Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
[h=1]Brejvik šokirao prisutne na suđenju [/h] Izvor: Tanjug
Oslo -- Anders Bering Brejvik šokirao je prisutne na suđenju jezivim opisom masakra koji je izvršio na ostrvu Utoja 22. jila 2011. ubivši 69 ljudi, uglavnom tinejdžera.
Brejvik pred sudom (Tanjug)
Među prisutnima u sudnici bili su i preživeli masakra koji su zagrljeni jecali slušajući iskaz ubice, a njegovo svedočenje u oblasnom sudu u Oslu prenošeno je uživo u još 17 sudnica gde su bile okupljene porodice žrtava. Dajući za pravo onima koji su upozoravali da će danas biti možda najteži dan njegovog svedočenja, Brejvik nije ispustio ni jedan detalj svog stravičnog divljanja.
Izjavio je da je pucao na uspaničene omladince iz neposredne blizine.
"Neki od njih su bili potpuno paralisani. Nisu mogli da beže. Stajali su ne mičući se. Jako čudno. To je nešto što vam nikada ne prikazuju na televiziji," rekao je on, prenosi AP.
Brejviku (33) se pred sudom u Oslu sudi zbog toga što je 22. jula prošle godine aktivirao bombu ispred zgrade vlade u Oslu i ubio osam, a ranio više od 200 ljudi, a potom na obližnjem ostrvu Utoji iz automatskog oružja ubio još 69 ljudi mahom tinejdžera koji su bili u omladinskom kampu Laburističke stranke.
Optuženi je danas opisao kako je otišao na ostrvo Utoja prerušen u policajca, noseći pušku i pištolj. Poneo je, kako kaže, i vodu jer je znao da će mu se grlo osušiti od stresa.
Prve dve žrtve su bile Monika Boese, jedna od organizatora kampa i policajac Tornd Bernsten koji je bio angažovan kao obezbeđenje.
"Čak i telo mi se opiralo kada sam uzeo oružje. Stotinu glasova u mojoj glavi mi je govorilo "nemoj to da uradiš," rekao je Brejvik.
Ekstremista je prethodno danas u sudnici rekao da je "u normalnim okolnostima sasvim prijatna osoba", ističući da je proveo godine u nastojanju da otkloni emocije putem meditacije i treninga.
"Morate da odaberete taktiku i strategiju dehumanizovanja neprijatelja, odnosno onih koje smatram legitimnim metama", kazao je on.
"Ja sam u normalnim okolnostima sasvim prijatna osoba", rekao je Brejvik, dodajući da je proveo godine u nastojanju da otkloni i ugasi emocije putem meditacije i treninga.
Masovni ubica je priznao ubistva u Oslu i na ostrvu Utoja ali se izjasnio da nije kriv jer su njegove žrtve izdale Norvešku prihvatanjem imigranata.
On sebe vidi kao "viteza" koji se herojski bori da zaštiti Norvežane od "muslimanske invazije" do koje je dovela velikodušna imigraciona politika laburističke vlade.
Brejvik je juče pred sudom izjavio da je planirao da ubije čitavu norvešku vladu, da žali što nije ubio svih 569 ljudi na ostrvu Utoja, kao i da je razmišljao o odrubljivanju glave bivšoj premijerki i postavljanju tog snimka na Internet, po uzoru na Al Kaidu.
[h=2]Zločinci inspirisani igricama i umetnošću[/h]
Brejvik pred sudijom (Tanjug)
Izjava masovnog ubice Andersa Beringa Brejvika da mu je igranje video i onlajn igara "Call Of Duty: Modern Warfare" i "World Of Warcraft" pomoglo u pripremi zločina, pokazuje još jednom da život imitira umetnost, koliko god da je ona ružna, piše danas Asošijeted pres (AP).
Brejvik je izjavio na sudu u Oslu da je igrajući ove dve igre uspeo da izuči veštine koje su mu pomogle da ubije 77 ljudi u dva napada prošlog leta.
Naime, koristeći virtuelni snajperski nišan u ovim simulatorima ratovanja iz prvog lica, Brejvik je, kako tvrdi, obučio sebe za detektovanje, identifikaciju i biranje meta za odstrel.
Stranice istorije su, podseća Asošijeted pres, pune ubica koje su inspiraciju za zločine našle u umetnosti, a među najpoznatijim primerima su Čarls Menson, Mark Dejvid Čepmen i Erik Haris.
Menson, koji je 1969. godine sa bandom satanista ubio četvoro ljudi, uključujući trudnu ženu Romana Polanskog, glumicu Šaron Tejt, rukovodio se navodnim "proročanstvom" koje je video u stihovima pesme Bitlsa "Helter Skelter".
Tvorac te pesme, Džon Lenon i sam je ubijen 1980. godine, a njegov ubica Mark Čepmen bio je opsednut klasikom književnosti "Lovac u raži" Dž. D. Selindžera.
Erik Haris, koji je 1999. godine u svojoj srednjoj školi ubio 12 učenika i jednog profesora, mnogo je vremena provodio igrajući video igru "Doom" - klasičnu igru sa pucanjem, iz prvog lica.
Asošijeted pres podseća na još četiri zločina čiji su počinioci imitirali ono što su videli u filmovima, televizijskim emisijama i video igrama i knjigama, i time stvorili užase u stvarnom životu koji su zaprepastili svet.
Džejson Batista i njegov polubrat ubili su svoju majku 2003. godine a potom joj odsekli glavu i ruke da prikriju zločin. Kada su uhvaćeni, ispričali su da su se ugledali na Tonija Soprana, mafijaša iz TV serije "Sopranovi", koji je na taj način postupio sa svojim saradnikom pre no što se oslobodio njegovog tela.
Ted Kačinjski, poznatiji kao "Unobombaš", koji je u SAD pismima-bombama usmrtio tri osobe i ranio još 23, inspirisao se romanom Džozefa Konrada "Tajni agent" (1907). U tom romanu, ludi profesor, zgađen svetom oko sebe, napušta akademski život i povlači se osamljenost u kojoj pravi - bombu.
Federalne vlasti SAD veruju da je Kačinjski koristio varijacije Konradovog imena kao pseudonime pod kojima se prijavljivao u hotele u Sakramentu, u Kaliforniji.
Bar deset ljubavnih parova, uključujući Bendžamina Darasa i Saru Edmondson, počinilo je serijska i masovna ubistva "okrivljujući" za to kontroverzni film Olivera Stouna "Rođene ubice" (1994), sa Vudijem Harelsonom i Džulijet Luis u glavnim ulogama.
Jedna od preživelih žrtava napada Darasa i Edmondsonove iz 1995. godine podnela je tužbu protiv tvoraca "Rođenih ubica". Tužba je odbačena 2001. godine.
Na kraju AP-ove liste su Dejl Šelbi Pjer (Dale Selby Pierre) i Vilijem Endrjus (William Andrews), počinioci takozvanih "haj-faj" ubistava iz 1974. godine - praćenih pljačkom, mučenjem i višestrukim silovanjem - koji su svoje tri žrtve naterali da popiju sredstvo za otpušavanje slivnika.
Pjer i Endrjus, koji su kasnije osuđeni na smrt, rekli su na sudu da im je ideja za brzo i efikasno likvidiranje talaca pala na pamet dok su gledali film "Klopka za inspektora Kalahana/Magnum Force" (1973), drugi iz serijala o Prljavom Hariju sa Klintom Istvudom u glavnoj ulozi.
U ovom filmu, prostitutka je primorana da popije sredstvo za otpušavanje slivnika.
[h=1]Brejvik: Žao mi je prolaznika [/h] Izvor: B92
Oslo -- Anders Brejvik, kome se sudi za ubistvo 77 ljudi u Norveškoj, rekao je da mu nije žao masakra, ali se izvinio "nevinim prolaznicima koji su stradali od bombe".
(Tanjug)
Brejvik je poslednjeg dana svog svedočenja pred sudom u Oslu rekao da je izvršio "mali varvarski čin, kako bi sprečio veći varvarski čin". On je rekao da mu je žao što je bomba ubila i ranila nevine prolaznike koji "nisu imali veze sa politikom" pred zgradom vlade u Oslu, gde je stradalo osam ljudi, ali se nije izvinio zbog ubistva 69 osoba na ostrvu Utoja. Brejvik je rekao da ne želi da uputi izvinjenje zbog onoga što je uradio u omladinskom kampu Laburističke partije, jer smatra da je to bio "kamp za indoktrinaciju". Zatim je nastavio da opisuje događaje na ostrvu Utoja gde su stradali mahom tinejdžeri.
Njegovo svedočenje o masakru je šokiralo javnost u petak, a advokati su upozorili da se i danas očekuju mučne izjave, pa ni ovog puta nije bilo direktnog prenosa.
"Izgubio sam sve tog 22. jula. Sve svoje prijatelje i porodicu. Tako da znam kakav su gubitak doživeli ostali. Ipak, to je bilo neophodno. Razlika je što je u mom slučaju to bio izbor", rekao je između ostalog Brejvik, koji je ponovo rekao da je očekivao da neće preživeti nakon masakra.
On je ovoga puta dodao i da je verovao da će "političari u Norveškoj biti nestabilni i da će narediti policiji da ga ubiju", ali je smatrao i da će "njegova porodica biti ubijena posle njegovog čina".
Brejvik je ponovio da je planirao još ubistava, kao i javne egzekucije političara, ovog puta je odbio da komentariše bilo šta vezano za grupu "Vitezovi Templari", u čije postojanje tužilaštvo sumnja, a otkrio je i da je planirao da ukrade mali avion za bekstvo.
Inače, prema nekim informacijama, tužioci će zatražiti još jedan dan za ispitivanje Brejvika ukoliko ne stignu da prođu kroz sve što smatraju ključnim. Glavno pitanje "suđenja veka" jeste da li je Brejvik uračunljiv, od čega zavisi da li će on kaznu izdržavati u zatvoru ili u psihijatrijskoj ustanovi.
Brejvik, koji je priznao ubistva, ali i odbio da prihvati krivicu, mogao bi da bude osuđen na 21 godinu zatvora, što je maksimalna zatvorska kazna u Norveškoj, ali bi ona mogla da bude produžavana do kraja njegovog života. U slučaju da bude proglašen neuračunljivim, najverovatnije bi do kraja života bio zatvoren u ustanovi.
Brejvik: Masakr laburista i zaposlenih u vladi bio neophodan
Brejvik: Masakr laburista i zaposlenih u vladi bio neophodan
Beta, Tanjug |
Oslo - Anders Bering Brejvik, kome se sudi za ubistvo 77 ljudi, danas se u nastavku svedočenja izvinio za ubistvo onih koji nisu imali političko opredeljenje, ali je naglasio da je masakr zaposlenih u norveškim ministarstvima i pripadnika mladih laburista bio "užasan ali neophodan".
Brejvik danas na suđenju: Na pitanje da li bi hteo da se izvini porodicama žrtava, Brejvik je negativno odgovorio
- Želim da im se duboko izvinim - rekao je Brejvik obraćajući se porodicama ubijenih ili ranjenih slučajnih prolaznika kada je eksplodirala bomba koju je on 22. jula prošle godine postavio u Oslu nedaleko od zgrade norveške vlade.
Na pitanje tužioca da li bi hteo da se izvini i porodicama ostallh žrtava, Brejvik je negativno odgovorio.
Prema njegovim rečima, masakr mladih laburista i zaposlenih u norveškm ministarstvima bio je "užasan ali neophodan". On je naveo da je medju 69 osoba koje je ubio na ostrvu Utoja, njih 44 bilo na pozicijama u okviru podmladka Laburističke stranke i da je letnji kamp u kojem su učestvovali bio "kamp političke indoktrinacije".
Prema prethodonom rasporedu, na današnjem sudjenju trebalo je da bude reči i o Brejvikovom psihičkom zdravlju, ali je tužilac Svejn Holden tražio da se rasprava o tome odloži za sredu.
Psihijatrijski stručnjaci su najpre saopštili da Brejvik boluje od paranoidne šizofrenije, ali je, pošto ga je pregledala druga ekipa lekara, utvrdjeno da Brejvik psihički nije bolestan.
Mada je u više navrata potvrdio da je podmetnuo bombu blizu zgrade norveške vlade, a potom otišao na ostrvo Utoja i nasumice pucao na pripadnike letnjeg kampa mladih laburista, Brejvik je odbio da prizna krivičnu odgovornost.
Suđenje Brejviku počelo je 16. aprila u Oslu, a u petak je taj 33- godišnjak bez izraza bilo kakvih emocija detaljno opisao kako je na Utoji 75 minuta pucao na mlade labiriste. On je naveo da su mnogi kada su ga videli bili paralisani od straha, posle čega im je on pucao u glavu.
Brejvik je ocenio da su njegove žrtve bile "legitimna meta" pošto su bili pripadnici političke organizacije koja je, kako je rekao, norveško društvo izložila islamu i multikulturalizmu.
U pripremljenom svedočenju, Brejvik je prošle nedelje tvrdio da govori kao komandant norveškog i evropskog "antikomunističkog" pokreta otpora i antiislamske militantne grupe "Kraljevi templari".
On je kazao i da je postupao "u samoodbrani", i kako bi sprečio izbijanje velikog gradjanskog rata, i naglasio da bi ponovio ono što je učinio.
Suđenje Brejviku trebalo bi da bude završeno u julu.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Porodice žrtava i preživeli: Brejvikovo izvinjenje neiskreno
Preživeli i porodice žrtava napada, koje je u julu prošle godine izveo norveški ekstremista Anders Bering Brejvik, odbacile su kao neiskreno izvinjenje zbog stradanja civila koje im je uputio Brejvik tokom današnjeg svedočenja. "Mislim da je to patetično. Ne pomaže to što je rekao. Nijedan njegov pokret nije pokazao da je on to zaista mislio", rekao je Džon Hestnes, koji se nalazi na čelu grupe za podršku porodicama Brejvikovih žrtava i preživelima. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[h=1]Oslo: Potresno svedočenje o bombi [/h] Izvor: Tanjug
Oslo -- Na suđenju Andersu Brejviku, optuženom za ubistvo 77 ljudi, radnik obezbeđenja je dao potresno svedočenje o eksploziji automobila ispred sedišta vlade u Oslu.
Tor Inge Kristofersen je rekao da je na sigurnosnim kamerama video da se ispred zgrade vlade parkirao automobil iz kojeg je izašao čovek obučen u odeću nalik uniformi čuvara, preneo je BBC. Dok je pokušavao da vidi registarske tablice vozila, eksplodirala je bomba postavljena ispod auta ubivši osam osoba. Zatim je, kako kaže Kristofersen, "polovina ekrana nestala. Začula se strašna buka, čitav blok je podrhtavao, a plafon je počeo da se osipa".
Kristofersen je takođe govorio o jednom kolegi koji je poginuo u eksploziji, ali i o onima koji više nisu u stanju da rade zbog psiholoških trauma koje imaju posle ovog bombaškog napada. Drugi svedok, inženjer Svein Olav Kristensen je takodje govorio o eksploziji.
On je pokazao sliku dva metra široke rupe od bombe koja je probila asfalt iznad podzemnog parking prostora. Brejvik je sve vreme posmatrao svedoke u sudnici ne pokazujući emocije. On je cele prošle nedelje predstavljao svoju verziju dogadjaja govoreći da je njegov plan bio da ubije što više ljudi i da se nadao će automobil bomba srušiti celu zgradu vlade.
Posle eksplozije bombe, Brejvik je otišao na ostrvo Utoja gde je ubio još 69 ljudi u omladinskom kampu Radničke partije. On je odbacio krivičnu odgovornost za ubistva rekavši da je branio Norvešku od multikulturalizma.
Prema prvoj proceni stručnjaka, Brejvik je proglašen mentalno poremećenim, dok je druga procena ustanovila da je uračunljiv. Brejvik bi, ako bude proglašen uračunljivim, mogao da bude osudjen na 21 godinu zatvora i ta kazna bi se potom mogla produžavati na neograničeno vreme, a ako stručnjaci zaključe da je mentalno bolestan, mogao bi biti zatvoren u psihijatrijsku ustanovu do kraja života. Očekuje se da će sudjenje trajati 10 nedelja.
[h=1]Brejvik: Laž je da sam neuračunljiv [/h] Izvor: Tanjug
Oslo -- Norveški ekstremista Anders Bering Brejvik rekao je pred sudom u Oslu da je laž 80 odsto psihijatrijskog izveštaja, u kome je proglašen neuračunljivim.
Brejvik je, u nastavku suđenja, naveo da je psihijatrijski izveštaj zasnovan na "zlobnim izmišljotinama" s ciljem da ga predstavi kao nerazumnu i neinteligentnu osobu. "Ja nisam ta osoba koja je opisana u izveštaju", rekao je Norvežanin koji je ubio osam ljudi u eksploziji bombe koju je postavio ispred sedišta norveške vlade i 69 polaznika omladinskog kampa Laburističke partije na ostrvu Utoja.
"Sve što sam predstavio je potpuno logično. Ne vidim ni najmanju mogućnost da budem proglašen neuračunljivim", dodao je Brejvik, javlja Bi-Bi-Si.
On je priznao zločine, ali ne želi da snosi krivičnu odgovornost. Cilj suđenja, koje bi trebalo da traje 10 nedelja, jeste da ustanovi da li je uračunljiv, s obzirom na to da su sudu dostavljena dva psihijatrijska izveštaja s potpuno različitim nalazima.
Brejvik (33) je pre dva dana završio sa iznošenjem iskaza, ali danas mu je omogućeno da se ponovo obrati sudu kako bi ubedio sudije da je mentalno zdrav i da ne treba da bude upućen u psihijatrijsku ustanovu.
Petočlano sudsko veće doneće odluku u julu.
Ukoliko bude proglašen uračunljivim, mogao bi da bude osuđen na 21 godinu zatvora i ta kazna bi se potom mogla produžavati na neograničeno vreme.
Ako stručnjaci, međutim, zaključe da je mentalno bolestan, mogao bi biti zatvoren u psihijatrijsku ustanovu do kraja života.
Najveći deo norveške javnosti očekuje da Brejvik bude proglašen uračunljivom osobom, s obzirom na to kako se ponaša tokom suđenja.
[h=2]Pesmom protiv Brejvika[/h]Hiljade Norvežana izaći će sutra na ulice Osla i pevati dečju pesmu, pozivajući na mir i bratstvo, u znak protesta zbog masovnog ubistva koje je prošle godine u Norveškoj izvršio Anders Berih Brejvik.
Brejvik je, u današnjem obraćanju sudu, ovaj skup i izbor pesme nazvao "marksističkim ispiranjem mozga".
Organizatori skupa planiraju da pevaju tako što će, ruku-pod-ruku, formirati lanac od sudnice, u kojoj se vodi proces protiv Brejvika zbog ubistva 77 ljudi, duž nekoliko gradskih kvartova.
Brejvik (33) je pre dva dana završio sa iznošenjem iskaza, ali danas mu je omogućeno da se ponovo obrati sudu kako bi ubedio sudije da je mentalno zdrav i da ne treba da bude upućen u psihijatrijsku ustanovu.
Petočlano sudsko veće doneće odluku u julu. Ukoliko bude proglašen uračunljivim, mogao bi da bude osuđen na 21 godinu zatvora i ta kazna bi se potom mogla produžavati na neograničeno vreme.
Ako stručnjaci, međutim, zaključe da je mentalno bolestan, mogao bi biti zatvoren u psihijatrijsku ustanovu do kraja života.
Najveći deo norveške javnosti očekuje da Brejvik bude proglašen uračunljivom osobom s obzirom na to kako se ponaša tokom suđenja.
Brejvik je na sudu priznao da je 22. jula prošle godine, u Oslu i na ostrvu Utoja ubio 77 ljudi, ali je taj čin nazvao "manjim varvarskim činom".
Norvežani masovno otpevali pesmu koja nervira Brejvika
Izvor: Blic.rs
Oslo -- Oko 40.000 Norvežana okupilo se danas u Oslu da bi otpevalo pesmu koju mrzi terorista Anders Brejvik Bering kome se sudi, i da bi time izrazili protivljenje ekstremnoj desnici uopšte.
Uprkos kiši na trgu u blizini suda gde se Brejviku sudi za unistvo 77 ljudi, građani su pevali pesmu "Deca duge" norveškog muzičara Lilebjerna Nilsena, koga Brejvik ne podnosi.
Pod ružičastim kišobranima, hiljade građana, među kojima i ministri kulture nordijskih zemalja, u horu su otpevale pesmu, uz dirigovanje autora.
- Ta pesma nikada nije tako lepo zvučala - rekla je za AFP Lil Hjenevag jedna od inicijatora ove akcije pokrenute na Fejsbuku kao odgovor na popularnost Brejvika medju desničarima.
Pred sudom u Oslu taj 33-godišnji ekstremista je u petak izjavio da je pevač Lilebjern Nilsen "veoma dobar primer marksista" koji su se "infiltrirali u kulturni milje", a da je njegova pesma "Deca duge" tipičan primer "ispiranja mozga školske dece Norveške".
- Odziv je daleko iznad mojih očekivanja rekla je Lil Hjenevag jer je učešće na društvenoj mreži bilo najavilo tek nešto više od 5.000 ljudi.
Na suđenju Brejviku, koje je danas nastavljeno, svoja potresna svedočenja izneli su preživeli masakra.
Brejvik je priznao da je 22. jula prošle godine u Oslu i na ostrvu Utoja ubio 77 ljudi, ali ne želi da snosi krivičnu odgovornost.
Cilj suđenja, koje bi trebalo da traje 10 nedelja, jeste da ustanovi da li je uračunljiv, s obzirom da su sudu dostavljena dva psihijatrijska izveštaja sa potpuno različitim nalazima.
Ukoliko bude proglašen uračunljivim, mogao bi da bude osudjen na 21 godinu zatvora i ta kazna bi se potom mogla produžavati na neograničeno vreme.
Ako stručnjaci, medjutim, zaključe da je mentalno bolestan, mogao bi biti zatvoren u psihijatrijsku ustanovu do kraja života.
Oslo -- Norveški masovni ubica Anders Brejvik, koji je priznao ubistvo 77 ljudi, izjavio na raspravi o njegovoj uračunljivosti, da nije lud. Neki psihijatri se slažu.
(Beta, arhiva)
Na početku suđenja u Oslu, desničarski, antiislamistički orijentisani Brejvik priznao je da je 22. jula prošle godine počinio najstrašnije masovno ubistvo u Norveškoj kada je na ostrvu Utoja ubio 77 ljudi. On, međutim, kaže i da ne želi da snosi krivičnu odgovornost. Cilj njegovog suđenja, koje bi trebalo da traje 10 nedelja, jeste da se ustanovi da li je uračunljiv, s obzirom da su sudu dostavljena dva psihijatrijska izveštaja sa potpuno različitim nalazima.
Ukoliko bude proglašen uračunljivim, mogao bi da bude osuđen na 21 godinu zatvora i ta kazna bi se potom mogla produžavati na neograničeno vreme. Ako stručnjaci, međutim, zaključe da je mentalno bolestan, mogao bi biti zatvoren u psihijatrijsku ustanovu do kraja života.
"Svi odmah misle da Brejvik mora biti lud zato što je počinio tako gnusan zločin. Ali ne mora automatski značiti da je mentalno bolestan samo zato što je ono što je uradio nepojmljivo", kaže dr Sajmon Vesli sa Instituta za psihijatriju na Londonskom kraljevskom koledžu. U komentaru, objavljenom u petak u britanskom medicinskom časopisu "Lanset", Vesli piše da je takvo objašnjenje suviše pojednostavljeno.
Da bi 33-godišnji Norvežanin bio šizofrenik, kao što neki psihijatri sugerišu, njegovi postupci bi morali biti posledica halucinacija ili zasnovani na uverenjima koja drugi ne dele. "Koliko god njegovi stavovi bili odbojni, u društvu postoje ljudi koji smatraju da multikulturalizam i islam uništavaju države", objašnjava Vesli.
Izuzetno dobra organizovanost i metodičnost Brejvikovog masakra takođe ne idu u prilog teoriji da pati od teške mentalne bolesti. "Njegov zločin nije u skladu sa neorganizovanom vrstom zločina kakve obično vrše ljudi za mentalnim problemima", navodi Vesli.
Dr Pol Kedvel, psihijatar za univerziteta u Kardifu, takođe, kaže da je način na koji Brejvik posmatra svet, verovatno, u okviru normalnih granica, navodi AP. "Ali moguće je da ga zbog poremećaja ličnosti preplavi osećaj jakog gneva i indignacije kada smatra da ljudi ne slušaju njegovo stanovište", dodaje Kedvel.
Sam Brejvik je kritikovao izveštaje u kojima je zaključeno da je neuračunljiv, rekavši da se radi o "zlim fabrikacijama". On je kazao da je najgore što može da se desi da ga proglase mentalno bolesnim zato što bi tada sve ono za šta se zalaže izgubilo legitimitet.
[h=1]Kako se Brejvik domogao Utoje? [/h] Izvor: Tanjug
Oslo -- Tokom nastavka suđenja Andersu Brejviku, koji je priznao da je 22. jula prošle godine u Oslu i na ostrvu Utoja ubio 77 ljudi, saslušani su svedoci.
Foto: Beta, Arhiva
Jedan čuvar i kapetan trajekta ispričali su pred sudom kako ih je uniformisani Brejvik naveo da ga prevezu na ostrvo. "Kada ste u uniformi imate određeni nivo autoriteta", rekao je u opštinskom sudu u Oslu čuvar Simen Breden Mortensen. Zadužen da proveri svakog ko želi da ide na Utoju gde je krilo mladih vladajuće Radničke partije imalo svoj letnji kamp, mladi čuvar je podsetio kako je Brejvik objasnio da je poslat kao rutinska predostrožnost nakon što je u sedištu vlade u Oslu ranije tog dana eksplodirala bomba.
Mortensenu je bilo sumnjivo što je Brejvik izašao iz sivog karavana "Fijat", a ne iz policijskog vozila, ali je zaključio da nema razloga za sumnjičavost kada mu je ovaj pokazao lažne isprave norveške obaveštajne agencije.
Brejvik se ukrcao zatim na trajekt koji je bio ukotvljen kod ostrva Utoje i poslat specijalno po njega.
Kapetan trajekta Jon Olsen ispričao je da je on lično pomogao ubici da nosi sanduk za koji se ispostavilo da je prepun municije. Olsen je opisao i kako je pobegao sa trajektom kada je Brejvik ispalio prve hice.
Cilj suđenja, koje bi trebalo da traje deset nedelja, jeste da se ustanovi da li je Brejvik uračunljiv, s obzirom na to da su sudu dostavljena dva psihijatrijska izveštaja sa potpuno različitim nalazima.
Ukoliko bude proglašen uračunljivim, mogao bi da bude osuđen na 21 godinu zatvora i ta kazna bi se potom mogla produžavati na neograničeno vreme. Ako stručnjaci zaključe da je Brejvik mentalno bolestan, mogao bi biti zatvoren u psihijatrijsku ustanovu do kraja života.
[h=1]"Brejvik se smejao dok je ubijao" [/h] Izvor: Tanjug
Oslo -- Anders Brejvik je radosnim uzvicima propratio svaki pucanj na ostrvu Utoja, rekla je Tonje Brena, koja je preživela masakr i danas svedočila pred sudom u Oslu.
Foto: Beta, Arhiva
Jasnim i odlučnim glasom, Tonje je rekla da je čula uzvike ushićenja ubice dok su tela padala oko nje, a ona se, kako je navela, za to vreme krila iza jedne stene, preneo je AFP. "Apsolutno sam sigurna da sam čula uzvike radosti", rekla je ova 24-godišnja predsednica omladine vladajuće Laburističke partije, koja je prva od onih koji su preživeli masakr svedočila u procesu protiv Brejvika.
Optuženi, koji je sedeo nekoliko metara od nje i nije pokazivao nikakvu emociju od početka suđenja 16. aprila, počeo je da odmahuje glavom u znak neslaganja sa onim što govori Brena, a ranije je tvrdio da se nije smejao tokom masakra.
Brejvik je priznao da je 22. jula prošle godine u Oslu i na ostrvu Utoja ubio 77 ljudi, ali je rekao da ne želi da snosi krivičnu odgovornost.
Cilj suđenja, koje bi trebalo da traje 10 nedelja, jeste da se ustanovi da li je Brejvik uračunljiv, s obzirom na to da su sudu dostavljena dva psihijatrijska izveštaja s potpuno različitim nalazima.
Ukoliko bude proglašen uračunljivim, mogao bi da bude osuđen na 21 godinu zatvora i ta kazna bi se potom mogla produžavati na neograničeno vreme.
Ako stručnjaci zaključe da je Brejvik mentalno bolestan, mogao bi biti zatvoren u psihijatrijsku ustanovu do kraja života.
Muškarac se zapalio pred sudnicom u kojoj se sudi Brejviku
Muškarac se zapalio pred sudnicom u kojoj se sudi Brejviku
Beta, Srna |
Nepoznati muškarac zapalio se danas ispred zgrade suda gde se sudi Norvežaninu Andersu Beringu Brejviku za ubistvo 77 osoba, ali se i dalje nagađa o motivima njegovog postupka.
Vođa policijskih operacija Fin Bele izjavio je da se čovek polio zapaljivom tečnošću ispred ulaza u sud i zapalio.
Na licu mesta je bilo policajaca, tako da je vatra brzo ugašena. Čovek je zadobio teške opekotine i prebačen je u Univerzitetsku bolnicu u Oslu, a njegovo ime, kao i motiv takvog ponašanja, za sada su nepoznati.
Bele je rekao da nemaju informacije o tome da li je postupak te osobe povezan sa suđenjem Brejviku. Prema prvim informacijama policije, reč je o Norvežaninu stranog porekla.
- Za sada nemamo nikakvog razloga da mislimo da je današnji incident povezan sa suđenjem Brejviku koji se u tom trenutku nalazio u sudnici – rekao je on.
Norveška agencija NTB navodi da je reč o očajnoj osobi koja je živela od socijalne pomoći. Ta osoba je navodno predala kancelariji jednog advokata pismo "da se otvori ako mi se nešto loše desi".
Taj advokat je ispričao da je po povratku u kancelariju osetio znažan miris parafina i pronašao pismo u kojem se čovek koji se zapalio obaveštava da mu je odbijen zahtev za socijalnu pomoć.
Svedočila tinejdžerka koja je preživela masakr na Utoji
Na današnjem ročištu, tinejdžerka koja je preživela ranjavanje na ostrvu Utoja svedočila je o tome kako je Brejvik pokušao da provali u zgradu u koju se tokom pucnjave sklonilo 47 ljudi.
Marta Johane Svendsen, koja je bila ranjena u ruku, rekla je da je Brejvik pokušao da provali kroz vrata, a potom pucao u unutrašnjost zgrade kroz prozore.
Drugi svedok je ispričao da je u ovu zgradu doveo čitavu grupu ljudi i kako je Brejvik pokušao da se probije u objekat pucanjem u vrata. Svih 47 ljudi koji su se sklonili u ovu zgradu su preživeli.
Sud je saslušao i svedočenje devojke koju je Brejvik pogodio četiri puta, uključujući hice u ruke, vilicu i grudi. Ona je pokazala ožiljak i rekla da je izgubila osećaj u obe ruke kada je pogođena, te da je mislila da će umreti.
Rangenes Libak rekla je da je kansije izašla iz kafića u kojem je radila sa još nekoliko ljudi i da su jedni drugima pružali pomoć dok su ostvom odjekivali pucnji. Brejvik je ranije priznao ubistva 67 ljudi na Utoji i još osam u bombaškom napadu u Oslu.
