људи,
све ово нагваждање говори о томе колико смо сви са ових простора слуђени. данас, из свих бивших република да се чути да је тито управо угрожавао већински народ из те републике. вероватно је и требало тако.
калимерчице, да ли си ти своју диплому из економије стекла у оном друштво које било у оноликом расулу какво описујеш? да ли је тако било
и у просвети? моје је мишљење да је позно социјалистичко друштво било
генерално хуманије, привредно и просветно прилично респектабилно. о томе говоре, најзад, чињенице да смо били неки привредни и ескпертски фактор у (макар трећем) свету.
однос према нацијама (народима и народностима) је сасвим друга околност. верујем да је морао да суспреже многе екстремисте на разним странама. али факат је да је једино на територији србије створио аутономне покрајине, премда је разлога (културно-историјских, националних, верских, географских) било за то и другде (бих и хрватска). приликом другог заседања авној-а у јајцу колико се сећам македонска делегација није присуствовала, јер је каснила (тад су формиране републике). заправо, требало је пронаћи неког ко се декларише као македонац, а не србин или бугарин. то национално самоосвешћивање одређених етничких заједница у сфрј је било крајње тенденциозно. назив муслиман уведен је у употребу које године? 70- и које? како су се ови људи пре тога декларисали? претпостављам, југословени? знам како јесте меша селимовић...
ово је моја (српска) перспектива и она није без историјског упоришта.
почев од друге половине 30-их, по пропутовању неких крајева које до тада није упознао, вук караџић који је сматрао да једну нацију конституишу: језик, закон (вера) и обичаји, мења из основа мишљење и почиње да говори о србима три закона: источног, западног (ту није убрајао "илире") и мухамеданског. но, манимо вука он важи за националисту, што је данас мрска реч, премда је у своје време од представника српске православне цркве био оптуживан за шуровање са католицима. шта каже о томе доситеј? он који се залагао за верску толеранцију, за кога су конститутивни елементи народности били род (порекло) и језик, али никако вера пише следеће (1783):
"зато, дакле, ја ћу писати за ум, за срце и за нарави человеческе,
за браћу србље, којега су год они закона и вере."
мало пре тога каже:
"говорећи за народе који у овим краљевствам и провинцијам живу, разумевам колико грчке цркве, толико и латинске сљедоватеље, не искључавајући ние саме турке бошњаке и херцеговце, будући да закон и вера може се променити, а род и језик никада. бошњак и херцеговац турчин - он се турчин по закону зове, а по роду и језику, како су год били његови чукундедови, тако ће бити и његови последњи унуци: бошњаци и херцеговци догод бог свет држи. они се зову турци док турци том земљом владају, а како се прави турци врате у свој вилајет откуда се произишли, бошњаци ће остати бошњаци и биће што су њихови стари били."
био човек у заблуди. али, једно је очигледно он бошњаке третира као србе. чак и да није тако: везује овај појам за одређену регију/покрајину, а верско обележје једног дела становиштва спецификује одредницом турчин.
е сад шта су - њихови стари били. котроманићи, вероватно, изворно немачког порекла имали су у себи и српске (немањићке) и хрватске (шубићке) и какве све још не крви, што је нормално за све владарске династије онога (и савременог) доба. били су римокатолици. народ, углавном, следи цркву босанску (богумили). писмо - тзв. босанчица (варијанта ћириличног писма). говор данас - источнохерцеговачки, штокавски илити српски.
шта је што се тиче вере претходило и следило доласку османлија три националне историје битно се разилазе:
по једној, богумилско становништво прелази у ислам, по другој, богумилско становнитшво већим делом прелази у православље, по трећој, католичанство је освојило овај простор пре доласка османлија.
несумњиво специфичност овог простора је изузетна и немам намеру да било коме било шта намећем. свако има права да буде шта хоће. оно што хоћу да кажем јесте да је муслиманима/бошњацима тешко угодити због гореописане ситуације. то ни тито није могао, уз све уступке.
заборавља се при томе једна чињеница да је србија огромним жртвама платила то што је победница у првом светском рату. као држава победница имала је и другачије могућности и изборе. а то што је формирана схс, потом и југославија која пре комунизма, социјализма није била ништа национално сређенија... ту нас друг тито није зај....о
ja sve stanovnike bih, bez obzira na etnicku pripadnost nazivam bosancima i hercegovcima(nacija=ime drzave). Bosnjaci su jedan od naroda koji zive u bih.
Nisu isti jezici, nego imaju isto porijeklo, tj. Sva tri jezika su indoevropska, slavenska i juznoslavenska. Nemam vremena za neku duzu raspravu(dokumenti u kojima se spominje bosanski jezik, gramatike, djela bosanskih pisaca i dr.).
сањалице, очигледно мешаш етатистичке и националне одреднице. прво кажеш да су бошњаци различитих вера, а потом их сведеш на оне муслиманске вероисповести уводећи етатистички појам - босанци. објасни ми и то како се у разлику имена за језик и имена за народ прикрада ова разлика назива између државе и нације. да ли то значи да је босански језик језик свих народа бих? ако то значи, да ли срби, али и хрвати, па и бошњаци/босанци (не знам шта је политички коректно) у србији говоре србијанским?
а ово, заиста, о три језика мораш да ми објасниш? ако пред собом имамо исти предмет, ја га назовем креветом, а ти лежајем, да ли су то два предмета или један?
куцао сам редовно велика слова где је то потребно, али нешто се раздесило. мрзело ме је после да исправљам. опростите на правописним, нехотичним грешкама.
