Volim kuce prizemljuše krastavih zidova
Sa dvorištima krcatim starudijama,
Umesto oblakodera i apartmana
U kojima se budim i spavam.
Muškatle u prozorima i u loncima na tufne
Više volim od imitacija, od veštaka.
Ja sam staromodna cura
Što više voli vespe umesto automobila.
Tandrkanje tramvaja i kloparanje parnjace,
Više od zvižuka mlaznjaka.
Puteljke umesto avenija i bulevara,
Kojima moje potpetice odzvanjaju.
Ja sam staromodna cura
Što voli miris opranog veša
Koga vetar naduvava
Do moga lica, preko moga nosa
I sve ono što veje iz prethodnog života.
Ja sam staromodna cura
Još slušam longplejke i tipkam Oliveti,
Govorim hvala, izvinite, molim.
Volim da mi dasa pripali cigaretu
Otvori vrata, pridrži kaput, primakne stolicu,
Da me svlaci krpicu po krpicu.
Ja sam staromodna cura
Što voli kic scene sa zalascima sunca,
Modne žurnale i porodicne albume,
Od okretnih igara ”stiskavac” jedino razumeju.
Ja sam staromodna cura,
Ne zujam i ne skitaram kojekuda,
U kuci dreždim povazdan,
Ko glineni cup sušeci se na promaji
Samoce i zadovoljstava,
Mamurna od snova.
Ja sam staromodna cura
O ljubavi i strasti malo šta znam
Devicijeg srca rodena udovica,
Pod cijim nogama život kulja
Kao para iz šahta
Koju zaobilazim brzim koracima.
Ja sam starodmodna cura
Ne kupujem po sniženoj ceni
Ni osmehe ni svilu.
Ne nosim mini suknje i dekoltee,
Bilo bi to lako oružje za nekog
Ko je nameran da osvaja bez.
Ja sam staromodna cura
Što se kuva u sopstvernom loncu
Marke hocu-necu.
Kao keruša sama ližem sopstvene rane,
Umreti skoro necu.
Ja sam staromodna cura
Niti psujem, niti zvocam, niti besnim,
Možete me mazati na hleb.
Al’ s medom se uvek dobije malo otrova,
Ljubavi u smrtonosnim dozama.
Ja sam staromodna cura
Žuljas me kao nova cipela
Koju moram izuti, promeniti,
Za jednog udobnog ko patika
Ili razgaženog ko susetkina sandala.
Ja sam staromodna cura
Dobra sam prema muškarcima,
Kao prema onim koji se plaše mraka,
Lifta i prelaska ulice van pešackog prelaza.
Sa njima volim da idem u bioskop
I gledam nove filmove na stari nacin,
Iz zadnjeg reda bioskopske polutame,
Dok mi odabrani zavlace ruku ispod suknje.
Ja sam staromodna cura,
Drevna ko Kartagina,
Minimalno oštecena zubom vremena.
Muzejski komad koga nema na aukciji.
Pipanje je dozvoljeno.
Uzmi ili ostavi.
Radmila Lazic