Ne postoji zabluda, krštavanje male dece jeste uvedeno u 12 veku, a ako je to neko ranije i činio - on se nije rukovodio Svetim pismom, jer uslove krštenja može ispuniti samo odrasli ljudi, a u bibliji deca se nisu krštavala - već posvećivala Gospodu u Hramu, što je pružalo zaštitu detetu i Božje blagoslove nad njim.
U bibliji niti u Judaizmu ni u Hrišćanstvu ne postoji praksa ispovedanja greha čoveku.
U bibliji čovek ne može biti stavljen kao posrednik izmewđu Boga i čoveka.
Isus je jedini spasitelj i put ka Bogu, on je platio cenu čovekovog otkupa od greha i smrti kao posledice greha - i preuzeo ih na sebe, i danas obavlja ulogu novozavetnog prvosveštenika ili posrednika u nebeskoj Svetinji - vršeći službu pomirenja prinošenjem zasluga svoje prolivene krvi na krstu Golgote u korist čoveka i njegovog spasenja.
Ljudi ne mogu da zauzmu ulogu spasitelja i posrednika preko koga je moguće doći Bogu i dobiti spasenje, iz razloga što je čovek po prirodi grešan i što je i njemu samome kao takvom potreban spasitelj i posrednik, i zato što je ta uloga dodeljena Hristu kao onome koji je Božanskim planom određen za ovo veliko delo spasenja ljudskog roda, i na koga ukazuju sva starozavetna proročanstva, kao i starozavetni obredni sistem - kao na spasitelja koji će se žrtvovati za ljudske grehe, i u novozavetnom periodu obavljati ulogu prvosveštenika ili posrednika pred Božjim prestolom u Svetinji na nebu.
Staviti grešnog smrtnog čoveka kao spasitelja i onoga preko koga je moguće doći Bogu - minimiziralo bi ovu Isusovu ulogu i ono što je on učinio za ljudsko spasenje, kao i ulogu Svetog Duha koji to spasenje danas ostvaruje u nama, i gurnulo bi ih u drugi plan, a čoveka postavilo kao sredstvo putem koga ljudi mogu doći Bogu i biti spaseni i primljeni u Božje carstvo.
ISUS JEDINI SPASITELJ I POSREDNIK PRED BOGOM:
"A kad se navrši vreme, posla Bog Sina svog Jedinorodnog, koji je rođen od žene i pokoren zakonu,
Da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo posinaštvo" ( Galatima poslanica 4. 4 - 5 )
"Jer Hristos još kad slabi bejasmo umre u vreme svoje za bezbožnike.
Jer jedva ko umre za pravednika; za dobroga može biti da bi se ko usudio umreti.
Ali Bog pokazuje svoju ljubav k nama što Hristos još kad bejasmo grešnici umre za nas" ( Rimljanima poslanica 5. 6 - 8 )
"Da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevom da u ime Isusa Hrista Nazarećanina, kog vi raspeste, kog Bog podiže iz mrtvih, stoji ovaj pred vama zdrav.
Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednom drugom spasenja;
Jer nema drugog imena pod nebom danog ljudima kojim bi se mi mogli spasti" ( dela apostolska 4. 10 - 12 )
"I kuda ja idem znate, i put znate.
Reče mu Toma: Gospode! ne znamo kuda ideš; i kako možemo put znati?
Isus mu reče: ja sam put i istina i život; niko neće doći k ocu do kroza me" ( jevanđelje po Jovanu 14. 4 - 6 )
"Jer je jedan Bog, i jedan posrednik Boga i ljudi, čovjek Hristos Isus,
Koji sebe dade u otkup za sve, za svjedočanstvo u svoje vrijeme" ( 1 Timotiju poslanica 2. 5 - 6 )
"Dječice moja! ovo vam pišem da ne griješite; i ako ko sagriješi, imamo zastupnika kod oca, Isusa Hrista pravednika,
I on očišća grijehe naše, i ne samo naše nego i svega svijeta"( 1 poslanica Jovanova 2. 1 - 2 )
"Budući, pak, da deca imaju telo i krv, tako i On ( Isus ) uze deo u tome, da smrću satre onog koji ima državu smrti, to jest đavola;
I da izbavi one koji god od straha smrti u svemu životu biše robovi.
Jer se zaista ne primaju anđeli, nego se prima seme Avraamovo.
Zato beše dužan u svemu da bude kao braća, da bude milostiv i veran poglavar sveštenički pred Bogom, da očisti grehe narodne.
Jer u čemu postrada i iskušan bi u onome može pomoći i onima koji se iskušavaju" ( Jevrejima poslanica 2. 14 - 18 )
"Ali On bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja; kar beše na Njemu našeg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo.
Svi mi kao ovce zađosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas" ( knjiga proroka Isaije 53. 5 - 5 )
"Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista,
Kroz kog i pristup nađosmo verom u ovu blagodat u kojoj stojimo, i hvalimo se nadanjem slave Božije" ( Rimljanima poslanica 5. 1 - 2 )
"Blagosloven Bog i otac Gospoda našega Isusa Hrista, koji nas je blagoslovio svakijem blagoslovom duhovnijem na nebesima kroz Hrista;
Kao što nas izabra kroz njega prije postanja svijeta, da budemo sveti i pravedni pred njim u ljubavi,
Odredivši nas naprijed kroz Isusa Hrista sebi na posinaštvo, po ugodnosti volje svoje,
Na pohvalu slavne blagodati svoje kojom nas oblagodati u ljubaznome,
U kome imamo izbavljenje krvlju njegovom, i oproštenje grijeha, po bogatstvu blagodati njegove" ( Efescima poslanica 1. 3 - 7 )
"Šta ćemo dakle reći na ovo? Ako je Bog s nama, ko će na nas?
Koji dakle svoga sina ne poštedje, nego ga predade za sve nas, kako dakle da nam s njim sve ne daruje?
Ko će optužiti izbrane Božije? Bog koji pravda?
Ko će osuditi? Hristos Isus koji umrije, pa još i vaskrse, koji je s desne strane Bogu, i moli za nas?" ( Rimljanima poslanica 8. 31 - 34 )
ISUS POSREDNIK I PRVOSVEŠTENIK U NEBESKOJ SVETINJI:
"A ovo je glava od toga što govorimo: imamo takvog Poglavara svešteničkog koji sedi s desne strane prestola Veličine na nebesima;
Koji je sluga svetinjama i istinitoj skiniji, koju načini Gospod, a ne čovek" ( Jevrejima poslanica 8. 1 - 2 )
"Ali došavši Hristos, poglavar sveštenički dobara koja će doći, kroz bolju i savršeniju skiniju, koja nije rukom građena, to jest, nije ovog stvorenja,
Ni s krvlju jarčijom, niti telećom, nego kroz svoju krv uđe jednom u svetinju, i nađe večni otkup.
Jer ako krv junčija i jarčija, i pepeo juničin, pokropivši njom opoganjene, osvećuje na telesnu čistotu.
A kamoli neće krv Hrista, koji Duhom Svetim sebe prinese bez krivice Bogu, očistiti savest našu od mrtvih dela, da služimo Bogu Živom i Istinitom?" ( Jevrejima poslanica 9. 11 - 14 )
"Imajući dakle velikoga poglavara svešteničkoga, koji je prošao nebesa, Isusa sina Božijega, da se držimo priznanja.
Jer nemamo poglavara svešteničkoga koji ne može postradati s našijem slabostima, nego koji je u svačemu iskušan, kao i mi osim grijeha.
Da pristupimo dakle slobodno k prijestolu blagodati, da primimo milost i nađemo blagodat za vrijeme kad nam zatreba pomoć" ( Jevrejima poslanica 4. 14 - 16 )
"I oni mnogi biše sveštenici, jer im smrt ne dade da ostanu.
A ovaj, budući da ostaje vavijek, ima vječno sveštenstvo.
Zato i može vavijek spasti one koji kroza nj dolaze k Bogu, kad svagda živi da se može moliti za njih.
Jer takov nama trebaše poglavar sveštenički: svet, bezazlen, čist, odvojen od griješnika, i koji je bio više nebesa;
Kojemu nije potrebno svaki dan, kao sveštenicima, najprije za svoje grijehe žrtve prinositi, a potom za narodne, jer on ovo učini jednom, kad sebe prinese.
Jer zakon postavlja ljude za sveštenike koji imaju slabost; a riječ zakletve koje je rečena po zakonu, postavi sina vavijek savršena" ( Jevrejima poslanica 7. 23 - 28 )
LJUDI NE MOGU BITI POSREDNICI PRED BOGOM - APOSTOLI SAMO LJUDI KOJI PROPOVEDAJU HRISTA:
"I jedan čovek u Listri seđaše nemoćan u nogama, i beše hrom od utrobe matare svoje, i ne beše nikad hodio.
Ovaj slušaše Pavla gde govori. Pavle pogledavši na nj i videvši da veruje da će ozdraviti,
Reče velikim glasom: Tebi govorim u ime Gospoda Isusa Hrista, ustani na svoje noge upravo. I skoči, i hođaše.
A kad vide narod šta učini Pavle, podigoše glas svoj govoreći likaonski: Bogovi načiniše se kao ljudi, i siđoše k nama
I nazivahu Varnavu Jupiterom, a Pavla Merkurijem, jer on upravljaše rečju.
A sveštenik Jupitera koji beše pred gradom njihovim dovede junce, i donese vence pred vrata, i s narodom htede da prinosi žrtvu.
A kad čuše apostoli, Varnava i Pavle, razdreše haljine svoje, i skočiše među narod vičući i govoreći:
Ljudi! Šta to činite? I mi smo kao i vi smrtni ljudi, koji vam propovedamo jevanđelje da se od ovih lažnih stvari obratite k Bogu Živom, koji stvori nebo i zemlju i more i sve što je u njima;
Koji u prošavšim naraštajima beše pustio sve narode da idu svojim putevima:
I opet ne ostavi sebe neposvedočenog, čineći dobro, dajući nam s neba dažd i godine rodne, puneći srca naša jelom i veseljem.
I ovo govoreći jedva ustaviše narod da im ne prinose žrtve, nego da ide svaki svojoj kući. A dok oni življahu onde i učahu" ( dela apostolska 14. 8 - 18 )
PROKLET DA JE ČOVEK KOJI SE UZDA U ČOVEKA:
"Ovako veli Gospod: da je proklet čovjek koji se uzda u čovjeka i koji stavlja tijelo sebi za mišicu, a od Gospoda otstupa srce njegovo" ( dela apostolska 17. 5 )
Ne uzdajte se u knezove, u sina čovečijeg, u kog nema pomoći.
Iziđe iz njega duh, i vrati se u zemlju svoju: taj dan propadnu sve pomisli njegove.
Blago onome, kome je pomoćnik Bog Jakovljev, kome je nadanje u Gospodu, Bogu njegovom" ( psalam 146. 3 - 5 )
LJUDI SU SMRTNI I NE MOGU BITI POSREDNICI:
"Jer oni bez zakletve postaše sveštenici; a ovaj sa zakletvom kroz onoga koji mu govori: zakle se Gospod i neće se raskajati: ti si sveštenik vavijek po redu Melhisedekovu.
Toliko boljega zavjeta posta Isus jamac.
I oni mnogi biše sveštenici, jer im smrt ne dade da ostanu.
A ovaj, budući da ostaje vavijek, ima vječno sveštenstvo.
Zato i može vavijek spasti one koji kroza nj dolaze k Bogu, kad svagda živi da se može moliti za njih" ( Jevrejima poslanica 7. 21 - 25 )
Biblija jasno kaže da grehe treba ispovedati Bogu, a da to ispovedanje rezultuje pokajanjem.
"Blago onome, kome je oproštena krivica, kome je greh pokriven.
Blago čoveku, kome Gospod ne prima grehe i u čijem duhu nema lukavstva.
Kad ćutah, posahnuše kosti moje od uzdisanja mog po vas dan.
Jer dan i noć tištaše me ruka Tvoja; nesta soka u meni kao na letnjoj pripeci.
Greh svoj kazah Tebi, i krivice svoje ne zatajih; rekoh: Ispovedam Gospodu prestupe svoje; i Ti skide s mene krivicu greha mog.
Zato neka Ti se moli svaki svetac, kad se možeš naći; i onda potop velike vode neće ga stignuti" ( psalam 32. 1 - 6 )
Iz sledećeg teksta vidimo da je na apostolsko propovedanje oko 3000 ljudi bilo kršteno u jednom danu.
Za ove ljude nigde ne kaže da su svoje grehe ispovedali apostolima svaki ponaosob, već da su se krstili kajući se u sebi samima:
"Blago onome, kome je oproštena krivica, kome je greh pokriven.
Blago čoveku, kome Gospod ne prima grehe i u čijem duhu nema lukavstva.
Kad ćutah, posahnuše kosti moje od uzdisanja mog po vas dan.
Jer dan i noć tištaše me ruka Tvoja; nesta soka u meni kao na letnjoj pripeci.
Greh svoj kazah Tebi, i krivice svoje ne zatajih; rekoh: Ispovedam Gospodu prestupe svoje; i Ti skide s mene krivicu greha mog.
Zato neka Ti se moli svaki svetac, kad se možeš naći; i onda potop velike vode neće ga stignuti" ( psalam 32. 1 - 6 )
"A kad čuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalim apostolima: Šta ćemo činiti, ljudi braćo?
A Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetog Duha;
Jer je za vas obećanje i za decu vašu, i za sve daleke koje će god dozvati Gospod Bog naš.
I drugim mnogim rečima svedočaše, i moljaše ih govoreći: Spasite se od ovog pokvarenog roda.
Koji dakle rado primiše reč njegovu krstiše se; i pristade u taj dan oko tri hiljade duša.
I ostaše jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomljenju hleba, i u molitvama" ( dela apostolska 2. 37 - 42 )