Stihovi koje volim

[sendi]

SONET 1

Onaj slavuj koji celu noć je plako
Za decom - il' možda za draganom vene -
Do nebesa cvili. On liči na mene,
Jer i moja tuga bezmerna je tako.

Svirepa nam sudba sličan udes sprema;
On, usamljen s bolom kao i ja poje.
Ni ja nikog nemam, samo srce svoje,
Mišljah za boginju da samrti nema.

Jer ko bi verov'o - ah ta vera vajna! -
Da dva oka što su kao sunce sjajna,
Zemljom pretvore se, zemlja da ih skrije!

Sad znam šta u knjizi sudbine mi piše:
U jadima svojim uviđam sve više -
Da na ovom svetu nista trajno nije!


SONET 2

Ja zamišljen duh koji se trudi,
Da i korake svoje usporava:
pazeć da ona mesta izbegava
Kud peskom stope ostavljaju ljudi.

No, ko drukčiju zaštitu da stvori:
Onu što svet je primetiti neće?
jer u pokretu ugašene sreće -
Spolja se čita što unutra gori.

I uveren sam: brda i šume
obale, reke… sve zna i razume
Moj život koji tajna je za druge.

Puteve divlje nije tražit lako
Al' dođe Amor i počnemo tako:
On i ja o tom razgovore duge.


SONET 3

Život u toku zastajanja nema,
A smrt nam krupnim koracima ide;
Muči me sve što ja do sada vide`,
Još više ono što budućnost sprema.

Ka meni kao sen jedine sreće,
prilaze dani prošlosti sećanja -
i da njih nema, i s njima čekanja -
Ja bih van ovih misli bio veće.

Vraćaju mi se prijatnosti znane
Što jadnom srcu sladile su dane;
u luci vidim brod - lik sreće svoje.

Zamorene su ruke kormilara,
slomljeni jarbol oluja obara,
A svetiljke su ugašene moje!


SONET 4

Što se više približuje meta,
Dan kada se razrešimo zemnog jada -
I brzi bol vremena - boje žada-
Sve vidnije taštine su ovog sveta.

Sebi kažem: rastavlja nas sudba kleta!
O ljubavi ne zborimo više sada.
Zlo života ko sneg dođe i otpada.
Mi ćemo se osobodit svih tereta.

I mir tu je: jer ni nade biti neće -
Nade koja sve nas vara tako večno:
Dušu, osmeh, suze - sve što život kreće!

Mi vidimo da je često zalud muka
Da lečimo ono što je neizlečno
I da zalud uzdiše se, zalud kuka!


Petrarka

 

[zjovan29]

Ako
Ako možeš ostati miran kada na tvome putu
svi izgube glavu i prstom pokazuju na tebe;
Ako sačuvaš povjerenje kada svi ostali sumnjaju;
Ako možeš čekati a da se ne umoriš čekajući;
Ako ne lažeš kada čuješ laž,
Ako ne mrziš kada tebe mrze,
I ako se ne praviš suviše dobar,
niti govoriš suviše mudro;
Ako snivaš, ali ti snovi nisu sve;
Ako misliš, i misli ti ostaju uvijek čiste;
Ako znaš prihvatiti , i pobjedu i poraz;
Ako možeš podnijeti da tvoju istinu
varalice iskrivljuju da bi lakše prevarili budale;
Ako vidiš kako u djeliće razbijaju tvoj cilj,
I miran se sagneš da pokupiš ostatke;
Ako možeš sakupiti sva svoja dobra
I staviti ih na kocku, sve odjednom,
I izgubiti, i početi ponovo ispočetka;
Ako možeš prisliti svoje srce, živce
i svoje mišiće da služe tvojim ciljevima,
i kada su malaksali,
I ako ustraješ kada sve zastane,
Osim Volje koja ti govori: "Drži se dobro";
Ako možeš hodati s kraljevima i ne izgubiti ljudskost;
Ako te ni prijatelj ni neprijatelj ne mogu povrijediti;
Ako svaki čovjek znači nešto za tebe,
ali ni jedan suviše;
Ako znaš dobro ispuniti svaku minutu svog života,
I svakog trenutka ideš pravim putem;
Tvoja će biti zemlja i svo njeno blago,
Jer
Biti ćeš Čovjek, sine moj!
Rudyard Kipling

izvor:index.hr

[FONT=&quot]
[/FONT]
[FONT=&quot]Sretan sam, ljubav je došla [/FONT]
[FONT=&quot]i postala kao krv u mom telu. [/FONT]
[FONT=&quot]Juri ko voz kroz[/FONT][FONT=&quot] moje vene, [/FONT]
[FONT=&quot]Da bi okru[/FONT]ž[FONT=&quot]ila i ispunila moje srce. [/FONT]
[FONT=&quot]Gde god ve[/FONT]č[FONT=&quot]eras da pogledam,[/FONT][FONT=&quot]
vidim njeno voljeno i drago ime. [/FONT]
[FONT=&quot]Bojom ko krv i crvenim perom [/FONT]
[FONT=&quot]ispisano na mojem dlanu, [/FONT][FONT=&quot]
u mojoj duši u mom srcu.
Tako ti je to prijatelju moj dragi ,[/FONT]
[FONT=&quot]sve što vidiš sad na meni, [/FONT]
[FONT=&quot]samo je ovo moje telo[/FONT][FONT=&quot]
a sve ostalo je s mojom voljenom.
Da to je jedna ljubav velika, [/FONT]
[FONT=&quot]da tamo ima jedan oblak plavi.[/FONT]
[FONT=&quot]Da tamo je duša moja, [/FONT]
[FONT=&quot]u njoj ocean ljubavi njoj namenjen.[/FONT][FONT=&quot]
Sva radost, svi nemiri, sve strasti, [/FONT]
[FONT=&quot]usmereni su samo prema njoj[/FONT]
[FONT=&quot]mojoj voljenoj.[/FONT]


[FONT=&quot]pisano za nju ljubav moju !!!
[/FONT]

Što bi kad bi ???


[FONT=&quot]Što misliš kad ljubav nebi imala temelja,[/FONT]
[FONT=&quot]Koliko bi to beskrajni ocean bio, [/FONT]
[FONT=&quot]Bi li imao pocetak i bi li imo kraja.[/FONT][FONT=&quot]
Što misliš kad bi mogao uzdignuti ocean, [/FONT]
[FONT=&quot]na taj naš jastuk svih ovih tajni. [/FONT]
[FONT=&quot]Dali bi se naše duše u[/FONT][FONT=&quot] njemu utopile,[/FONT]
[FONT=&quot]A kad bi se i utopile da bi i sad tamo bile. [/FONT]
[FONT=&quot]Jedna kapljica tog oceana je ko[/FONT][FONT=&quot] nada, [/FONT]
[FONT=&quot]a sva ostala voda je [/FONT][FONT=&quot]strah[/FONT][FONT=&quot] u nama. [/FONT][FONT=&quot]
Koliko smo svi nemo[/FONT]ć[FONT=&quot]ni u igri ljubavi. [/FONT]
[FONT=&quot]Kako mo[/FONT]ž[FONT=&quot]eš o[/FONT]č[FONT=&quot]ekivati od mene [/FONT]
[FONT=&quot]Da[/FONT][FONT=&quot] se ponašam i da delujem skromno? [/FONT]
[FONT=&quot]Kako mo[/FONT]ž[FONT=&quot]ete o[/FONT]č[FONT=&quot]ekivati od mene[/FONT][FONT=&quot]
da ostajem kod kuce, ko dobro dete? [/FONT]
[FONT=&quot]Kako mo[/FONT]ž[FONT=&quot]eš o[/FONT]č[FONT=&quot]ekivati od[/FONT][FONT=&quot] mene [/FONT]
[FONT=&quot]da nebudem okovan kad volim samo tebe.[/FONT]
[FONT=&quot]Voljena moja,molim te nemu[/FONT]č[FONT=&quot]i me! [/FONT]
[FONT=&quot]Svake no[/FONT]ć[FONT=&quot]i šetam tvojom ulicom, [/FONT]
[FONT=&quot]o[/FONT]č[FONT=&quot]iju priljubljenih za tvoj prozor,[/FONT]
[FONT=&quot]u o[/FONT]č[FONT=&quot]ekivanju[/FONT][FONT=&quot] da letimice u nekom trenu[/FONT]
[FONT=&quot]vidim tvoje blistavo, nasmijano lice.[/FONT]

 

[dumspirospero]

Slovo o ljubavi


Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline
mognete li se još ikada sresti.

Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.

Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećeš spasti.

Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma zavoleli zatim i druge.

Ako je želiš bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama radja
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.

Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir može da strese,
ako voliš u njoj i san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.

Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.

Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
medju kojima nema spojenog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.

Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.

Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge –
i osetimo se nesrećni i krivi.

Desanka Maksimovic

 

[sendi]

VI KOJI ZVUKOM RASUTIH RIMA

Vi koji zvukom razasutih rima
slušate uzdah što bje srcu hrana
u prvoj tlapnji mladenačkih dana,
kad delom drugi čovek bijah svima,

različit stil što plače i misao ima
zbog pustih nada i zbog pustih rana,
nadam se da će shvatit kom je znana
iskustvom Ijubav: oprost molim njima.

No svak je dugo, sada dobro vidim,
o meni brbljo i tiho i glasno,
pa sam se sebe često sramim jako;

l plod je mojih tlapnja da se stidim,
i da se kajem, i da spoznam jasno:
kratak je san na svetu htenje svako.

Petrarka

 

[Andjela 7]

Čeznem da ti kažem najdublje riječi - Rabindranat Tagore

Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.


Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te;
ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.


Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.


Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.

 

[macula]

*Zašto ne * - Izida Posavec


Moje usne neće te otrovati, ako češ ih ljubiti.
Moje tijelo neće te začarati, ako češ ga dirati
Moje srce neće te prevariti, ako češ ga voljeti.
Moje oči neće te rastužiti, ako češ ih gledati.
Moje riječi neće te zavesti, ako češ ih slušati.
Ne želim te povrijediti
Neću te slomiti
Ne mogu te osramotiti.
Ako ne vjeruješ sebi, ne vjeruješ ni drugima,
Ako se bojiš ljubiti, bojiš se i voljeti.
Ako se bojiš voljeti, kako uopće živiš.
Pa što onda ako će te moje usne otrovati
tijelo začarati
srce prevariti
oči rastužiti
riječi zavesti
Sve se to može dogoditi.
Sve se to nikada nije dogodilo.
Sve to nije bitno.
Ali sve to je život.
Sve je to dio čarolije biti voljen
biti sretan
biti tužan
biti sam
biti živ.
Prepusti se životu da te vodi i ljubi iskreno sa srcem
Uzmi ono što ti život daje i pusti ga da ide svojim tokom.

Ne cjepidlači - vjeruj
Ne provjeravaj - vjeruj.
Ne budi srdit - mazi se.

Ne budi ljubomoran - voli se.
Jer je to i onako predstava stvorena samo za nas

Pa zašto onda ne.....

 

[nency2]

LJUDI SJENKE


Ima na svijetu mirnih, dobrih ljudi
što kroz život nečujno i tiho gaze
kao da nogom stupaju po pamuku,
a naše oči nikad ne opaze
ni njih ni njinu tihu radost ili muku.

Ima ćutljivih patnika na svijetu
što se samo umorno i gorko nasmiješe
na ljude kad se o njih teško ogriješe
i suminu ih nevini, nalik cvijetu.

I ima ljudi usamljenih i bo‘nih,
sa obrazima upalim i žutim
što ne čuje im se ni smijeha ni plača,
što žive kao samotna i divlja drača,

Ali s bodljama unutra okrenutim,
da nijedna nikoga ne ogrebe
i da nijednom nikoga ne ubodu
do samo svoje rođeno srce, i sebe.
Njih ne vidi naše oko kad ih sreta,
kad tiho prođu u mimogredu mirnu,
jer nikog oni ni laktom ne dodirnu
u vječnoj gužvi i vrevi ovog svijeta.

I žive oni tako, nečujni i neveseli,
i mile kao sjenke, kao vrijeme i sati,
i tek kad umru, slomljeni i uveli,
objave crni posmrtni plakati
da su i oni sa nama živjeli.


Aleksandar Leso Ivanović

 

[macula]

Lagano umire onaj koji ne putuje, onaj koji ne čita, onaj koji ne sluša muziku, onaj koji ne nalazi zadovoljstvo u sebi.
Lagano umire onaj koji uništava vlastitu ljubav,
onaj koji ne prihvata pomoć.
Lagano umire onaj koji se pretvara u roba navika, postavljajući sebi svaki dan ista ograničenja,onaj koji ne menja rutinu,
onaj koji se ne usuđuje odenuti u novu boju,onaj koji ne priča sa ljudima koje ne poznaje.
Lagano umire onaj koji beži od strasti
i njenog vrela emocija;
onih koje daju sjaj u očima i napuštenim srcima.
Lagano umire onaj koji ne menja svoj život kada nije zadovoljan svojim poslom ili svojom ljubavi,
onaj koji se ne želi odreći svoje sigurnosti radi nesigurnosti, i koji ne ide za svojim snovima;
onaj koji neće dozvoliti, niti jednom u svom životu, da pobegne od smislenih saveta.......
Živi danas, učini danas, riskiraj danas!
Ne dozvoli lagano umiranje!
Ne zaboravi biti srecan!

Pablo Neruda

 

[sendi]

Blažen bio dan,mesec i doba,
godina i mesto predeo i vreme,
kad su moje usne zadrhtale neme,
a njene me oči svezale ko roba.

I blažena nek je moja prva patnja,
s kojom me bjese ljubav izmučila,
i luk i strela što me me oborila,
i rane što srcu mome postaše pratnja.

I blaženi nek su krici žudnje velje,
s kojim sam zvao ime čisto,
te obilne suze, uzdasi i želje,

ko i bijeli papir na kojemu sada
stičem sebi slavu: i mis'o mi, isto
što je samo njena, što njoj samo spada.

 

[Byk]

Strofe jednoj ženi

Gledaću tvoj sjajni sen na talasima,
I stope na pesku; s jutrom na vrhuncu,
Kao prvo gnezdo budno među svima,
Ja te pevam kao himnu zemlje Suncu.

Ti si iskra moga mača pobednoga;
Sto muzičkih vrela što bruje i plave;
Pogled koji hoće da sagleda Boga;
Pehar iz kog pijem strašno piće Slave.

Kroz tamnu je pustoš moje krilo seklo,
Gde sad sja tvoj pokret i tvoja reč zari;
I kao da svemu ti beše poreklo,
Sunce što mi otkri mesto sviju stvari.

Sve vode postaše za odsev tvog stasa,
Prostor, da imadneš dušu začuđenu,
Mir tamnih dolina za eho tvog glasa,
Sunce da na svetu baciš svoju senu.

Ti si kao lađa s krupnim jedrilima,
Što nosi podneblja drugih kopna: o, ti,
Što se, neumitna, javi među nama.