I covek kao i zivotinja reaguje instiktivno. Ono po cemu se covek razlikuje od zivotinje je kolicina svesti
Dosta je sira u odnosu na zivotinju. Ono sto coveka sprecava da u potpunosti izrazi svoj instikt je strah, moralne vrednosti i slicno sto je coveku usadjeno tokom odrastanja od strane okoline. Zivotinjska svest nema ono sto ima covek jer nije mogla da ga izgradi a to je ego. Po tom pitanju, zivotinje su mnogo iznad coveka, samo je to ljudima tesko da shvate narocito kada citaju Bibliju koja ljude predstavlja kao nesto specijalno a zapravo nema glupljeg stvorenja od coveka - unistava svoju vrstu radi svoje koristi a samim tim vremenom unistava i samog sebe - zahvaljujuci egu
Zivotinja prati svoje osnovne potrebe: jede samo onoliko koliko joj je potrebno (retko koja se prezdere), spava koliko je neophodno, krece se prema potrebi (ni manje, ni vise), lovi samo kada je gladna, ne napada sem ako ne oseti da je ugrozena itd. Sa druge strane, covek reaguje instiktivno ali u vecem domenu jer su mu potrebe mnogo vece nego li zivotinji. Te potrebe uglavnom nisu realne ali covek ih smatra kao nesto neophodno. Zapravo, coveku realno treba samo malo vise nego li zivotinji - s tim da se covek trudi da uzme mnogo vise nego sto mu treba. Zivotinje imaju mnogo jacu i razvijeniju slobodnu volju od coveka (naravno, srazmerno kolicini svesti), ali opet, tesko je to da se pojmi dok covek ne krene u proucavanje sopstvene svesti. Covek ima slobodnu volju samo tokom detinjstva, a nakon toga od slobodne volje ostaje samo "s"
I ako bi postojao Bog - zivotinje su mnogo blize njemu nego li ljudi.
Ух, брате, па ти и ја баш почивамо на два (скоро) супротна животна начела, да не кажем погледа. Ево баш ми је занимљива ова расправа, иако сам лијен да пишем, мораћу мало.
Животиња реагује само и искључиво инстинктивно (нагонски), она нема способност распознавања добра и зла, она тога напросто није свјесна, нема способност апстрактног мишљења, као што није свјесна многих других ствари, којих човјек свакако јесте и нема когнитивне способности које човјек има. Није ли то већ, само по себи, довољно да закључимо да је људска свијест далеко изнад животињске? Не бих се усагласио да се човјек од животиње разликује у количини свијести, јер је човјеков разум на вишем нивоу, стога сматрам да је било какво поређење бесмислено. И човјек, свакако, посједује нагоне, то је јасно као дан, сви их имамо, но то не значи да немамо слободу воље. Није ми најјасније шта си хтио да кажеш када си изнио став да страх, моралне вриједности и сл. спријечавају човјека да у потпуности изрази своје нагоне? Није ли слободна воља та која на крају одлучује да ли ће човјек да се препусти инстинкту, као што то ради животиња (која нема избора), или ће да употреби свој когнитивни апарат и нађе некакво друго рјешење у одређеној ситуацији? Свакако да морал, страх, друштвено окружење, кућни одгој, искуства из прошлости, као и многе друге ствари утичу на наше понашање, то је неоспорно. Но, ми и даље имамо избор. Замисли да животиње распознају добро и зло? Да ли би се понашале како се понашају на садашњем нивоу свијести? Сам кажеш да животиња не може да изгради ''его'', ја бих само рекао да животиња није на том нивоу свијести да би могла да поима сопствено ја, дакле себе у душевно-тјелесном смислу. Кажеш да су животиње изнад човјека? Добро, можда за тебе јесу, имаш право да изнесеш свој став. Но, и даље сматрам да животиња и човјек уопште не могу да се пореде унутар контекста ове теме, јер напросто нису на истом нивоу. Успут, постоје примјери када животиње уништавају припаднике своје врсте, но то није битно за ову нашу причу. Човјек, када убија своју врсту, користи слободну вољу, било да је употребљава, или злоупотребљава. Постоје случајеви када ''егоизам'', односно самољубље човјека доведе у ситуацији да чини лоше, но он је свјестан да је то што чини лоше. Нпр. када пас угризе човјека који је ушао у његову територију (а није имао намјеру да науди псу, или газди), пас није свјестан да је то што је учинио лоше. Он је само одреаговао нагонски и ту се завршава сва прича.
И човјек као и животиња прати своје основне физиолошке потребе, само што човјек има слободну вољу па може и да не прати своје основне потребе. И Библија учи човјека да живи у складу са својим потребама, да их не злоупотребљава, али човјек опет живи ''како хоће''. Сматрам да је исправан став који говори да је Бог слободну вољу дао човјеку на дар, те му право избора никада неће ускратити. Мени свакако није. Кажеш да човјеку треба мало више него животињи? Опет сматрам да животињске и људске потребе не могу да се доводе у исту раван, у којој би могле да се упореде. И како то животиње могу да имају много развијенију слободну вољу од човјека, када немају могућност избора? На основу чега износиш један овако радикалан став? Заиста, животињски свијет је Бог уредио да савршено добро функционише, човјек је злоупотребљавајући слободну вољу кренуо да нарушава ту хармонију. Можда ти се, посматрајући тај савршено усклађен животињски живот, учини да су животиње на неки начин ''савршеније'' у самом упражњавању живота. Човјек је у дјетињству ближи Богу јер још увијек није стигао да се ''назлоупотребљава своје воље'', а са друге стране посједује изузетно чврсту вјеру, без труна сумње, као и чисту, неукаљану љубав. А, о томе да су животиње ближе Богу од људи не морам да ти кажем шта мислим.
Остај у здрављу!
