Слика иконе за потребе манастира (за храм, за поклоне или продају).Скоро сви манастири имају иконописачке радионице, док многобројним келијама то представља главно монашко рукодеље, основни извор прихода.
Обично на овом послушању има неколико монаха, у зависности од величине возног парка. Најстарији дужи возило којим се вози игуман, као и Епископи и државници приликом посете манастиру. Возачи одржавају возила и одговарају за ред у гаражи, као и за резерве горива. Обзиром да на Светој Гори нема класичним бензиских пумпи, то сваки манастир има своје складиште горива, пумпу за своја возила, машине, агрегате...
На Светој Гори су током летњих месеци чести шумски пожари, те стога сваки манастир има бар једно ватрогасно возило које опслужује ватрогасна бригада састављена од неколико обучених монаха и искушеника.
Одговоран за планску сечу манастирске шуме, као и за редовно снабдевање манастира потребним огревом. Већина манастира извози дрво ван Свете Горе за грчке ћумурџије.
Једно од најтежих послушања у атонским манастирима, због специфичности живота.
Богослужeња почињу ноћу и трају до 6 или 7 ујутру. Прва трпеза у већини општежића следи у наставку службе. Ради тога кувари већи део послушања обавља рано ујутру, већ око 3 сата.
Припремање хлебног квасца у свим старијим општежићима Свете Горе обавља се током јутрења. На јутрењу, након прве катизме чредни свештеник излази из храма, испред њега иде црквењак са упаљеном свећом у руци и тако одлазе у манастирску пекару. Пекар дочекује свештеника са припремљеном кадионицом, упаљеним кандилом испред иконе и са завршеним припремама за мешење теста (просејано брашно, припремљен квасац, вода, со...).
По уласку у пекару, свештеник отпочиње возгласом: Благословен Бог наш... црквењак: Амин, Трисвето, Оче наш. Свештеник: Јер је Твоје царство... црквењак: Амин, затип пева тропар храма и тропар ктиторима (св.Сави и св. Симеону). Свештеник благосиља квасац читајући молитву: Господе Исусе Христе Боже наш, Ти си благословио пет хлебова у пустињи и њима пет хиљада људи наситио. Ти благослови и квасац овај и умножи га у светој обитељи овој и у свему свету твоме, и верне који од њега једу освети. Јер Ти благосиљаш и освећујеш све и сва, Христе Боже наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем, и пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.
Након обреда, свештеник и црквењак се враћају на јутрење, док пекар размућује квасац млаком водом како би отпочела ферментација, а потом и он одлази у храм. По завршеном богослужењу, отпочеће мешење хлеба.
У склопу манастира постоје засебнео направљене мале пекаре у којима просфорар меси и пече просфоре за свету Литургију, петохлебнице за бденија и нарочите хлебове за чин о Панагији. Обично послушање просфорара обавља неко од ђакона, а у неким манастирима је ово послушање спојено са послушањем пекара.
Трпезарац је задужен да трпеза буде на време постављена. Током оброка да дода братији и гостима уколико нешто затреба. Да се стара о хигијени у трпезарији, као и о тишини током оброка, како би сви у миру слушали житије које се чита током јела. Он организује и прање судова након завршене трпезе. Главни трпезарац увек има помоћнике, а приликом већих гужви ангажује и госте да помогну око склањања судова после трпезе.
Главни трпезарац звоном позива на трпезу, а након трпезе стоји испред врата погнуте главе просећи опроштај од свих за пропусте током трпезе. Празницима, када има чин о Панагији, главни трпезарац учестувје у проузношењу молитве.
Задужен за вински и ракијски подрум у манастиру. Испред подрума прима убрано грожђе од виноградара и организује прераду у вино и ракију. На Светој Гори се пече лозова ракија са анисом, ципура.
Поред проиводње, подрумар обавља свакодневне подрумарске послове око чувања вина и одржавања подрумских судова. Такође је задужен и за издавање вина трпезарцу за потребе трпезарије, и ракије гостопримцу за послуживање гостију.
Баштован
Производи поврће за манастирску трпезу.
Перволарис
Задужен за манастирске воћњаке.
Виноградар
Стара се о манастирском винограду. У сарадњи са економом манастира организује потребне раднике за сезонске послове.
Вешерџија
Ради у вешерници, пере постељине за гостопримнице и братију. Пере одећу манастирској братији.
Светлописац
Светлом бележи (фотографише) битне догађаје у манастиру, за манастирску хронику, летопис.
Кројач
Поред шивења нове одеће за братију, крпи и стару. Где је братија вичнија, шију и прекриваче за храм и свештеничке одежде
Столар
Дужи столарску радионицу где са помоћницима (искушеници или радници) ради све столарске послове
Арсанџија
(арсана стари назив за бродско пристаниште)
Монах који брине о арсани. Дочекује и испраћа бродове, прихвата и отправља пошиљке. Контролише превоз гостију са арсане.
Задужен за манастирске чамце, данас је то најчешће глисер и обједињено је са арсанџијом у једно послушање. Рибари дуже рибарске бродиће.
Многи манастири имају опремљене зубарске и лекарске ординације. Где има неко од братије да је школован то он обавља ово послушање. Уколико таквог нема међу братијом, онда се користи прилика када неко од лекара дође у посету.
Брине о болесној братији. Обично манастир има изграђене нарочите просторије за смештај старих и болесних. Обично овај брат дужи и апотеку из које издаје потребне лекове и санитетске материјале.
Стара се о гробљанској цркви, гробљу и костурници. Сваког дана кади и пали кандила у њима. Када се неко упокоји припрема гроб за новоупокојеног. Кости откопаног сабрата полаже у костурницу.
Рибари манастирским чамцем за потребе манастира. Када су године богате уловом вишак се продаје, тако се остварује још један приход за манастир.
Пчелар
Брине о манастирским пчелама, руководи пчелињаком.
Књиговезац
Повезује и преповезује књиге из храма, библиотеке, као и личне књиге манастирске братије. Вичнији се баве и рестаурациојом и конзервацијом. У неким манастирима може се и у књижари наћи неки рад манастирске књиговезнице.
