Srpski film ima poprilično problema zbog pitanja koje ostaje gledaocu:šta su ovi ljudi hteli? Da bi horor ili triler ili društvena kritika (svi koji ovaj uradak kuju u zvezde) funkcionisao, mora imati u osnovi mogućnost da se gledalac identifikuje sa nekim od likova kako bi jednim delom svojih emocija prošao kroz neku vrstu katarze. Ukoliko toga nema, u startu je delo manjkavo. Nema ni jednog lika sa kojim bi se prosečan gledalac "našao" na nekom novou (roditeljskom, porodičnom, socijalnom, duhovnom etc.), tako da svo vreme postoji jaz izmedju posmatrača i učesnika na platnu. Sumnjam da bilo koji roditelj savetuje klinca od 6 godina kako se masturbira i slične nebuloze.
Dalje, priča ide od nazovi šoka do šoka. Nema tu nikakvog trilera. da je "budjenje" junaka iz omamljenosti i šta ću ja ovde i gde mi je nestalo nekoliko dana, na početku filma, pa da film bude rekonstrukcija potrošenog vremena, onda bi to bio riler, ovako je to samo deo linearnog kalemljenja od šoka do šoka, sablažnjavanja do sablažnjavanja.
To sablažnjvanje na koje se svi pozivaju nije tako drastično. Postoji film koji se zove Murder-Set-Pieces, koji je totalno zabranjen u svim zemljama za prikazivanje u bioskopima, sem, čini mi se u Holandiji. Taj film nije mogao ni cenzuru da prodje jer ne bi ništa od njega ostalo. Srpski film se oslanja po pitanju šokantnosti na ovo delce, a Srpski film ne da nije škantan u odnosu na original nego...Ništa.
Ideja da nas vlast natakne kad se rodimo i ne skida sa one stvari koja služi kao sredstvo ubijanja i posle smrti je tanka za svo ovo mrcvarenje.
Možda je tumačenje ovakvo: scenarista ima tatu koji je u filmskoj indrustriji i zove se Miloš. Sin ga doživljava kao prodanu porno zvezdu koja sinu radi ono što glavni lik radi svom sinu. Tatine filmove sin doživljava kao pornografiju. Gledajući kao ličnu poruku ocu, film bi možda i imao smisla.
Generalno, dobar konj ima hiljadu mana a loš samo jednu.
Ovo je loš konj.
