vojnićevoj, koja u sebi ne nosi neko značenje, kriptolog Gordon Rag je pokušao da sam kreira sličan rukopis. Opšte mišljenje je da je ovaj rukopis nastao pre 1500. godine, ali je poznato da su u srednjem veku i renesansi umetnička dela pravljena u stilu starijih vremena, ili iz sasvim nedužnih motiva, ili da bi rukopis izgledao starije; zato je ovaj kriptograf datirao rukopis između 1470. i 1608. godine. To je otvorilo mogućnost da je u njegovom stvaranju korišćena Kardanova rešetka, koju je ovaj italijanski matematičar predstavio 1550. godine.
Kardanova rešetka se sastoji od jedne karte sa nekoliko proreza. Kada se ta rešetka postavi na naizgled besmislen tekst nastao izborom slova pomoću iste takve rešetke, otkriva se skrivena poruka. Rag je ubrzo uvideo da korišćenjem Kardanove rešetke sa tri otvora može da stvori tekst po osobinama veoma sličan Vojnićevom. Korišćenjem tablice od 36 stubaca i 40 redova, i Kardanove rešetke za izbor znakova uspeo je da za nekoliko sati načini između 1.000 i 2.000 reči.
Prvi stubac tablice bi sadržao slogove - prefikse, drugi sredinu reči, a treći sufikse. Postavljanjem rešetke počev od različitih redova tabele, dobijaju se reči koje se sastoje od različitih prefiksa, sredina i sufiksa, sasvim u Vojnićevom stilu.
Ovaj metod je takođe bio u stanju da reprodukuje i druge pravilnosti Vojnićevog rukopisa. Na primer, u Vojnićevom rukopisu se određeni znakovi nikad ne pojavljuju zajedno, što se može podesiti pomoću Kardanove rešetke; ako se uzastopni otvori na rešeci postavljaju uvek na različite redove, onda se slogovi u horizontalnim ćelijama tabele koje se dodiruju nikad neće pojaviti zajedno, ma koliko da su individualno česti. Što se tiče binomne, "zvonaste", statističke raspodele reči u pogledu njihove dužine, ona se može postići mešanjem kratkih, srednje dugih i dugih slogova u okviru tabele.
Najverovatnjje....
Po svemu sudeći, zaključuje Rag, metod Kardanove rešetke poslužio je kao sredstvo da se stvori Vojnićev rukopis. Na osnovu praktičnog iskustva, kaže on, nesumnjivo je da je jedna osoba mogla da načini takav rukopis za samo tri meseca. Ipak, ostaje pitanje: sadrži li on neku smisaonu poruku, ili je puka besmislica?
Osobina Vojnićevog teksta koja bi mogla da reši ovo pitanje, a na koju je već ukazano, jeste suviše često ponavIjanje reči. Bilo koji metod primene Kardanove rešetke na smisaon teksta neće proizvesti toliko ponovljenih reči. To bi najverovatnije značilo, zaključuje Rag, da je autor Vojnićevog rukopisa koristio kao predložak neki potpuno besmislen tekst ili niz znakova, a ne neku smisaonu poruku.
I zaista, istorijske činjenice kao da se slažu sa ovom pretpostavkom, jer je za jednog od dva čoveka koji su povezani sa ovim rukopisom, (elizabetanski mističar dr Džon Di i Edvard Keli), naime, za Edvarda Kelija, istorijski poznato da je, pored toga što se zanimao za mistiku i alhemiju, uz to bio i nepopravljivi falsifikator, a znaoje i za princip Kardanove rešetke".
Izvor :
MUZEJ CIVILIZACIJE Tajna Vojni�evog rukopisa
Za drugi deo misterije , ko je ukrao rukopis od Jezuita , nemam odgovor.
Dužan sam da razjasnim moju poziciju .Od samog početka, od kad sam pročitao tekst na ovom forumu mislio da je neki falsifikat ili podvala. Za ovakve stvari sam sumljičav (nepoverljiv). Znači i pristrasan . Istina mislio sam da su to Jezuiti uradili jer su poznati po tome. Međutim ispostavilo se da, kao što kaže stara poslovica " Nema dobre podvale ako to Englezi ne urade" pogotovo ako iza toga stoji bogaćenje, a verovatno i politički motivi.
