- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.015
Poslednja izmena od urednika:
Smak i R.M. Točak
- Začetnik teme Tito Pulo
- Datum pokretanja
Član
- Učlanjen(a)
- 09.07.2009
- Poruka
- 2.898
Muzika & gitara R.M. Tocak
Poslednja izmena od urednika:
Član
- Učlanjen(a)
- 09.07.2009
- Poruka
- 2.898
Poslednja izmena od urednika:
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.015
Smak objavio novu pesmu
Pogledajte "Nevidljive terazije"
Smak objavio novu pesmu
Grupa Smak je objavila novi snimak pesme “Nevidljive terazije”. Snimano u Domu omladine u Kragujevcu 28 - 29.11.2012.
Evo šta je RM Točak izjavio o novoj verziji pesme:
„Nevidljive terazije“ maxi-single na 45 obrtaja prvi put je objavljen za PGP 1978.
Produkcija rađena u studiju 5 PGP RTB-a, producent je bio Martin Levan,
snimatelj Nigel Green (ekipa sa LPa Crna dama iz 1977). Ova verzija reaaranžirana na početku naseg novog druzenja oktobra meseca ove godine.
Snimatelj je ovoga puta bio nas tonac Drakče. Software snimatelj Ćili, a postproduciju sam ja radio u Beogradu".
Grupa Smak je trenutno u sastavu:
Vokal: Boris Aranđelović
Gitare: RM Točak, Mikica Milosavljević
Bubnjevi: Slobodan Stojanović Kepa, Dejan Stojanović Kepa Jr.
Bas gitara: Zoran Milanović
Klavijature: Dejan Zdravevski
Grupa Smak, jedna od najvažnijih u čitavoj istoriji ovdašnje rok muzike, održaće veliki koncert u beogradskoj Kombank Areni 29. decembra.
Izvor: Blic online
Pogledajte "Nevidljive terazije"
Smak objavio novu pesmu
Grupa Smak je objavila novi snimak pesme “Nevidljive terazije”. Snimano u Domu omladine u Kragujevcu 28 - 29.11.2012.
Evo šta je RM Točak izjavio o novoj verziji pesme:
„Nevidljive terazije“ maxi-single na 45 obrtaja prvi put je objavljen za PGP 1978.
Produkcija rađena u studiju 5 PGP RTB-a, producent je bio Martin Levan,
snimatelj Nigel Green (ekipa sa LPa Crna dama iz 1977). Ova verzija reaaranžirana na početku naseg novog druzenja oktobra meseca ove godine.
Snimatelj je ovoga puta bio nas tonac Drakče. Software snimatelj Ćili, a postproduciju sam ja radio u Beogradu".
Grupa Smak je trenutno u sastavu:
Vokal: Boris Aranđelović
Gitare: RM Točak, Mikica Milosavljević
Bubnjevi: Slobodan Stojanović Kepa, Dejan Stojanović Kepa Jr.
Bas gitara: Zoran Milanović
Klavijature: Dejan Zdravevski
Grupa Smak, jedna od najvažnijih u čitavoj istoriji ovdašnje rok muzike, održaće veliki koncert u beogradskoj Kombank Areni 29. decembra.
Izvor: Blic online
Poslednja izmena od urednika:
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.015
Točak – muzičar koji je „istesterisao” gitaru
U SUSRET KONCERTU GRUPE „SMAK”
Točak – muzičar koji je „istesterisao” gitaru
Iako su ostavili mnoge hitove, članove „Smaka” pamtimo kao muzičare kojima su džez, bluz i muzičke forme u kojima se iskazuje vrhunska virtuoznost bile imperativ i prava mera njihovog muzičkog „verovanja”
Radomir Mihajlović Točak na probi pred beogradski koncert „Smaka” 29. decembra
Radomir Mihajlović, poznatiji kao Točak, harizmatični gitarista na ovim prostorima, rođen je 13. juna 1950. u Čačku. Otac mu je bio kolar, što pojašnjava nadimak, koji je odavno prerastao kršteno ime, i tetovažu na desnoj nadlanici.
Kolar je svirao bas prim, tako da je povlašćeni očev ljubimac mogao da prebira po žicama tog surogata gitare od ranog detinjstva. I danas će reći kako nacionalni instrument u Srba nije harmonika već bas prim.
Pravu gitaru upoznao je u devetoj godini kod legendarnog čačanskog gitariste Jarka, majstora romansi i španskih pesama. Jarak i Biska, ispostaviće se kasnije, dve su ključne ličnosti njegove mladosti.
Šire gledano, nisu beznačajni ni za istoriju rokenrola na ovim prostorima. Od Jarka je Točak čuo „Ulazak u harem”, prilagodio ga sebi i odaslao u istoriju Ju roka postavljajući tako domaći zadatak svim frustriranim gitaristima. Nepoznata, onda se činilo i mistična reč Biska našla se u naslovima mnogih pesama „Smaka”, izazivajući neverovatna tumačenja.
Godine 1970. otišao je u Brisel, svirao po klubovima i zaradio svoju prvu električnu gitaru „arija dajmond”. Nezadovoljan njenim izgledom, po povratku u zemlju samoupravnog socijalizma, na jednom gradilištu, uzeo je testeru, i gitari promenio oblik.
To je onaj čudni instrument na kome je godinama svirao i posvetio mu jednu pesmu. Ali, nije mu to bio jedini konstruktorski poduhvat. Pokušao je, svojevremeno, u očevoj radionici da napravi klavir.
Nije uspeo. Kasnije, kada je na pravom klaviru video od koliko se delova sastoji samo jedna dirka, bio je svestan svoje zablude. Ali, ovaj podatak govori o značajnijem – o ljubavi i posvećenosti.
Već tih godina o njemu su u Srbiji kružili mitovi. Obećao je svom najboljem drugu Biski da će komponovati i po njemu nazvati 23 pesme (toliko su tada imali godina). Nije stigao sve da ispiše, ali i ono što jeste, ušlo je u antologiju.
Pre više od 40 godina, 1971. na relaciji Kraljevo – Čačak – Kragujevac osnovao je grupu „Smak”, o kojoj je, manje-više, sve poznato. Sa ove vremenske distance, uputno je pomenuti da su njih od početka otvoreno voleli ili otvoreno mrzeli.
Takođe su tek sada mnogo jasnije reči Kornelija Kovača iz ranih sedamdesetih: „’Smak’ jedini, uz ’Korni grupu’, svira muziku koja izaziva aplauze, ali ne donosi novac”. Njihova izjava iz tog vremena anticipira mnoge potonje događaje: „Mi tražimo pažnju – jednom ćemo svirati bez štoseva i efekata”.
Zato, iako su ostavili mnoge hitove, danas ih pamtimo kao muzičare kojima su džez, bluz i muzičke forme u kojima se iskazuje vrhunska virtuoznost bile imperativ i prava mera njihovog muzičkog „verovanja”.
„Smeo bih da sviram bluz sa svakim gitaristom na svetu, ali za džez i klasiku sam još mlad”, izjavio je šeširdžija 1976. Kasnije, u zrelim godinama, podučavajući mlade gitariste, sistematizovao je to svoje interesovanje za džez objavivši udžbenik „Akordi za džez gitaru”.
Točak je svoju umetničku misiju sagledavao i sagledava u širokom kontekstu. Sa ove razdaljine čini se, ma kako to čudno zvučalo, da mu rokenrol, u vreme najveće slave, nije bio najvažniji. Tačnije da je bitan samo ako stvari sagledamo šire od duge kose, euforije mase i gitarskog rifa, ma kako on zavodljiv bio.
Autodidakt sa mnogim interesovanjima, nedavno je izjavio: „Moraš da imaš sveobuhvatnije obrazovanje. Onda, u naše vreme, podrazumevalo se da ljudi koji se bave rokenrolom čitaju, odlaze u pozorište, na druge koncerte... Učio sam od mnogih umetnika, slikara, vajara, pesnika... Tragao sam u sebi za onim što oni kao umetnici imaju”.
Nebo je samo drum bez dna, gitarom izrečeno u tom kontekstu, a na vinilu su ostali delići njegovog druženja i saradnje sa pesnicima Borom Horvatom i Milivojem Glišićem ili slikarom Milanom Miletićem.
U ta svestrana interesovanja može da se uklopi i njegov izlet u film i zapamćena muzika za „Vizantijsko plavo”, „od toga sam zaradio jedine opipljive pare”, ili komponovanje muzike za Veliki školski čas u Kragujevcu.
Scenu je, u jednom trenutku, zamenio pedagoškim radom u svojoj školi gitare. I dok njegovi generacijski vršnjaci iz zlatnog doba Ju rokenrola, Goran Bregović, Vlatko Stefanovski, Dragi Jelić još „praše” većim ili manjim scenama, R. M. se negde ispod Đeram pijace približava svom umetničkom načelu da je važnije biti dobar muzičar nego dobar svirač.
A kad smo već kod svirke, ovaj iskreni čudak uvek je svirao bez pomagala i sve čudesne zvukove proizvodio samo izvanrednim poznavanjem gitare i velikim radom. I sada će reći: „Stalno vežbam, vreme ne merim.”
To da je važnije biti dobar muzičar nego dobar svirač, on s pravom može da izjavi, valjda i zbog toga što na gitari može sve, pa čak i da psuje, na radost mnogobrojnih vernika kojima 40 godina lično pripada.
Iščašio nogu i savladao sve štimove
Potonji majstor 1959. je nastradao na đačkom izletu. Iščašio je nogu. Ležeći skoro pet godina po bolnicama, besomučno je vežbao na gitari. Sam je savladao sve štimove, usput izmislio i dva svoja. Završio je osnovnu školu, svirao po čačanskim kafanama i parkovima, bio član i vođa mnogih rok grupa u gradu na Moravi.
* Autor je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu
Milan Nikodijević
Objavljeno: 26/12/2012
Izvor: Politika
U SUSRET KONCERTU GRUPE „SMAK”
Točak – muzičar koji je „istesterisao” gitaru
Iako su ostavili mnoge hitove, članove „Smaka” pamtimo kao muzičare kojima su džez, bluz i muzičke forme u kojima se iskazuje vrhunska virtuoznost bile imperativ i prava mera njihovog muzičkog „verovanja”
Radomir Mihajlović Točak na probi pred beogradski koncert „Smaka” 29. decembra
Radomir Mihajlović, poznatiji kao Točak, harizmatični gitarista na ovim prostorima, rođen je 13. juna 1950. u Čačku. Otac mu je bio kolar, što pojašnjava nadimak, koji je odavno prerastao kršteno ime, i tetovažu na desnoj nadlanici.
Kolar je svirao bas prim, tako da je povlašćeni očev ljubimac mogao da prebira po žicama tog surogata gitare od ranog detinjstva. I danas će reći kako nacionalni instrument u Srba nije harmonika već bas prim.
Pravu gitaru upoznao je u devetoj godini kod legendarnog čačanskog gitariste Jarka, majstora romansi i španskih pesama. Jarak i Biska, ispostaviće se kasnije, dve su ključne ličnosti njegove mladosti.
Šire gledano, nisu beznačajni ni za istoriju rokenrola na ovim prostorima. Od Jarka je Točak čuo „Ulazak u harem”, prilagodio ga sebi i odaslao u istoriju Ju roka postavljajući tako domaći zadatak svim frustriranim gitaristima. Nepoznata, onda se činilo i mistična reč Biska našla se u naslovima mnogih pesama „Smaka”, izazivajući neverovatna tumačenja.
Godine 1970. otišao je u Brisel, svirao po klubovima i zaradio svoju prvu električnu gitaru „arija dajmond”. Nezadovoljan njenim izgledom, po povratku u zemlju samoupravnog socijalizma, na jednom gradilištu, uzeo je testeru, i gitari promenio oblik.
To je onaj čudni instrument na kome je godinama svirao i posvetio mu jednu pesmu. Ali, nije mu to bio jedini konstruktorski poduhvat. Pokušao je, svojevremeno, u očevoj radionici da napravi klavir.
Nije uspeo. Kasnije, kada je na pravom klaviru video od koliko se delova sastoji samo jedna dirka, bio je svestan svoje zablude. Ali, ovaj podatak govori o značajnijem – o ljubavi i posvećenosti.
Već tih godina o njemu su u Srbiji kružili mitovi. Obećao je svom najboljem drugu Biski da će komponovati i po njemu nazvati 23 pesme (toliko su tada imali godina). Nije stigao sve da ispiše, ali i ono što jeste, ušlo je u antologiju.
Pre više od 40 godina, 1971. na relaciji Kraljevo – Čačak – Kragujevac osnovao je grupu „Smak”, o kojoj je, manje-više, sve poznato. Sa ove vremenske distance, uputno je pomenuti da su njih od početka otvoreno voleli ili otvoreno mrzeli.
Takođe su tek sada mnogo jasnije reči Kornelija Kovača iz ranih sedamdesetih: „’Smak’ jedini, uz ’Korni grupu’, svira muziku koja izaziva aplauze, ali ne donosi novac”. Njihova izjava iz tog vremena anticipira mnoge potonje događaje: „Mi tražimo pažnju – jednom ćemo svirati bez štoseva i efekata”.
Zato, iako su ostavili mnoge hitove, danas ih pamtimo kao muzičare kojima su džez, bluz i muzičke forme u kojima se iskazuje vrhunska virtuoznost bile imperativ i prava mera njihovog muzičkog „verovanja”.
„Smeo bih da sviram bluz sa svakim gitaristom na svetu, ali za džez i klasiku sam još mlad”, izjavio je šeširdžija 1976. Kasnije, u zrelim godinama, podučavajući mlade gitariste, sistematizovao je to svoje interesovanje za džez objavivši udžbenik „Akordi za džez gitaru”.
Točak je svoju umetničku misiju sagledavao i sagledava u širokom kontekstu. Sa ove razdaljine čini se, ma kako to čudno zvučalo, da mu rokenrol, u vreme najveće slave, nije bio najvažniji. Tačnije da je bitan samo ako stvari sagledamo šire od duge kose, euforije mase i gitarskog rifa, ma kako on zavodljiv bio.
Autodidakt sa mnogim interesovanjima, nedavno je izjavio: „Moraš da imaš sveobuhvatnije obrazovanje. Onda, u naše vreme, podrazumevalo se da ljudi koji se bave rokenrolom čitaju, odlaze u pozorište, na druge koncerte... Učio sam od mnogih umetnika, slikara, vajara, pesnika... Tragao sam u sebi za onim što oni kao umetnici imaju”.
Nebo je samo drum bez dna, gitarom izrečeno u tom kontekstu, a na vinilu su ostali delići njegovog druženja i saradnje sa pesnicima Borom Horvatom i Milivojem Glišićem ili slikarom Milanom Miletićem.
U ta svestrana interesovanja može da se uklopi i njegov izlet u film i zapamćena muzika za „Vizantijsko plavo”, „od toga sam zaradio jedine opipljive pare”, ili komponovanje muzike za Veliki školski čas u Kragujevcu.
Scenu je, u jednom trenutku, zamenio pedagoškim radom u svojoj školi gitare. I dok njegovi generacijski vršnjaci iz zlatnog doba Ju rokenrola, Goran Bregović, Vlatko Stefanovski, Dragi Jelić još „praše” većim ili manjim scenama, R. M. se negde ispod Đeram pijace približava svom umetničkom načelu da je važnije biti dobar muzičar nego dobar svirač.
A kad smo već kod svirke, ovaj iskreni čudak uvek je svirao bez pomagala i sve čudesne zvukove proizvodio samo izvanrednim poznavanjem gitare i velikim radom. I sada će reći: „Stalno vežbam, vreme ne merim.”
To da je važnije biti dobar muzičar nego dobar svirač, on s pravom može da izjavi, valjda i zbog toga što na gitari može sve, pa čak i da psuje, na radost mnogobrojnih vernika kojima 40 godina lično pripada.
Iščašio nogu i savladao sve štimove
Potonji majstor 1959. je nastradao na đačkom izletu. Iščašio je nogu. Ležeći skoro pet godina po bolnicama, besomučno je vežbao na gitari. Sam je savladao sve štimove, usput izmislio i dva svoja. Završio je osnovnu školu, svirao po čačanskim kafanama i parkovima, bio član i vođa mnogih rok grupa u gradu na Moravi.
* Autor je profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu
Milan Nikodijević
Objavljeno: 26/12/2012
Izvor: Politika
Poslednja izmena od urednika:
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.015
"Smak" u prepunoj Kombank areni
"Smak" u prepunoj Kombank areni
Radomir Mihajlović Točak na koncertu 29.12. (foto Tanjug)
BEOGRAD - Kragujevačka grupa "Smak", jedna od najvažnijih u istoriji srpske rok muzike, održala je u subotu 29.12. koncert u prepunoj Kombank areni.
Nakon 20 godina sinoć su ponovo zajedno nastupili članovi iz originalne postave iz sedamdesetih godina prošlog veka: gitarista Radomir Mihajlović - Točak, pevač Boris Aranđelović, basista Zoran Milanović i bubnjar Slobodan Stojanović - Kepa.
Parter nikad nije bio puniji, a i sva mesta na donjim i gornjim tribinama bila su zauzeta, pa se procenjuje da je u Areni bilo oko 20.000 ljudi, javlja Tanjug.
Uoči koncerta formirali su se dugi redovi ispred ulaza. Došlo je i do tuče i policija je morala da interveniše.
„Smakovci“ su koncert počeli u 21.15 kompozicijom "Kad spavaš sam". Publika je skandirala "Točak, Točak", a "Smak" je nastavio sa "Šumadijskim bluzom", sa specijalnim gostom Perom Džoom.
Pesma "Ljudi nije fer" izazvala je brujanje prepune Arene, vrisku, aplauze. Nakon numere "Profesor", Aranđelovića je zamenio aktuelni pevač benda Dejan Najdanović Najda koji je otpevao "Peti maj", "Miris njen", "Idi", "Možda imam vremena", "Južni voz".
Brze pesme zamenio je lagani ritam i numere "El Doomo" i "Bluz u parku" u izvođenju Aranđelovića.
Legendarna "Crna dama" označila je kraj regularnog dela. Bez pauze i uobičajenog iščekivanja bisa, ali uz burne aplauze publike, usledio je nastavak koncerta. "Satelit" je "zapalio" publiku koja je i po završetku pesme nastavila da peva horski bez muzičke pratnje. Nakon "Plave pesme", "Zajdi, zajdi" i instrumentala "Ukor", na kraju su izvedene i „Daire“.
Tanjug
Objavljeno: 30.12.2012.
"Smak" u prepunoj Kombank areni
Radomir Mihajlović Točak na koncertu 29.12. (foto Tanjug)
BEOGRAD - Kragujevačka grupa "Smak", jedna od najvažnijih u istoriji srpske rok muzike, održala je u subotu 29.12. koncert u prepunoj Kombank areni.
Nakon 20 godina sinoć su ponovo zajedno nastupili članovi iz originalne postave iz sedamdesetih godina prošlog veka: gitarista Radomir Mihajlović - Točak, pevač Boris Aranđelović, basista Zoran Milanović i bubnjar Slobodan Stojanović - Kepa.
Parter nikad nije bio puniji, a i sva mesta na donjim i gornjim tribinama bila su zauzeta, pa se procenjuje da je u Areni bilo oko 20.000 ljudi, javlja Tanjug.
Uoči koncerta formirali su se dugi redovi ispred ulaza. Došlo je i do tuče i policija je morala da interveniše.
„Smakovci“ su koncert počeli u 21.15 kompozicijom "Kad spavaš sam". Publika je skandirala "Točak, Točak", a "Smak" je nastavio sa "Šumadijskim bluzom", sa specijalnim gostom Perom Džoom.
Pesma "Ljudi nije fer" izazvala je brujanje prepune Arene, vrisku, aplauze. Nakon numere "Profesor", Aranđelovića je zamenio aktuelni pevač benda Dejan Najdanović Najda koji je otpevao "Peti maj", "Miris njen", "Idi", "Možda imam vremena", "Južni voz".
Brze pesme zamenio je lagani ritam i numere "El Doomo" i "Bluz u parku" u izvođenju Aranđelovića.
Legendarna "Crna dama" označila je kraj regularnog dela. Bez pauze i uobičajenog iščekivanja bisa, ali uz burne aplauze publike, usledio je nastavak koncerta. "Satelit" je "zapalio" publiku koja je i po završetku pesme nastavila da peva horski bez muzičke pratnje. Nakon "Plave pesme", "Zajdi, zajdi" i instrumentala "Ukor", na kraju su izvedene i „Daire“.
Tanjug
Objavljeno: 30.12.2012.
Poslednja izmena od urednika: