Kako je sve počelo?
Posle pada u greh odmah su se pokazale razorne posledice greha. Već u prvoj generaciji dogodilo se ubistvo. Kajin, ubica svog brata, postao je rodonačelnik odmetnika od Boga (1. Mojsijeva 4,1-24). Njihovo bezakonje brzo se širilo i Zemlja je ubrzo bila preplavljena buntovništvom usmerenim protiv Boga.
Tek od rođenja Sitovog sina, Enosa, počelo se prizivati ime Gospodnje (1. Mojsijeva 4,26). U 5. poglavlju postoji genealogija onih koji su poštovali Boga. Zanimljivo je da se Kajinova genealogija završava Lamehom, koji je predstavljen kao veliki pobunjenik protiv Boga (1. Mojsijeva 4,19.23-24), dok se Sitova genealogija završava Nojem, koji je jednako živeo po Božijoj volji (1. Mojsijeva 5,32; 6,9).
Dakle, već u to vreme jasno su se odvojile dve grupe ljudi, čiji su predstavnici bili: Lameh (predstavnik puta zlih) i Noje (predstavnik puta pravednih). Na početku šestog poglavlja čitamo o kulminaciji velike borbe između dobra i zla.
Sinovi Božiji, kćeri ljudske i divovi
Na početku šestog poglavlja (stihovi 1-4) predstavljeni su prvi učesnici: sinovi Božiji i kćeri ljudske, iz čijih brakova su nastali tzv. divovi. Ko su zapravo ovi učesnici? Neki smatraju da su sinovi Božiji - anđeli koji nisu mogli da odole lepoti kceri ljudskih, pa su stupili u zabranjene odnose sa njima iz kojih su nastali divovi, polubožanska bića. Ovo podseća na dobro smišljen mit. Međutim, da li je izveštaj o Potopu mit?
Najpre pogledajmo zašto navedeno tumačenje nije ispravno. Prvo, Hristos je jasno rekao da se anđeli ne žene (Jevanđelje po Luki 20,34-36). Drugo, kada se prouči stil pisanja 1. Mojsijeve knjige jasno se vidi da je pisac, Mojsije, pažljivo nastojao da izbegne mitske elemente. To se, na primer, vidi u Mojsijevom izboru termina za Sunce (nazvao ga je "velikom lampom" a ne Šemeš – Sunce jer je to bilo ime paganskog mitskog bozanstva), Mesec, bezdan, itd. i treće - takvo tumačenje nije u saglasnosti sa porukom iz izveštaja. Naime, izveštaj o Potopu završava se Božijim sudom nad grešnim ljudima. Bog, otkriven u Svetom Pismu, nikada ne bi kaznio čovečanstvo zbog greha koji su počinili anđeli.
Koga, onda, predstavljaju navedene grupe? Ključno pravilo u tumačenju biblijskog teksta je sagledavanje stiha u njegovom kontekstu, tj. u svetlosti okolnih stihova, a zatim i celog poglavlja, biblijske knjige i, na kraju, celog Svetog Pisma. To ćemo sada i učiniti. U 1. Mojsijevoj 1. i 2. poglavlju dat je izveštaj o stvaranju, u 3. poglavlju izveštaj o padu čoveka u greh, u 4. poglavlju data je genealogija onih koji su odstupili od Boga, a u 5. poglavlju genealogija onih koji su ostali verni Bogu. Stoga, kada se u 6. poglavlju susrećemo sa terminima "sinovi Božiji" i "kćeri ljudske" mi smo već ranije upoznati sa podelom čovečanstva na one koji služe Bogu i one koji su se odmetnuli od Boga. O tome da je termin "sinovi Božiji" već poznat od ranije pokazuje i gramatički član koji se u jevrejskom tekstu nalazi uz taj termin. Osim toga, genitiv u jevrejskom jeziku pored toga što označava pripadnost (sinovi koji pripadaju Bogu i kćeri koje pripadaju ljudima), takođe označava kvalitet ili karakter (sinovi koji odražavaju karakter Božiji; kćeri koje odražavaju karakter ljudi). Dakle, "sinovi Božiji" su Sitovi potomci, a "kćeri ljudske" su Kajinove kćeri.
Pored "sinova Božijih" i "kćeri ljudskih" postoji još jedna zagonetna grupa, a to su "divovi" (4. stih). Neki smatraju da se ovde radi o grupi polubožanskih bića. Međutim, jevrejska reč "nefilim" prevedena kao "divovi" u nastavku 4. stiha objašnjena je sa "silni ljudi od starine na glasu". Reč je o potomcima Sitovih potomaka koji su napustili Boga. Sveto pismo njih naziva "nefilim". Ovde se krije ironija: oni koje su ljudi smatrali silnima, poznatima, bili su u Božjim ocima "nefilim", što u prevodu sa jevrejskog znaci "oni koji su pali". Mnogi Kajinovi potomci bili su izumitelji različitih veština: gudači, svirači, kovači (1. Mojsijeva 4,21.22). Iako poznati i veliki u očima svoje okoline, ovi ljudi su u Božijim očima bili samo pala stvorenja.
Iskvarenost čovečanstva koje je živelo u vremenu koje je prethodilo Potopu bila je velika, jer su čak i sinovi Božiji odstupili od Boga rukovodeći se u svom životu požudom i pohlepom. Peti stih opisuje potpunu degradaciju čovečanstva. Dijagnoza je više nego zastrašujuća: sve misli ljudi bile su svagda samo zle. Ali, nisu samo misli ljudi bile zatrovane zlom. Stihovi od 11. do 13. pokazuju da se Zemlja napunila bezakonjem (u originalu stoji nasiljem). U 4. stihu za mlade ljude se tvrdi da su bili "silni ljudi", izraz koji u jevrejskom znači "nasilnici", "ratnici". Kada je Bog pogledao na Zemlju "ona beše pokvarena (uništena), jer svako telo pokvari svoj put na zemlji" (12. stih). Svaka ćelija čovekovog bića bila je zahvaćena rakom greha