Stihovi koje volim

[sondria]

Kad je na leta mnoga


Kad je na leta mnoga trebalo, plačuć nemo i srca slomljenoga,
da se rastanemo,
bledilo tvojih obraza i tvojih usana led jasno mi, jasno predskaza
nesrećnih godina sled!
Jutarnja rosa što pade ledena na me sa granja nagoveštaj mi dade
današnjih osećanja.
Prekrši sve što reče,slavna si sad - al čime? Stid me zbog tebe peče
kada ti spominju ime.
Ja čujem, kad pomenu tebe, mrtvačka zvona i lako stresem se, srce zazebe:
zašto te voleh onako?
I ne slute za nas dvoje oni što tebe su znali: dugo će, dugo moje
srce za tobom da žali.
U potaji smo se sreli, u ćutnji sad jadujem dane: što srce ti zaborav preli?
Što duh tvoj da me obmane?
Ako se ikad ja i ti na svetu još sretnemo,kako ću pozdraviti tebe?
-Plačući nemo.



Bajron


​

 

[edinos]

''Oh, čovjek je prolazno biće!
Čak i tamo gdje je siguran
da je njegova prisutnost prihvaćena,
gdje je ostavio svoj stvarni pečat,
to jest u duši svojih milih i dragih
- i tu će se ugasiti sjećanje na njega,
nestaće sve uspomene, i to brzo!''

Gete

 

[sondria]

Smrt nije izvan mene. Ona je u meni
od najprvog početka: sa mnom raste
u svakom času.


Jednog dana
ja zastanem
a ona raste dalje
u meni dok me cijelog ne proraste
i stigne na rub mene. Moj svršetak
njen pravi je početak:
kad kraljuje dalje sama.





- Antun Branko Šimić

​

 

[edinos]

Ti koja imaš nevinije ruke

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih
i koja si mudra kao bezbrižnost.
Ti koja umiješ s njegova čela čitati
bolje od mene njegovu samoću,
i koja otklanjaš spore sjenke
kolebanja s njegova lica
kao što proljetni vjetar otklanja
sjene oblaka koje plove nad brijegom.

Ako tvoj zagrljaj hrabri srce
i tvoja bedra zaustavljaju bol,
ako je tvoje ime počinak
njegovim mislima, i tvoje grlo
hladovina njegovu ležaju,
i noć tvojega glasa voćnjak
još nedodirnut olujama.

Onda ostani pokraj njega
i budi pobožnija od sviju
koje su ga ljubile prije tebe.
Boj se jeka što se približuju
nedužnim posteljama ljubavi.
I blaga budi njegovu snu,
pod nevidljivom planinom
na rubu mora koje huči.

Šeći njegovim žalom. Neka te susreću
ožalošćene pliskavice.
Tumaraj njegovom šumom. Prijazni gušteri
neće ti učiniti zla.
I žedne zmije koje ja ukrotih
pred tobom biti će ponizne.

Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah
u noćima oštrih mrazova.
Neka te miluje dječak kojega zaštitih
od uhoda na pustom drumu.
Neka ti miriše cvijeće koje ja zalivah
svojim suzama.

Ja ne dočekah naljepše doba
njegove muškosti. Njegovu plodnost
ne primih u svoja njedra
koja su pustošili pogledi
goniča stoke na sajmovima
i pohlepnih razbojnika.

Ja neću nikad voditi za ruku
njegovu djecu. I priče
koje za njih davno pripremih
možda ću ispričati plačući
malim ubogim medvjedima
ostavljenoj crnoj šumi.

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
budi blaga njegovu snu
koji je ostao bezazlen.
Ali mi dopusti da vidim
njegovo lice dok na njega budu
silazile nepoznate godine.

I reci mi katkad nešto o njemu,
da ne moram pitati strance
koji mi se čude, i susjede
koji žale moju strpljivost.

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,
ostani kraj njegova uzglavlja
i budi blaga njegovu snu!

Vesna Parun

 

[Jurivaka]

Ej, bijelo stado izgubljenih dana!
Godine - vuci grubo te rasturiše.
Ej, mladosti moja razuzdana!
Nikada, nikada više...!


Da li zato sada po poljima zrelim
Osamljeni vjetar tužnu priču piše?
I cvijeću šapće glasom neveselim:
Nikada, nikada više...!


Da li zato sada s uzdrhtalih grana
Suze zlatnog lišća zemlju orosiše?
Sa posljednjim šumom u smiraju dana:
Nikada, nikada više...!


Pa i ti, mjeseče, utvaro bijela,
I tvoji se zraci u led pretvoriše.
Uzalud zurim kroz okna potamnjela,
Snova nema, nema više!

 

[yo wan]

Petlić pili: ko-ko-kaj.
U daleki kreće kraj.
Sve je dobro, ali, joj,
Zaboravi pasoš svoj!
- Kakav pasoš, kakav jad?
Ne treba mi, još sam mlad. –
Žuri pile čitav dan,
Susrete ga gavran vran:
- Otkud hitaš, mali, čuj,
Brzo pasoš pokazuj,
Ti si mali sumnjiv stvor,
Baciću te u zatvor! –
Uplašeni petlić, čist,
Majci koki piše list:
- Bez pasoša, mama, oh,
Ja robije dopadoh! –
Skoči koka, ljuta zver,
Na avion bombarder,
Dok nabrojiš jedan, dva,
Pred tamnicu stiže ta:
- Hej, gavrane, oka zlog,
Puštaj brzo sina mog!
Zar u zemlji slobodnoj
Hapsiš decu, brajko, moj?
Ova zemlja, dobro znaj,
Za decu će biti raj! -
Pa učini koka: Puhhh!
Ode zatvor u vazduh.



Autor nepoznat

Ove stihove je moja majka govorila u mom ranom detinjstvu, vrlo često... Hvala na objavi!

 

[Angelus]

LEPTIR

U nedogled gledah ,
Blizina mе ubi...
Nekе оči prazne išteše me celu ,
Da mi krvlju pišu po nedrima belim ,
Žigošu i muče dok god mučno živim .
U nedogled tražih dostizanje nekog ,
оsećaja trajnog što u spokoj vine
Ne dostigoh ,čekah...оstarih u svemu ,
Zategnuta lica ,а zborane duše .
Pružih ruku vetru ,samo оn mе tače ,
Zamišljenа ruka zamišljeno drema .
Ne miluje оnа...dа li išta spremа ?
Zamišljena pustа оstadе u luci
Tih svih mojih snova štо negovah dušom ,
Večiti sam sanjar ,
Sanjah dа sam leptir , i preleteh nebo , ne dotakoh Suncе...


autor:
Nela Ranđelović

 

[Osrecena]

SKLOPIŠ OČI - Ivan Dobnik

Sklopiš oči i moji prsti su reke zvezda,
Koje te miluju. Vetar zaspi sa noći, u kojoj
Spuštamo našu jedrilicu na more bez obala.
Bezvremenost zamiriše na slanu rosu kože.
Bežimo u sebe, tvoje telo je sunčeva vatra, koja pleše.
Vazduh na tvojim usnama je ranjen od dodira.
Padaš u mene: dugo putovanje počinje.
Slapovi neizrecivih reči dobili su
Težinu belih anđeoskih krila, skrivenih u tvojoj tamnoj kosi.
Nema jezika zemlje, koji bi mogli da izreknu ime tvoje lepote.
Tela govore reči ptica i talasa
U obliku drhtavih žitnih polja pod dugim
Letnjim svetlostima. Sklopiš oči
Na šumskom proplanku usred sobe i pijem te
Kao reku koja izvire u prostranstvima gora.
Tako dolaziš u moje snove te noći.

 

[Ana_ana]

Takva sam kakva sam.
Bas takva sam stvorena.
Kad imam zelju da se smejem,
Smejem se grohotom.

Volim onog ko me voli.
Pa zar sam za to kriva?
Sto nije uvek isti onaj koga volim.

Takva sam kakva sam.
Bas takva sam stvorena.
Pa sta sad hocete?!
Sta hocete od mene?!

Stvorena sam da se dopadam
I tu se nista ne moze izmeniti.
Potpetica mi je suvise visoka,
Struk mi je suvise vitak,
A grudi suvise cvrste.
I koluti pod ocima suvise modri.

A onda i zatim
Takva sam kakva sam!
Dopadam se onome kome se dopadam.

I sta se to vas tice?!

Ono sto mi se dogodilo…
Da, ja sam volela nekoga.
Nekoga ko me je voleo.
Kao deca sto se medju sobom vole
I znaju prosto da vole,

Da vole, vole, vole…

I zasto me onda ispitivati?!
Ja sam ovde samo da vam se dopadam
I nista se tu ne moze izmeniti!

Žak Prever - "Takva sam, kakva sam"

 

[Osrecena]

U NOĆI- Robert Desnos

Uvuci se u tvoju senku
skriven u noći.
Pratiti tvoj hod
tvoju sen na prozoru.
Ta senka u oknu si ti, to nije druga, to si ti
Ne otvaraj taj prozor iza čijih zavesa se krećeš
Zatvori oči.
Hteo bih ti zatvoriti usnama svojim
Ali se prozor otvara i vetar
vetar čudno njiše plamen
i zastavu
uvija svoje bekstvo svojim ogrtačem
Prozor se otvara to nisi ti
Znao sam.