Savetovanje i pomoc pri projektovanju - gradjevinski inzenjeri

[curksi]

kako proracunavamo opterecenje od krova kad nam je zadat nejgov nagib i kada nam se oslanja na sva 4 zida, ako koristimo metodu povrsinske radpodele, i kako od ravnih ploca oslonjene na zidove..dakle kako odredim koliko svaki zid nosi...u pitanju je proracun zidane konstrucije od vertikalnih opteresenja..
hvala...

 

[curksi]

da li mogu ovde da postavim pitanje, elementarno? vezano za zidane kosntrukcije i proracun vertiklanog opterecinja u zidu.. ako imamo krov pod zadatim uglom i oslanja se na sva 4 zida..kako odredimo koliko nosi svaki, pomocu metoda pripadajuce povrsine.

 

[Brankam]

Malo je teze objasniti uopsteno kako se prenosi opterecenje sa krova.... Sve zavisi od situacije... Ali evo da probam da vam pomognem....
Najpre treba da odredite pripadajucu povrsinu. Dakle, koliko sam vas razumila u pitanju je opterecenje koje se prenosi sa vencanice na zid. Pa sada zavisi koji je tip krovne konstrukcije. Npr. Ako je prost krov koji ima samo tu vencanicu onda je pripadajuca povrsina cela ta duzina krova. Ako je stolica onda pola raspona izmedju roznjace i vencanice + streha. Tako da pripadajuca povrsina zavisi od tipa krovne konstrukcije. A kada je odredite onda cista matematika da prenesete to na zid. U globalu to bi onda bilo g*Bp; s*cosa*Bp; w*cosa*Bp.
A sto se ploce tice... Takodje zavisi od statickog sistema. Npr. ako je prosta posmatrate je kao prostu gredu opterecenu povrsinskim opterecenjem po m2 i te rekacije su vam zapravo opterecenje koje one prenose na zid. Nadam se da nisam bila suvise konfuzna i da ste razumeli....
Pozdrav!

 

[Brankam]

Ima li neko da mi moze pomoci oko modeliranja....
Dakle, osnovni problem je da se odluci da li je konstrukcija pomerljiva ili ne... Znam za kriterijum u BABu ali to se bas i ne moze lako proveriti ali tamo pise da ako postoji dovoljno AB platana da se moze smatrati nepomerljivim. Dovoljno platana po propisu je 1.5% od bruto povrsine osnove. Ali mene malo i to zbunjuje... Ne vredi dovoljno platana ako ne mogu lepo da se rasporede - sto dalje od centra zbog torzije.... Jesam li u pravu? Sta je to na osnovu cega se moze pouzdano reci da je konstrukcija nepomerljiva. Rezultati potrebne armature u stubovima se drasticno razlikuju kada je u pitanju pomerljiv i nepomerljiv sistem. Kod nepomjerljivog sistema redovno armatura skoro da nije ni potrebna.


Drugo pitanje se odnosi na poprecni presjek stubova. Dakle, najpre ocitam normalnu silu i prema clanu 61 ispostujem dimenziju stuba. Ali sada je pitanje kako okrenuti taj stub... ako je u pitanju pravougaoni stub recimo 25/50. On clan 61 zadovoljava, ako stavim da je konstrukcija nepomerljiva u njemu skoro da nema armature i po tome usvajam minimalnu armaturu pa onda tom logikom svejedno kako cemo ga okrenuti (u pravcu ose 2 ili 3)... Sto i nema logike... Ako pustim proracun da je pomerljiva onda mogu otprilike da pratim po potrebnoj kolicini armature Aa1/Aa2 i Aa3/Aa4. Ona koja je veca okrenem joj vecu stranu stuba. Ali tako onda u objektu svaki stub je za sebe. Nema lepe ciste konstrukcije....Mogu vam poslati i model koji trenutno radim pa da pogledate.
Unapred hvala!!!

 

[draza987]

Ima li neko da mi moze pomoci oko modeliranja....
Dakle, osnovni problem je da se odluci da li je konstrukcija pomerljiva ili ne... Znam za kriterijum u BABu ali to se bas i ne moze lako proveriti ali tamo pise da ako postoji dovoljno AB platana da se moze smatrati nepomerljivim. Dovoljno platana po propisu je 1.5% od bruto povrsine osnove. Ali mene malo i to zbunjuje... Ne vredi dovoljno platana ako ne mogu lepo da se rasporede - sto dalje od centra zbog torzije.... Jesam li u pravu? Sta je to na osnovu cega se moze pouzdano reci da je konstrukcija nepomerljiva. Rezultati potrebne armature u stubovima se drasticno razlikuju kada je u pitanju pomerljiv i nepomerljiv sistem. Kod nepomjerljivog sistema redovno armatura skoro da nije ni potrebna.




Drugo pitanje se odnosi na poprecni presjek stubova. Dakle, najpre ocitam normalnu silu i prema clanu 61 ispostujem dimenziju stuba. Ali sada je pitanje kako okrenuti taj stub... ako je u pitanju pravougaoni stub recimo 25/50. On clan 61 zadovoljava, ako stavim da je konstrukcija nepomerljiva u njemu skoro da nema armature i po tome usvajam minimalnu armaturu pa onda tom logikom svejedno kako cemo ga okrenuti (u pravcu ose 2 ili 3)... Sto i nema logike... Ako pustim proracun da je pomerljiva onda mogu otprilike da pratim po potrebnoj kolicini armature Aa1/Aa2 i Aa3/Aa4. Ona koja je veca okrenem joj vecu stranu stuba. Ali tako onda u objektu svaki stub je za sebe. Nema lepe ciste konstrukcije....Mogu vam poslati i model koji trenutno radim pa da pogledate.
Unapred hvala!!!

Nov sam na forumu, a takodje se bavim projetovanjem konstrukcija.


Sto se tice pomerljivosti konstrukcije u knjizi "PBAB 87 knjiga 2" na strani 202, navode se dva slucaja kada se moze smatrati da je konstrukcija nepomerljiva pa pogledaj tamo, a imas i neke primere uradjene. Ako se radi o zgradi retko gde ces naici na horizontalnu nepomerljivu konstrukciju. Mozes poslati model pa da pogledam konkretan slucaj ne bih da nagadjam napamet.


Sto se tice stuba u praksi sam sreo i stubove koji ne zadovoljavaju clan 61 pravilnika za izgradnju objekta u seizmickim podrucjima, ali bi trebalo da on bude zadovoljen. Sad kako ce stub da bude okrenut zavisi od arhitekture objekta, nece jedan stub da bude okrenut na jednu drugi na drugu stranu to ne bi imalo smisla, a svakako bi bilo najbolje da je pravougaoni. Takodje prilikom dimezionisanja stubova u Tower-u 6 imas opciju da on rasporedi armaturu proizvoljno tako ces dobiti bolje rasporedjenu armaturu.

 

[Brankam]

Poslala bih vam model pa ako nije problem da napisete koji vam je mail. Mnogo hvala...

 

[draza987]

Poslala bih vam model pa ako nije problem da napisete koji vam je mail. Mnogo hvala...

Evo mejla nije nikakav problem: draza_don@yahoo.com.

 

[vevaxxx]

Pozdrav,potrebna mi je pomoc oko jednog prakticnog problema.Ne znam da li mogu da je ovde potrazim.Evo sta je problem,pokusavam da napravim betonski stub dim.10x9 cm duzine do 2,5m,od smese 3x1(3 lopate peska ,1 cementa,cement je beocinski).Smesa je malo gusca od gustine jogurta.E sad,to nalivam u metalni kalup ,koji je premazan uljem .Stub odstoji ,kada je leto 24h,a sada po ovom vremenu 48h.Inace, stubovi stoje u zatvorenoj prostorij i ima ventilacije.Problem je sledeci ,kad hocu da izvadim stub to ide jako tesko i smesa zna da se zalepi za kalup.Po stubu ostaju sitne vazdusne supljine.Zanima me da li postoji neki aditiv koji bi olaksao vadjenje stuba bez lepljenja i supljina.Hvala unapred

 

[Smixi]

Imas ulje Doka trenn koji sluzi za mazanje na oplatu koje omogucava veoma lako odvajanje oplate sa betona. Druga stavka je i kolicina ulja koja se nanosi tj. ne treba preterivati niti staviti premalo...ima procedura kako se prska. Ako je beton i sve ostalo kako treba,odvojice se lako...

 

[vevaxxx]

Problem je resen.Hvala na pomoci.