Светoгорски свет.

Član
Učlanjen(a)
25.03.2010
Poruka
224
Хијерархија светогорских манастира

sfragida.jpg

печат Свештене општине



Светоимена Гора Атон састоји се од двадесет свештених, суверених, царских, патријаршијских и ставропигијалних манастира, чији ранг од вајкада иде следећим хијерархијским редом:

  1. Велика Лавра (963)
  2. Ватопед (972)
  3. Ивирон (976)
  4. Хиландар (1198)
  5. Дионисијат (1375)
  6. Кутлумуш (12. век)
  7. Пантократор (1363)
  8. Ксиропотам (11. век)
  9. Зограф (1270)
  10. Дохијар (11. век)
  11. Каракал (1070)
  12. Филотеј (992)
  13. Симонопетра (1363)
  14. Свети Павле (11. век)
  15. Ставроникита (1542)
  16. Ксенофонт (1070)
  17. Григоријат (14. век)
  18. Есфигмен (11. век)
  19. Свети Пантелејмон или Русик (1169)
  20. Констамонит (1086).
Све остале установе, скитови, келије, колибе, испоснице у власништву су једног од двадесет суверених свештених манастира, који једини имају право својине на Светој Гори.
Сви свештени манастири Свете Горе потпадају под јурисдикцију Велике Христове Источне Православне Цркве, цариградска Патријаршија.
Сви монаси Свете Горе, ма које националности били, држављани су Грчке.
Манастири су самоуправни. Њима се управља сагласно Унутрашњем правилнику, који сваки манастир има засебно, а потвђен је од Протата. Протат уједно надзире спровођење правилника.
Свештени протат Свете Горе састављен је од двадесет представника свештених манастира, по један из сваког. Овај манастирски представник се назива антипросоп, а ово стално тело које заседа у Кареји два до три пута недељно, назива се Свештена општина Свете Горе Атонске.
Скитова на Светој Гори данас има дванаест.
 
Član
Učlanjen(a)
25.03.2010
Poruka
224
Игуман манастира

methodios1.jpg

Сваким манастиром управља игуман са епитропијом (намесницима) и герондијом (сабор стараца), јер је забрањено сконцетрисавање власти у једном човеку. Игуман се бира према Унутрашњем правилнику манастира. Игуман је доживотан, сем ако учини какав иступ или се покаже неповољан у дужностима. Да би био изабран за игумана мора а) да се одликује благом нарави, побожношћу и примерним владањем, потребним образовањем и способностима; б) да је стар најмање 40 година; в) да је пострижен на Светој Гори, најмање 10 година пре избора за игумана.


Антипросоп = манастирски представник (посланик) у Свештеној Општини

384922-12.JPG

Aнтипросопе свештених манастира, који сачињавају Свештену општину Свете Горе, бирају дотични манастири, сваки према свом Унутрашњем правилнику, у току прве половине месеца јануара сваке године, и то између оних од братије манастира који имају навршене 30. године и одликују се мудрошћу и пристојним животом. Претпоставља се увек они који имају црквено образовање и научну спрему.(Статут Св. Горе, од. II, гл. II, чл. 14.)


Епистат, односно Протоепистат (Прот) у зависности од ранга манастира, сваке пете године

geron-ioannikios-dionysiatis-protepistatis-geron-germanos-vatopaidinos1.jpg

Двадесет свештених манастира деле се на 5 Четворница (групе од по 4 манастира) од којих свака сваке пете године врши епистасијску дужност годину дана, од 1. јуна до краја маја. Сваки од Епистата чува четвртину печата управе Свете Горе. Први по реду у свакој Четворници носи титулу Протоса (протоепистата) док друга тројица носе титуле Епистата. Протос је председавајући свих седница у Опшитини и Епистасији, као и на дуплим саборима (сабор општине и свих игумана). На седницама Општине као и на дуплим саборима Протос нема право гласа, већ само право вета, које исказује изношењем патерице из саборске сале. Изношењем патерице седници престаје валидност. Протос на овим седницама нема право гласа јер у име његовог манстира гласа манастирски антипросоп. Протос свуда са собом носи Протосову патерицу (штап) и има своју "гарду" сердаре без којих никада не излази изван зграде Епистасије, односно Општине. Протос не може ићи изван Кареје без пратње две трећине антипросопа, како би могао увек одржати седницу Свештене општине, где год се он задесио. Прот, без обзира да ли је клирик или обичан монах, носи три напрсна крста.


Секретар манастира

У зависности од величине манастира, ово послушање може обављати један монах или више њих. Уколико манастир има више, различитих секретара, то се најстарији међу њима назива Архиграматеас (Први секретар).

DSC_8127.JPG

У словенским манастирма често су одвојене службе секретара за грчку коресподенцију и секретара унутрашње документације односно коресподенције на матерњем језику.
Секретар са Управом манастира води Монахологион (књигу монаха), књигу имања, књигу депозита, дневник благајне, дневни протокол коресподенције. Уколико манастир има Архиграматеаса онда он води записник седница Сабора стараца (манастирске управе) и брине се о документацији потребној за рад Сабора.

Економ

У великим манастирима на послушању економа обично се налазе двојица монаха, главни економ и параеконом тј. помоћник. Изузетак је Велика Лавра где се економом сматра Пресвета Богородица, те стога они имају носиоца послушања са титулом параеконом, односно помоћни.

D2H_3397.JPG

Економ се стара да је манастир снабдевен свим потрепштинама, од намирница, одеће, обуће, хигијенског материјала, преко алата, грађевинског материјала, потрепштина за све манастиске радионице, горива и делова за машине, до сваке ситнице потребне за функционисање манастира. Монаси управитељи метоха такође се називају економима, али економи тог и тог метоха.

Чредник

image-8bf1b93360838d8e6b7d15aa0bb218506d1df433c18fe20473df2f0999c0e6c8-V.jpg

Јеромонах који поред свакодневног богослужења, током своје чреде (реда) обавља и крштења и друге обреде уколико их има у манастиру.

Црквењак, еклисијарх

D2H_5136.JPG

Једно од најодговорнијих послушања у светогорским манастирима. Поред бриге о уредности храма, црквењак мора да се стара и о кандилима и полијелејима. Кандила све време горе, чаше у њима морају бити чисте, а кандила исполирана. Полијелеји такође морају бити исполирани и опремљени са свећама.

Црквењак увек има беколико помоћника. Олтарника који брине о олтару. Кандиложигатеља који се стара да сва кандила горе. И друге.

C54I0166-2017-01-18-09-05-45.jpg

Поред старања о уредености храма и црквеног мобилијара, еклисијарх води рачуна да се увек поставља икона дана на проскинитари. Такође током богослужења има доста обавеза у благољепију истог. Пали, гаси, љуља полијелеје када је то црквењачким типиком предвиђено. Носи чирак током входа и литија. Поставља и склања петохлебницу на бденијима. Кади нарочитом кадионицом званом кација, када је то прописано уставом. Празницима његове дужности прате и ток празничне трпезе, током које кади братију и иде у литијском входу до трпезе и назад.

Скевофилакс

Scan.jpg

Задужен за Свете мошти и олтарске сасуде, сасаудохранитељ.


Кољивас

HIL_5579.JPG

Справља кољиво за богослужење, када је то типиком прописано.


Олтарник - виматарис

11.jpg

Води рачуна о уредности олтара и о свештеничким одеждама. Доноси у олтар све што је за службу потребно. Пали и гаси свеће и кандила у олтару. Сече нафору и петохлебницу. Током богослужења додаје свештенику кадионицу.


Портар


Традиционално отвара и затвара манастирску порту (капију) и води рачуна о хигијени на њој. Пали кандило изнад капије и два пута дневно кади, по отварању и пред затварање.

HIL_5195.JPG

У савременој историји Свете Горе, портар брине о превозу гостију до манастира. Најпре им помаже да обезбеде потребну визу Диамонитирион. Затим кординира између лучке капетаније, капетана брода, манастирских возача и гостопримца.
У појединим манастирима Портар пре уласка посетилаца у сам манастир провера њихов диамонитирион и путне исправе, а по негде и задржава ова документа на портарници све време њиховог гостовања.


Гостопримац

15338663_931711430293345_3439761047348255910_n.jpg

Дочекује и испраћа манастирске госте. Брине се за њихово послужење и смештај. Упућује их у кућни ред. Одговаран је за хигијену и ред у просторијама које користе гости, као и о њиховом буђењу за богослужења.




 
Član
Učlanjen(a)
25.03.2010
Poruka
224
Иконописац

D2H_3443.JPG

Слика иконе за потребе манастира (за храм, за поклоне или продају).Скоро сви манастири имају иконописачке радионице, док многобројним келијама то представља главно монашко рукодеље, основни извор прихода.


Возач

D2H_3565.JPG
Обично на овом послушању има неколико монаха, у зависности од величине возног парка. Најстарији дужи возило којим се вози игуман, као и Епископи и државници приликом посете манастиру. Возачи одржавају возила и одговарају за ред у гаражи, као и за резерве горива. Обзиром да на Светој Гори нема класичним бензиских пумпи, то сваки манастир има своје складиште горива, пумпу за своја возила, машине, агрегате...

Манастирски ватрогасац

060P002.jpg

На Светој Гори су током летњих месеци чести шумски пожари, те стога сваки манастир има бар једно ватрогасно возило које опслужује ватрогасна бригада састављена од неколико обучених монаха и искушеника.

Шумар

D2H_6152.JPG

Одговоран за планску сечу манастирске шуме, као и за редовно снабдевање манастира потребним огревом. Већина манастира извози дрво ван Свете Горе за грчке ћумурџије.

Кувар

vatopedska.jpg

Једно од најтежих послушања у атонским манастирима, због специфичности живота.
Богослужeња почињу ноћу и трају до 6 или 7 ујутру. Прва трпеза у већини општежића следи у наставку службе. Ради тога кувари већи део послушања обавља рано ујутру, већ око 3 сата.

Пекар

062P1511.jpg

Припремање хлебног квасца у свим старијим општежићима Свете Горе обавља се током јутрења. На јутрењу, након прве катизме чредни свештеник излази из храма, испред њега иде црквењак са упаљеном свећом у руци и тако одлазе у манастирску пекару. Пекар дочекује свештеника са припремљеном кадионицом, упаљеним кандилом испред иконе и са завршеним припремама за мешење теста (просејано брашно, припремљен квасац, вода, со...).

062P1443.jpg

По уласку у пекару, свештеник отпочиње возгласом: Благословен Бог наш... црквењак: Амин, Трисвето, Оче наш. Свештеник: Јер је Твоје царство... црквењак: Амин, затип пева тропар храма и тропар ктиторима (св.Сави и св. Симеону). Свештеник благосиља квасац читајући молитву: Господе Исусе Христе Боже наш, Ти си благословио пет хлебова у пустињи и њима пет хиљада људи наситио. Ти благослови и квасац овај и умножи га у светој обитељи овој и у свему свету твоме, и верне који од њега једу освети. Јер Ти благосиљаш и освећујеш све и сва, Христе Боже наш, и Теби славу узносимо, са беспочетним Твојим Оцем, и пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова. Амин.

Након обреда, свештеник и црквењак се враћају на јутрење, док пекар размућује квасац млаком водом како би отпочела ферментација, а потом и он одлази у храм. По завршеном богослужењу, отпочеће мешење хлеба.


Просфорар

14925552_718708624948434_5773414918245674404_n.jpg

У склопу манастира постоје засебнео направљене мале пекаре у којима просфорар меси и пече просфоре за свету Литургију, петохлебнице за бденија и нарочите хлебове за чин о Панагији. Обично послушање просфорара обавља неко од ђакона, а у неким манастирима је ово послушање спојено са послушањем пекара.


Трпезарац

D2H_5587.JPG

Трпезарац је задужен да трпеза буде на време постављена. Током оброка да дода братији и гостима уколико нешто затреба. Да се стара о хигијени у трпезарији, као и о тишини током оброка, како би сви у миру слушали житије које се чита током јела. Он организује и прање судова након завршене трпезе. Главни трпезарац увек има помоћнике, а приликом већих гужви ангажује и госте да помогну око склањања судова после трпезе.

DSC_8067.JPG

Главни трпезарац звоном позива на трпезу, а након трпезе стоји испред врата погнуте главе просећи опроштај од свих за пропусте током трпезе. Празницима, када има чин о Панагији, главни трпезарац учестувје у проузношењу молитве.


Подрумар

PODRUMAR.JPG

Задужен за вински и ракијски подрум у манастиру. Испред подрума прима убрано грожђе од виноградара и организује прераду у вино и ракију. На Светој Гори се пече лозова ракија са анисом, ципура.

Поред проиводње, подрумар обавља свакодневне подрумарске послове око чувања вина и одржавања подрумских судова. Такође је задужен и за издавање вина трпезарцу за потребе трпезарије, и ракије гостопримцу за послуживање гостију.


Баштован

_DSC0399.JPG


Производи поврће за манастирску трпезу.


Перволарис

D2H_3320.JPG


Задужен за манастирске воћњаке.


Виноградар

DSC_8307.JPG


Стара се о манастирском винограду. У сарадњи са економом манастира организује потребне раднике за сезонске послове.


Вешерџија

D2H_5535.JPG


Ради у вешерници, пере постељине за гостопримнице и братију. Пере одећу манастирској братији.

Светлописац

fotogr.jpg


Светлом бележи (фотографише) битне догађаје у манастиру, за манастирску хронику, летопис.

Кројач

Scan.jpg


Поред шивења нове одеће за братију, крпи и стару. Где је братија вичнија, шију и прекриваче за храм и свештеничке одежде

Столар

032F103.jpg


Дужи столарску радионицу где са помоћницима (искушеници или радници) ради све столарске послове


Арсанџија

karavi.jpg


(арсана стари назив за бродско пристаниште)​

Монах који брине о арсани. Дочекује и испраћа бродове, прихвата и отправља пошиљке. Контролише превоз гостију са арсане.


Чамџија

news_file_832.jpg

Задужен за манастирске чамце, данас је то најчешће глисер и обједињено је са арсанџијом у једно послушање. Рибари дуже рибарске бродиће.


Лекар

032F092.jpg

Многи манастири имају опремљене зубарске и лекарске ординације. Где има неко од братије да је школован то он обавља ово послушање. Уколико таквог нема међу братијом, онда се користи прилика када неко од лекара дође у посету.


Болничар, апотекар

apotekar.jpg

Брине о болесној братији. Обично манастир има изграђене нарочите просторије за смештај старих и болесних. Обично овај брат дужи и апотеку из које издаје потребне лекове и санитетске материјале.


Гробар

D2H_5230.JPG

Стара се о гробљанској цркви, гробљу и костурници. Сваког дана кади и пали кандила у њима. Када се неко упокоји припрема гроб за новоупокојеног. Кости откопаног сабрата полаже у костурницу.

Рибар

2UJ-7IH-C01-IG.jpg

Рибари манастирским чамцем за потребе манастира. Када су године богате уловом вишак се продаје, тако се остварује још један приход за манастир.


Пчелар

kostas-assimis-2-1-8v.jpg


Брине о манастирским пчелама, руководи пчелињаком.

Књиговезац

2HM-M5I-O01-18.jpg

Повезује и преповезује књиге из храма, библиотеке, као и личне књиге манастирске братије. Вичнији се баве и рестаурациојом и конзервацијом. У неким манастирима може се и у књижари наћи неки рад манастирске књиговезнице.

 
Član
Učlanjen(a)
25.03.2010
Poruka
224
Светогорска сахрана

1.jpg



Када се упокоји неко од монаха, његово тело се, по обичају, не купа нити пресвлачи. Један од отаца одређен игуманом, проверава да ли преминули монах има на себи схиму и све што је потребно да монах има. Покривши му лице паном, полаже га на расу или мандију и, увивши га целог, ушива га у њу. Сада узевши црвени (ређе бели) конац, иглом везе три велика крста, на лицу, грудима и ногама покојника. На груди новопрестављеног полаже икону Пресвете Богородице.

D2H_5182.JPG

носиљка за покојника
Уколико је новопрестављени брат у свештеничком чину, облаче му и епитрахиљ, а у руке му стављају Еванђеље, док му лице покривају воздухом. Ђакону, пак, облаче орар, а лице му прекривају малим покровцем (од дискоса). Игуману или манастирском духовнику остваљају откривену руку, како би братија последњи пут узели благослов. Такође, игуманима током опела остаје лице откривено.

D2H_5204.JPG

(У манастиру Хиландару је обичај да се на груди новопрестављеног монаха полаже икона светог апостола Јакова)

Тело монаха се полаже на посебну носиљку, која се уноси у припрату саборног храма.

0-02-04-f1e9da03862f3593cc03d265dfd0ebdde0b7636b76a3e845e47c9d395488036e_full.jpg

Црквењак пали фану која виси над носиљком и поставља налоњ испред. Уколико је новопрестављени био у свештеничком чину, то се на налоњ полаже свето Еванђеље, а ако није, онда се полаже Псалтир. Током читаве ноћи братија наизменично чита Еванђеље, односно Псалтир, крај новопрестављеног сабрата. Обично типикар направи распоред читања, како би сви имали и довољно одмора.

D2H_5200.JPG

За то време:


Монах, који има за послушање одржавање манастирског гробља, одлази на гробље како би припремио гробницу за сахрану. По правилу, откопава гроб оног упокојеног сабрата који је најдуже у гробу, пазећи при том да не буде мање од три године од сахране тог брата којег ће откопати. Уколико нема таквог, копа нову раку.


D2H_5212.JPG

2.jpg

D2H_5224.JPG

D2H_5230.JPG

D2H_5241.JPG

Када се земни остаци упокојеног монаха ваде из земље, тада се служи света Литургија са кољивом, у гробљанској цркви.

D2H_5391.JPG

Након свете Литургије, монах који има послушање да брине о костурници и гробљу, пере лобању и све нађене кости уљем и вином и исписавши име монаха на његовој лобањи, полаже је у манастирску костурницу на полицу међу остале лобање, док остале кости ставља на посебно место где су и кости других.

SV_%2BGora%2Bu%2Bman_%2BKsenafontu%2Bkosturnica%2BII.jpg

Опело и сахрана:


Опело и сахрана новопрестављеног брата бива одмах након прве Литургије по његовом уснућу.

У централни део храма се уноси само тело уснулог игумана, док осталима без обзира на чин опело бива у припрати.


0010.jpg

(Изузетак је било, опело старца Кирила Хиландарца када је игуман због мноштва људи који су дошли на сахрану благословио да опело буде у самом наосу)

24.jpg

са опела о.Кирила

Након свете Литургије, на којој је узимана јектенија за новоупокојеног сабрата, црквењак присутнима раздаје свеће, док типикар даје епитрахиље свима јеромонасима.


D2H_5246.JPG

Монашко опело служи игуман, са свим оцима који су у свештеничком и ђаконском чину, предвођени канонархом.

D2H_5248.JPG

Када отпочне појање стихире светога Јована Дамаскина „Приђите, браћо, последњи целив дајмо...”, игуман и остали оци по чину творе поклоне, те целивају икону, која је на грудима новопрестављеног, а затим и чело новопрестављеног.

D2H_5286.JPG

На самом крају опела, када отпочне појање „Свети Боже...”, тело монаха се износи из храма на носиљци и сви у литији крећу ка манастирском гробљу. Током литије бивају три статије са јектенијом „Опет и опет...” и возгласом „Јер си Ти васкрсење...”.

D2H_5292.JPG

Прво заустављање је на средини манастирског дворишта, друга статија бива испред манастирске капије и трећа пред гробљанском капијом.

34.jpg
На манастирској капији портар кади усопшег и све оце док пролазе кроз капију. Над гробом се врши мали помен без кољива (кољиво је било на опелу у храму). Игуман крстообразно посипа тело упокојеног земљом говорећи „Земља јеси и у земљу ћеш се вратити” (1Пост.З,19), и затим излива на њега уље из кандила које виси пред Господњом иконом у манастирској костурници говорећи при томе речи „Покропи ме исопом, и очистићу се; умиј ме, и бићу бељи од снега” (Пс.50,9).

55.jpg

Са леве и десне стране главе новопрестављенога монаха поставља се по један камен и једна камена плоча одозго, како би глава остала неповређена од земље приликом затрпавања. Уместо камена користе се и цигле и тврђа даска.

66.jpg

Након полагања тела у гроб, игуман и сва братија творе дванаест поклона говорећи молитву „Господе Исусе Христе, упокој душу слуге Твога (име), монаха”.

D2H_5353.JPG

Током следећих четрдесет дана свако од монаха је дужан да у склопу свог правила окрене и по једну бројаницу са истом овом молитвом за свог новопреминулог сабрата. Такође, током четрдесет дана се служе и заупокојене литургије са кољивом новопрестављеном оцу. Три године име новопрестављеног монаха се помиње на проскомидији, а затим се уписује у књигу звану Куварас (Κουβαράς), која садржи имена свих упокојених монаха од оснивања обитељи. Имена Кувараса се читају на великим парастосима током године.
 
Član
Učlanjen(a)
25.03.2010
Poruka
224
Монашење у Новом Скиту


%25CE%259A%25CE%25BF%25CF%2585%25CF%2581%25CE%25AC-%25CE%259C%25CE%25B5%25CE%25B3%25CE%25B1%25CE%25BB%25CF%258C%25CF%2583%25CF%2587%25CE%25B7%25CE%25BC%25CE%25BF%25CF%2585-%25CE%259C%25CE%25BF%25CE%25BD%25CE%25B1%25CF%2587%25CE%25BF%25CF%258D-%25CF%2583%25CF%2584%25CE%25B7%25CE%25BD-%25CE%259D%25CE%25AD%25CE%25B1-%25CE%25A3%25CE%25BA%25CE%25AE%25CF%2584%25CE%25B7-%25CF%2584%25CE%25BF%25CF%2585-%25CE%2591%25CE%25B3%25CE%25AF%25CE%25BF%25CF%2585-%25CE%258C%25CF%2581%25CE%25BF%25CF%2585%25CF%2582.jpg


У четвртак ујутру, 11. априла, Митрополит крфски Нектарије у новоскитској колиби Св. Харалампија постригао је у велику схиму монаха Јосифа. Митрополит Нектарије је дугогодишњи пријатељ ове колибе и њеног старца оца Илариона, као и матичног манастира Светог Павла.



%25CE%259A%25CE%25BF%25CF%2585%25CF%2581%25CE%25AC-%25CE%259C%25CE%25B5%25CE%25B3%25CE%25B1%25CE%25BB%25CF%258C%25CF%2583%25CF%2587%25CE%25B7%25CE%25BC%25CE%25BF%25CF%2585-%25CE%259C%25CE%25BF%25CE%25BD%25CE%25B1%25CF%2587%25CE%25BF%25CF%258D-%25CF%2583%25CF%2584%25CE%25B7%25CE%25BD-%25CE%259D%25CE%25AD%25CE%25B1-%25CE%25A3%25CE%25BA%25CE%25AE%25CF%2584%25CE%25B7-%25CF%2584%25CE%25BF%25CF%2585-%25CE%2591%25CE%25B3%25CE%25AF%25CE%25BF%25CF%2585-%25CE%258C%25CF%2581%25CE%25BF%25CF%2585%25CF%25824.jpg


%25CE%259A%25CE%25BF%25CF%2585%25CF%2581%25CE%25AC-%25CE%259C%25CE%25B5%25CE%25B3%25CE%25B1%25CE%25BB%25CF%258C%25CF%2583%25CF%2587%25CE%25B7%25CE%25BC%25CE%25BF%25CF%2585-%25CE%259C%25CE%25BF%25CE%25BD%25CE%25B1%25CF%2587%25CE%25BF%25CF%258D-%25CF%2583%25CF%2584%25CE%25B7%25CE%25BD-%25CE%259D%25CE%25AD%25CE%25B1-%25CE%25A3%25CE%25BA%25CE%25AE%25CF%2584%25CE%25B7-%25CF%2584%25CE%25BF%25CF%2585-%25CE%2591%25CE%25B3%25CE%25AF%25CE%25BF%25CF%2585-%25CE%258C%25CF%2581%25CE%25BF%25CF%2585%25CF%25822.jpg


%25CE%259A%25CE%25BF%25CF%2585%25CF%2581%25CE%25AC-%25CE%259C%25CE%25B5%25CE%25B3%25CE%25B1%25CE%25BB%25CF%258C%25CF%2583%25CF%2587%25CE%25B7%25CE%25BC%25CE%25BF%25CF%2585-%25CE%259C%25CE%25BF%25CE%25BD%25CE%25B1%25CF%2587%25CE%25BF%25CF%258D-%25CF%2583%25CF%2584%25CE%25B7%25CE%25BD-%25CE%259D%25CE%25AD%25CE%25B1-%25CE%25A3%25CE%25BA%25CE%25AE%25CF%2584%25CE%25B7-%25CF%2584%25CE%25BF%25CF%2585-%25CE%2591%25CE%25B3%25CE%25AF%25CE%25BF%25CF%2585-%25CE%258C%25CF%2581%25CE%25BF%25CF%2585%25CF%25823.jpg


56644927_10216803838943345_3868772601681674240_n.jpg


56679258_10216803839063348_1964929688035917824_n.jpg


56757305_10216803839623362_9035141865292169216_n.jpg
 
Član
Učlanjen(a)
25.03.2010
Poruka
224
Светогорски Свети у иконографији

Saints_of_Mount_Athos9.jpg

Светогорски манастири и светитељи, фреска у румунском скиту 1866. година


Saints_of_Mount_Athos1.jpg

Икона у Протату 1800.


Saints_of_Mount_Athos2.jpg

Икона у карејском конаку манастира Констамонит 1896.



Saints_of_Mount_Athos3.jpg

Икона у Ватопеду 1810.


Saints_of_Mount_Athos4.jpg

Икона у Григоријату 1841. рад Венијамина јеромонаха


Saints_of_Mount_Athos5.jpg

Икона у Ксиропотаму 1844.


Saints_of_Mount_Athos6.jpg

Икона у Протату 1849. рад Макарија јеромонаха


Saints_of_Mount_Athos7.jpg

Икона у Протату 1859. рад Макарија јеромонаха


Saints_of_Mount_Athos8.jpg

Икона у румунском скиту 1859. рад Генадија монаха Руса


Saints_of_Mount_Athos10.jpg

руска хромолитографија 1896


Saints_of_Mount_Athos11.jpg

Бакрорез манастира Симонопетра, 19. век


Saints_of_Mount_Athos12.jpg

литографија 1847


Saints_of_Mount_Athos13.jpg

цртеж из 20. века​
 
Član
Učlanjen(a)
25.03.2010
Poruka
224
15. априла упокојио се о.Серапион из манастира Симонопетра

serapion.jpg

Отац јеромонах Серапион jе економ симонопетритског метоха Ормилија.





Са сахране оца Серапиона Симонопетритског

118IMG_2457-1024x682.jpg


3IMG_1976-682x1024.jpg


4IMG_1981-1024x682.jpg


8IMG_2015-682x1024.jpg


9IMG_2016-682x1024.jpg


11IMG_2023-682x1024.jpg


14IMG_2034-1024x682.jpg


15IMG_2039-1024x682.jpg


16IMG_2050-682x1024.jpg


25IMG_2073-1024x682.jpg


26IMG_2085-1024x682.jpg


28IMG_2096-682x1024.jpg


30IMG_2098-1024x682.jpg


31IMG_2100-1024x682.jpg


34IMG_2111-1024x682.jpg


35IMG_2116-1024x682.jpg


36IMG_2121-1024x682.jpg


39IMG_2136-682x1024.jpg


41IMG_2146-1024x682.jpg


42IMG_2160-1024x682.jpg


45IMG_2176-1024x682.jpg


48IMG_2186-1024x682.jpg


53IMG_2204-682x1024.jpg


57IMG_2217-682x1024.jpg


58IMG_2223-682x1024.jpg


59IMG_2228-1024x682.jpg


60IMG_2229-682x1024.jpg


63IMG_2241-1024x682.jpg


67IMG_2267-1024x682.jpg


70IMG_2284-1024x682.jpg


73IMG_2294-682x1024.jpg


79IMG_2306-1024x682.jpg


80IMG_2311-1024x682.jpg


91IMG_2356-682x1024.jpg


98IMG_2379-1024x682.jpg


108IMG_2422-1024x682.jpg


112IMG_2447-682x1024.jpg


118IMG_2457-1024x682.jpg


121IMG_2467-1024x682.jpg


125IMG_2473-682x1024.jpg


130IMG_2491-1024x682.jpg


131IMG_2502-1024x682.jpg


133IMG_2510-1024x682.jpg


135IMG_2527-1024x682.jpg


140IMG_2550-1024x682.jpg

izvor: agioritikesmnimes.blogspot.com
 
Član
Učlanjen(a)
25.03.2010
Poruka
224
Светогорски типик у Цветну недељу


baion_808345300.jpg

палмине гранчице на Цвети


У петак шесте недеље поста

На деветом часу износи се икона Васкрсења праведнога Лазара.

За почетак вечерње, односно литургије Пређеосвећених Дарова, после дрвеног била на звонику, звони се у велико звоно, а свеће се пале малополијелејно. У петак вече клепа се за мало повечерије, идући, без стајања, око цркве и чита се канон светом Лазару.

Пази: Уобичајени парастоси престају да се служе и настављају се тек после Томине недеље. Исто тако, оставља се Минеј, молебни и Богородични канони. Кољиво се, такође, не спрема у овом периоду, осим ако не падне у те дане празник Светог Георгија.


29354544_1727664010612612_7218154028405118110_o.jpg



Лазарева субота


За почетак полуноћнице будилник и клепало, као и обично, док за јутрење иде празнично дрвено било на звонику и велико звоно. Свеће се пале малополијелејно, а кољиво Светоме се не спрема.

Од овога дана молитва на полуноћници „Господе Сведржитељу...” престаје се читати све до 22. септембра.

Пази: После трпезе еклисијарх или неко други од братије одлази и бере ловорове гранчице[1], за сутрашњи празник. Где је братија вичнија они плету од палминих гранчица крстове (као на првој фотографији).



vathia-shmasia-agioreitikwn-tupikwn-1.jpg



Цвети

Сва је служба царска, бденије, као и обично у први час ноћи, сва звона звоне у три стиха, свеће се пале са преступком.

Пред читање Еванђеља, еклисијарх уноси у храм корпу са ловоровим гранчицама, или исплетеним крстовима, и поставља је на сточић крај проскинитарија. Такође, припремају и корпу са ловоровим лишћем, њу остављају са стране. Када свештеник, читајући Еванђеље, дође до места, где се каже „резаху грање од дрвећа и простираху по путу”, двојица црквењака са мандијама (без пана, већ само са камилавкама, јер се чита Еванђеље) носећи корпу са ловоровим лишћем, посипају лишће из ње по целом храму, почевши од Горњег места. Након Еванђеља, црквењак ставља крај стола са гранчицама чирак са упаљеном свећом, а игуман или ко други од свештеника, чита молитву за благосиљање гранчица. Када свештеник изнесе Еванђеље на целивање, игуман дели братији са степеница трона гранчице, са поздравом „Добра Пасха”[2].

Црквењаци при входу и током паљења свећа, свештеници и ђакони током јектенија, појци за певницама и сва братија у храму, током целе службе држе у левој руци гранчицу као символ победе Благословеног, који долази у име Господње.

Ујутру, кад сване часови и света литургија без кољива.

Истога дана увече, клепа се за вечерње, као и обично, а входа ради, свеће се пале славословно.

Након повечерија на коме се пева трипеснец, поново се враћају великопосни прекривачи у храм.


29354733_1727664623945884_3902960736144804281_o.jpg

ватопедска литија на Цвети



 
Član
Učlanjen(a)
03.06.2010
Poruka
14.301
Lako je tamo biti fin, prava pobožnost se dokazuje u iskušenjima, odolijevanju iskušenjima.

Dakle u realnim situacijama, a ne begom od ljudi.
 
Natrag
Top