Stihovi koje volim

[slavn]

ноћу


крај уздаха
проћи ћу
склопићу даљине
јер мјесец ће развалити висине
висину јесени оставиће
пустићу јој моје деве
њено лице да прочита
од куд ноћи снене
ноћу смјехом доћи ћу
крај судбине сјешћу
тугу осмјехом срешћу
ноћу
врјеме сјене
у поглед
спустићу
за даљине
лудилu доћи ћу
кожа чита туге
љепе смјеха пруге


ноћу
гавранова туге
очи су будне
грање узело додире те
судбине смјехове
прахове и крахове


ноћу
читам моје драге редове
вихора виктору сметове


ноћу
крај уздаха проћи ћу
склопићу даљине
драга неће помислити
на моје име

nocu
гавранова туге
очи су будне
грање узело додире те
судбине смјехове
прахове и крахове
ноћу
пустићу уздахе
смјеху духове

 

[slavn]

чесме 2

сан је био данас
сан ће бити и вечерас
и додир свеске сјећања
данас и вечерас
лутаћу погледом
нек ме виктор зна
за поглед тај

прошао је дан
прошла је ноћ
кожом успомене
очима сна
уз два пољупца
мрака сна страха стиха
корацима трага
осмјеха виктора

прошла је сјена
тамо гдје се чежња спустила
очима осмјехом
пјесмом сјећања
уснама пољубца
и додиром безтрага
мојих очију мога смјеха
у овој ноћи када горчином
послије дугог сјећања
спајам сјећање и трагове

прошлесу пјесме
и још пролазе
негдје кожом
негдје срцем
у поноћи сјена
у поноћи очију
тихих корака
далекога гласа
којије ту
као ноћ
као ноћ кроз срце
кроз срце
очима и покретом
прошле су рјечи чежње те
и још пролазе
и моју сјену тјело моје
упрте
као сан у сјећање

 

[belja91]

SUMATRA

Sad smo bezbrizni, laki i nezni.
Pomislimo: kako su tihi, snezni
vrhovi Urala.

Rastuzi li nas kakav bledi lik,
sto ga izgubismo jedno vece,
znamo da, negde, neki potok,
mesto njega, rumeno tece!

Po jedna ljubav, jutro, u tudini,
dusu nam uvija, sve tesnje,
beskrajnim mirom plavih mora,
iz kojih crvene zrna korala, kao,
iz zavicaja, tresnje.

Probudimo se nocu i smesimo, drago,
na Mesec sa zapetim lukom.
I milujemo daleka brda
i ledene gore, blago, rukom.

Miloš Crnjanski

 

[zvrka]

Priziv

Pomeni me u molitvama tvojim.
Kad sunce pada za daleke gore,
Jer znaj da mene kobne misli
more,
I da se, kao slabo dete, bojim.

Ti čista dušo, budi Genoveva,
Nad zaspalim Parizom koja bdi,
Dokle pod njenim blagoslovom
sneva
Ljubavnik čedan i zločinci svi;

I nek pod tvojom molitvom
zaćute,
O zaštitnice večna duše moje,
Sve kobne misli što mi srce mute,
I, ko zločinci, spremne za boj
stoje.

Pomeni me u molitvama, mila,
I ja ću znati u časove tame,
Kad opet grune nečastiva sila,
Da dobra duša tvoja pazi na me…
...
Milan Rakić

 

[Jurivaka]

Zbog drugova, zbog veselih,
Zbog posrebrenih dolina
Rastuži se ko golub tih
Radost dalekih godina.

Pa sećanje kljuca kljunom
Prvi sneg sa staze uske.
Nad jezerom i nad šumom
Kasni krici divlje guske.

Pod oknom od skliskih jela
Pruža sena tamne ruke.
Tihih vodâ lađa bela
Puši lulu ispred luke.

Dim taj - to dan polju maše,
Dan milošte i višanja.
Miris trava s tela snašâ
Dopire mi do usana.

Mir lipama, lugovima,
Mir tamjanu svetilišta!
Sa osmehom ko sve prima
Ne treba mu od vas ništa.

Jesenjin

 

[Golden red]

Polarna zvezda

Ljubav je sva vrlina,pošto je užitak ljubavi samo ljubav i bol ljubavi je samo ljubav.
Ljubav se ne obazire na ono što nije ili ono što jeste.
Neprisustvo pojačava ljubav, i prisustvo pojačava ljubav.
Ljubav se uvek kreće od vrhunca do vrhunca zanosa i nikad ne slabi.
Krila ljubavi ne klonu sa vremenom,niti oslabe za života ili smrti.
Ljubav uništava sopstvo, ujedinjujući sopstvo sa onim što je ne-sopstvo, tako da ljubav rađa Sve i Ništa u jednom.
Nije li tako?....Ne?....
Tada ti nisi izgubljen u ljubavi; ne govori o ljubavi.
Ljubav uvek Daje,Ljubav uvek Osnažuje!
Možda: ovo pišem samo da bih napisao Njeno ime!

Aleister Crowley- Knjiga Laži

 

[sendi]

TO LICE LJUBAVI

​

To lice ljubavi
opasno i nežno
jedne se večeri javi
posle predugog dana.
Možda je strelac bio
sa lukom
ili svirač
sa harfom.
Ne znam više.
Zaista ne znam
znam samo
da me je ranio
možda strelom
možda pesmom.
Znam samo
da me je ranio
zanavek ranio
iz srca krv mi teče.
Vrela me suviše vrela
ljubavna rana peče.

​

Jacques Prever
​

 

[slavn]

za sendi



Kratka tajna ljubavi


ova pjesma je kratka
ona je kratka tajna ljubavi
ispricacu je sad tebi draga
I ona ce da govori samo o tri rjeci
a to je zaista kratko za zivot cjeli

zato je ti citaj sa stihova dvije zadnje rjeci.

 

[Jurivaka]

Došla si kao divna zaboravljena pjesma,
Iz nekad davno odsanjanih snova
I nježno zatreptala u jeseni duše,
Kao dah proljeća, kao nada nova!

U rukama si maj donijela
I toplinu sunca u zjenama oka -
Sive dane septembra moga,
Zapljusnu svjetlost topla i duboka.

Kao probuđen, poslije tmurnih sanja,
Vidjeh drugi svijet oko sebe.
Ne sjećam se minulih proljeća ni ljeta,
A i što bih kad u njima nije bilo tebe.

 

[sendi]

LJUBAVNA PESMA





​

R.M. Rilke

Kako da dušu sputam
da se tvoje takne?
Kako, mimo tebe,
da njom da grlim
druge stvari i daljine?
Ali, rado bih je sklonio
na neko zaboravljeno mesto
usred tmine
u neki izgubljen kut,
u kom neće je tvoje
njihati daljine.

ali, ipak, sve što dodirne
nas dvoje
ko gudalo nas
nekako spaja
koje iz dveju struna
jedan mami glas.

Na kom smo instrumentu?
Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.
​

​