Šta sanjamo, a šta se događa

[crvendac_011]

Psihologija
19. 10. 2010 Press

Šta sanjamo, a šta se događa

Snovi fasciniraju kroz celu istoriju čovečanstva, čak se i nauka njima ozbiljno bavi. Proverite da li znate baš sve o čudesnom svetu snova.

Snovi intrigiraju kroz celu istoriju čovečanstva. Njihovo značenje i svrha još nisu u potpunosti shvaćeni i otkriveni, a postoji i posebna grana nauke koja se njima bavi. Neke stvari o snovima verovatno znate, ali evo još nekoliko zanimljivih činjenica.

Svi sanjamo
Svako ljudsko biće sanja, ali muškarci i žene imaju različite snove i različite fizičke reakcije. Muškarci imaju tendenciju da više sanjaju o drugim muškarcima, dok žene jednako sanjaju o ženama i muškarcima. Uz to, i muškarci i žene doživljavaju seksualno vezane fizičke reakcije na svoje snove bez obzira na to da li je san seksualne prirode. Muškarci dobiju erekciju, a ženama se poveća dotok krvi u vaginu.

Zaboravljamo 90 odsto snova
Već pet minuta posle buđenja polovinu snova već zaboravljamo, a posle deset minuta 90 odsto je zaboravljeno. Zanimljivo je da je Robert Luis Stivenson ideju za priču o doktoru Džekilu i gospodinu Hajdu dobio dok je sanjao, isto kao i Meri Šeli za Frankenštajna.

Ne sanjamo svi u boji
Čak 12 odsto ljudi koji normalno vide sanjaju samo crno-belo. Svi ostali sanjaju u boji. Takođe, ljudi često sanjaju slične stvari od kojih su najčešće - dešavanja u školi, da ih neko proganja, sporo trčanje u mestu, seksualne avanture, padanje, kašnjenje, smrt neke osobe, ispadanje zuba, letenje ili automobilsku nesreću.

I slepi ljudi sanjaju
Ljudi koji su oslepeli posle rođenja takođe mogu da vide slike u svojim snovima. Ljudi koji su slepi od rođenja ne vide slike, ali imaju snove „žive" kao i njihova ostala čula - zvuka, mirisa, dodira.

Sanjamo samo ono što znamo
Naši snovi su često puni neznanaca koji igraju određenu ulogu u snu - da li ste znali da vaš mozak u stvari ne izmišlja njihova lica? Oni su lica osoba stvarnih ljudi koje ste jednom negde videli, ali možda na toliko kratko da to niste ni registrovali. Kroz život vidimo stotine hiljada lica, što uživo što na TV-u, pa imamo više nego dovoljno likova kojima možemo da punimo snove.

Bivši pušači živopisnije sanjaju
Ljudi koji su dugo pušili, pa su onda prestali, imaju živopisnije snove nego što bi to inače imali. Snovi o pušenju rezultat su odvikavanja od cigareta, a čak 97 odsto ispitanika u jednoj studiji ih nije imalo dok su pušili.

Spoljni uticaji utiču na naše snove
To je iskustvo koje je većina od nas imala kada smo tokom sanjanja čuli neki zvuk iz stvarnosti i registrovali ga na neki način. Jedan od primera bi bio kada ste fizički žedni i vaš um to osećanje uključuje u vaš san. I posle toga sanjate da stalno pijete vodu, ali da nikako ne možete da se napijete.

Snovi su uvek simbolički
Ako sanjate određenu temu, najčešće se u snu uopšte ne radi o tome o čemu vi sanjate. Snovi govore na duboko simboličkom jeziku. Nesvesni um pokušava da uporedi vaš san s nečim drugim što je slično. Dakle, bez obzira na to koji simbol vaš san odabere, on najverovatnije nije simbol za samog sebe.

Paralizovani ste kad spavate
Verovali ili ne, vaše telo je gotovo u potpunosti paralizovano za vreme snevanja. Za vreme REM faze žlezde počinju da luče hormon koji pomaže da se izazove san, a neuroni šalju signale kičmenoj moždini i čine da se telo opusti i postane više-manje paralizovano.

Još...
Kad hrčete, ne sanjate. Bebe ne sanjaju sve do treće godine života. Od onda deca imaju mnogo više noćnih mora nego odrasli, a to traje sve dok ne napune sedam ili osam godina. Ako se probudite iz REM faze, mnogo su veće šanse da ćete se setiti sna na živopisniji način.

 

[100Dinara]

Pored onih "običnih" snova postoje i takozvani "lucidni snovi" koji su kao fenomen izuzetno zanimljivi a za snevača posebno ugodni. O čemu se radi - u toku snevanja osoba može da postane svesna da sanja. Njena svest postaje budna ali ona i dalje spava i sanja pa svoje snove može da posmatra kao neku virtuelnu realnost, dok je sve vreme svesna da leži u krevetu i spava. Jedan dublji i još bolji nivo lucidnog snevanja jeste kada osoba koja postane svesna da sanja stekne veštinu da upravlja snovima i tada je doživljaj "virtuelne realnosti" potpun i daleko širi i lepši od onoga što se može opisati rečima. Ja sam, nažalost, samo dva puta uspeo da doživim ovaj fenomen, pa znam koliko je zaista sjajan osećaj kada se doživi.

Na netu postoje razni sajtovi koji se bave ovom temom, a, između ostaloga, nude i indukcione tehnike za postizanje lucidnosti u toku sna. Inače, lucidne snove kao stvarni fenomen naučno je dokazao psiholog Stephen LaBerge koji je osnovao i Institut za lucidnost koji se bavi naučnim istraživanjem ovog fenomena, kao i indukcionim tehnikama za njegovo postizanje.

 

[bazar]

Meni se to ranije često dešavalo. Bio sam u stanju da držim to pod kontrolom i da se na ivici potpunog buđenja vratim i nastavim gde sam stao. Interesantno je da mi se dešavalo da unapred znam šta će se dogoditi jer sam taj san koji traje prilično dugo već sanjao. Onda mi bude žao što to ne mogu zapisati jer sam svestan da bi me pisanje probudilo. Sve mi to bude sjajno, mislim ono sjajno za neki film ali kad se ujutru probudim i setim nekih detalja vidim da je to prilično bzvz.

Zanima me ima li to kakve veze sa astralnom projekcijom.:???:

 

[100Dinara]

Meni se to ranije često dešavalo. Bio sam u stanju da držim to pod kontrolom i da se na ivici potpunog buđenja vratim i nastavim gde sam stao. Interesantno je da mi se dešavalo da unapred znam šta će se dogoditi jer sam taj san koji traje prilično dugo već sanjao. Onda mi bude žao što to ne mogu zapisati jer sam svestan da bi me pisanje probudilo. Sve mi to bude sjajno, mislim ono sjajno za neki film ali kad se ujutru probudim i setim nekih detalja vidim da je to prilično bzvz.

Zanima me ima li to kakve veze sa astralnom projekcijom.:???:

Upravljanje snovima je teško za postići, potrebno je dosta vežbe. Ja sam pokušao još jednom ili dva puta nakon što mi se to desilo ona prva dva puta bez namerne indukcije, ali nisam uspeo - svaki put bih se probudio. Ako želiš da unaprediš pamćenje snova onda treba da pored kreveta držiš svesku i olovku i čim se probudiš nakon sna odmah da ga zapišeš pošto se najveći deo snova, a često i ceo san, zaboravlja ubrzo nakon buđenja.

Što se tiče astralne projekcije, to nije naučni pojam ni koncept, pa ne bih o tome.

 

[rollmilan]

Snovi su oduvek predstavljali zagonetku koja ni do dan danas nije potpuno razotkrivena. Zato postoji toliko puno tumačenja i teorija. U modernoj psihologiji snovi su " kraljevski put u nesvesno " da citiram Frojda . Frojd je smatrao da su snovi ispunjenje želja , tačnije da iza snova i njegovih simbola kao manifestnog sadržaja stoji latentna(skrivena) sadržina sna koja se najčešće sastoji od neispunjenih seksualnih želja ili strahova koje je svesno potisnulo . Znači preko snova otkrivamo skrivene potisnute želje, preokupacije i strahovanja.
Jung dalje proširuje značenje snova. Za njega su snovi pre svega kompezacioni samoregulišući proces koji je na neki način deo individualizacije. Pošto je nesvesna čovekova sfera inferiorna u odnosu na svesnu deo , ona teži (izražavajući se) uravnoteženju, integraciji i celovitosti čovekove psihe, zato su snovi kompezacioni , van-voljni time i samoregulišući.
Iako je Jung donekle prihvatao Frojdov kauzalni princip tumačenja snova on je insistirao na teleološkom (finalnom) pristupu. Za razliku od Frojda koji je najčešće snevaču postavljao pitanje - zašto, Jungovo pitanje je bilo čemu, jer po njemu snovi moraju da imaju neku svrhu koje snevač nije svestan (jer ne želi da bude svestan). Naravno, razlika ove dvojice u gledištima na snove je samo nastavak različitog shvatanja samog nesvesnog . Za Frojda nesvesno je "otpad" iz koga se može izvući poneka za pojedinca vredna stvar (sadržaj) , dok je za Junga nesvesno "životno vrelo".
Iz svega ovoga i tumačenje simbola kroz san je različit , za Frojda simboli su obično seksualnog karaktera , dok Jung razlikuje simbole po tipu sna , uzrastu i trenutnoj situaciji snevača. Tek serija snova može razotkriti pravo značenje određenog simbola, jer isti simboli u različtim situaciajama imaju različita značenja.
Većina sadržaja snova pripadaju individualnom nesvesnom ali postoje snovi u kojima se ispoljavaju arhetipovi . Oni se najčešće javljaju kod mentalnih bolesnika , umetnika, ali i kod običnih ljudi u ključnim momentima života. Ne bih o arhetipovima , samo da napomenem da je Jung smatrao da je duboko nesvesno povezano sa izvanpsihičkim, tj. da poseduje apriorno znanje i da preko snova možemo predviđati događaje u budućnosti i u spoljašnjem svetu.
Što se tiče snova i nekog mog iskustva, ranije mi se dešavalo da sanjam neke stvari a da se u stvarnosti desi upravo suprtno od sanjanog . U zadnje vreme je suprotno - snovi mi se obistinjuju. Da ne bude nesporazuma, nisam se bavio analizom snova , radi se u oba slučaja po par snova i verovatno je u pitanju slučajnost.

 

[100Dinara]

U modernoj psihologiji snovi su " kraljevski put u nesvesno " da citiram Frojda .

Frojd, Jung i psihodinamski pravci pripadaju klasičnoj psihologiji, dok je moderna psihologija odavno prevazišla gotovo sve postavke psihodinamskih pravaca.

 

[nency2]

Zigmund Frojdova teorija

Kao tvorac metapsihologije, Frojd odbacuje sve što se odnosi na spavanje, jer to spada u fiziologiju. Frojd od snevanja stvara izraz neke želje i zaštitnika sna. Verovao je da su stanje spavanja tokom kojeg se sanja (paradoksalni san) i sam čin snevanja izazvani i održavaju se zahvaljujući kombinaciji dnevnih ostataka (izvesna dnevna sećanja) i energije sadržane u nesvesnoj potisnutoj želji.


Meni se desava da sanjam veoma cesto ono sto sam u toku dana videla, cula, osetila..i kroz san se to pretvori kao mali film u glavi. Zato ne verujem da snovi mogu biti predskazivaci nekih dogadjaja..Mozda samo pokusavamo da pronadjemo vezu izmedju sna i jave i mozda negde pronadjemo nesto sto ih povezuje...

 

[sendi]

Ok,koliko sam shvatila da dogadjaji imaju bitnu ulogu kad su u pitanju snovi.Nikada nisam razumela odraz sna na realnost ni obrnuto jer uglavnom sanjam neke nepovezane stvari o kojima niti mislim niti su se desavale...Pa,ako neko ima zivaca za dodatno objasnjenje

 

[rollmilan]

Frojd, Jung i psihodinamski pravci pripadaju klasičnoj psihologiji, dok je moderna psihologija odavno prevazišla gotovo sve postavke psihodinamskih pravaca.

Namerno sam koristio termin moderna a ne savremena zato što sam želeo da dam širi kontekst. Taj termin (moderna ) nema tačno određeno značenje , mnogi autori ga koriste u smislu savremena, ali neki i u smislu psihologije koja obuhvata i klasičnu psihologiju (u tvom značenju) . Usput, i u drugim naukama i umetnosti moderno je različito od savremenog i postmodernog . A da ovo nije samo moje tumačenje i izmišljotina citiraću deo iz knjige " Istorijski uvod u savremenu psihologiju " Gardnera Marfija - " . . Od početke moderne psihologije u drugoj polovini 19 veka, kada se iz spekulativne flozovske misli izdvojila kao empiriska. . . "
ili iz knjge Huga Klajna " Neuroze " - " Moderna psihologija sve do Frojda nije odgovorila na osnovna pitanja . . . "
ili ova hrvatska verzja Vikepedije (gde nije baš eksplicitno napisano, ali je kontekst jasan) Psihologija - Wikipedija
Siguran sam da ima još ovakvih citata samo mi je mrsko da bunarim. Da dodam, postoji jako puno citata gde se moderno indentifikuje sa savremenim, to mi je jasno tako da postavljanje takvih citata nije potrebno.
Drugo, pitanje prevaziđenosti postavki klasičnih psihologa je pitanje za posebnu temu , ali bih baš voleo da vidim taj eksperiment,istraživanje, multifaktorsku analizu , koja će da naučno opovrgne recimo arhetipsku teoriju.

Ok,koliko sam shvatila da dogadjaji imaju bitnu ulogu kad su u pitanju snovi.Nikada nisam razumela odraz sna na realnost ni obrnuto jer uglavnom sanjam neke nepovezane stvari o kojima niti mislim niti su se desavale...Pa,ako neko ima zivaca za dodatno objasnjenje

Ti Sendi kao da nisi pročitala sve postove, lucidni snovi su za tebe rešenje , zato put pod noge pa pravo kod gospodina Stivena na jedno dve tri seanse da doživiš lucidne snove u kojima ti stvari neće biti nepovezane.

 

[100Dinara]

Shvatam šta si želeo da kažeš ali ja želim da se izbegne zabuna - kada ti kažeš moderna psihologija i potom se pozivaš na Junga i Frojda, neupućen čitalac može da stekne utisak (a to je vrlo često u laičkoj javnosti) da su Jung i Frojd i psihoanaliza i dalje glavna struja u psihologiji. To, međutim, nikako nije tako. Dok je Frojd još uvek relativno često prisutan (iako često po sistemu - "Frojd je rekao ovako, a u stvari je ovako") Jung se gotovo više i ne spominje.

Što se tiče Jungovih arhetipova, stvar je u tome da ni jedan empirijski eksperiment nije uspeo da dokaže tu teoriju. Jung je dobrim delom i sam kriv što je sa vremenom gotovo iščezao sa naučne scene jer je on sam vremenom sve manje brinuo o naučnoj egzaktnosti u metrijskom smislu, te se koristio dokazima u vidu simbola i rituala primitivnih plemena. Na kraju se usmerio na proučavanje srednjovekovne alhemije i spiritualnih fenomena te je zbog toga odbačen od naučne javnosti. Ne kažem da Jung to što je radio nikako nije bilo dobro, ali jedna stvar se mora znati - nauka uvek mora biti zasnovana na principa naučnog metoda, u protivnom nije nauka. Jungove ideje možda lepo zvuče, ali dokaza za većinu njih nema.