Član
- Učlanjen(a)
- 29.05.2010
- Poruka
- 466
Ja sam mislila da potiču iz Indije jer Indijci vjekovima iscrtavaju tijelo kanom.Hvala na informaciji
Tetovaže i pirsing
- Začetnik teme Division Serbia
- Datum pokretanja
Ja sam mislila da potiču iz Indije jer Indijci vjekovima iscrtavaju tijelo kanom.Hvala na informaciji
Član
- Učlanjen(a)
- 08.01.2010
- Poruka
- 933
Japanska mafija je prva radila tetovaze preko celog tela,i na osnovu tih tetovaza znalo se da se sa njima ne treba kaciti. Ali tetovaza je sad postala svakodnevica. Ja volim tetovaze,al normalne. Preterivanje ne volim...
Član
- Učlanjen(a)
- 05.02.2010
- Poruka
- 968
zaboravila sam da kazem imam monro pirs i na pupku
- Učlanjen(a)
- 24.04.2010
- Poruka
- 5.966
pa ti si prava, mala, pokretna prodavnica nakita ....
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Bleki, možeš da im pričaš do prekosutra, ništa njih ne zanima.
Ne znam više koji put pričam da tema o tetovažama i pirsingu postoji, ne znam ni sama koliko sam ih već spojila, ali ne vredi. Svako misli da je originalan, da se pre njega niko nije setio toga što je njemu ovog momenta palo na pamet, a forum već ovoliki, i jako je malo tema na koje već nismo diskutovali.
Narode, pogledajte malo čega ima, pre nego što otvorite novu temu.
Hvala!
Ne znam više koji put pričam da tema o tetovažama i pirsingu postoji, ne znam ni sama koliko sam ih već spojila, ali ne vredi. Svako misli da je originalan, da se pre njega niko nije setio toga što je njemu ovog momenta palo na pamet, a forum već ovoliki, i jako je malo tema na koje već nismo diskutovali.
Narode, pogledajte malo čega ima, pre nego što otvorite novu temu.
Hvala!
Član
- Učlanjen(a)
- 10.06.2010
- Poruka
- 2.013
imam tetovazu i volim ih ali da nije pretjerano i da imaju neko znacenje...sto se tice pirsinga ravnodusna sam nije mi lijepo i ne bih ja licno radila ali nisam protiv...
i da ne volim tetovaze (slike svetaca tj.ikone)zna se gdje je mjesto ikonama i krstevima....:vorred:
i da ne volim tetovaze (slike svetaca tj.ikone)zna se gdje je mjesto ikonama i krstevima....:vorred:
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.982
Kratka istorija tetovaže
06. 07. 2010
PRESS
Kratka istorija tetovaže
Tetoviranje je staro više od 5.000 godina i na početku je imalo terapeutsku svrhu. Dugo se verovalo da je ritual prvo rađen na ženama kako bi se zaštitile od polnih bolesti i u teškim životnim razdobljima poput trudnoće i porođaja
Ne zna se tačno kako je tetovaža nastala, ali pretpostavka glasi da je to bila slučajnost koja se ljudima pokazala kao dobra ideja. Tetovažu bismo jednostavno mogli da opišemo kao unošenje mastila ispod površine kože, da bi joj se promenio pigment, a na taj način se postigla dekorativna ili neka druga svrha. Istorija ovog rituala nije potpuno poznata i o njoj nije ostalo mnogo pisanih tragova. Pretpostavlja se da su prve tetovaže nastale još pre 5.000 godina, a ime joj potiče iz nešto novijeg razdoblja - od polinezijske reči „ta" što znači crtati, precrtavati i od tahićanske reči „tatau", koja može da se prevede kao - nešto označiti.
Najstariji dokazi tetovaže pronađeni su na takozvanom Ledenom čoveku, čije je 5.200 godina staro zamrznuto telo pronađeno 1991. godine, u planinama na italijansko-austrijskoj granici. Na njegovom telu pronađeno je čak 57 tetovaža, a mesta na kojima se nalaze (unutrašnjost levog kolena, šest ravnih linija dugačkih 15 centimetara iznad bubrega i brojne paralelne linije na zglobovima) sugerišu da je Ledeni čovek verovatno bolovao od artritisa, pa je tetoviran iz terapeutskih razloga.
Društveni ritual
Ali, koje su prve tetovaže na ženskom telu? Dugo se verovalo da je ritual tetoviranja započeo tetoviranjem ženskog tela. Tako su dugo vremena najstariji poznati primeri tetovaža bili nekoliko mumificiranih ženskih tela iz Egipta, koja potiču čak 2.000 godina pre nove ere. Često su takve primerke ženskih mumija, misleći kako su nižeg statusa, a tako i bezvredne, arheolozi ostavljali za sobom. Pokazalo se kako je jedna od njih, opisivana kao konkubina, bila zapravo vrhovna sveštenica Amunet.
Iako nema pravog dokaza o tome ko su bili svojevrsni tatu majstori toga doba, veruje se da su starije žene zajednice imale tu čast, kao što se i danas događa u mnogim delovima sveta gde je tetovaža znak nekog društvenog rituala. Iako se veruje da su tetovaže na egipćanskim ženama bile oznake da su - prostitutke, ili su, kako se ponegde navodi, bile oznake i pokušaj da se žene zaštite od seksualno prenosivih bolesti, mnogi misle i kako je tetoviranje u starom Egiptu bio terapeutski ritual, ali i kako je tetovaža imala ulogu amajlije koji je ženu štitio u teškim razdobljima, kao što su trudnoća i porođaj. Česti su primeri tetovaža u području stomaka, bedara i grudi, a motivi su razni uzorci - linije i ilustracije dijamanata. Iako često zamišljamo tamnije tetovaže, u starim civilizacijama podjednako su se, u kombinaciji sa tamnijim nijansama, koristile boje svetlijih pigmenata, kao što je žuta.
Indijanci
Tetovaže su, osim toga, prisutne i u mnogim velikim civilizacijama u istoriji - japanskoj i kineskoj, na primer. U polinezijskoj kulturi, gde tetoviranje ima veliko istorijsko značenje i čija se veština tetoviranja smatra najfascinantnijom u antičkom svetu, veruje se da se „mana" osobe, njena duhovna moć životne sile, pokazuje tetovažom.
Slike na jeziku
Na Havajima su takođe tetovaže, osim ornamentalne svrhe, imale cilj očuvanja zdravlja. Umetnost tetoviranja naziva se „kakau", pa je poznato da su se žene tetovirale po rukama, prstima, zglobovima, a ponekad i po - jeziku.
U Indiji i na Tajlandu su, pak, drugačije razmišljali. Tamo su tetovaže takođe prisutne u svrhu zaštite, ali su žene isključene iz obreda. I to ne samo zato što nisu smele da dotiču monahe, nego i zato što su Tajlanđani verovali da je žena i sama dovoljno snažna i da joj ne treba dodatna zaštita.
Tajlanđani veruju
da je žena
dovoljno snažna
i da joj ne treba
dodatna zaštita
u vidu tetovaže
Stari Grci su umetnost tetoviranja naučili od Persijanaca, a žene antičke Grčke bile su oduševljene idejom tetovaže kao egzotične oznake lepote.
Kroz istoriju je poznata i tetovaža lica, takvih primera ima u Japanu, Polineziji, Novom Zelandu, Grčkoj, a navodi se kako su Eskimke takođe tetovirale kožu lica, tačnije bradu, da bi tom tetovažom iskazale bračni status i pripadnost grupi i grupni identitet. Žene Maora takođe su se tetovirale po licu - najčešće su to bile tetovaže oko nosa i usana, a tetovirale su se kako bi usporile starenje kože i stvaranje bora!
Važno je značenje
Osim što su se žene tetovirale, one su naravno bile i inspiracija za tetovaže. Tako su mornari često sa svojih putovanja donosili suvenire - tetovaže srca, papagaja, cveća i sirena, a najčešći motiv pripadnika mornarica u Drugom svetskom ratu bile su pin-ap devojke.
Godine 1891. izumljena je mašinica za tetoviranje, a tetovaže su put do masa pronašle uz pomoć cirkusa. Duže od 70 godina, s početkom u drugoj polovini 19. veka, cirkusi su unajmljivali potpuno tetovirane ljude da bi ih pokazivali publici. Mnoge žene bile su deo tih parada, a tako su zarađivale za život i - dodatne tetovaže, po kojima su i bile poznate.
Ta tradicija hipertrofirala je početkom prošlog veka u Njujorku otvaranjem tzv. „Frik haus", gde su se platinaste (i ostale) lepotice poput Beti Brodbent pojavljivale u performansima nazvanim „Strange As It Seems", a bile su tetovirane doslovno od vrata do pete.
Iako ju je crkva branila jer je smatrana za paganski ritual, tetovaža je ipak pronašla svoj put i pokazala kako i te kako ima dublje značenje. Terapeutski učinak, izražavanje duhovnosti ili lepog, ili čak u funkciji estetske hirurgije, nije važno, važno je da tetovaža vama nešto znači.
06. 07. 2010
PRESS
Kratka istorija tetovaže
Tetoviranje je staro više od 5.000 godina i na početku je imalo terapeutsku svrhu. Dugo se verovalo da je ritual prvo rađen na ženama kako bi se zaštitile od polnih bolesti i u teškim životnim razdobljima poput trudnoće i porođaja
Ne zna se tačno kako je tetovaža nastala, ali pretpostavka glasi da je to bila slučajnost koja se ljudima pokazala kao dobra ideja. Tetovažu bismo jednostavno mogli da opišemo kao unošenje mastila ispod površine kože, da bi joj se promenio pigment, a na taj način se postigla dekorativna ili neka druga svrha. Istorija ovog rituala nije potpuno poznata i o njoj nije ostalo mnogo pisanih tragova. Pretpostavlja se da su prve tetovaže nastale još pre 5.000 godina, a ime joj potiče iz nešto novijeg razdoblja - od polinezijske reči „ta" što znači crtati, precrtavati i od tahićanske reči „tatau", koja može da se prevede kao - nešto označiti.
Najstariji dokazi tetovaže pronađeni su na takozvanom Ledenom čoveku, čije je 5.200 godina staro zamrznuto telo pronađeno 1991. godine, u planinama na italijansko-austrijskoj granici. Na njegovom telu pronađeno je čak 57 tetovaža, a mesta na kojima se nalaze (unutrašnjost levog kolena, šest ravnih linija dugačkih 15 centimetara iznad bubrega i brojne paralelne linije na zglobovima) sugerišu da je Ledeni čovek verovatno bolovao od artritisa, pa je tetoviran iz terapeutskih razloga.
Društveni ritual
Ali, koje su prve tetovaže na ženskom telu? Dugo se verovalo da je ritual tetoviranja započeo tetoviranjem ženskog tela. Tako su dugo vremena najstariji poznati primeri tetovaža bili nekoliko mumificiranih ženskih tela iz Egipta, koja potiču čak 2.000 godina pre nove ere. Često su takve primerke ženskih mumija, misleći kako su nižeg statusa, a tako i bezvredne, arheolozi ostavljali za sobom. Pokazalo se kako je jedna od njih, opisivana kao konkubina, bila zapravo vrhovna sveštenica Amunet.
Iako nema pravog dokaza o tome ko su bili svojevrsni tatu majstori toga doba, veruje se da su starije žene zajednice imale tu čast, kao što se i danas događa u mnogim delovima sveta gde je tetovaža znak nekog društvenog rituala. Iako se veruje da su tetovaže na egipćanskim ženama bile oznake da su - prostitutke, ili su, kako se ponegde navodi, bile oznake i pokušaj da se žene zaštite od seksualno prenosivih bolesti, mnogi misle i kako je tetoviranje u starom Egiptu bio terapeutski ritual, ali i kako je tetovaža imala ulogu amajlije koji je ženu štitio u teškim razdobljima, kao što su trudnoća i porođaj. Česti su primeri tetovaža u području stomaka, bedara i grudi, a motivi su razni uzorci - linije i ilustracije dijamanata. Iako često zamišljamo tamnije tetovaže, u starim civilizacijama podjednako su se, u kombinaciji sa tamnijim nijansama, koristile boje svetlijih pigmenata, kao što je žuta.
Indijanci
Tetovaže su, osim toga, prisutne i u mnogim velikim civilizacijama u istoriji - japanskoj i kineskoj, na primer. U polinezijskoj kulturi, gde tetoviranje ima veliko istorijsko značenje i čija se veština tetoviranja smatra najfascinantnijom u antičkom svetu, veruje se da se „mana" osobe, njena duhovna moć životne sile, pokazuje tetovažom.
Slike na jeziku
Na Havajima su takođe tetovaže, osim ornamentalne svrhe, imale cilj očuvanja zdravlja. Umetnost tetoviranja naziva se „kakau", pa je poznato da su se žene tetovirale po rukama, prstima, zglobovima, a ponekad i po - jeziku.
U Indiji i na Tajlandu su, pak, drugačije razmišljali. Tamo su tetovaže takođe prisutne u svrhu zaštite, ali su žene isključene iz obreda. I to ne samo zato što nisu smele da dotiču monahe, nego i zato što su Tajlanđani verovali da je žena i sama dovoljno snažna i da joj ne treba dodatna zaštita.
Tajlanđani veruju
da je žena
dovoljno snažna
i da joj ne treba
dodatna zaštita
u vidu tetovaže
Stari Grci su umetnost tetoviranja naučili od Persijanaca, a žene antičke Grčke bile su oduševljene idejom tetovaže kao egzotične oznake lepote.
Kroz istoriju je poznata i tetovaža lica, takvih primera ima u Japanu, Polineziji, Novom Zelandu, Grčkoj, a navodi se kako su Eskimke takođe tetovirale kožu lica, tačnije bradu, da bi tom tetovažom iskazale bračni status i pripadnost grupi i grupni identitet. Žene Maora takođe su se tetovirale po licu - najčešće su to bile tetovaže oko nosa i usana, a tetovirale su se kako bi usporile starenje kože i stvaranje bora!
Važno je značenje
Osim što su se žene tetovirale, one su naravno bile i inspiracija za tetovaže. Tako su mornari često sa svojih putovanja donosili suvenire - tetovaže srca, papagaja, cveća i sirena, a najčešći motiv pripadnika mornarica u Drugom svetskom ratu bile su pin-ap devojke.
Godine 1891. izumljena je mašinica za tetoviranje, a tetovaže su put do masa pronašle uz pomoć cirkusa. Duže od 70 godina, s početkom u drugoj polovini 19. veka, cirkusi su unajmljivali potpuno tetovirane ljude da bi ih pokazivali publici. Mnoge žene bile su deo tih parada, a tako su zarađivale za život i - dodatne tetovaže, po kojima su i bile poznate.
Ta tradicija hipertrofirala je početkom prošlog veka u Njujorku otvaranjem tzv. „Frik haus", gde su se platinaste (i ostale) lepotice poput Beti Brodbent pojavljivale u performansima nazvanim „Strange As It Seems", a bile su tetovirane doslovno od vrata do pete.
Iako ju je crkva branila jer je smatrana za paganski ritual, tetovaža je ipak pronašla svoj put i pokazala kako i te kako ima dublje značenje. Terapeutski učinak, izražavanje duhovnosti ili lepog, ili čak u funkciji estetske hirurgije, nije važno, važno je da tetovaža vama nešto znači.
Kakve veze imaju tetovaze sa državama zar mislis da su ovde svi tattoo umetnici loši i da nemaju dovoljno dobre higijenske uslove!!!?
