Šta sanjamo, a šta se događa

[rollmilan]

Što se tiče Jungovih arhetipova, stvar je u tome da ni jedan empirijski eksperiment nije uspeo da dokaže tu teoriju. Jung je dobrim delom i sam kriv što je sa vremenom gotovo iščezao sa naučne scene jer je on sam vremenom sve manje brinuo o naučnoj egzaktnosti u metrijskom smislu, te se koristio dokazima u vidu simbola i rituala primitivnih plemena. Na kraju se usmerio na proučavanje srednjovekovne alhemije i spiritualnih fenomena te je zbog toga odbačen od naučne javnosti. Ne kažem da Jung to što je radio nikako nije bilo dobro, ali jedna stvar se mora znati - nauka uvek mora biti zasnovana na principa naučnog metoda, u protivnom nije nauka. Jungove ideje možda lepo zvuče, ali dokaza za većinu njih nema.

Ovako nešto sam želeo da čujem (pročitam ), znači naučna metoda je ta koja odvaja Junga iz sveta nauke, on je nešto kao Jovan I. Deretić u psihologiji , dobro malo sam preterao ali njegova mašta (ili ludilo) koja nije imala uporište u empiriji dovela ga je na rub šarlatanstva (ili je već duboko zagazio).
I zaista čitajući ga (ili čitajući druge o njemu), u pojedinim momentima pomislim " da li je ovaj čovek normalan", paranormalne pojave koje je navodno doživljavao zabrinjavajuće su - javljali su mu se glasovi iza polica sa knjigama, ili neko mu zvoni na vrata u istom momentu se čuje glas (koji citira deo iz gnosološkog spisa) a kad otvori vrata nema nikoga , pa razna priviđanja anđela, ima još primera. S drugde strane njegove tvrdnje jesu privlačne , imaju snagu i jako su nam bliske .
Sve u svemu nauka je tu neprikosnovena, ništa ne može ući u njen hram (hram nauke - da opet citiram Frojda ) što ne zadovoljava kriterije naučne metodologije.No tema nije Jung već snovi pa prekidam.