Smak i R.M. Točak

[crvendac_011]

Radomir Mihajlović Točak: Rok je moja sloboda

Muzičar o koncertu "Smaka" 20. juna na Ušću, novom albumu, "Ulasku u harem", Lazi Ristovskom, Džimiju Hendriksu, gitarama: “Harem" je kružio kao avet u našoj karijeri. Cilj - biti bolji od sebe

POSLE izuzetnog koncerta u decembru 2012. u beogradskoj "Kombank areni", jedna od najboljih srpskih i jugoslovenskih rok grupa "Smak", predvođena harizmatičnim i mističnim gitaristom i kompozitorom Radomirom Mihajlovićem Točkom, sprema se za novi spektakl 20. juna na Ušću. Kragujevački rokeri čvrstih rifova koji su vaspitali celu jednu generaciju i ostali neprevaziđeni uzor, i ovoga puta će svirati u originalnoj postavi, ali i aktuelnoj, podmlađenoj. Na pitanje koliko mu je značio koncert u "Areni", prvi u originalnom sastavu u Beogradu posle 20 godina, Točak za "Novosti" odgovara:

- Nismo očekivali takav odaziv publike i reakciju. Mnogi su bili iskreno zabrinuti u smislu šta će se desiti i kako će se koncert odvijati? A naših prijatelja je bilo bukvalno u sve tri generacije. Zato sam i poručio dva puta "Frka je", da bih označio i našu i njihovu tremu.

* Koliko će se koncert na Ušću razlikovati od "Arene"?

- Nešto su bolji koncerti na otvorenom, što se tiče tehnike, a u dvoranama, što se tiče atmosfere. Valja očekivati dobar zvuk jer on napolju nema prepreke u zidovima. "Arena" je vrlo dobar prostor za koncerte, ali je uslov da bude mnogo ljudi. Nama je svejedno koja će biti "podloga". Mnogo je važnije šta će se tamo desiti na duhovnom planu. Očekujem nešto više nego u "Areni". Jako nam je bitan zvuk, treba čuti kako ga Kepa otac i Kepa sin prave na svojim bubnjevima, Zoran na bas gitari, kako Boris ima specifičnu boju, kako sviraju Mikica, Deki, Filip...

* Priča se da ćete svirati i neke nove kompozicije sa albuma koji spremate?

- U ovom trenutku je priča o novom albumu prevelik teret za nas. Zato smo odložili čitavu stvar za jesen. Izdavaštvo kao što je ranije bilo više ne postoji i sada je, po meni, "Jutjub" jedino mesto gde muzičari mogu da se promovišu. Zbog toga ćemo sukcesivno objavljivati neke snimke preko našeg kanala "smakinfo". Probaćemo da u repertoar na koncertu ubacimo i nešto novo. U ovom trenutku je neizvesno šta.

* Prošle godine snimili ste "Nebo je samo drum bez dna" iz 1978. i objavili na svom "Jutjub" kanalu?

- Da, bavili smo se rekonstrukcijom naših ranijih pesama pokušavajući da ih prilagodimo koncertnom izvođenju. Odlučili smo se za tri pesme, jednu smo već "pustili" u Najdinom izvođenju, a druge dve "Mračni mol" i "Ja volim tvoje grudi" čekaju da ih Boris otpeva. Čim to završimo odmah će se pojaviti na "Jutjubu".

* Reputaciju prvog pravog jugoslovenskog gitarskog heroja zaslužili ste i zbog instrumentala "Ulazak u harem"?

- Priča o numeri "Ulazak u harem" je kružila kao avet u našoj karijeri. Greškom jednog od urednika u RTV Ljubljana je došlo do paralelnog objavljivanja singla sa istom numerom za dve kompanije ("Suzi" i RTV Lj). Trebalo je sačekati makar dva-tri meseca, ali se ispostavilo da nije bilo mnogo vremena budući da je numera već postigla značajnu popularnost u veoma gledanoj emisiji "Od glave do pete", koju je vodio Milovan Ilić Minimaks. Mislim da je moja "gitarska" popularnost došla uglavnom preko naših čestih koncerata, jer nas nije bilo dovoljno u medijima.

* Zašto je PGP insistirao da album "Zašto ne volim sneg" bude potpisan kao "Smak", mada je reč o vašem solo albumu?

- Tačno je da LP "Zašto ne volim sneg" sada jeste album grupe "Smak", ali je bio zamišljen kao moj drugi solo album. Urednici PGP su poželeli da to ipak bude ovo što sada jeste. Problem je bio u tome što je pevanje već snimljeno prema dogovoru za moj solo album. Dado Topić mi je bio gost i po mom mišljenju on je najbolji muški vokal sa ovih prostora. Zoran Živanović Hoze mi je takođe gostovao na tom albumu.

* Da je "Smak" bio tri koplja ispred drugih grupa, govore i reči Laze Ristovskog kako je napravio "veliki korak unazad" prešavši iz "Smaka" u "Bijelo dugme"?

- Laza je bio dobar i "tuđ" čovek. Nije umeo da kaže ne. Hteo je da ostane sa nama, ali njemu nije bilo opstanka u Kragujevcu, jer su ga bukvalno odvukli. Čini mi se da je Laza načinio korak nazad iz dva razloga, više nije radio i svirao ono što voli i oseća i mnogo više je vodio boemski život, čemu je, inače, bio sklon, jer u "Smaku" je postojala prilična disciplinovanost.

* Koncerte na turneji povodom albuma "Rok cirkus" hteli ste da svirate u cirkuskoj šatri?

- Mislim da je mnogo bolje što nije došlo do koncerta u cirkuskoj šatri. To je, ipak, bila nejasna ideja na koju sam lično došao, ali valja znati da pre toga nikad nisam bio u cirkusu, čak ni kao dete. Previše sam idealizovao ulogu cirkusa kao medija za rok.

* Koji pravac vam je najdraži: rokenrol, hard-rok, progresivni, džez, simfonijski, etno, bluz?

- Muzičke žanrove nisu smišljali muzičari. Žanrove kao takve naravno ne prihvatam jer se smatram, pre svega, muzičarem. "Smak" ima nezavisan muzički stil u kom su postojale razne primese. Dovoljno je reći možda rok, jer njega najčešće obeležava rif unutar numere, po čemu se razlikuje od ostalih pravaca. Odabrao sam rok izraz jer muzičar može da bude slobodan koliko mu je volja. Sve ostalo je zabava. Mislim da je rok najbolja muzika i onda ne možete imati bolje od najboljeg. Kad se kaže rok, misli se na mnogo toga što stoji iza proklamacije - rok.

* Bluzerka Ana Popović, koju zovu "ženski Hendriks", bila je vaša učenica?

- Ana i te kako opravdava moj rad, jer je bila kod mene pune tri godine. Jako sam ponosan na nju. Kad već pominjete Hendriksa, onda valja znati da je on, pored ostalog, veliki zato što nas uči da od nas niko ne može biti bolji. Tako ni ja Ani ne želim da prevazilazi mene ili ma kog drugog, nego da pokuša ono što verovatno može, da bude bolja od sebe.

* Da li ste, osim Hendriksa, imali još nekog gitarskog heroja?

- Naravno da sam imao, bio je to Henk Marvin iz "Šedouza", te Đango Reinhart, Džordž Harison, Pit Taunsend, Dejv Edmunds, Manitas del Plata, Jovan Jovičić, Andres Segovija...

* Kako ste počeli da izrađujete gitare?

- Pa tako što sam jako želeo da napravim jednu mojoj ćerki Sofiji. Imao sam ponešto iskustva iz radionice mog oca, prikupio neke instrukcije sa interneta, posavetovao se sa ljudima iz sveta graditeljstva gitara i violina i onda sam hteo da crknem od radoznalosti, kako li će ispasti to čudo? Mogu vam reći da na boljoj gitari još uvek nisam svirao.

PESMA ZA DžONA BONAMA

* Svirali ste kao predgrupa "Dip parplu" u Beogradu, čak im posvetili pesmu "5. maj", mada mnogi karijeru "Smaka" porede sa karijerom "Led cepelin". Ko bi svirao u vašoj supergrupi?

- Tačnije, kompoziciju "5. maj" smo posvetili Džonu Bonamu iz "Led cepelina". Nemam omiljenu supergrupu, ali kad bih imao, onda bi u njoj obavezno bio i Bonzo. (Bonamov nadimak - prim. aut.)

"AJSBRN", "NEGATIV" I "HIPNAGOGA SLIKE"

* Rekli ste da vam se dopadaju "Ajsbrn" i "Negativ", šta vam se još svidelo u poslednje vreme?

- Pa, recimo "Hipnagoga slike" i njihova najnovija numera "Vihor". Treba pažljivo poslušati tu grupu. Oni nemaju pevanje, pa tekst ne može da bude prepreka, a valja dobro upamtiti da je je muzika jednako melodija, harmonija i ritam.

(Večernje Novosti)

 

[crvendac_011]

Portret bez rama: Radomir Mihajlović Točak

Stalno vežba, vreme ne meri

Ilustracija D. Stojanović

Poznatiji je po nadimku nego po imenu i prezimenu. I nikada nije imao ništa protiv toga što ga zovu Točak. Naprotiv, verovao je, a i danas je tako, da nadimak postaje čovekovo magično ime. Znajući kakav je simbol točak i šta predstavlja u civilizacijskom smislu, taj nadimak s ponosom nosi.

Posle duge pauze, Radomir Mihajlović Točak i grupa „Smak” prvi povratnički koncert održali su pre dve i po godine. Godinama je ćutao, pojasnio je za naš list tada, jer ni pisce više „niko” ne čita a kamoli sluša. Objasnio je da se stekao utisak da ćuti iako on, zapravo, samo u medijima nije govorio. Odlučio je, dodao je, da sa okolinom komunicira na drugi način. Pre svega, da komunicira sa mladima kojima je držao časove.

Kroz njegovu školu prošli su mnogi talenti koji su kasnije napravili zavidne muzičke karijere. On sam pravu gitaru upoznao je kada je napunio devet godina, i to kod legendarnog čačanskog gitariste Jarka, majstora romansi i španskih pesama. Jarak mu je izabrao jednu, kako je objasnio, divnu gitaru i o njoj je spreman pravi mali roman da isprede. Od Jarka je Točak, kojeg je Rambo Amadeus svojevremeno s pravom nazvao „kraljem gitare”, čuo pesmu „Ulazak u harem”, prilagodio je sebi i odaslao u istoriju jugoslovenskog roka.

Potom je otišao u Brisel, svirao po klubovima i zaradio svoju prvu električnu gitaru „arija dajmond”, ali baš i nije bio zadovoljan njenim izgledom. Čim se vratio u zemlju, sve je doveo u red – starom proverenom testerom. A potom je, pre 44 godine, putujući na relaciji Kraljevo–Čačak–Kragujevac, osnovao grupu „Smak”. O grupi je manje-više sve poznato. Pa i to da je, možda i više od bilo koje druge na prostoru bivše Jugoslavije, izazivala gnev kritičara.

Nama je pred povratnički koncert u Areni priznao da mu, zapravo, imponuje što pojam rok kritike egzistira skoro isključivo kada je reč o „Smaku” i o Točku.

„Naravno da je posao kritike da ospori, čak i da ne razume, zbog čega bismo onda morali da se oko bilo čega pogađamo i sporazumevamo? Kako postoji sud, odnosno ukus većine, tako i ukus kritike, neosporno je. Muzika ipak ne može da se neosporno dokaže, ona samo može da se pokaže”, rekao je tada.

Muzičar čije su kompozicije danas obavezna lektira, kako za prosečnog slušaoca, tako i za učenika gitare, ponovo je spremio svojim fanovima nezaboravan muzički događaj, ovog puta na Ušću. Sa sličnim, a opet drugačijim repertoarom od onoga u „Kombank areni” – kombinovanim novim i starim numerama i ubacivanjem dva spleta starih pesama u toku koncerta.

Gitarski mag koji je uvek priznavao da „stalno vežba, vreme ne meri” i koji je uvek svirao bez pomagala a sve čudesne zvuke proizvodio samo zahvaljujući izvanrednom poznavanju gitare i velikom radu, koncertom na Ušću samo je želeo da njegov bend opravda – čitav rokenrol.

Snežana Čikarić
Objavljeno: 21.06.2015.
Izvor: Politika

 

[crvendac_011]

Blesak Smaka na Ušću

(Foto Ž. Jovanović)

Odzvanjali su zvuci „Daira” sinoć na Ušću, pesme kultnog kragujevačkog rokenrol benda „Smak” koji je održao veliki solistički koncert pred hiljadama posetilaca, u originalnoj postavi Radomir Mihailović Točak, gitarista, Boris Aranđelović, pevač, Zoran Milanović, basista i Slobodan Stojanović Kepa, bubnjar.

Koncert su otvorili melodijom „Biska 2” koju je Točak posvetio svim svojim prijateljima. Odmah je bilo jasno da bend funkcioniše perfektno i da je publika presrećna, pošto sluša „Smak” uživo, zbog čega se razleglo skandiranje „Točak, Točak”.

„Čestitam našim mladim fudbalerima.Ulepšali su nam život. A sada ćemo se i mi potruditi da vam ulepšamo veče!”, rekao je Točak, zasvirao „Šumadijski bluz” i dobio ovacije.

Kao gost pojavio se Dado Topić, maestralno otpevavši pesmu „Zašto ne volim sneg”.

Bez previše reči između pesama „smakovci” su s lakoćom prošli kroz svoj višedenijski repertoar.

„Crna dama” je blesnula, „Ulazak u harem” i „Zajdi, zajdi” Točak je virtuozno „pokidao” u prepoznatljivom stilu, prebirući prstima po žicama – bez trzalice. A „Satelit” je otpevan horski.

Nizali su se hitovi „Ljudi, nije fer” „Profesor”, ,,El dumo”, „Nevidljive terazije” „Alo”.

Pevač Boris Aranđelović pokazao je da ga glas i dalje služi, a svoj deo koncerta imao je i drugi pevač „Smaka” Dejan Najdanović Najda.

Osim izvorne postave u bendu su svirali i Milan Milosavljević Mikica, gitara, i Dejan Zdravevski, klavijature. Grupa je za ovu priliku bila pojačana još jednim bubnjarem, Kepinim sinom Dejanom Stojanovićem. A svirao je i Filip Milanović, mladi član starog benda. Sve to znači da će grupa postojati i dalje.

Za kraj, pred samu ponoć, „smakovci” su uz podršku publike odsvirali „Ukor” (obrada „Gde si dušo, gde si rano”).

Točak je pred koncert u intervjuu za naš list rekao da će ova svirka biti prilika da njegov bend opravda čitav rokenrol. I opravdao ga je.

A. Bojović
Objavljeno: 21.06.2015.
Izvor: Politika

 

[crvendac_011]

 

[Torrent Maniak]

Preminuo pevač grupe "Smak" Boris Aranđelović
Pevač sastava "Smak" Boris Aranđelović preminuo je Roterdamu u Holandiji posle duge i teške bolesti u 67. godini života.

Izvor: B92

Foto: Screenshot
Rođen je 13. oktobra 1948. u Kragujevcu, a član "Smaka" je bio od 1973. godine.

U grupu Smak je došao kao vokalni solista. Poznat po pevanju u visokim registrima što mu je, uz osobenu boju glasa, donelo prepoznatljivost, pa samim tim i popularnost kod najšire publike.
og Borisa mogla da se oprosti na velikom koncertu koji je grupa “Smak” održala 20. juna na Ušću.

Koncertni frontmen, na svojim plećima je izneo teret koji su nametnule složene melodije i ritmička kompleksnost tekstova. Vredi pomenuti i razumevanje za odnos pevačkih i instrumentalnih numera koje su se nalazile na repertoaru grupe.

Poslednjih decenija živeo je u Holandiji, a nastupao je u obnovljenoj (originalnoj) postavi "Smaka" na koncertima u "Areni" 2012. i na Ušću juna 2015.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

[crvendac_011]

Još se od Arsena nismo oprostili, a već ode i Boris...
Hvala, divni čoveče

ZBOGOM, LEGENDO!

Preminuo Boris Aranđelović, pevač grupe Smak!

Boris Aranđelović, pevač legendarne kragujevačke grupe "Smak", preminuo danas u Holandiji. Poslednji put je pevao sa grupom na Ušću

PEVAČ kragujevačke rok grupe "Smak" Boris Aranđelović (67), preminuo je danas u 11.30 posle duge i teške bolesti u bolnici u Roterdamu. Muzičku i životnu scenu napustio je čovek koji je specifičnim glasom obojio hitove neprikosnovenog "Smaka". Otišao je tiho, baš kako je i živeo! Smrt velikog pevača rastužila je njegove mnogobrojne kolege, prijatelje i obožavaoce "Smaka".

Bol i tugu nije mogao da sakrije ni basista kragujevačke grupe Zoran Milanović.

- Šta da vam kažem, jako sam potresen - rekao je za "Novosti" Milanović. - Boris je preminuo u Roterdamu, u bolnici u kojoj se i lečio. Poznavali smo se čitav život, još pre grupe "Smak". Bili smo veliki prijatelji, a ne samo kolege. Njegova smrt je prvenstveno za mene veliki gubitak, ali i za sve one koji su bili bliski sa njim, kao i za muziku.

Boris Aranđelović rođen je 13. oktobra 1948. u Kragujevcu, a član "Smaka" postao je 1973. godine. Poslednjih 25 godina živeo je u Holandiji, a nastupao je u obnovljenoj - originalnoj postavi "Smaka" na povratničkim koncertima u "Kombank areni" 2012. i ove godine, 20. juna, na beogradskom Ušću. Bio je to poslednji koncert koji je otpevao u karijeri. Znao je da je teško bolestan. Kao da je naslućivao da se više nikad neće popeti na scenu i uzeti mikrofon u ruke. Posle spektakla na Ušću otišao je u Holandiju, gde je operisan.

Bio je poznat po pevanju u visokim registrima što mu je donelo prepoznatljivost. Na svojim plećima znalački je umeo da iznese teret koji su nametnule složene melodije i ritmička kompleksnost tekstova. Posebnu atrakciju u nastupima benda "Smak" predstavljao je "dijalog" između Borisovog glasa i gitare Radomira Mihajlovića Točka.

Snimio je i dva samostalna albuma. Prvi "Iz profila" objavio je 1983. za sarajevski "Diskoton", a drugi 2001. pod nazivom "Boris i dinosaurusi". Rok kritičar Bane Lokner smatra da je Aranđelovićeva smrt veliki gubitak za muzičku scenu.

- Boris je bio jedan od najkvalitetnijih vokala na ovim prostorima - istakao je za naš list Lokner. - Pevanje u falsetu je bila njegova osobenost. Nikad nije bolje pevao nego na Ušću. Note i stihovi su mu sami navirali. Boris se nije isticao, bio je tih i nenametljiv i van scene. Govorio je isključivo snagom svog vokala. Nije bio klasičan frontmen i na bini nije mnogo komunicarao sa publikom. Jedna od najboljih pesama koju je otpevao u karijeri je "Šumadijski bluz". Snimio je i sjajne solo albume, ali, nažalost, nisu imali dobru promociju.

Jednog od najboljih vokala jugoslovenske rok scene publika će pamtiti po hitovima "Perle", "Satelit", "Alo, alo", "Bluz u parku", "Šumadijski bluz", "Crna dama"...

Smrt pevača "Smaka" šokirala je i rastužila i Žiku Jelića iz "JU grupe". Basista najdugovečnijeg rok sastava u Srbiji kaže da će ga pamtiti kao čoveka punog optimizma.

- Poznavali smo se otkako je grupa "Smak" formirana - rekao nam je Jelić. - Sretali smo se često u to vreme. Kasnije ga je put odveo dalje. Ponašao se kao da nije imao nikakav problem, uvek je bio pozitivan i raspoložen. Mogli ste da steknete utisak da mu je u životu sve bilo potaman. Ali, bolest ne bira. Posle koncerta je odmah otišao na operaciju. Moja želja, kao kolege i prijatelja, bila je da se iz svega izvuče, ali to se, nažalost, nije desilo.

KNjIGA ŽALOSTI
Povodom Aranđelovićeve smrti, Dom omladine Kragujevac otvorio je danas u 17 časova "Knjigu žalosti za Borisa". Prijatelji i poštovaoci njegove muzike moći će da se upišu u knjigu žalosti svakodnevno, do komemoracije koja će biti održana u ponedeljak, 31. avgusta, u 13.00 u Knjaževsko-srpskom teatru u Kragujevcu. Vreme i mesto sahrane Borisa Aranđelovića biće naknadno saopšteni.

Izvor: Večernje novosti

 

[crvendac_011]

Sutra komemoracija i sahrana Borisa Aranđelovića

Komemoracija Borisu Aranđeloviću, pevaču grupe "Smak", biće održana 3.septembra u 11 časova u pozorištu Joakim Vujić u Kragujevcu.

Boris Aranđelović

Sahrana će biti istog dana u 13 časova na groblju u Beloševcu. Boris Aranđelović preminuo je u četvrtak u Roterdamu posle duge i teške bolesti, u 67. godini.

Rođen je 13. oktobra 1948. u Kragujevcu, a član grupe "Smak" je bio od 1973. godine.

Bio je poznat po pevanju u visokim registrima što mu je, uz osobenu boju glasa, donelo prepoznatljivost i popularnost kod šire publike.

Poslednjih decenija živeo je u Holandiji, a nastupao je u obnovljenoj (originalnoj) postavi "Smaka" na koncertima u Areni 2012. i na Ušću u junu 2015.

Izvor: Blic Online

 

[beleš]

„Smeo bih da sviram bluz sa svakim gitaristom na svetu“
„Moj otac je bio kolar, iznad radnje mu je stajao točak. Pored toga bio je i muzičar, amaterski. Pošto je imao mnogo dece, nas 11, očekivao je od svakog deteta da se prihvati njegovog posla. Njega su zvali Risto Točkonja, mog starijeg brata Točak, a mene su zvali Točkić, pošto sam bio najmlađi. Međutim planovi su se promenili. U osmoj godini na izletu sam mnogo pešačio, a nosio sam bar 3,4 broja veću obuću nego što je trebalo, moja majka tada nije imala da mi da odgovarajuće patike, nego je uzela od komšije. I šta se desilo od tog silnog pešačenja, ja sam to veče dobio upalu kostiju. I završio sam u bolnici, to je trajalo sledećih šest godina. I sve to bilo je jako mučno, prošao sam kroz kompletnu tu golgotu u ono vreme svih tih bolnica i uopšte bolesti, jer u ljudskom organizmu ništa više ne boli od kosti. Ume to da bude i opasno po život. Iz nekog razloga dobio sam tu pešačku bolest. Silom sudbine, kako ništa na ovom svetu nije slučajno pa i ta moja bolest, to je sve uticalo da postanem drugačiji, ta gvozdena disciplina koja je tada bila u bolnici me je terala da prosto uđem u svoj problem, da se borim protiv svoje bolesti, da jednom rečju postanem vojnik svoga duha. Shvatio sam da je muzika ta koja treba da me vodi i tu treba da pomenem i svog oca od koga sam naučio prve lekcije. Moj otac je bio horovođa, svirao je jedan instrument i kroz čitav život sam pratio to što radi. On je mene podržao u trenutku kada sam shvatio da od školovanja nema ništa jer sam zakasnio za mojim vršnjacima 4,5 godina. Došao sam kući onako iskreno uplakan nisam znao šta da radim, a moj otac mi je samo rekao gitaru na rame i u svet. Tek kada sam došao u Kragujevac onda sam i ja postao Točak."
Radomir Mihailović Točak

 

[beleš]

"Sanjao sam žutu dunju
Zemlju moju, zelen gaj"

Epitaf na Borisovom grobu. Naime on je napisao nostalgičnu pesmu "Šumadijski bluz" dok je radio teške fizičke poslove u Australiji.

Daleke 1973. godine došao je dugokosi momak u grupu Smak na probu, da ga testiraju i čuju. Taj momak nije bio profesionalni pevač. Koju ćemo pesmu? - pitao ga je Točak. "Child in time" od Deep Purple-kaže on i otpeva je sa svim ukrasima koje krase ovo remek-delo. Točak je pomislio kako je Boris osim vokala čak i novi instrument u bendu, jer on je pevao instrumentalne melodije sa tekstom, to je retko ko mogao. I bila je rođena legendarna postava grupe SMAK, pre njega u bendu je pevao Slobodan Kominac. Sve ostalo je istorija.
Ili kako kaže slogan koji je pratio još u Jugoslaviji ovaj kultni kragujevački bend- "Sve je bilo i može biti, jedino je Smak neponovljiv"

Boris je samo mesec dana pred odlazak, briljirao na koncertu na Ušću, 2015. godine.