Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
[h=1]Sirijaobunjenici ubili 20 vojnika [/h] Izvor: Tanjug
Aman -- Sirijski pobunjenici ubili su 20 vojnika u borbama blizu granice s Turskom, saopštili su izvori sirijske opozicije.
Isti izvori navode i da je šest civila i šest pobunjenika, među kojima i dva komandanta pobunjenika, izgubilo život u borbama tokom protekla 24 sata, nakon što je sirijska vojska počela ofanzivu potpomognutu tenkovima i helikopterima kako bi ponovo preuzela oblast oko grada Atareba u provinciji Alepo. Izaslanik UN i Arapske lige, Kofi Anan, koji je od juče u poseti Damasku, pokušava sve da spase mirovni plan u šest tačaka, koji za sada jedva da je umanjio intenzitet krvoprolića, koje traje već 15 meseci.
Prema planu, obe sukobljene strane trebalo je od 12. aprila, kad je prekid vatre i zvanično stupio na snagu, da obustave dejstva uoči dolaska posmatrača UN, a vlada da povuče trupe i tenkove iz gradova.
[h=1]Sirija:Ubijeno 98 ljudi, novi napad [/h] Izvor: Tanjug
Damask -- Najmanje 98 ljudi, među kojima 61 civil, ubijeno je u utorak u sukobima između režimskih snaga i pobunjenika u Siriji. Danas nastavljeni napadi.
Bilans žrtava obuhvata i 28 vojnika i devet pobunjenika, saopštila je sirijska Opservatorija za ljudska prava sa sedištem u Londonu. U broj ubijenih uračunate su i žrtve masakra u severozapadnom regionu Deir, u kojem je stradalo 13 civila, saopštio je šef te organizacije Rami Abdul Rahman. Žrtve su "ubijene pucnjem u glavu, navedeno je u prvim izveštajima iz regiona", dodao je on i pozvao posmatrače Ujedinjenih nacija u Siriju da istraže ove dogadjaje i pronadju krivce, preneo je Frans pres.
Sirijske snage i danas nastavljaju napade, granatiranjem predgradja Damaska i delova grada Homsa koji su pod kontrolom pobunjenika. Sirijska organizacija za ljudska prava i lokalni koordinacioni komiteti nemaju još informacije o žrtvama današnjih napada.
U poslednjem velikom nasilju u gradu Hula, u provinciji Homs, poginulo je 108 ljudi, medju kojima 49 dece i 34 žene, nakon čega su zemlje
širom sveta proterale sirijske ambasadore. Preživeli tvrde da je za nasilje odgovorna grupa prorežimskih boraca poznata kao šahibe, a sirijska vlada je saopštila da će danas završtiti svoju istragu tih ubistava.
Predsednik Francuske Fransoa Oland izjavio je da bi, posle masakra u Huli, upotreba vojne intervencije u Siriji bila moguća, ali da bi ona morala biti izvedena posle odluke Ujedinjenih nacija.
Australija je danas saopštila da je otvorena za diskusije o eventualnoj vojnoj intervenciji u Siriji, kao što je to zapretila Francuska, ali je upozorila da bi se u tom slučaju suočila sa velikim poteškoćama.
"Za to nam je pre svega potrebna jednoglasna podrška Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, a moramo da uzmemo pri tom u obzir stavove Kine i Rusije koje su kritikovale kako je vojna intervencija sprovedena u Libiji", rekao je ministar spoljnih poslova Australije Bob Ker.
On je dodao da će Australija razgovarati o francuskom predlogu.
Istovemeno, više država je odlučilo da protera sirijske ambasadore, u znak protesta zbog poslednjih dogadjaja u mestu Hula, u kome je, prema podacima UN, poginulo 108 ljudi, medju kojima je više od trećine dece.
Ministarstvo spoljnih poslova Japana saopštilo je da je naložilo sirijskom ambasadoru Muhamedu Hasanu al Habašu da "što je pre moguće" napusti zemlju. Time se Japan svrstao u niz zemalja koje su proterale sirijske ambasadore.
"Ovo je akcija preduzeta da pokaze japanski protest ne samo zbog nasilja u Siriji, već i zbog najnovijeg teškog kršenja humanitarnih prava u toj zemlji", rekao je neimenovani japanski funkcioner.
[h=1]Rodžers:SAD da ne naoružava Sirijce [/h] Izvor: Tanjug
Vašington -- Predsedavajući Odbora za bezbednost američkog Kongresa Majk Rodžers upozorio je da SAD ne bi trebalo da učestvuju u naoružavanju sirijske opozicije.
On je rekao da se mora voditi računa da hemijsko oružje koje imaju sirijske vlasti u jednom trenutku ne dođe u pogrešne ruke. Rodžers je za CNN rekao da se u sukobu u Siriji ne zna tačno “ko su dobri a ko loši momci”, tako da se ne bi ni znalo koga bi Amerika naoružavala.
Stav Rodžersa, člana Republikanske partije, ne poklapa se sa stavom predsedničkog kandidata republikanaca Mita Romnija koji se zalaže za naoružavanje sirijske opozicije.
Bela kuća u ovom trenutku ne razmišlja o slanju oružja u Siriju ili o vojnoj intervenciji, uz ocenu da bi to samo uvećalo sukob koji je u toku.
Rodžers je posebno upozorio na opasnost da hemijsko oružje koje poseduje Sirija dođe u pogrešne ruke.
On se zbog toga založio za čvršću saradnju sa Arapskom ligom, kao i pritiskom na Rusiju, rekavši da Moskva mora da odluči da li želi da bude na strani na kojoj se nalazi ceo svet.
[h=1]Rusija brodom poslala oružje Siriji [/h] Izvor: Tanjug
Njujork -- Ruski teretni brod koji je, kako tvrde zapadni zvaničnici, natovaren oružjem za sirijsku vladu, pristao je u sirijsku luku Tartus.
Foto: Tanjug, Arhiva
Predstavnica grupe "Human Rights First" (Ljudska prava na prvom mestu) Sadia Hamid rekla je za Rojters da se brod "Profesor Kacman" usidrio u luku Tartus 26. maja. Neimenovani zapadni zvaničnici potvrdili su ovu izjavu, ističući da je brod, prema njihovim saznanjima, natovaren oružjem za vladu Sirije koja više od 14 meseci pokušava da uguši antirežimsku pobunu. Britanska agencija navodi da portparol ruske misije u UN nije bio dostupan za komentar.
Arapska televizija Al-Arabija je prošlog petka objavila na svom vebsajtu da ruski teretni brod, natovaren velikom količinom oružja, plovi za Siriju i da tokom vikenda treba da uplovi u luku Tartus.
Zapadne diplomate u Njujorku su tada ocenile da je ta vest verodostojna, uz spekulacije da je krajnji vlasnik broda ruska firma koja posluje u ime državnog izvoznika oružja "Rosoboroneksport".
Rusija je vetom, uz podršku Kine, sprečila Savet bezbednosti UN da uvede Siriji embargo na uvoz oružja ili bilo koje druge sankcije i odbila je da prekine prodaju oružja Siriji, koja je njen najveći kupac.
[h=1]SAD: Nema akcije u Siriji bez UN [/h] Izvor: Tanjug
Vašington -- Američki sekretar za odbranu Leon Paneta danas je izjavio da SAD ne bi podržale vojnu akciju u Siriji bez rezolucije Saveta bezbednosti UN.
Foto: FoNet, arhiva
Usvajanje rezolucije je malo verovatno zbog protivljenja Rusije. Paneta je rekao da je njegova najveća odgovornost da se pobrine da SAD dobiju svu potrebnu podršku međunarodne zajednice, ako američki vojnici budu učestvovali u bilo kojoj vojnoj operaciji. "Ne, ne mogu to da zamislim", kazao je Paneta odgovarajući na pitanje novinara da li je moguća vojna intervencija bez podrške UN.
On je, ipak, dodao da su i dalje otvorene sve opcije i da Pentagon pravi planove za "sve mogućnosti", preneo je AP.
"Ali, na kraju će, znate, odluku o daljim koracima morati da donesu međunarodna zajednica i američki predsednik", rekao je Paneta novinarima koji sa njim putuju na konferenciju Šangri-La dijalog u Singapuru, posvećenu temama iz oblasti odbrane.
Američka ambasadorka u UN Suzan Rajs izjavila je pre toga da je neka vrsta vojne intervencije možda jedina preostala opcija, zato što diplomatska sredstva nisu dala rezultat u zbacivanju sirijskog predsednika Bašara Asada sa vlasti.
Paneta je kazao da se situacija u Siriji ne može tolerisati, ali su njegovi komentari bili odmereniji od izjava drugih američkih zvaničnika, uključujući američku državnu sekretarku Hilari Klinton koja je oštro kritikovala Rusiju zbog toga što i dalje podržava Asada.
[h=1]Sirija: Još jedan masakr, 11 mrtvih [/h] Izvor: B92, Beta
Bejrut/ Ženeva -- Naoružani napadači ubili su 11 radnika državne fabrike đubriva u sirijskoj provinciji Homs, što je drugi slučaj za nedelju dana koji liči na masovno pogubljenje
Beta, arhiva
Radnici su ubijeni u gradu Kazir, kada je napadnut autobus koji ih je vozio na posao, saopštila je Sirijska opservatorija za ljudska prava sa sedištem u Velikoj Britaniji. Provladina Fejsbuk stranica "Homs njuz netvork" objavila je fotografije 11 muškaraca na podu prostorije koja bi mogla biti učionica. Za ubistva je optužila Sirijsku slobodnu vojsku, a kao razlog navela da su radnici bili zaposleni u državnoj firmi. Opozicija okrivljuje vladu.
U poslednjim mesecima, situacija u Siriji postaje sve haotičnija i sve je teže utvrditi odgovornost za zločine. Vlada je novinarima ograničila slobodu kretanja i skoro je nemoguće potvrditi izveštaje sa obe strane.
Tela 13 muškaraca, od kojih su, kako se čini, mnogi bili pogubljeni, nađena su u istočnoj provinciji Deir el-Zur, u blizini granice sa Irakom. Veruje se da su muškarci bili radnici jedne naftne kompanije. Nije jasno ko ih je ubio.
Prošlog petka i subote 108 osoba ubijeno je u masakru u seoskoj oblasti Hule, a veliki broj žrtava činile su žene i deca, ubijeni u svojim kućama. Masakr je izazvao oštre osude celog sveta, a režim i opozicija optuživali su se međusobno.
Sirijska vlada juče je saopštila da je 800 pobunjenika izvršilo masakr u Huli. Njene tvrdnje oštro se razlikuju od izveštaja svedoka, koji okrivljuju "šabihu" - oružanu grupu koja deluje na strani režima. UN su saopštile da imaju jake razloge da veruju da je ta grupa velikim delom odgovorna za Hulu.
Ako to jeste istina, ne postoje jasni dokazi da je masakr direktno naredio režim.
Pobuna protiv režima sirijskog predsednika Bašara al Asada počela je u martu 2011, kada su vladine oštre mere suzbijanja do tada mirnih antirežimskih protesta navele mnoge opozicionare da se naoružaju.
Prema poslednjoj proceni UN izvršenoj u martu, više od 9.000 osoba ubijeno je od početka krize. Aktivisti za ljudska prava procenjuju da je zapravo ubijeno 13.000 ljudi.
Tanjug, arhiva
Visoka komesarka UN za ljudska prava Navi Pilaj izrazila je danas strahovanje od "opšteg sukoba" u Siriji i ocenila da bi masakr u Huli "mogao da predstavlja zločin protiv čovečnosti".
Na specijalnoj sednici Saveta UN za ljudska prava posvećenoj Siriji, sirijski ambasador u UN Fejsal Hamui optužio je terorističke grupe za ubistva civila, a SAD i Evropsku uniju da "ohrabruju građanski rat u interesu Izraela" i da "prikrivaju prave ubice".
Navi Pilaj čiji je govor pročitan na sednici Saveta UN za ljudska prava pošto je na putu, istakla je da ti "akti mogu da predstavljaju zločine protiv čovečnosti i da mogu biti znak jednog modela sistematskih napada na civilno stanovništvo".
Ona je ponovo zatražila od Saveta bezbednosti UN da se zbog toga obrati Medjunarodnom krivičnom sudu.
"Pozivam medjunarodnu zajednicu da iz sve snage podrži plan od šest tačaka specijalnog izaslanika i zatraži momentano sprovodjenje istrage o dogadjajima u Huli kao i o ostalim kršenjima ljudskih prava u Siriji", navela je Navi Pilaj.
U suprotnom, kako je upozorila, "situacija u Siriji može da se pretvori u opšti sukob i budućnost te zemlje i čitavog regiona mogla bi da bude u velikoj opasnosti".
Više zemalja uključujući Kinu i Venecuelu, izrazilo je bojazan od gradjanskog rata u Siriji.
Savet UN za ljudska prava na specijalnoj sednici razmatra zahtev Katara, SAD i Turske da medjunarodna istražna komisija za Siriju vodi "posebnu, nezavisnu i slobodnu istragu" o masakru u Huli.
[h=2]Dmask: Za zločin u Huli odgovorni pobunjenici[/h]Istragu trenutno vodi Komitet koji je pod nadležnošću zvaničnog Damaska.
Taj Komitet za zločin u Huli optužio je grupu od oko 800 pobunjenika koji su, kako se tvrdi, u nekoliko sinhronizovanih akcija napali kako kontrolne punktove snaga bezbednosti, tako i kuće u kojima su stradali civili.
Zvaničnici Komiteta tvrde da su u napadu korišćene sve vrste oružja, od pešadijskog do artiljerijskog i protivtenkovskog.
"Moramo svi da se smirimo kako bismo napredovali ka političkom rešenju. Sirijska strana nije ta koja odbija političko rešenje. Predlažem vam da opoziciju u inostranstvu pitate da li prihvataju takvo rešenje i da im prenesete moje garancije da mogu da dođu u Siriju, kako bi seli sa predstavnicima Vlade za sto i kako bismo zajedno videli šta ćemo sa našom Sirijom. Svi koji su protiv strane intervencije su dobrodošli," rekao je Džihad Magdisi, portparol sirijskog ministra spoljnih poslova.
U međuvremenu je objavljen i amaterski snimak razgovora aktivista iz Hule sa 11-godišnjim dečakom koji je jedini preživeli iz svoje porodice. On je preživeo jer je tokom masakra ležao na podu i pokrio se odećom i krvlju svojih ubijenih rođaka. Aliju el Sajedu je tokom napada u Huli, pobijena cela porodica, roditelji i četvoro braće i sestara. Najmlađi od njih imao je 6 godina.
"Upali su u kuću i poveli mog brata i strica. Moja majka je vikala "Zašto ih vodite?" Onda su vojnici ušli i majka se uplašila jer su uperili puške u nju. Ispalili su pet metaka u nju. Onda su pucali u mog brata, jednom u slepoočnicu, pa još jednom u leđa," rekao je on.
"Tada sam se pokrio. Jedan od njih me je otkrio i pucao u mene. Pogodio me je u nogu," priča dečak.
U podne je isteklo vreme od 48 sati, koliko su pobunjenici dali predsedniku Bašaru al Asadu da prihvati mirovni plan UN. Pobunjenici su poručili da će, u slučaju neprihvatanja, po isteku tog vremena svim sredstvima nastaviti da brane svoje kuće i porodice od vladinih snaga.
Damask/Istanbul -- Šef britanske diplomatije Vilijem Hejg ocenio je da je Sirija na ivici građanskog rata i da bi mogla da potone u međusektaško nasilje.
Ranjeni vojnici u sukobima u Siriji (Tanjug, arhiva)
"Generalni sekretar (UN Ban Ki-Mun) i ja, kao i opozicija u Siriji, smatramo da je Sirija na ivici katastrofalne situacije... na ivici opšteg građanskog rata i potonuća u međusektaške sukobe", rekao je Hejg novinarima posle sastanka s članovima sirijske opozicije, čije je sedište u Istanbulu.
Hejg se sastao sa Sirijcima posle razgovora s Banom, na marginama međunarodne konferencije o Somaliji, koja se održava u Istanbulu, naveo je AFP.
Britanski ministar spoljnih poslova založio se za jačanje pritisaka radi sprovođenja mirovnog plana za Siriju specijalnog izaslanika UN i Arapske lige Kofija Anana i pozvao je zemlje van EU da se priključe sankcijama koje je Evropa uvela režimu sirijskog predsednika Bašara al Asada.
"Nastavićemo razgovore sa Rusijom o značaju korišćenja njihovog uticaja na (sirijski) režim" kako bi se sproveo mirovni plan, dodao je Hejg.
Isključujući svaku mogućnost strane intervencije u Siriji bez mandata UN, Hejg je rekao da će, ukoliko mirovni plan ne počne da funkcioniše narednih nedelja, biti nužan "povratak u Savet bezbednosti".
Hejgov sastanak s delegacijom sirijske opozicije usledio je posle masakra u gradu Huli, gde je prošlog vikenda ubijeno 108 ljudi, među kojima 49 dece i 34 žene.
Damask je odbacio odgovornost za krvoproliće i za ubistva optužio "naoružane terorističke grupe".
U Siriji svakodnevno ginu ljudi, a danas je, prema tvrdnjama mirovnih aktivista, najmanje šest osoba poginulo širom zemlje, dok su sirijske snage otvorile vatru na demonstrante u Dumi, koji su protestovali zbog masakra u Huli, i ranili nekoliko ljudi.
Protesti su održani i u Alepu i Damasku.
Kriza u Siriji traje od marta prošle godine, kada su počeli protesti protiv Asadovog režima.
Aktivisti tvrde da je u nasilju u toj zemlji poginulo više od 13.000 ljudi, a sukobi ne prestaju uprkos sporazumu o prekidu vatre od 12. aprila, donetom uz Ananovo posredovanje.
Specijalni izaslanik UN i Arapske lige za Siriju Kofi Anan upozorio je danas da Sirija "klizi u sveopšti rat", a predstavnik sirijske opozicije da je Rusija postala "deo problema" i da bi Moskva trebalo da traži od sirijskog predsednika Bašara al Asada da se povuče.
"Izgledi da sukobi u Siriji prerastu u sveopšti rat, veći su iz dana u dan", rekao je Anan u Dohi na sastanku Arapske lige, koja je zajedno sa UN učestovala u pravljenju mirovnog plana za Siriju.
Anan je ocenio da sukobi u Siriji imaju "zabrinjavajuću dimenziju" verskih sukoba. U Siriji se pobunjenici iz redova sunitskih muslimana suprotstavljaju vlasti predsednika Asada, koji pripada manjinskoj zajednici Alavita, navodi Rojters.
Predstavnik opozicionog Sirijskog nacionalnog saveta Burhan Galion je rekao da je Rusija postala deo problema i da treba da apeluje na Asada da ode s vlasti.
"Podržavajući režim i ostanak Asada na vlasti, Rusija je postala deo problema, pre nego rešenja. Ako bude sarađivala u pronalaženju formule za odlazak Asada s vlasti, postaće deo rešenja", rekao je Galion.
U međuvremenu je visoka komesarka UN za ljudska prava Navi Pilaj izjavila je da ne sme biti amnestije za teške zločine počinjene u Siriji, iako bi pretnja od krivičnog gonjenja mogla motivisati pripadnike režima da pokušaju da ostanu na vlasti po svaku cenu.
Na pitanje da li sirijskom predsedniku Bašaru Asadu treba dati amnestiju ako ode s vlasti, Pilajeva je u intervjuu agenciji AP kazala da svetski lideri mogu doći u iskušenje da primene politički ekspeditivna rešenja koja mogu podrazumevati amnestiju, ali da bi to bilo pogrešno prema međunarodnom pravu.
"Ne može biti amnestije za teške zločine. Zato je moja poruka vrlo jasna: mora se snositi odgovornost", kazala je komesarka UN.
Sirijski vojnici su danas izvršili nekoliko pretresa u potrazi za antirežimskim snagama i sukobili se sa pobunjenicima u nekoliko regiona u Siriji. Tom prilikom je poginulo najmanje 19 ljudi, saopštila je Sirijska opservatorija za ljudska prava, preneo je AFP.
Damask -- Sirijski predsednik Bašar al Asad je u govoru u nacionalnom parlamentu okrivio "spoljne sile" za krizu u Siriji.
Asad je dodao da Sirija prolazi kroz svoju najkritičniju fazu od kraja kolonijalizma, prenosi AP. Njegova poruka je slična ranijim govorima u kojma je krivio teroriste za pobunu u zemlji, koja je počela umartu prošle godine, navodi AP. "Maske su pale i međunarodna uloga u događajima u Siriji je sada očigledna", rekao je predsednik, dodajući da su održani prošlomesečni izbori u Siriji savršen odgovor "kriminalnim ubicama i onima koji ih finansiraju", prenosi AFP.
On je dodao da terorizam eskalira uprkos političkim koracima kakvi su bili parlamentarni izbori.
"Mi nismo suočeni sa političkim problemom, jer da je tako, onda bi ova partija predložila politički program. Mi smo suočeni sa pokušajem da se unese verski razdor, a oruđe za to je terorizam", naveo je Asad.
On je odao počast civilima i "mučenicima" iz redova vojske koji su pali kao žrtve nasilja u Siriji, ističući da njihova krv nije prolivena uzalud.
To je Asadov prvi govor nakon masakra u Huli kada je ubijeno više od 100 ljudi. Istražitelji UN naveli su da ima jakih indicija da su prorežimske snage odogovorne za bar deo ubistava u Huli.
Asad drži govor nakon što su dan ranije arapski lideri pozvali UN da okonča krvoproliće u Siriji.
Arapska liga je pozvala na snažne, ali ne i vojne mere UN kako bi se zaustavilo krvoproliće, uključujući masakr nad više od 100 ljudi u Huli.
Generalni sekretar Arapske lige Nabil al Arabi rekao je da je zatražio od Saveta bezbednosti UN da preduzme snažne mere kako bi se zaštitili civili u Siriji.
"Poslao sam pismo Savetu bezbednosti UN, tražeći da se preduzmu neophodne mere kako bi zaštitio sirijski narod", rekao je Arabi AFP-u.
I specijalni izaslanik UN i Arapske lige za Siriju Kofi Anan upozorio je juče da Sirija "klizi u sveopšti rat".
U međuvremenu je visoka komesarka UN za ljudska prava Navi Pilaj izjavila da ne sme biti amnestije za teške zločine počinjene u Siriji, iako bi pretnja krivičnim gonjenjem mogla motivisati pripadnike režima da pokušaju da ostanu na vlasti po svaku cenu.
Bašar al Asad: Ni čudovišta ne bi izvela masakr kao ovaj u Huli
Bašar al Asad: Ni čudovišta ne bi izvela masakr kao ovaj u Huli
Blic
Predsednik Sirije Bašar al-Asad negirao je danas da je njegov režim odgovoran za nedavni masakr u Huli, ističući da “čak ni čudovišta” ne bi mogla da izvedu tako “gnusan zločin”.
U svom prvom govoru pred sirijskim parlamentom od januara, Al-Asad je za masakr okrivio strane imperijaliste, koji podstiču nemire i terorizam u zemlji.
- Ono što se dogodilo u Huli i drugim mestima u Siriji su brutalni masakri koje čak ni čudovište ne bi moglo da izvede. Ako ne osećamo bol koji steže naša srca, kao što ga ja osećam, zbog okrutnih događaja – posebno nad decom, onda mi nismo ljudska bića – izjavio je on.
- Napori da se sirijski predsednik svrgne s vlasti, koji su prisutni u zemlji, nisu politički problem, već projekat uništenja zemlje. U pitanju je terorizam. Suočavamo se sa stvarnim ratom koji nam se nameće izvana – istakao je Al-Asad.
Sirijski predsednik, koji insistira da vlast neće biti popustljiva u obračunu sa demonstrantima, uporedio je odgovor svog režima protiv opozicije sa hirurgom koji izvršava operaciju.
- Kada hirurg u operacionoj sali reže i čisti i amputira, a rana krvari, da li mu kažemo da su njegove ruke krvave? Ili smo mu zahvalni za spasavanje pacijenta? – upitao je on.
Rupe u režimu
Kritičari sirijskog predsednika kažu da je njegov govor ništa više od ponavljanja vladinih tvrdnji da je zemlja pod napadom islamističkih ekstremista koje podupiru strane sile.
- Politički gledano, ovo je mentalitet negiranja. To je kontradikcija. On nastavlja da priča o reformama, dijalogu i političkim pravcima, dok opoziciju naziva teroristima i kriminalcima – rekao je Vael Merza, član opozicionog Sirijskog nacionalnog saveta (SNS).
On smatra da Al-Asadov govor otkriva rupe režima.
- Govor odaje mnoge poruke o njegovoj vlasti. On se više nije histerično smejao, ton njegovog glasa je bio slabiji, a Skupština je imala naređenje da mu ne aplaudira kao pre. Vidi se da je to došlo od velikog pritiska na režim i samog Bašara – ocenio je Merza.
[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Svedoci i UN krive vladu za zločin Svedoci masakra u Huli, u kojem je nožem ili iz vatrenog oružja ubijeno više od 100 ljudi, među kojima 49 dece, krive vladinu miliciju za zločin.
Posmatrači Ujedinjenih nacija takođe su izrazili sumnju da su vladine snage ubile većinu žrtava. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
obunjenici ubili 20 vojnika
Isti izvori navode i da je šest civila i šest pobunjenika, među kojima i dva komandanta pobunjenika, izgubilo život u borbama tokom protekla 24 sata, nakon što je sirijska vojska počela ofanzivu potpomognutu tenkovima i helikopterima kako bi ponovo preuzela oblast oko grada Atareba u provinciji Alepo. 
