Član
- Učlanjen(a)
- 06.06.2010
- Poruka
- 320
Jednog dana svratise nasi putnici u jednu naucnu radionicu, laboratoriju. Tu su bili uceni profesori sa djacima. Stolovi su bili prekriveni mikroskopima, terazijama, cinijama i tepsijama sa raznim tecnostima, staklicima sa krvljum nagnetskim komadjem, elektricnim spravama raznog oblika i razne velicine. U prozorima su stajale fotografske ploce izlozene suncu. U staklenim sudovima videle su se isecene zabe i zecevi. Na vrh radionice uzvisavao se ogroman teleskop.
Putovodj: Ovde ti ja necu nista govoriti, dragi moj saputnice. Zamolicemo profesora, direktora ove laboratorije, neka ti on da objasnjenja koja zelis.
Profesor: Stojim na usluzi postovanim posetiocima. Izvolite mi samo reci sta zelite.
Putnik: Ja bih hteo saznati nesto o prirodnim zakonima.
Profesor: I ja bih to zeleo, ali eto sva priroda kao da se ruga mojoj zelji.
Putnik: To me veoma iznenadjuje. Nije li nauka jasno utvrdila citavu seriju nepokolebljivih prirodnih zakona, kako su nam u skoli govorili?
Profesor: To je bila staromodna teorija devetnaestog stoleca, vise nema pristupa u laboratorije dvadesetog stoleca. Arhivska starudija i muzejska zanimljivost!
Putnik: Lepo, ali svako i savremena nauka mora znati za nekje utvrdjene zakone?
Profesor: Savremena nauka nije tako preteciozna kao nauka proslog stoleca. Savremena nauka je postala, deskriptivna. No imajte strpljenja i saslusajte sta glavni naucnici nasih dana govore i tvrde. Jer ono sto oni tvrde i govore predstavlja temeljnu revoluciju u nauci. Tako:
Ajnastajn tvrdi, da je sve nase znanje o prirodi relativno. Tim tvrdjenjem on je spustio diktatorski i apsolutisticki stav nauke proslog stoleca na nisku stolicu skromnosti. Cak ni prostor i vreme nisu nesto apsolutno. Nastala je duga prepirka naucnika oko toga je li vreme u vasioni ili je vasiona u vremenu. Vreme je, prema Ajnstajnovom misljenju, samo jedna dimenzija prostora, cetvrta dimenzija. I prostor i vreme su ograniceni. Pa ni matematika nije nista apsolutno.
Minkovski i drugi sveli su mnoge matematicke istine na nivo relativiteta i verovatnoce.
Hajzenberg tvrdi: “Priroda se uzasava akuratnosti (potpune tacnosti) ipreciznosti iznad svega.” Medjutim, stara nauka, koja je sad odbacena, ucila je bas to, da u prirodi vlada savrsena preciznost.
Bertalanafi sa mnogim drugim savremenim naucnicima negira zakon kauzaliteta. A taj zakon je bio dogma proslih vekova, u koju ko bi posumnjao smatrao bi se sumasedusnim. Danas je taj “prirodni zakon” odbacen kao pogresan. “Na mesto strogog kauzaliteta iammo indeterministicku sliku sveta, koja toliko lici na primitivne predstave is najranijih vremena kao sto se moderni psihizam, a narocito ucenje o dusi, poklapa sa misticnim osecajem donaucnog stanja covecanstva”. Opet hajzenberg veli izricno o zakonu kauzaliteta: “Mehanickom kvantuma definitivno je utvrdjeno nevazenje zakona kauzaliteta”.
Ser Oliver Loks svom snagom podrzavao je celog sveta staru naucnu tvrdnju o postojanju etra, koja se odrzavala jos od stojika, starih filozofa grckih. Odustni protivnik o etru bio je znamenioti profesor Mihailo Pupin. Najzad je isam Oliver Loks izjavio, da se pojam etra moze izjednaciti sa pojmom prostora, tj. Ni vise ni manje nego da je etar isto sto i prostor! I tako etar u kome “pliva vasiona” proglasen je izlisnim i nepostojecim. Gistav Le Bon medjutim, pocetkom naseg stoleca, zaveo je mnoge citaoce cvojih knjiga u zabludu kao da je etar pramaterija i prauzrok cvega, i kao da su sva tela u vasioni vihori etra!
Savremena nauka odbacila je i tako zvani drugi zakon termodinamike, koji je govorio o odrzanju kvantuma energije s jedne i o entopiji vasione sa druge strane. Potpuno je napusten i odbacen. Njen odusevljeni pristalica Anri Poenkare u razocaranju tugovao je za njim, ali morao se pomiriti sa cinjenicama koje su oborile taj “zakon.”
Dalje, zakon entropije i zakon progresa i evolucije nikako se nisu mogli izmiriti. Prepirka o tome, koji ce se zakon odrzati, a koji odbaciti – jer su suprotni jedan drugom- jos i sada traje izmedju biologa s jedne strane i astronoma, fizicara i matematicara s druge strane.
Butru, u ocajanju zbog brzog isticanja i negiranja prirodnih zakona, dosao je do zakljucka, da zakoni prirode nisu apsolutni nego rezultat evolucije “promenjivi i prolazni”!
Bradlej je protiv svake filzofoije koja velica buducnost, tj. Protiv zakona progresa i evolucije. Ako je kapija buducnosti otvorena, veli on, kao sto Bergson misli, ona je sigurno zatvorena za savrsenstvo.
Govoreci na tu temu Bozanket kaze: “Uzdizanje u buducnost postalo je aktuelnom bolescu”.
Hels Hins ovako opisuje revoluciju u nauci nasih dana: “Jesno fizicko shvatanje sa drugim napusteno je, dok nije ostalo nista izuzev niza dogadjaja u cetvreodimenzionalnom prostoru. Izlgeda da nijedna tvar ne poseduje ma kakavu stvarnost koja bi se razlikovala od mentalne ideje”, tj. Od misli.
Od materije nije ostalo nista, kao ni od materijalistickih zakona i shvatanja proslog veka. Materija je od samih naucnika dematerijalizirana. Jer dok se u proislom veku priroda pojimala kao materijalni mehanizam, u nase dane, kaze Hins “tok znanja ukazuje na nemehanicku realnost”. Pa onda dodaje: “Vasiona nam pocinje liciti vise na jednu veliku misao nego na jednu veliku masinu. “Mi jos nismo veli, u kontaktu sa krajnjom stvarnoscu.”
“Gravitacione sile iscezle su iz nauke.”
“Zakon o uzroku i posledici pokazao se iluzornim.”
“Naucnici ne govore o determinizimu, nego o verovatnoci.”
Zakon o neunistivosti materije pao je i odbacen je.
Naucnici sada govore o naizmenicnom i ritmicnom ponasanju prostora. “Kao da vasiona dise,” veli jedan od njih.
Neki misle, da je elektron zivo bice, slobodnom voljom i svescu, te moze skociti sa putanje na putanju. U engleskim i americkim laboratorijama narocito ispituju ovakva iskakanja elektorna.
Profesor Maks Plank govori kao naucnik o moralnom zakonu, sto bi znacilo kapitulaciju nauke pred religijom.
“Svet izgleda danas manje vezan prirodnim zakonima nego u vreme Laplasa, i vec se u fizici javlja nuznost teoloskih ili ciljnih predstava.” (finalnih).
Edington gotovo u ocajanju priznaje da “nase neznanje zjapi pred nama jezivo. Ima nesto radikalno pogresno u osnovama fizicke nauke, i mi ne znjamo kako da se snadjemo.”
Salivan kaze: “u sadasnje vreme vasiona ja za nauku postala tajanstvenija nego sto je ikada prije bila.”
A kada bih sada, postovana gospodo, govorio o porazu koje je u nase dane dozivela biologija, vi bi ste se zaprepastili. Nadmena teorija materijalista prosle generacije o tome kako su ziva organska bica postala iz neorganske materije, ne samo da je oborena nego ismejana kao suluda. Nista Nista bolje nije prosla ni darvinova teorija o evoluciji nizih organizama u visa. Od nje su ostale samo rusevine. Jer su trezveni nacunici naseg vremena dokazali, da zivot mora neminovno imati iza sebe zivot, kao i da su fele, flore ifaune kroz svu istoriju sveta ostali verni otisci svojih prototipova.
Na povratku iz laboratorije putnici su dugo hodali zamisljeni i cutljivi.
(deo iz “Nauka o zakonima” Vladike Nikolaja Velimirovica)
