Uf, vidim da još niko nije poslao poruku, a siguran sam da ima dosta ljubitelja stripova na forumu. To mora da je zbog onog "w", "x", al' 'ajde smile3.
Ranije, dok sam bio u srednjoj, gutao sam stripove. Sem onih klasičnih stripova, kakvi se prodaju na trafikama, pregledao sam i dosta underground stripova, stripova iz Azije i nekih avangardnih stripova. Išao sam u srednju umetničku u Novom Sadu, pa nam je jedan profesor donosio te stripove iz njegove pozamašne kolekcije. Međutim, vreme je prolazilo, krenuo sam na Akademiju i tamo su me povukle neke druge stvari, a dok sam polako istu privodio kraju, totalno sam zaboravio da strip i postoji. Sve dok jednog dana u Sijeni u Italiji nisam naleteo na izložbu Huga Prata, Venecijanca koji je stvorio i crtao Korta Maltezea. U Italiji sam video svakakve izložbe, dela najpoznatijih majstora, ali kad sam video Pratove bravure akvarelom na A4 listovima, efekte postignute jednim potezom četkice...u momentu sam zaboravio sve što sam video u muzeju Pinakoteke 15 minuta pre toga - gomilu zlata. Valjda me je ta nepodnošljiva lakoća slikanja i crtanja jednog običnog čoveka koji radi običan strip fascinirala više od pobožnih genijalaca koji su slikali velike religiozne teme na pločama od par kvadratnih metara, sa pozadinom od zlatnih listića i sa pozlaćenim rezbarenim ramovima. Tada mi se ponovo vratilo ono iz dečačkih dana. Ne kažem da sam sada zaluđen stripom, ali strašno volim kada negde nađem kakav strip, isključim profesionalnu deformaciju koja mi govori da su stripovi shit i sa uživanjem ga pročitam u dahu. Makar to, pošto za crtanje stripova nisam nikada imao nerava, uprkos tome što sam trpeo prave torture od strane drugova da počnem da ih crtam.
Da se razumemo, strip danas mnogi nazivaju "devetom umetnošću", ali ipak on nije umetnost, a nazivanje stripa umetnošću je vid banalizovanja i relativizovanja, pa i vulgarizacije pojma umetnosti. Postoje razlozi zašto je to tako, a da bih objasnio, morao bih naširoko i nadugačko da razglabam o teoriji umetnosti, estetici i sociološkim momentima u umetnosti, ali niti je meni cilj da ostavim dušu na tastaturi, niti ti želiš da čitaš sve te gluposti. Recimo samo da strip postoji paralelno sa umetnošću, da koristi isti medij (tehniku, izražajno sredstvo - crtanje i slikanje u ovom slučaju) kao likovne umetnosti, a da je Hugo Prat prvi u strip uveo umetničke momente i vrednosti. Posle njega su to isto uradili i mnogi drugi, ali ipak sama forma stripa, njegova namena i izražajne mogućnosti ga drže van opsega umetnosti. To nikako ne znači da je on bezvredan i nepotreban. Ustvari, danas je sama umetnost uveliko postala izlišna, izgubila je svoju unutrašnju snagu, a neki novi oblici izražavanja, među kojima je i strip, imaju moć da neposrednije opšte sa publikom nego umetnost. Tako strip danas može biti i korisniji nego umetnost u klasičnom smislu, poruke upućene putem stripa ili nečega što sadrži u sebi stripovski karakter lakše ulaze u svest publike, neposrednije i razumljivije komuniciraju sa njom.
To ni izbliza nije neka vrhunska duhovna pojava niti se vrednost stripa može porediti sa vrednošću umetničog dela (uostalom, nisu ni u istoj ravni, niti imaju iste kriterijume), ali danas i ljubav prema stripu označava neko bogatstvo duha i neku strast, u odnosu na opštu nezainteresovanost za bilo šta i na poremećeno vrednovanje svega. To je super stvar i samo nastavi da se interesuješ za to, bolje ti je nego da si kao većina kojoj se život svodi na najniže porive i koja nema ni zrno radoznalosti za svet koji ih okružuje. Istraživanjem granica svojih mogućnosti dok radiš strip, stalno otkrivaš i svet oko sebe i koriguješ sliku o njemu. Po tom karakteru je strip, recimo, sličan umetnosti - istraživanje i otkrivanje, igra, širenje pogleda.
A i lakše ćeš preživeti pubertet
.
Zato samo napred.