Član
- Učlanjen(a)
- 25.08.2010
- Poruka
- 2.919
"Naravno da je kriv sotona! On je zato i izmišljen da bi "pomogao" da teisti odgovre na nezgodna pitanja."
Чија незгодна питања? Кроз целу људску историју није било атеиста (који се позивају на некакве научне доказе) до скоро. О чему ми онда причамо када су сви били религиозни. Е, сад, проблем је био што су људи измишљали разне богове и идоле, а свакако нису били "научници". Коме да се Јевреји правдају? Вама данас? `Ајте, молим вас...све је по атеистима измишљено, и ми верници изгледа.
Крив је сотона за оно шта је он урадио, али је и крив човек као појединац за своја (не)дела. Тако да ту нема шта да се измишља, још фали да кажемо да зло уопште не постоји, а верујем да многи и следе тај правац размишљања. Јер по једној грани философије се управо то тврди: да добро и зло не постоје, него је све...да се не упуштам даље. И тако треба човек себи да утуви у тинтару да зла нема. Невероватно, а боље речено: скандалозно!
По тој аналогији, ако Бог и сотона као зачетник греха не постоје, човек може да ужива мирне савести у злу. Наравно, где је и ко одређује границу између добра и зла? Људски разум? Таман посла, она би свако могао да тврди другачије и да помера границе (што се управо дешава јер светом царују безбожници који користе Бога и име Његово зарад власти и моћи), а веома добро знамо да су сви правни и судски системи засновани управо на библијским принципима. И ако оспоримо темељ и њега се одрекнемо, имамо ситуацију да одређена група људи може по свом нахођењу да одређује шта је добро, а шта зло. То се и дешава. Добро је бацати нуклеарни отпад и тровати и убијати децу само да се промени политичка структура и дође до рудника неких метала, до привредних ресурса и сл.
Ето где води одрицање од Бога и људско мерење добра и зла. Добро за злог човека није исто као добро за доброг човека. Мерила нису иста, јер добар човек мери по Божијем принципу, па чак иако је атеиста он види да су Божији принципи и закони савршени. Све и да изјави да не верује, човек се држи закона. Зашто? Јер нам је Бог усадио у срце, тако да имамо случајеве друге културе и религије, негде у прашуми и дивљини, људе који су високо морални и знају границу између добра и зла. А вековима су били одвојени од цивилизације.
Чија незгодна питања? Кроз целу људску историју није било атеиста (који се позивају на некакве научне доказе) до скоро. О чему ми онда причамо када су сви били религиозни. Е, сад, проблем је био што су људи измишљали разне богове и идоле, а свакако нису били "научници". Коме да се Јевреји правдају? Вама данас? `Ајте, молим вас...све је по атеистима измишљено, и ми верници изгледа.
Крив је сотона за оно шта је он урадио, али је и крив човек као појединац за своја (не)дела. Тако да ту нема шта да се измишља, још фали да кажемо да зло уопште не постоји, а верујем да многи и следе тај правац размишљања. Јер по једној грани философије се управо то тврди: да добро и зло не постоје, него је све...да се не упуштам даље. И тако треба човек себи да утуви у тинтару да зла нема. Невероватно, а боље речено: скандалозно!
По тој аналогији, ако Бог и сотона као зачетник греха не постоје, човек може да ужива мирне савести у злу. Наравно, где је и ко одређује границу између добра и зла? Људски разум? Таман посла, она би свако могао да тврди другачије и да помера границе (што се управо дешава јер светом царују безбожници који користе Бога и име Његово зарад власти и моћи), а веома добро знамо да су сви правни и судски системи засновани управо на библијским принципима. И ако оспоримо темељ и њега се одрекнемо, имамо ситуацију да одређена група људи може по свом нахођењу да одређује шта је добро, а шта зло. То се и дешава. Добро је бацати нуклеарни отпад и тровати и убијати децу само да се промени политичка структура и дође до рудника неких метала, до привредних ресурса и сл.
Ето где води одрицање од Бога и људско мерење добра и зла. Добро за злог човека није исто као добро за доброг човека. Мерила нису иста, јер добар човек мери по Божијем принципу, па чак иако је атеиста он види да су Божији принципи и закони савршени. Све и да изјави да не верује, човек се држи закона. Зашто? Јер нам је Бог усадио у срце, тако да имамо случајеве друге културе и религије, негде у прашуми и дивљини, људе који су високо морални и знају границу између добра и зла. А вековима су били одвојени од цивилизације.