Pises o neslaganju izmedju pravoslavnih monaha. Sve sto si opisala da je tihovanje, isto tako opisujem meditaciju. Apsolutno isto.
Već, kada se u čoveku sve umiri, što se zemaljskog tiče. Kada prestane da želi, kada nestanu htenja, kada umiri strasti, kada ne podlegne padovima i iskušenjima - to je tihovanje.
Ja dodajem: to je isto i meditacija.
Max, zbog cega si slepa oko ociju? Govorimo o apsolutno istim stvarima.
Ovaj Nikolaj nema pojmaMeditacija ne cini nikakva cuda. Sve sto radi je umirivanje uma i ujedinjenje sa Bogom.
Tihovanje je zapravo nadumna borba i, što sveti Varsonufije, koji je 50 godina proveo u tihovanju zatvoren u sobi iz koje nije izlazio kaza: „Uzalud vam pričam, to se rečima ne može opisati".
A ja dodajem: To je i Buda rekao. To se ne moze recima opisati.
Max, Max!!! Da li zelis da budes ogranicena ili ti je to u prirodi??!!!
I da dodam: Spreman sa svakim pravoslavnim monahom i svestenikom da pricam oci u oci i mogu da sa sigurnoscu kazem da ce se taj monah ili svestenik sloziti da je meditacija isto sto i tihovanje. A kako to mogu da tvrdim? Pa tako sto sam vec govorio sa monasima i svi se slazu da je to isto
Ok. Kaže čovek ISTO JE!
I još kaže: da su mu to potvrdili i rekli pravoslavni monasi....
Pa dobro, Max, neka mu bude, jer on ne može iz sebe da iskoči, ili u sebe da uskoči i da kaže: oprostite, ali ja NEMAM POJIMA o čemu vi govorite. Zašto? Pa zato, što je toliko jasno, da ima sopstveni sud po kome i sudi...
Elem, da se vratimo, jer Mandfulness nije tema ove teme.
Nego da mi malo tu "prevrnemo" o čemu je reč.
Poznato je da ljudi istim rečima opisuju raličite pojave ili pojmove. Tako recimo, možemo reći "crveni cvet", ali da neko tu sebi predstavi crvenu ružu, dok će neko drugi sebi predstaviti crveni karanfil. Dakle pojam cveta je isti, ali sadržaj tog pojma je drugačiji.
Tako je i u duhovnim pojavama ili pojmovima, koje ljudi nazivaju istim rečima, ali obim i sadržaj tih upotrebljenih pojmova je drugačiji.
Po pitanju razlika između meditacije i pravoslavne molitve (ili tihovanja, sazercanja ili umnosrdačnog stanja u unutarnjoj molitvi, od kojih se svaka od ovih čak i međusobno razlikuju i čak su različiti kada se primenjuju na nivou ličnosnog odnosa sa Bogom), ne može se naparviti ikakvo poređenje čak ni po pitanju sličnosti, a kamoli istovetnosti. Zašto? Upravo zato što to "stanje" tihovanja ili molitve ili bilo kog duhovnog iskustva koje vernim čedima svojim daruje Sam Hristos, ima pre svega duboko utemeljenja upravo u Hristu i Duhu Svetom koji se ne daju onima koji su van Crkve i pogotovo koji se "ne rodiše" od Duha ili kako je rečeno "s Više", tj. vodom i Duhom. Zato se takvo "stanje" duhovnog uzrastanja daje upravo samo i samo Hristom i samo i samo NJegovim čedima koji NJega u Istini i Duhu ispovedaju kao Jedinoga i Istinitog Boga.
Ne radi se ovde o tome da je molitva ili tihovanje nekakvo "poniranje unutar sebe", radi sebe, i zarad traženja u sebi nekog "mira" ili principa, ili pravog sopstva, ili univerzalnog načela ili bilo čega sličnog, jer ona sve to NIJE, jer nema potrebu za time. Tihovanje je otkrivanje Boga Hrista duši upravo kao takvog: Hrista Isusa Gospoda i Spasa duša naših...
Da nemaju i budisti Hrista za iskupitellja? Nemaju. Kako onda govorimo o "istim" stvarima, pojavama, pojmovima? Nikako..
E, sad, kaže čovek, potvrdili mu monasi...Ok. I to je moguće. Ali, zavisi koji monasi. Da li su ti monasi bili budisti, pa su onda "probom" i jednog i drugog (meditacije i tihovanja) došli na ideju da je to "isto"? Ili ti monasi znaju da Hristos možda neimenovano dejstvuje i u okviru drugih religija i učenja, jer Mu nije bitno koje je ko vere i kojeg boga ( ili učenje) ispoveda? ( U slučaju budizma Bog se čak i negira). To bi se potpuno i suštinski kosilo sa svim dogmatima upravo NJegovog učenja: "Idite i krstite sve narode u ime Oca, Sina i Svetoga Duha".... "А ово је вјечни живот да познају тебе једнога истинитога Бога и кога си послао Исуса Христа...8. Јер ријечи које си ми дао, дао сам њима; и они примише, и познаше заиста да од тебе изиђох, и вјероваше да ме ти посла.
9. Ја се за њих молим, не молим се за свијет, него за оне које си ми дао,јер су твоји." itd...
Nadalje, da bi i jedan budista ili hrišćanin mogao da kaže da Buda i sveti oci govore ISTO on bi morao imati sopstveni uvid i osobeno iskustvo i jednog i drugog. To bi značilo, sa tačke stanovišta jednog hrišćanina, da bi taj neko morao biti svetitelj, vrlo veliki u svojim podvizima pred Hristom, kome je Gospod otkrio i dao dar molitvenog tihovanja i umno-srdačne molitve, možda čak i čudotvorstva; a istovremeno, taj neko bi morao imati i oznaku probuđenog ili budnog, tj. onog ko je prošao sav put unutrašnjeg razvoja po Budinom učenju i dosegao stepen nibbane, da bi na kraju mogao da presudi da su ova dva stanja i pojma potpuno ISTA. E, a to je u praksi ne teško ostvarljivo, nego je čak i nedostižno iz kog razloga: zato što se ni jedan svetitelj nije preobraćao u budizam, jer da je tako, onda ne bi bio hrišćanski svetitelj, jer bi morao u tom slučaju da se odrekne Hrista i proglasi sve ništavilom i majom ovoga sveta, a Hrista umesto Boga, samo još jednim učiteljem ravnom Budi. Takođe se nije dešavalo ni suprotno, jer bi svaki budista da bi prišao hrišćanstvu (pogotovo kao već "prosvetljeni") morao bi se odreći svog prosvetljenja, ispovediti svoju zabludu o prevaznošenju i negoranju postojanja Trojedinog Boga i tako pokajan pristupiti Gospodu moleći za oproštaj. Zato se takvi prelazi i ne dešavaju. Jer onaj ko je utvrđen u vrlini i Duhu Svetom, gleda i pazi da dar koji je dobio sačuva i primi venac od Hrista. A onaj ko misli da se prosvetio ostaje u svome mnjenju i samoprelešćenosti, dokle god sam ne poželi da prihvati da nije "prosvetljen" i da se nalazi čak i u kandžama demonskim.
A evo jednog malenog doprinosa ovoj temi i iz ličnog iskustva:
Meditacija i molitva nemaju veze jedno sa drugim ma kako mislili da možemo povezati ova dva vida potpuno u suštini suprotstavaljenih delanja uma, jer je prvi nešto što "oči ne videše i uši ne čuše" dokle god Sam Hristos ne blagoizvoli u nama da satvori delo Svoje i naše srce očisti od grehovnog pada i zla. A ovo drugo (meditacija) je ravno umišljanju, samoprelašćivanju (uz pomoć demonskih uza), kada čovek misli da nešto radi na sosptvenom uzrastanju, a zapravo njegov um samog sebe gleda i sam sa sobom opšti ili ne opšti i samog sebe sagledava u "ogledalu" svesti, sve dok na neki način zamoren sobom, iscrpi i poslednju mogućnost da sebe spozna, pa se onda odaje onome što sveti nazivaju čamotinjom i uninijem, a u budizmu se naziva visokocenjenim ništavilom, prazninom ili šunjatom...
Poslednja izmena:
