Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
U Oslu u ponedeljak počinje suđenje Andersu Brejviku, koji je u julu prošle godine ubio 77 osoba, a najavio je da će proces iskoristiti za promovisanje njegovih antimuslimanskih stavova.
Pošto bude upoznat sa optužnicom, Brejvik bi pet dana trebalo da svedoči o onome što je uradio i da objasni zbog čega je u centru Osla postavio bombu koja je usmrtila osam osoba, a par sati kasnije je na ostrvu Utoja ubio 69 mladića i devojaka iz podmlatka Radničke partije. Suđenje će biti specifično utoliko što neće morati da se dokazuje Brejvikova krivica, jer je on priznao zločine, već će se uglavnom raspravljati o njegovom mentalnom zdravlju.
Ukoliko sud zaključi da je Brejvik uračunljiv, gotovo sigurno će biti osuđen na 21 godinu zatvora, što je u Norveškoj najduža kazna.
U protivnom mu kazna ne bi bila izrečena, već bi bio smešten u odgovarajuću zdravstvenu ustanovu u kojoj bi ostao sve dok lekari ne zaključe da više ne predstavlja opasnost po društvo.
Brejvik rekao da je još u ratu i da želi da mu sudi vojni sud
Izvor: Blic.rs
Anders Bering Brejvik (33), koji je priznao da je ubio 77 ljudi u julu prošle godine, danas je, tokom prvog dana suđenja, zaplakao u sudnici. Ali ne nad sudbinom svojih žrtava, već dok su tužioci prikazivali njegov propagandni film "Vitezovi templari 2083".
Brejvikov "film", sačinjen od slika sa Interneta uz koje je dodata muzika, prikazan je u okviru dokaznog postupka.
Najmonstruozniji masovni ubica u istoriji Norveške, koji je do tada bio veoma raspoložen i nasmejan, zaplakao je dok je gledao svoj politički manifest koji se protivi multikulturalizmu u Evropi.
Brejvik se posle projekcije sabrao, a proces je nastavljen. Pojedinci koji su preživeli njegov napad i porodice žrtava smatraju da je ubica zaplakao, jer ga je dirnulo ono što je uspeo da postigne.
"Ne priznajem norveški sud"
Na početku suđenja, Brejvik je danas priznao da je ubio 77 ljudi u julu prošle godine, ali je odbio krivicu i rekao da je to uradio "u samoodbrani". Po ulasku u sudnicu podigao je ruku i stisnuo pesnicu, koju je potom prislonio na grudi.
- Ne priznajem norveške sudove jer su dobili mandat od norveških političkih partija koje podržavaju multikulturalizam - izjavio je Brejvik u prvom obraćanju.
On je odbio da prihvati nadležnost norveškog suda zato što smatra, kako je rekao, da je još u ratu i da bi bilo primerenije da mu sudi vojni sud.
Brejvik tvrdi da je ubistva izveo sam protiv onih koje je nazvao "državnim izdajnicima" zbog "otvaranja" Norveške, multikulturalizma i "muslimanske invazije Evrope".
Još tokom istrage Brejvik je priznao da je aktivirao automobil bombu u centru Osla i ubio osam ljudi, a zatim još 69 tinejdžera na ostrvu Utoja u omladinskom kampu Radničke partije kod glavnog grada Norveške.
Sebe je opisao kao pisca koji trenutno radi iz norveškog zatvora i mada je istražiteljima naveo da je borac krajnje desničarske ekstremističke grupe oformljene po uzoru na Vitezove templare (hrišćane koji su ratovali u krstaškim ratovima), policija nije našla ni traga o toj organizaciji.
Ključno pitanje koje je i dalje neobjašnjeno jeste Brejvikovo mentalno zdravlje. On je u jednom ispitivanju proglašen obolelim, uz ocenu da je obavezno njegovo psihijatrijsko lečenje, ali na drugom je utvrđeno da je kompetentan da mu bude suđeno i da bude poslat u zatvor.
Današnje ročište je završeno oko 16 časova a suđenje se nastavlja njegovim svedočenjem. Suđenje bi trebalo da traje 10 nedelja, a za krivična dela koja mu se stavljaju na teret preti mu zatvorska kazna u trajanju od najviše 21 godine.
[h=1] Brejvik zaplakao u sudu [/h] Suđenje Andersu Beringu Brejviku, optuženom za ubistvo 77 ljudi u Norveškoj, počelo je danas u okružnom sudu u Oslu. Posle desničarskog salutiranja rekao da ne priznaje sud. Zaplakao, ali ne zbog žrtava...
Brejvik je ušao u sudnicu sa lisicama na rukama, koje su mu skinute kada je seo. On je potom stavio desnu pesnicu na srce i ispružio ruku u pozdrav.
"Ne priznajem norveške sudove. Vi ste dobili mandat od političkih stranaka koje podržavaju multikulturalizam. Ne priznajem nadležnost suda", rekao je Brejvik.
Na početku suđenja, nakon desničarskog salutiranja u prepunoj sudnici, Brejvik se rukovao sa tužiocima i sudskim službenicima.
Pošto je tužilac Inga Bejer Engh gotovo sat vremena čitala optužnicu protiv Brejvika uključujući "akte terorizma" uz navođenje imena svih 77 žrtava i kako su izgubili život, optuženi je opisao svoje postupke kao "surove, ali neophodne".
On nije pokazao nikakve emocije kada su čitana imena ubijenih, ali se zaplakao kad je pokazan njegov propagandni materijal.
Brejvik je priznao da je 22. jula aktivirao bombu nedaleko od zgrade vlade u Oslu, a zatim na ostrvu Utoja pucao na aktiviste podmlatka norveških liberala. U napadima je poginulo 77 uglavnom mlađih osoba.
Napadi su, rekao je Brejvik, bili neophodni kako bi zaštitio Norvešku od muslimana.
Prema njegovim tvrdnjama on je ta dela izveo sam, u samoodbrani, a protiv onih koje je nazvao "državnim izdajnicima" zbog "otvaranja" Norveške i dovođenja do multikulturalizma sa dozvoljavanjem "muslimanske invazije Evrope".
Više od 200 ljudi prati proces u specijalnoj sudnici u Oslu, a oko 700 preživelih i članova porodica žrtava gledaju suđenje putem video-linka koji se emituje u ograničenom sistemu širom zemlje.
"Danas počinje suđenje i to će biti težak trenutak za mnoge. Kada sam ga vidio poslednji put, on je pucao u moje prijatelje", izjavio je Vegard Gresli Venesland (28), jedan od preživelih sa Utoje.
U norveškoj javnosti postoji bojazan da će Brejvik uspeti da pretvori suđenje u platformu za propagandu svojih ideja protiv imigranata. Proces prati oko 800 novinara, a Brejvikovi advokati pozvali su 29 svedoka, od islamista do desničarskih blogera, kako bi razjasnili njegove poglede na svet.
Brejvik će početi da svedoči sutra, a očekuje se da će davati iskaz oko sedam dana.
On je u pismu koje je nedavno poslao norveškom listu "VG" rekao: "Izgleda da će se slučaj pred sudom pretvoriti u cirkus. To je apsolutno jedinstvena prilika da svetu objasnim ideju svog manifesta".
Brejvik je ranije rekao da je svojim napadima želeo da kazni "izdajnike" čija proimigrantska politika doprinosi prljanju norveške krvi.
Sebe je opisao kao pisca koji trenutno radi iz norveškog zatvora i mada je istražiteljima naveo da je borac protiv krajnje-desničarske ekstremističke grupe oformnjene po uzoru na Vitezove templare (hrišćane koji su ratovali krstaškim ratovima), policija nije našla ni traga o toj organizaciji.
Optuženi je naveo da ne priznaje autoritet sudije Venče Elizabet Arntzen, jer je ona navodno rekla, da je prijateljica sa sestrom bivšeg norveškog premijera i lidera norveške Laburističke stranke Gro Harlem Brundtlanda, jednog od krivca za multikulturalizam.
Prošle sedmice su objavljeni zvanični rezultati drugog psihijatrijskog veštačenja, kojim je utvrđeno da Bejvik ne boluje od psihoze i stoga može krivično da odgovara.
Novo veštačenje suprotno je rezultatima prve zvanične ekspertize, u kojoj su prošle godine stručnjaci ocenili da Brejvik boluje od "paranoične shizofrenije". To znači da bi Brejvik, ukoliko bude osuđen, bio poslat na lečenje u psihijatrijskoj ustanovi, umesto u zatvor.
Krajnju odluku o tome doneće sud u Oslu u presudi koja se očekuje u julu, kada će konačno biti rešeno pitanje da li Brejvik može krivično da odgovara za ubistva.
(agencije/MONDO)
Smenjuju sudiju koji je na Fejsbuku napisao da bi Brejvika trebalo
Smenjuju sudiju koji je na Fejsbuku napisao da bi Brejvika trebalo pogubiti
Blic
Anders Bering Brejvik, najmonstruozniji ubica u istoriji Norveške, optužen za terorizam i ubistvo 77 osoba, danas treba lično da svedoči drugog dana suđenja u okružnom sudu u Oslu.
Uoči današnjeg nastavka suđenje došlo je do manjih problema, pošto je neimenovani bloger izneo tvrdnju da je jedan od troje sudija laika prošlog leta napisao na svojoj stranici na Fejsbuku da Brejvik zaslužuje da bude pogubljen.
Na samom početku današenjeg procesa, u devet sati po našem vremenu, odbrana je zahtevala da se taj sudija izbaci iz sudskog veća, s čime se složilo i tužilaštvo. Sud je to očekivalo jer je imao spremnog rezervnog sudiju.
Predviđeno je da Brejvik pročita pripremljenu izjavu, a po rečima njegovog advokata, to će trajati tridesetak minuta, što izaziva strepnju u javnosti da bi sudsku govornicu mogao da iskoristi za propagiranje svojih esktremističkih stavova, s obzirom da je ubeđen da je delovao u samoodbrani, štiteći zemlju od najezde muslimana.
[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD]Brejvik plakao na suđenju - ali ne nad žrtvama, već dok je gledao svoj propagandni film [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Brejvik je više puta rekao da mu je glavni cilj javno suđenje. "Vaše hapšenje biće početak propagandne etape. Vaše hapšenje vam obezbeđuje pozornicu sa koje možete da se obratite svetu", napisao je u svom manifestu na oko 1.800 strana, koji je postavio na interentu neposredno pre nego što je krenuo da ubija.
Brejvikov advokat Gajr Lipestad izjavio je da shvata osećanja porodica njegovih žrtava, ali da njegov klijent ima pravo da iznese svoje mišljenje.
- Veoma je značajno da on ima pravo da objasni svoje motive, što je onsovno pravo koje mu garantuje norveški zakon, ali i njegovo ljudsko pravo - ocenio je on.
Zabranjeno snimanje Brejvikovog svedočenja
Za Brejvikovo svedočenje sud je odvojio pet dana, međutim televizijske stanice neće moći da emituju njegove izjave da mu se ne bi obezbedila platforma za iznošenje rasističkih i nacističkih stavova.
Među preživelima ima i onih koji ne misle tako.
- Ubeđen sam da je veoma značajno da čujemo šta on ima da kaže. Bitno je da ga saslušamo, jer te ideje nisu samo Brejvikove ideje. To su ideje mnogih ljudi i smatram da nadležni moraju da prodru u ta društva i razbije ih. Mramo da učinimo sve što je u našoj moći da bismo se borili protiv ekstremizma svih političkih boja u budućnosti - naglasio je Magnus Jakobsen (20), jedan od preživelih koji je uspeo da se sakrije od Brejvika na Utoji.
U ime tužilaštva svedočiće i forenzičari, a zatim ljudi koji su preživeli krvavi pir napada u Oslu i na Utoji. Među njima će biti 22-godišnja Renate Tarnes, čiji je potresni poziv policiji emitovan juče u sudnici.
- Evo ga dolazi, on dolazi” - čuo se njen drhtavi prestravljeni šapat.
Ona se zabarikadirala u toaletu kafića na Utoji, a kad je izašla na podu je ležalo njenih 12 mrtvih prijatelja.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Odbrana planira da pozove ekstremiste na suđenje
Odbrana planira da pozove radikalne islamiste i desničarske ekstremiste u nastojanju da pokaže da Brejvik nije jedina osoba s takvim stavovima. Među njima je Mula Krekar, islamski vođa osuđen na pet godina zatvora zbog toga što je pretio smrću norveškim političarima.
Očekuje se da će odbrana saslušati i Pedera Nostvolda Jensena, blogera koji se predstavljao pod pseudonimom Fjordman, za koga je Brejvik rekao da mu je služio kao uzor, jer je isticao da je multikulturalizam, posebno imigracija muslimana, opasan za zapadnu civilizaciju.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[h=1]Brejvik: Učinio bih sve to ponovo [/h] Izvor: B92, Tanjug
Oslo -- Anders Bering Brejvik, koji je ubio 77 ljudi u Norveškoj, započeo je svoju odbranu čitanjem pisane izjave drugog dana suđenja i rekao da bi "sve učinio ponovo".
(Beta)
"Ovde sam kao predstavnik evropskog i norveškog pokreta otpora", rekao je Brejvik, koji prvi put lično javno govori o slučaju. Brejvik će na raspolaganju imati pet dana da objasni zašto je aktivirao bombu ispred sedišta vlade u Oslu, gde je usmrtio osam ljudi, a zatim na ostrvu Utoja u omladinskom kampu Laburističke partije ubio 69 ljudi, mahom tinejdžera. "Izveo sam najspektakularniji i najsofisticiraniji napad u Evropi još od Drugog svetskog rata. Učinio bih sve to ponovo. Moj čin je baziran na dobru, a ne na zlu", rekao je Brejvik, koji je, kao i juče po ulasku u krcatu sudnicu u Oslu uputio desničarski pozdrav, pošto su mu uklonjene lisice.
Brejvik je prvog dana suđenja rekao da priznaje da je izvršio ubistva, ali da ne prihvata krivicu, jer smatra da je sve učinio "u samoodbrani", braneći Norvešku od muslimana i multikulturalizma.
Brejvikovo izlaganje je odloženo za tridesetak minuta jer je zatraženo i usvojeno izuzeće jednog člana sudskog veća, zbog toga što je prošle godine na Fejsbuku napisao da bi Brejvika trebalo osuditi na smrtnu kaznu. Tomas Indrebe, jedan od troje građana u petočlanom veću, priznao je da je to uradio, a nakon što su se obe strane složile da bi trebalo da bude izuzet njegovo mesto je popunila zamena.
Pored dvoje profesionalaca, u veću sedi i troje sudija porotnika, običnih građana. U Norveškoj ne postoji smrtna kazna.
Nakon odluke, Brejvik je započeo čitanje dokumenta o čijim detaljima njegov advokat Gejr Lipestad nije želeo da govori. On je izjavio samo da je važno da Brejvik objasni svoje postupke, što je, kako je kazao, i njegovo pravo, iako porodice žrtava strahuju da će svedočenje iskoristiti za izlaganje svojih ekstremističkih ideja.
"Svesni smo strahovanja porodica svih žrtava, ali ovo je zaista važno. On ima prava da objasni zašto je to uradio, to je osnovno pravo po norveškom zakonu i to je takođe osnovno ljudsko pravo", rekao je Lipestad.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Drugi dan izazvao je manje pažnje nego sam početak "suđenja veka", pa ispred sudnice u utorak Oslu nema mnogo okupljenih. Ljudi su juče stajali u redu kako bi ušli u specijalno opremljenu sudnicu broj 250 koja prima 200 osoba.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE] Brejvikov tim odbrane već je upozorio da će mnoge Norvežane njegovo svedočenje uznemiriti, a očekuje se da će, umesto pokajanja, izraziti žaljenje što nije ubio više ljudi.
On je prvog dana suđenja gotovo sat, koliko su tužioci iznosili detalje o njegovom stravičnom zločinu, bio potpuno miran, ali je zaplakao kada je emitovan 12-minutni video-snimak, sažetak njegovog manifesta na 1.500 strana koji je objavio na dan ubistava 22. jula.
Lipestad je kasnije rekao da je njegov klijent zaplakao verovatno zbog toga što smatra da su njegovi napadi bili "okrutni, ali neophodni" kako bi se Evropa spasila.
Delovi suđenja prenose se na norveškoj televiziji, ali sud neće dozvoliti da se emituje Brejvikovo svedočenje, niti izlaganja njegovih svedoka.
Očekuje se da će suđenje trajati 10 nedelja, a jedno od glavnih pitanja je Brejvikovo mentalno stanje.
Ukoliko sud odluči da je mentalno sposoban da krivično odgovara, preti mu zatvorska kazna u trajanju od 21 godine, koja može da bude produžena tako da iza rešetaka provede čitav život.
Beograd -- U Oslu se nastavlja suđenje Andersu Beringu Brejviku zbog ubistva 77 ljudi.
On je, tokom unakrsnog ispitivanja u utorak, izjavio da su njegovi postupci tog dana poslužili kao obrazac za Al Kaidu, koja je mogla da "nauči" da su ćelije koje čine pojedinci jedina opcija za militantne nacionaliste. Brejvik ima ukupno pet dana da objasni monstruozni zločin i zašto je 2011. aktivirao bombu ispred sedišta vlade u Oslu i usmrtio osam ljudi, a zatim na ostrvu Utoja u omladinskom kampu Laburističke partije ubio 69 ljudi, mahom tinejdžera.
Vojin Dimitrijević, direktor Beogradskog centra za ljudska prava kaže da je svako društvo pred dilemom kako treba da se kazne ljudi poput Brejvika.
“To što se desilo, to je ono što zaprepašćuje ljude, a ono što je opasno je što ostavlja utisak da se ta prihopatija može destiti svuda. Svaki terorizao ostavlja sa sobom nešto opasno, to da počinju normalne reakcije, znači pristojno suđenje i odustvo smrtne kazne. Može da se desi ono što se desilo i u drugim zemljama da Norvežani napuste principe slobode i demokratije id a se opredele za “čvrstu ruku”. Ako vidite naš internet, tu se valja velika količina ljudi koji su pomalo Brejvici,i koji bi ako bi imali šansu napravili nešto slično”, kaže Dimitrijević.
U javnosti se postavlja pitanje koliko je pametno što se Brejvikovo suđenje javno, pošto mu se tako daje šansa da javno iznosi desničarke stavove.
“Imate dve škole, ako je otvoreno za javnost onda to deluje poučno i pokazuje jednom zrelom društvu kakvu je opasnost imala i kako se to zrelo društvo na demokratski način sa tim obračunama. Time se daje tribina tim psihopatama da šire program i da nekog na taj način zavrbuju. Ako bi se to obavilo tajno, to bi društvo bilo poraženo. Ja se samo bojim zlurade reakcije da su ova društva ranjiva i da treba da se brane na neki suroviji način, čime se ponaša mnogo veća šteta”, kaže Dimitrijević.
Brejvik: Kazna od 21 godine je jadna, trebalo bi da me pogube ili o
Brejvik: Kazna od 21 godine je jadna, trebalo bi da me pogube ili oslobode
Blic
Uslovi u norveškim zatvorima su "smešni", poručio je masovni ubica Anders Bering Brejvik danas, trećeg dana suđenja u Okružnom sudu u Oslu, ističući da je “jedini logični ishod” suđenja za masakr 77 ljudi koji je počinio u julu prošle godine, smrtna kazna ili oslobađajuća presuda.
Masovni ubica je rekao da se ne plaši smrti i da militantni nacionalisti u Evropi mogu mnogo da nauče od "veličanje mučeništva".
- Da sam se plašio smrti, ne bih se usudio da izvedem tu operaciju. Smatram da je zatvorska kazna od 21 godine zatvora jadna presuda - naglasio je on.
Kada ga je tužiteljka Inga Bejer Eng pitala da li bi više voleo smrtnu kaznu, koja u norveškom pravosuđu ne postoji, Brejvik se nije dvoumio.
- Ne bih to voleo, ali bih poštovao takvu odluku. Postoje samo dva ishoda ovog procesa koje bih ja poštovao: smrtna kazna ili oslobađanje - istakao je on.
Norveška nema kaznu za Brejvika
Sudski sistem Norveške sada se nalazi na teškom ispitu, s obzirom na to da mu sleduje maksimalna kazna od 21 godine robije, a posle izvesnog vremena čak i mogućnost rehabilitacije.
Iako je hladnokrvno praktično pogubio 69 uglavnom mladih ljudi na ostrvu Utoja, a pre toga u bombaškom napadu usmrtio osam osoba, sigurno neće dobiti smrtnu kaznu jer je ona u Norveškoj zabranjena 1902. Ni doživotna robija ne dolazi u obzir, jer ona u Norveškoj ne postoji.
Najviše može da dobije 30 godina, ali samo pod uslovom da sudsko veće zaključi da je počinio zločin protiv čovečnosti, u skladu sa zakonom koji je usvojen 2008, ali nikada nije primenjen.
- Rehabilitacija zauzima centralno mesto u norveškom sistemu. U taj sistem uloženo je mnogo novca. Cilj nam je da po izlasku iz zatvora ljudi mogu da nastave normalan život. Zato svi zatvorenici imaju na raspolaganju neki obrazovni kurs - izjavila je Heda Girsten, profesorka kriminologije na Univerzitetu u Oslu.
[h=1]Brejviklanirao sam napad od 2006. [/h] Izvor: B92, BBC
Oslo -- Na četvrtom danu saslušanja zbog ubistva 77 ljudi, Brejvik kaže da je napad planirao od 2006. i da je godinu dana proveo igrajući igricu "World of Warcraft".
Tužioci u Oslu su započeli da ispituju Andersa Brejvika, koji je ubio 77 ljudi u dva odvojena napada u julu prošle godine. Današnje ispitivanje će se fokusirati na bombu koju je Brejvik postavio u Oslu, kada je poginulo osam ljudi. Brejvik danas nije salutirao, na zahtev svojih advokata. Brejvik (33), koji je prethodna tri dana dizao pesnicu čim bi mu skinuli lisice, uzdržao se danas od takvog pozdrava, posle kritika porodica žrtava i razgovora sa advokatima.
Tužilac je počeo ispitivanje sa Brejvikovim članstvom Masonima u 2006. Brejvik je rekao da im se pridružio pošto je to „bila Hrišćanska organizacija koja je štitila svoje članove“.
Tužilac je dalje pitao Brejvika za njegovu „opsednutost“ igricom WOW (World of Warcraft), koju je igrao godinu dana po 16 sati dnevno, kako on kaže.
"Neki vole da putuju po svetu, neki igraju golf. Ja sam igrao WOW. To nema veze sa mojim napadima“, kaže Brejvik.
Tužilac je pokušao da opiše Brejvika kao samotnjaka bez prijatelja.
"Vidim šta pokušavate, želite da me ismevate. Ali ja sam želeo da se pripremim za napade“, kaže Brejvik.
Brejvik je pričao i o samom napadu na zgradu vlade u Oslu. Kaže da se pripremao za više scenarija, i da je provodio dosta vremena vežbajući pucanje u steljani.
Brejvik (33) je priznao da nije verovao da će preživeti bombaški napad ispred sedišta vlade u Oslu, kada je ubio osam ljudi, kao i da je očekivao da će se sukobiti s policijom kada je iz glavnog grada krenuo ka kampu mladih laburista na ostrvu Utoji, gde je ubio 69 ljudi. Na putu ga, međutim, niko nije zaustavio.
On je rekao da je počeo da planira te napade još 2006. godine i da je bio uveren da će to biti "samoubilačka akcija", jer je izračunao da ima manje od pet odsto šanse da preživi.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Norveška policija je, u međuvremenu, saopštila da je jedna Brejvikova obožavateljka iz Nemačke proterana iz zemlje pošto je pokušala da uđe u sud u Oslu, u kojem se održava suđenje. Devojku, čiji identitet nije obelodanjen, zaustavilo je obezbeđenje prilikom ulaska u zgradu suda, prenela je francuska štampa. Na pitanje izveštača TV2 da li se dopisivala sa optuženim, mlada Nemica je potvrdno klimnula glavom.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE] "Nasilje je sredstvo za ostvarenje cilja", kazao je Brejvik i dodao da je prethodno bezuspešno probao "i druga sredstva", ali da su "konzervativni nacionalnisti" cenzurisali norvešku i evropsku štampu, preneo je BBC.
Prema njegovim rečima, automatskoj pušci i pištolju koje je koristio u napadu na Utoji dao je nazive po likovima iz norveške mitologije.
Navodeći da je želeo da spase Norvešku i Evropu od multikulturalizma, Brejvik je rekao da su meta njegovog napada bile levičarske političke snage koje su, kako je naveo, izdale zemlju otvorivši je za imigrante.
Optuženi je juče izjavio da, za njega, postoje samo dva moguća ishoda suđenja: oslobađanje ili smrtna kazna, ali je priznao da nijedan od ta dva ishoda nije realan.
Brejvik je juče rekao da se 2001. godine u Liberiji sastao sa "militantnim nacionalistom" iz Srbije, a norveški i francuski mediji su spekulisali da je reč o Miloradu Ulemeku Legiji.
Optuženi je objasnio da su prošlogodišnji napadi koje je izveo u Norveškoj bili inspirisani "srpskim nacionalistima", a ne nacistima.
Na pitanje šta ga je navelo da krene putem radikalizacije, on je kazao da je bombardovanje Srbije bilo "kap koja je prelila čašu".
Brejvik je upozorio i da su još dve ćelije spremne da izvrše napade u Norveškoj.
Ukoliko bude proglašen psihički zdravim, Brejvik bi mogao da bude osuđen na 21 godinu zatvora i ta kazna bi se potom mogla produžavati na neograničeno vreme.
Ako stručnjaci, međutim, zaključe da je mentalno bolestan, mogao bi biti zatvoren u psihijatrijsku ustanovu, možda i doživotno.
Brejvik: Hteo sam da norveškoj premijerki odrubim glavu i to snimim
Brejvik: Hteo sam da norveškoj premijerki odrubim glavu i to snimim
Tanjug |
U Oslu je danas nastavljeno suđenje Andersu Beringu Brejviku zbog ubistva 77 ljudi prošlog juna u glavnom gradu Norveške i na obližnjem ostrvu Utoja, a optuženi je ovog puta odustao od ektremno desničarskog pozdrava uzdignutom pesnicom.
Današnji, četvrti dan suđenja Andersu Beringu Brejviku, bio je dosad najpotresniji, pošto je masovni ubica hladnokrvno opisao kako je ubijao decu na Utoji. Pri tom je otkrio da mu je prvobitna namera bila da otme bivšu premijerku Gro Harlem Bruntland, stavi joj lisice i odrubi joj glavu bajonetom na pušci i tu snimi egzekuciju ajfonom. Mnogi u sudnici su otvoreno plakali.
- Plan mi je bio da joj odrubim glavu bajonetom dok čitam pripremljenu poruku i da taj snimak postavim na internet - rekao je smireno.
Brejvik je ispričao i kako je “uvežbavao” napade na taj način što celu jednu godinu nije ništa radio da bi sve to vreme proveo igrajući video-igricu "World of Warcraft" i "Modern Warfare: Call of Duty". Te igrice su mu pomogle da vežba gađanje.
- Neki ljudi pauziraju godinu dana i ne rade samo da bi igrali golf. Ja sam želeo da pauziram godinu dana da bih igrao igricu. Tokom te godine dnevno sam 16 sati igrao. Igrao i spavao - objasnio je on, dodajući da ta igrica nije uopšte nasilna.
Brejvik (33), koji je prethodna tri dana dizao pesnicu čim bi mu skinuli lisice, uzdržao se danas od takvog pozdrava, posle kritika porodica žrtava i razgovora sa advokatima, javio je AFP.
On je priznao da je planirao da aktivira tri automobila bombe, ali da je odustao od toga pošto je bilo previše komplikovano i da je odlučio da se koncentriše na jednu bombu i automatsko oružje.
Među potencijalnim metama bili su vladina četvrt, sedište Laburističke partije i kraljevska palata, ali ne i sama kraljevska porodica, kazao je on i dodao da je razmišljao i o napadu na kongres novinara i letnju konferenciju laburista, preneo je Bi-Bi-Si.
Za norvešku javnu televiziju NRK rekao je da je "najatraktivnija meta u celoj Norveškoj".
Akcije je, kako je objasnio, počeo da planira još 2006. godine, a u okviru priprema je proučavao i bombaški napad u Oklahomi 1995. godine, u kojem je poginulo 168 ljudi i koji je počinio veteran iz Zalivskog rata Timoti Mekvej.
Navodeći da je želeo da spase Norvešku i Evropu od multikulturalizma, Brejvik je rekao da su meta njegovog napada bile levičarske političke snage koje su, kako je naveo, izdale zemlju otvorivši je za imigrante.
Suđenje Brejviku bi moglo da traje 10 nedelja. Ukoliko bude proglašen uračunljivim, mogao bi da bude osudjen na 21 godinu zatvora i ta kazna bi se potom mogla produžavati na neograničeno vreme.
Ako stručnjaci, međutim, zaključe da je mentalno bolestan, mogao bi biti zatvoren u psihijatrijsku ustanovu do kraja života.
[h=1]Najteži dan na suđenju Brejviku [/h] Izvor: Tanjug
Oslo -- U sudu u Oslu počeo je verovatno najteži dan suđenja Andersu Beringu Brejviku, budući da će optuženi opisati detalje masakra na ostrvu Utoja prošle godine.
Atmosfera u sudnici je teška, a glavni sudija Venče Elizabet Arncen rekla je preživelima i članovima porodica ubijenih da mogu da napuste sudnicu kad god budu osetili potrebu da to učine. Brejviku (33) se pred sudom u Oslu sudi zbog toga što je 22. jula prošle godine aktivirao bombu ispred zgrade vlade u Oslu i ubio osam, a ranio više od 200 ljudi, a potom na obližnjem ostrvu Utoji iz automatskog oružja ubio još 69 ljudi, uglavnom tinejdžera.
Desničarski ekstremista juče je detaljno opisao kako je aktivirao bombu ispred sedišta vlade dovevši mnoge u sudnici do suza.
On je izjavio da je planirao da ubije čitavu norvešku vladu, da žali što nije ubio svih 569 ljudi na ostrvu Utoja, kao i da je razmišljao o odrubljivanju glave i postavljanju tog snimka na Internet, po uzoru na Al Kaidu.
Njegov advokat Gir Lipestad je na kraju jučerašnjeg dana najavio da bi današnji dan moga biti najteži budući da se optuženi sprema da detaljno opiše kako je ubijao tinejdžere na ostrvu Utoja, prenosi AFP.
Brejvik se izjasnio da "nije kriv" po optužnici rekavši da su njegove akcije bile "surove ali neophodne."
Suđenje Brejviku bi moglo da traje 10 nedelja. Ukoliko bude proglašen uračunljivim, mogao bi da bude osuđen na 21 godinu zatvora i ta kazna bi se potom mogla produžavati na neograničeno vreme.
Ako stručnjaci, međutim, zaključe da je mentalno bolestan, mogao bi biti zatvoren u psihijatrijsku ustanovu do kraja života.
lanirao sam napad od 2006.
