Stihovi koje volim

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.016
Kada mi nedostaješ - Miroslav Mika Antić

Kada mi nedostaješ

Mislim tuđe misli
Kradem svoje vreme
Provlačim ga
Između oblaka, snova,
Daljine i snega...

Kada poželim
Da ti nedostajem
Odsanjam pesmu
Zatvorim oči
I na kaldrmi zamislim
Cvet beli.

Kada te nema
Jer tako hoću
Zaledim osmeh
U sebi kažem ime
Udahnem duboko
I pomislim

Tako mi nedostaješ...

Miroslav Mika Antić



 
Član
Učlanjen(a)
29.08.2009
Poruka
133
Volim kuce prizemljuše krastavih zidova

Sa dvorištima krcatim starudijama,

Umesto oblakodera i apartmana

U kojima se budim i spavam.

Muškatle u prozorima i u loncima na tufne

Više volim od imitacija, od veštaka.

Ja sam staromodna cura

Što više voli vespe umesto automobila.

Tandrkanje tramvaja i kloparanje parnjace,

Više od zvižuka mlaznjaka.

Puteljke umesto avenija i bulevara,

Kojima moje potpetice odzvanjaju.

Ja sam staromodna cura

Što voli miris opranog veša

Koga vetar naduvava

Do moga lica, preko moga nosa

I sve ono što veje iz prethodnog života.

Ja sam staromodna cura

Još slušam longplejke i tipkam Oliveti,

Govorim hvala, izvinite, molim.

Volim da mi dasa pripali cigaretu

Otvori vrata, pridrži kaput, primakne stolicu,

Da me svlaci krpicu po krpicu.

Ja sam staromodna cura

Što voli kic scene sa zalascima sunca,

Modne žurnale i porodicne albume,

Od okretnih igara ”stiskavac” jedino razumeju.

Ja sam staromodna cura,

Ne zujam i ne skitaram kojekuda,

U kuci dreždim povazdan,

Ko glineni cup sušeci se na promaji

Samoce i zadovoljstava,

Mamurna od snova.

Ja sam staromodna cura

O ljubavi i strasti malo šta znam

Devicijeg srca rodena udovica,

Pod cijim nogama život kulja

Kao para iz šahta

Koju zaobilazim brzim koracima.

Ja sam starodmodna cura

Ne kupujem po sniženoj ceni

Ni osmehe ni svilu.

Ne nosim mini suknje i dekoltee,

Bilo bi to lako oružje za nekog

Ko je nameran da osvaja bez.

Ja sam staromodna cura

Što se kuva u sopstvernom loncu

Marke hocu-necu.

Kao keruša sama ližem sopstvene rane,

Umreti skoro necu.

Ja sam staromodna cura

Niti psujem, niti zvocam, niti besnim,

Možete me mazati na hleb.

Al’ s medom se uvek dobije malo otrova,

Ljubavi u smrtonosnim dozama.

Ja sam staromodna cura

Žuljas me kao nova cipela

Koju moram izuti, promeniti,

Za jednog udobnog ko patika

Ili razgaženog ko susetkina sandala.

Ja sam staromodna cura

Dobra sam prema muškarcima,

Kao prema onim koji se plaše mraka,

Lifta i prelaska ulice van pešackog prelaza.

Sa njima volim da idem u bioskop

I gledam nove filmove na stari nacin,

Iz zadnjeg reda bioskopske polutame,

Dok mi odabrani zavlace ruku ispod suknje.

Ja sam staromodna cura,

Drevna ko Kartagina,

Minimalno oštecena zubom vremena.

Muzejski komad koga nema na aukciji.

Pipanje je dozvoljeno.

Uzmi ili ostavi.

Radmila Lazic
 
Član
Učlanjen(a)
05.04.2010
Poruka
59
Звук тишине
Здраво тамо, стара друго,
Да попричам с тобом опет сам дошао
Зато што је једна визија од које се јежим лагано,
оставила свој траг док сам спавао
и та визија што ми се у мозак усадила
Још је тамо
Унутар звука тишине
У немирним сновима, ишао сам сам
улицама уским, калдрмом поплочаним
испод круга светлости уличне лампе,
Окренуо сам крагну ка хладноћи и влази
када ме заслепео блесак
неонског светла
што ноћ је запарао
и звук тишине додирнуо.
И у том голом светлу, видео сам
десет хиљада људи, можда и више.
Људе који говоре без речи,
људе који чују не слушајући
Људе који пишу песме које никада се не огласе
И нико се не усуђује
да ремети тај звук тишине.
“Будале,” рекох ја, “ви не знате
Тишина као рак расте”
“Чујте моје речи да бих вас могао научити,
Узмите моје руке да бих вас могао додирнути.”
Али моје речи падоше као тихе капи кише,
и одјекнуше у бунарима тишине.
И ти људи су се клањали и молили
том неонском богу којег су створили.
А тај знак је показивао своје упозорење
кроз речи које је слао.
А на знаку је писало: “Речи пророка
исписане су на зидовима подземне железнице
и по ходницима оронулих зграда
и шапутане у звуку тишине.”
 
Član
Učlanjen(a)
26.10.2012
Poruka
71
Jovan Ducic
Visoko u granju mirno gore zvezde,
I široka pesma mora u tišini
Čuje se oko nas; i ti glasi jezde
Ko da rosa pada u srebrnoj tmini.

U njenu sam kosu upletao strasno
Mokre noćne ruže. Putem punim zova,
Ja joj ljubljah celo ovo veče jasno
Oči pune zvezda i usta stihova.

Sve je šumno, sjajno; i lije iz granja
Svetlost, ko padanje neke bele kiše;
Maslinova šuma u daljini sanja ...

A more je puno zvezda, pa ih njiše,
I po žalu nemom, praznom i bez sane,
Kotrlja ih svu noć, ko pesak i pene...

 

oo7

Član
Učlanjen(a)
17.01.2010
Poruka
4
Sada,
kada ništa na svetu ne može
vratiti dane prohujalog leta
naš sjaj u travi i blještavost sveta,
ne treba tugovati, već tražiti snage
u onom što je ostalo i s tim živeti.

W.Wordsworth
 
Član
Učlanjen(a)
26.10.2012
Poruka
71
Ti mene volis i ne zeils me


Sergej Jesenjin

Ti me ne voliš i ne želič mene,
Zar lep ja nisam tebi ni malčice?​
Stavivši ruke, stračću ukočene,
Na moja ramena, ne gledaš mi lice.

Ja ti se,curo, kezim osećajno,
Ti ne znaš sa mnom ni nežnost ni muke.
S koliko si ih se milovala tajno?
Čije sve usne pamtiš? Čije ruke?

Znam, oni nisu ni takli tvoj oganj,
Prošli su samo kraj tebe ko seni.
Ti si već sela na kolena mnoga,
A sad u krilu sediš, gle, i meni.

Pa neka bude, ti oči zaklopi
I misli sada o drugome nekom,
Od ljubavi se, znaj, ni ja ne topim,
Tonuć u nečem dragom i dalekom.

Ne, ovaj zanos sudbinom ne zovi,
Nije to plamen moćni i prodorni.
Slučaj nas spojio, i slučaj će novi
Nas rastaviti, uz moj osmeh mirni.

Po svome putu i ti ćes da kreneš
Da svetom raspeš nevesele dane.
Nemoj da diraš samo neljubljene,
Nemoj da mamiš još nerasplamsane.

Kad o ljubavi ti u večer letnju
Sa drugim počneš mudru priču vesti,
Možda ću i ja da krenem u šetnju,
I na ulici opet ću te sresti.

Tad, naklonivši se skoro neprimetno,
Pripijena k drugom, drhtava ko list,
"Dobro veče!" ti ćeš reći meni setno,
A ja ću kazati: Dobro veče, miss.

I ničim nećeš mir duše da zbrišeš,
Ničim drhtaje u njoj da pokrećeš.
Ko je ljubio, taj ne ljubi više,
Ko izgore, njega zapaliti nećeš.​


 
Poslednja izmena:
Član
Učlanjen(a)
27.03.2010
Poruka
4
Vladimir Majakovski, Oblak u pantalonama

Mene više nitko prepoznati ne može
ja sam zgrčena
gomila
žila.
Što takva gomila
poželjeti može?
A mnogo želi takva gomila.
 
Član
Učlanjen(a)
29.06.2010
Poruka
2.014
Susret

Jedne se noće beše srela
Na jednoj zračnoj stazi,
Duša u nebo što se pela,
I angel što na svet slazi.

Angel ispriča priču sjajnu
Šta su nebeski vrti
A duša cele zemlje tajnu:
Magiju ljubavi i smrti.

I osmehnu se angel potom
Na carstvo večnih zraka;
Duša zaplaka za lepotom
Igre svetlosti i mraka.
 
Član
Učlanjen(a)
05.04.2010
Poruka
59
Улица Горких Јагода

Добродошла,
у улицу Горких Јагода... број пет!
Ту на углу, с Улицом Спаљених писама и
Мртвих Надања,
станујем ја.

Свако јутро, одем до ћошка
Булевара Превара.
Ту купим новине -
"24 часа живота мање".

Погледам огласе,
рубрика "Надања",
али ништа ново...
Чак се и старо разграбило!

Око подне,
седнем у парк,
покрај реке Сећања,
и гледам како отичу
набујале мисли...

Поподне је моје време,
када ручам у ресторану
"Први пољубац".
Одмах је ту, на тргу Ироније.

Питам који је дан
црно-белог келнера...
(Пошто знам који је специјалитет,
ког дана на менију...)

"Који је данас дан...?!"
рече келнер...
"Мислим господине, да је данас
Патетични дан!"

"Боже!
Заклео бих се да је данас
Очајни дан!
Како прође недеља!"

За Патетични дан,
обично је на менију
"тешка Глупост,
филована с дивљом љубомором"

"Моје омиљено!"
- помислих.
"Још нешто господине?!"
био је љубазан келнер.

"Можда... прелив од интрига,
с једном топлом, сочном лажи!?"
"Могу ли Вам препоручити
самосажаљење уз то?!"

"Ко кува данас?!"
питах.
"Ђаво, чини ми се...
или Ваша бивша!
Ако јој је почела смена?!"

"Дај! 'Ајде!"

"А, за десерт?!"

"Можда неки бол,
у пределу груди?!"

"Наравно господине... Све за Вас!"
 
Natrag
Top