Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
[h=1]"Bez rešenja dok je Asad na vlasti" [/h] Izvor: Tanjug
Berlin -- Francuski ministar spoljnih poslova Loran Fabijis izjavio da će "sirijski režim pasti pod teretom sopstvenih zločina."
Bašar Al Asad (Beta, arhiva)
"Bilo je previše zloupotreba. Trajno rešenje nije moguće dok je Asad na vlasti," rekao je on na zajedničkoj konferenciji sa šefom nemačke diplomatije Gidom Vesterveleom u Berlinu. Na pitanje o razlikama u stavovima Nemačke i Francuske o mogućoj vojnoj intervenciji u Siriji, Fabijis je rekao da je za Pariz od centralnog značaja da bilo koja akcija bude sprovedena pod pokroviteljstvom UN.
"Modalitet akcije moraju da definišu UN," rekao je on i napomenuo da je donošenje odluka u Savetu bezbednosti teško zbog protivljenja Rusije i Kine.
Vestervele je istakao da Nemačka vlada u potpunosti deli bes francuskog predsednika Olanda koji je prošle nedelje pomenuo mogućnost vojne intervencije u Siriji pod mandatom UN.
On je međutim rekao da Berlin odbacuje vojnu akciju u Siriji i želi da sve diplomatske mogućnosti budu istražene, prenosi AFP.
Berlin želi političko rešenje i zalaže se za jačanje međunarodnog pritiska na Damask, rekao je on.
[h=1]Bela kuća: Asad laže o masakru [/h] Izvor: Tanjug
Vašington/ Ženeva -- Sirijski predsednik Bašar al Asad je lagao kada je negirao umešanost njegovog režima u masakr u Huli, izjavio je portparol Bele kuće Džej Karni.
Beta, arhiva
Istovremeno Bela kuća je ponovila podršku Ananovom mirovnom planu za Siriju, iako su SAD i dalje veoma skeptične. Taj skepticizam, kazao je Karni, zasnovan je na opravdanim razlozima među kojima je i volja sirijskog predsednika Bašara da uopšte primeni Ananov plan, prenosi Ansa. U svom jučerašnjem govoru naciji koji je prenosila državna televizija Asad je negirao bilo kakvu umešanost svoje vlade u masakr u Huli i rekao da ni "monstrumi" ne bi izveli tako strašan zločin.
Za krvoproliće je okrivio strane teroriste i ekstremiste i založio se za nastavak vojnog slamanja pobune u zemlji.
Asad je juče demantovao da iza pobune stoji narodna volja i kazao da strani ekstremisti i teroristi predvode pobunu.
"Ni monstrumi ne bi izveli zločine koje smo videli, posebno masakr u Huli. Ne postoje ni arapske ni ljudske reči koje bi to opisale", izjavio je Asad.
[h=2]Talas nasilja se nastavlja, danas 31 žrtva[/h]Talas nasilja u Siriji traje i dalje nesmanjenom žestinom i danas je odneo najmanje 31 život, saopštili su sirijski aktivisti za ljudska prava.
Kako prenosi agencija Ansa, borbe izmedju pobunjenika i snaga režima danas su bile najintenzivnije u Idlibu gde je ubijeno 13 civila. Ovo su saopštile Sirijska mreža za ljudska prava i Centar za ljudska prava u Damasku.
Ove organizacije su još precizirale da je šest osoba poginulo u zoni oko Damaska a žrtava je bilo i u Alepu, Deri, Homsu i Hami.
Generalni sekretar UN Ban Ki-mun izjavio je ranije danas da mirovni plan medjunarodnog izaslanika Kofija Anana i dalje ima ključni značaj za okončanje sukoba u Siriji, dok sirijski pobunjenici kažu da više neće poštovati plan zato što nije dao rezultate.
"Veoma smo zabrinuti zbog onoga što se dogadja. Ananov plan je ključni faktor za rešavanje sirijske krize", kazao je Ban.
On je apelovao na režim sirijskog predsednika Bašara Asada da odmah obustavi nasilje u ime humanosti i da započne politički dijalog sa neprijateljima.
U međuvremenu, sirijski pobunjenici su objavili da više neće poštovati Ananov plan zato što njime nije okončano nasije u zemlji i da su krenuli u napade na vladine snage kako bi odbranili svoj narod.
[h=2]Anan nije za proširenje posmatračke misije[/h]Velike sile moraju da obezbede da obe strane poštuju mirovni plan, ali medjunarodni medijator Kofi Anan za sada još ne predlaže širenje posmatračke misije, saopštio je danas u Ženevi njegov portparol Ahmad Favzi.
Anan, specijalni izaslanik UN i Arapske lige za Siriju, koji u četvrtak treba da izvesti Savet bezbednosti UN i Generalnu skupštinu UN u Njujorku, u petak će razgovarati u Vašingtonu sa američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton, dodao je Favzi.
"Kao što je Anan već rekao Asadu i drugim sagovornicima, druga strana ne primenjuje plan kao što bi trebalo. Došao je trenutak da se proanalizira situacija i da medjunarodna zajednica odluči koje mere treba da preduzme kako bi obezbedila implementaciju mirovnog plana", kazao je Favzi britanskoj agenciji Rojters.
Masakr u Huli u provinciji Homs, 25. maja, u kome je ubijeno najmanje 108 osoba, od kojih su skoro polovina deca, možda je naneo fatalni udarac prekidu vatre, ocenjuje Rojters.
Sa svoje strane Ananov portparol Favzi kaže da "se o svakoj promeni mandata uključujući i njegovoj veličini mora razgovarati pred Savetom bezbednosti i mora je odobriti Savet. U ovom trenutku Anan nije za proširenje posmatračke misije".
Prema podacima Sirijske opservatorije za ljudska prava, u Siriji je od početka pobune protiv režima u martu 2011. godine poginulo više od 13.500 ljudi, od kojih je skoro 2.400 stradalo posle 12. aprila kada je na snagu tehnički stupilo primirje.
Nekoliko dana posle toga, oko 300 nenaoružanih posmatrača Ujedinjenih nacija počelo je da se rasporedjuje u Siriji. Tokom proteklog vikenda sirijski pobunjenici su ubili najmanje 80 vojnika.
[h=1]Sukobi u Siriji se nastavljaju [/h] Izvor: Tanjug
Bejrut -- Sukobi u Siriji ne jenjavaju. U poslednjih 24 sata stradalo šestoro ljudi. Specijalni izaslanik UN i Arapske lige Kofi Anan u četvrtak podnosi izveštaj u UN.
Foto: Beta
Takođe, Anan će se u petak sastati sa američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton. Anan će, kako je planirano, u četvrtak obavesti Generalnu skupštinu UN o situaciji u Siriji, a zatim će prisustvovati zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti o najnovijim dešavanjima u toj zemlji, javio je AP. Učesnici sukoba u Siriji pristali su na mirovni plan Kofija Anana u šest tačaka u kojem se traži prekid vatre i započinjanje političkog procesa, madjutim, prekid vatre nije zaživeo, a nasilje u zemlji je nastavljeno uprkos prisustvu posmatračke misije UN.
Prema podacima Sirijske opservatorije za ljudska prava, u Siriji je od početka pobune protiv režima u martu 2011. godine poginulo više od 13.500 ljudi, od kojih je skoro 2.400 stradalo posle 12. aprila, kada je na snagu tehnički stupilo primirje.
Nekoliko dana kasnije, oko 300 nenaoružanih posmatrača UN počelo je da se rasporedjuje u Siriji. Tokom proteklog vikenda sirijski pobunjenici su ubili najmanje 80 vojnika.
Nasilja u Siriji bilo je i danas, pa je tako najmanje šest ljudi poginulo kada je sirijska vojska krenula u ofanzivu protiv pobunjenika, zauzevši grad Kfar Zita u centralnoj provinciji Hama, saopštila je sirijska nevladina Opservatorija za ljudska prava sa sedištem u Velikoj Britaniji.
Posle tri dana bombardovanja, vojska i snage odane sirijskom režimu su uz pomoć tenkova i oklopnih vozila ušli u Kfar Zitu, a pobunjenici su se povukli.
Ta organizacija je saopštila i da su sirijske milicije odane režimu, pljačkale kuće i prodavnice nakon što je stanovništvo pobeglo, preneo je AFP.
Opservatorija dalje tvrdi da su četiri civila poginula tokom noći u "velikoj vojnoj operaciji" u oblasti Kfar Oveida u provinciji Idlib koja se graniči s Turskom i koja je utočište pobunjeničkih snaga.
Sukoba je, kako se navodi, bilo i u još nekoliko delova te provincije na severozapadu Sirije.
[h=2]Vlast proteruje ambasadore[/h]Istovremeno, sirijske vlasti proglasile su nepoželjnim osobama ambasadore i članove osoblja ambasada nekoliko zapadnih država i Turske.
Sirijska vlada je proglasila nepoželjnim, izmedju ostalih, ambasadore SAD, Velike Britanije, Francuske i Turske, saopštio je portparol ministarstva Džihad Makdeši, podsetivši da su "neke države nedavno obavestile šefove sirijskih diplomatskih misija i osoblje ambasada Sirije da nisu dobrodošli".
Kako prenosi AFP, u saopštenju su, na listi proteranih diplomata, navedeni i ambasadori Kanade, Italije i Španije, kao i zaposleni u ambasadama Belgije, Bugarske i Nemačke.
"Sirija i dalje veruje u značaj dijaloga zasnovanog na principima jednakosti i medjusobnog poštovanja", zaključilo je ministarstvo, ističući da je diplomatija "nužno sredstvo" za rešavanje sporova izmedju zemalja.
"Nadamo se da će zemlje koje su inicirale taj korak usvojiti iste te principe, omogućujući normalizovanje odnosa", dodaje se u zvaničnom saopštenju.
Neke od stranih diplomata u Damasku su već napustile zemlju zbog žestoke pobune protiv režima i nasilja koje ne jenjava, navodi AP.
Veliki broj uglavnom zapadnih zemalja proterale su sirijske diplomate posle masakra nad više od 100 ljudi u sirijskom mestu Hula krajem maja, jednog od najgorih zločina u ovoj zemlji otkako je u martu prošle godine počela pobuna protiv predsednika Bašara al-Asada.
Bejrut -- U sukobima režimskih snaga i pobunjenika u Siriji je poginulo 47 ljudi, od kojih su 24 vojnici, saopstila je Sirijska opservatorija za ljudska prava.
"U sukobima u više sela u regionu Al-Hife, u oblasti Latakije na severo-zapadu zemlje, poginula su 22 vojnika i devet pobunjenika", izjavio je Frans presu predsednik Opservatorije Rami Abdel Rahman dodajući da su još dva civila poginula dok su "na desetine vojnika" ranjene.
Državna agencija Sana javila je da su u "napadu grupe terorista" poginula dva vojnika i da je "određen broj terorista" ubijen ili ranjen.
Tokom vikenda gotovo 80 vojnika režimskih snaga poginulo je u sukobima s pobunjenicima u Siriji, gde više od godinu dana bez prekida traje pobuna protiv režima predsednika Bašara al-Asada.
Rahman tvrdi da je tako veliki broj poginulih vojnika posledica "eskalacije poslednjih sukoba širom zemlje".
"Sirijska vojska se sukobljava sa pobunjenicima i pripadnicima opozicije koji su se naoružali, koji dobro poznaju teren i koji uživaju simpatije lokalnog stanovništva", rekao je on.
U ostalim delovima Sirije danas je poginulo 14 osoba u oblasti Idleba, među kojima je i četvoro civila koji su stradali tokom "opsežne vojne akcije" izvedene u zoru u Kafrueidu.
U provinciji Dera na jugu zemlje poginulo je troje ljudi, među kojima je jedna devojčica koja je stradala u bombardovanju Al-Ludžata, gde se režimske snage i pobunjenici bore za kontrolu nad tim gradom.
Još jedna devojčica poginula je u razmeni vatre u Azazau, u provinciji Alepo, na severu zemlje.
[h=1]Sirija: Fond za podršku pobunjenika [/h] Izvor: Tanjug
Doha -- Sirijski biznismeni koji žive u inostranstvu osnovali su fond i sakupili 300 miliona dolara za podršku pobunjenicima koji se bore protiv vojske Bašara al-Asada.
Foto: Tanjug, Arhiva
"Da, mi smo podržali slobodnu sirijsku vojsku u zaštiti civila", rekao je predsednik novoosnovanog Sirijskog biznis foruma Mustafa Sabagh. Generalni sekretar opozicionog Sirijskog nacionalnog saveta Vael Merza takođe je rekao novinarima u Dohi da je formiran Fond za podršku pobunjenika u zemlji. "Ovaj fond je osnovan da podrži sve 'komponente' revolucije u Siriji i da uspostavi jaku vezu sa privrednicima unutar i izvan Siriji radi zaštite civile", rekao je Merza, prenela je agencija Rojters.
On je kazao da je polovina iznosa od 300 miliona dolara "već potrošena" i da je "nešto dato (pobunjeničkoj) Slobodnoj sirijskoj vojske".
"Većina podrške biće data pobunjenicima u vidu tehničke pomoći. Tu je, takođe, logistička podrška našim ljudima na terenu", rekao je Merza.
On je nagovestio snažnu finansijsku podršku zemalja Persijskog zaliv tom Fondu.
"Mi ćemo videti jasnu podršku Fondu od suseda na vrlo jasan način, u roku od nekoliko nedelja. Mi očekujemo da Katar da igraju glavnu ulogu", naveo je on.
[h=1]Ruska vojska sprema se za Siriju? [/h] Izvor: Tanjug
Moskva -- Ministarstvo odbrane Rusije navodno razrađuje novi plan za delovanje ruske armije van teritorije zemlje, a kao moguća država delovanja pominje se Sirija.
Tanjug, arhiva
Detalji plana usaglašavaju se u zajedničkom sedištu Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (OUKB) i regionalnoj antiterororističkoj strukturi Ssangajske organizacije za saradnju, tvrdi dnevnik "Nezavisimaja gazeta", pozivajući se na neimenovane izvore u vojsci. List navodi da je nezvanična potvrda ovih tvrdnji izjava generalnog sekretara OUKB Nikolaja Bordjuže koji je najavio mogućnost učešća mirovnih snaga OUKB u rešavanju sirijske krize.
O intenzivnim pripremama ruskih trupa za eventualna dejstva navodno svedoči i specijalni program obuke vazdušno-desantnih trupa, specijalnih obaveštajnih snaga, kopnene vojske, mornaričke pešadije i ratne mornarice.
Anonimni izvor iz Ministarstva odbrane neveo je da je za delovanje ruskih trupa izvan zemlje, uključujući i Siriju, potrebno političko rešenje rukovodstva države, kao i odgovarajuća rezolucija UN. Izjava Bordjuže da je u "Siriji izgleda potrebno izvršiti neku operaciju da bi se uspostavio mir", kao i da se tamo vodi borba teškim naoružanjem na obe strane, navela ga je na zaključak da bi "mirovne snage tamo upale u pakao".
Kao potvrdu da se takav scenario ozbiljno razmatra list navodi da je pre nekoliko dana vojska obavila inspekcijsku proveru Pskovske 76. desantno jurišne divizije koja važi za jednu od najvažnijih borbenih jedinica u ruskim oružanim snagama. Ova jedinica učestvovala je u mirovnoj operaciji na Kosovu 1999. godine, u ratu u Čečeniji od 1994. godine i u ratu u Gruziji 2008. godine, a 2004. godine je postala prva jedinica ruske armije sa potpuno profesionalnim sastavom.
Prema izvorima iz vojske u eventualnim operacijama izvan teritorije Rusije mogle bi da učestvuju i specijalne u kojima služe Čečeni sa iskustvom u mirovnim misijama u Libanu od 2006. do 2007. godine.
Za moguće akcije u Siriji navodno su već obučene specijalne snage posebne brigade marinaca Crnomorske flote koji su proletos na brodu "Smetlivi" posetili sirijsku luku Tartus, jedinu luku u Sredozemlju gde ruska ratna mornarica ima pristup.
Njujork, Damask -- Generalni sekretar UN Ban Ki-mun kaže da je pucano na posmatrače UN u Siriji koji su pokušavali da se probiju do mesta najnovijeg masakra u Hami.
Ban je rekao prisutnima da je neimenovanim posmatračima prvo zabranjen pristup mestu masakra u centralnom delu zemlje, u Hami, a da je zatim "pucano na njih iz lakog naoružanja" dok su pokušavali da se probiju do Hame, prenose svetske agencije. Ban nije pominjao žrtve tog napada, u kojem je, prema tvrdnjama sirijske opozicije, ubijeno stotinu ljudi.
Ban je istakao da se svakim danom u Siriji čine sve gore strahote i da je "već mesecima evidentno" da su predsednik Bašar al-Asad i njegova vlada "izgubili sav legitimitet".
Ban je izjavio da je svaki režim koji toleriše ubistva kao što je prošlomesečni masakr u Huli u kome je ubijeno preko stotinu ljudi, među kojima su 49 deca i 28 žene, "izgubio osnovnu ljudskost" i osudio "ovaj nečuveni varvarski čin".
Međunarodni izaslanik za Siriju Kofi Anan izjavio je u Njujorku da je užasnut poslednjim masakrom u Hami i pozvao Asada da se suoči sa "posledicama" sve većeg sukoba.
Anan je rekao pred generalnom skupštinom UN da se sirijska kriza pogoršava i upozorio da će, ukoliko ne dođe do dramatične promene, "budućnost biti budućnost brutalne represije, masakra, verskog nasilja pa čak i građanskog rata".
Današnjim sastankom dominirali su izveštaji o najnovijem masakru u sirijskom selu al-Kubeir u kome je ubijeno nekoliko desetina civila među kojima i deca i žene, što je Anan osudio.
"Odgovorni za ove zločine moraju odgovarati. Ne možemo dozvoliti da masovno ubijanje postane deo svakodnevne stvarnosti u Siriji", kazao je Anan pred skupštinom UN.
On je pozvao na jaču međunarodnu akciju, koja bi trebalo da podrži njegov mirovni plan u šest tačaka, koji Asad do sada nije sproveo.
Anan je takođe rekao da se međunarodna zajednica ujedinila iza mirovnog plana, ali da "sada treba dići tu ujedinjenost na novi nivo".
"Moramo pronaći volju i zajedničko tlo delovanja i to jedinstvenog delovanja", rekao je Anan.
"Individualne akcije ili intervencije neće rešiti sirijsku krizu. Kao što tražimo da se poštuje međunarodni zakon i mirovni plan u šest tačaka, tako mora biti jasno da će biti posledica ukoliko oni ne budu poštovani", zaključio je Anan podnoseći svoj izveštaj Generalnoj skupštini UN.
Posmatrači Ujedinjenih nacija u Siriji sprečeni su danas vojnim barikadama da odu u mesto Al-Kubeir, gde je više desetina civila ubijeno prethodne noći, rekao je šef misije general Robert Mud.
"Posmatrači još nisu mogli da stignu do sela. Njihova misija sprečena je tako što su zaustavljeni na barikadi sirijske vojske i u nekim slučajevima su potisnuti", naveo je general Mud.
Šef misije UN je dodao da su neke od patrola UN zaustavili civili u toj oblasti i rekli im da je bezbednost posmatrača ugrožena ako uđu u selo Al-Kubeir.
Posmatračka misija UN nalazi se u Siriji od 15. aprila u skladu sa planom izlaska iz krize međunarodnog izaslanika Kofija Anana. Njen zadatak je da nadgleda sprovođenje prekida vatre koji se stalno krši.
Eštonova osuđuje nasilje u Siriji
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton danas je najoštrije osudila sirijske vlasti zbog masakra nad civilima, i pozvala međunarodnu zajednicu da se jedinstveno suprotstavi takvim zlodelima.
"Snažno osuđujem jučerašnje brutalno nasilje i ubistva na desetine civila u selima Kubair i Marzaf u provinciji Hama", navodi se u saopštenju iz kabineta šefice evropske diplomatije, u kome se takvo ponašanje sirijskih vlasti naziva "neoprostivim".
Ona je pozvala međunarodnu zajednicu da pruži čvrstu podršku specijalnom izaslaniku Ujedinjenih nacija i Arapske lige Kofi Ananu da se masakri zaustave.
Ešton, takođe, zahteva hitnu i temeljnu istragu o počinjenim zločinima i početak procesa demokratske tranzicije u Siriji.
Prema procenama Ujedinjenih nacija, u dosadašnjim sukobima snaga sirijske vlade i pobunjenika stradalo je najmanje 12.000 ljudi, najviše civila.
Žestoka oružana borba izbila je danas između sirijskih snaga bezbednosti i pobunjenika na ulicama sirijske prestonice Damaska, javili su žitelji i aktivisti.
Žitelji okruga Meze u Damasku navode da se još kriju u svojim domovima dok oružana borba traje na ulicama.
- Sukob je toliko žestok da mi se čini da bi meci mogli pogoditi moju kuću. Plašim se da izađem i vidim šta se dešava - rekao je jedan stanovnik Damaska. Pobunjenici i režimske snage sukobili su se u distriktu Kfar Susa u Damasku, a širom Sirije održani su protesti.
Današnji bilans žrtava u sukobima u Siriji je više od 20 poginulih, kažu posmatrači.
Damask je u ranim fazama ustanka protiv režima sirijskog predsednika Bašara al Asada bio pod čvrstom kontrolom vlade, a vladine snage su pokušavale da potisnu opoziciju u druge delove zemlje.
Međutim, poslednjih mjeseci sve su češće pucnjave i eksplozije u pojedinim delovima Damaska.
U međuvremenu, međunarodni i izaslanik Arapske lige za Siriju Kofi Anan zatražio je danas na sastanku sa američkom državnom sekretarkom Hilari Klinton da se izvrši dodatni pritisak na Siriju.
On je na početku tog sastanka rekao da će sa američkom državnom sekretarkom razgovarati o tome kako da izvrše dodatni pritisak na sirijsku vladu i sukobljene strane da sprovedu mirovni plan.
Anan je kazao da svi traže rešenje, ali je priznao da je počeo da sumnja u mirovni sporazum u čijem je sklapanju posredovao, a kojim su predviđeni prekid vatre i dijalog.
- Razmatramo sva pitanja, kao i način na koji možemo sarađivati sa drugim vladama u regionu i svetu kako bismo ostvarili ciljeve - kazao je Anan.
Rusija i Kina su odbacile apele SAD da se izvrši veći pritisak na sirijskog predsednika Bašara Asada čiji je režim, koji se na vlasti nalazi četiri decenije, ključni saveznik Moskve još od hladnoratovskog doba.
[h=1]Sirija: Ubijeno pet novinara [/h] Izvor: Tanjug
Damask -- Pet sirijskih novinara, koji su izveštavali o sukobima u toj zemlji, poginulo je tokom poslednja dva dana u raketnim napadima vojske.
Komitet za zaštitu novinara navodi da su novinari poginuli u dva odvojena incidenta u Damasku i Homsu. Amar Mohamed Zado, Ahmed Adnan al-Ašlak i Lorens Fahmi al-Naimi, snimali su 27. marta sukobe u kvartu al-Midan u Damasku, kada je vladina vojska pogodila stan u kojem su se nalazili. Mreža Šam njuz iz Damaska objavila je da postoji mogućnost da su agenti obaveštajne službe dojavili bezbednosnim snagama gde se novinari nalaze i da su ih oni kasnije napali, preneo je Frans pres.
Dan posle ovog dogadjaja, Basel al-Šahade, novinar i reditelj i kamerman Ahmed al-Asam, poginuli su na zadatku u raketnom napadu u kvartu Safsafa u Homsu.
U Siriji je od novembra poginulo najmanje devetoro lokalnih i stranih novinara, od kojih "najmanje šestoro u okolnostima koje navode na sumnju u krivicu vladinih trupa", dodaje u saopštenju CPI.
Rešenje za sukobe u Siriji leži u Moskvi. Ruski emisari pripadaju malom krugu onih koje u Damasku slušaju. Zbog toga moralna osuda nije odgovarajući način kada se radi o saradnji Rusije u kriznom menadžmentu u Siriji.
„Saučesništvo u ubijanju“, tim rečima Verner Šulc, poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu, optužio je ruskog predsednika Vladimira Putina za masakr žena i dece u gradu Huli, koji se dogodio krajem aprila. "Rusija čini sve moguće da podrži diktaturu, Rusija čak čini sve što je moguće da podrže diktaturu u svetu", osudio je Šulc stav Rusije prema Siriji.
Ipak, upiranje prstom i moralna osuda nije odgovarajući način kada se radi o saradnji Rusije u kriznom menadžmentu u Siriji, smatra Folker Pertes, direktor Instituta za nauku i politiku: „Nikada nije bilo politički korisno moralno marginalizovati nekoga ko učestvuje u iznalaženju rešenja.“
Naravno da sve sile koje su zainteresovane za političko rešenje sukoba u Siriji moraju da ukažu na odgovornost Rusije. Ipak, isto toliko je važno ubediti donosioce odluka u Moskvi da je iskorišćavanje uticaja koji imaju na Asadov režim, njihova velika šansa.
Rusija ima „loše“ iskustvo sa rezolucijom u Libiji
Rušenje Gadafija
Jedan od osnovnih razloga za činjenicu da se Rusija protivila usvajanju rezolucije u Savetu bezbednosti UN kojom bi se osudio režim u Damsku jeste decenijama dugo partnerstvo sa poslednjim saveznikom na Bliskom istoku. Ipak važnije od toga je to što Rusi smatraju da su nakon njihovog pristanka na rezoluciju o Libiji, skrajnuti od strane Zapada, kaže direktor biroa Fondacije Hajnrih Bel u Bejrutu, Bente Šeler.
Nakon što je Rusija otvorila put za uspostavljanje zone zabranjenog leta zbog zaštite civila u Libiji, NATO i njegovi arapski partneri daleko su premašili mandat UN. Poznavaoci stanja u Siriji smatraju da će biti veoma teško ponovo uspostaviti poverenje Moskve u zapad. Oni veruju da bi rusku blokadu u vezi Sirije bilo moguće okončati naknadnim dogovorom sa Zapadom.
Folker Peters citira jednog ruskog prijatelja koji kaže da: „Sirijci plaćaju cenu za zapadni stav u Libiji.“
Peters smatra da tu postoje još dva bitna razloga za stav Rusije prema Siriji:
„Čečenija. Islamske radikale vide u svim orijentalnim društvima gde postoje, doduše autoritarni, ali još uvek sekularni režimi“.Treći razlog treba tražiti u ruskim interesima u regionu.
Rusiju treba uveriti da ima vodeću ulogu
Kabinet u Moskvi
U iznalaženju rešenja za sukobe u Siriji u saradnji sa Rusijom neophodno je da zapad uveri Moskvu da njena uloga nije samo konstruktivna nego vodeća, smatra Peters. To znači da je umesto agresivnog traženja ruske podrške, Zapad mora Rusiji ponuditi podršku za mirni transfer vlasti u Siriji.
Čarobna reč za ostvarivanje tog cilja glasi „jemensko rešenje“: odlazak Asada i njegovoh bliskih saradnika u izgnanstvo i privremeni prenos vlasti na Asadovog zamenika. Nakon toga uz posredovanje UN i Arapske liga i dogovora sa političkim grupacijama u Siriji biće moguće pronaći put za reorganizaciju zemlje. Kritičari opominju da bi u tom slučaju Asad prošao nekažnjeno, ali je činjenica jeste da bi građanski rat mogao bio okončan. Bar se tako nadaju pristalice jemenske opcije.
Autor: Tomas Kolman, Željka Bašić Savić
Odgovorni urednik: Dijana Roščić
Deutsche Welle
