Salvador Dali
- Začetnik teme nightrider
- Datum pokretanja
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Veliki uspeh Dalijeve izložbe
sreda, 10. nov 2010, 07:38, RTS
Veliki uspeh Dalijeve izložbe
Više od 20.000 građana posetilo izložbu "Salvador Dali - Božanstveni svetovi", koja je 2. septembra otvorena u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu. Izložba traje do 14. novembra.
Izložbu "Salvador Dali - Božanstveni svetovi", koja je 2. septembra otvorena u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu, do sada je videlo više od 20.000 posetilaca, saopšteno je iz te ustanove.
Izložba će biti otvorena do 14. novembra, naveli su organizatori, uz napomenu da će 12. i 13. novembra Muzej imati produženo radno vreme, od 10 do 22 časa.
Na izložbi "Salvador Dali: Božanstveni svetovi" predstavljeno je više od 200 ilustracija španskog slikara, odnosno grafičkih listova iz njegova dva najobimnija opusa "Biblia Sacra" i "Božanstvena komedija".
Izložene su i dve potpune dekompozicije drvoreza "Božanstvene komedije" (70 grafičkih listova), šest originalnih knjiga "Božanstvene komedije", kao i markice italijanske vlade posvećene 700. godišnjici rođenja tvorca tog dela Dantea Aligijerija.
Dalijeve ilustracije za Bibliju čini 105 litografija urađenih po gvaš originalima. Bibliju je 1969. godine objavila izdavačka kuća "Rikoli" u Milanu.
Ilustracije za posebno izdanje "Božanstvene komedije", posvećeno 700. godišnjici rođenja Dantea Aligijerija, od Dalija je naručila italijanska vlada.
Dali je za "Božanstvenu komediju" napravio 101 akvarel. Komunistička partija Italije protestvovala je, međutim, protiv "rasipanja novca", a nacionalisti su se bunili što Danteovo delo ilustruje Španac.
Na kraju je vlada izdala samo seriju suvenirskih poštanskih marki koje će moći da se vide na izložbi.
Projekat je 1959. godine preuzela i finansirala francuska izdavačka kuća "Editions d'Art Les Heures Claires".
Izložba u Beogradu gostuje zahvaljujući slovenačkoj galeriji "Deva puri". Ovako obimna izložba Dalijevih radova pre Beograda, bila je postavljena samo u Sloveniji, na Bledu i u Mariboru, kao i u Njujorku.
sreda, 10. nov 2010, 07:38, RTS
Veliki uspeh Dalijeve izložbe
Više od 20.000 građana posetilo izložbu "Salvador Dali - Božanstveni svetovi", koja je 2. septembra otvorena u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu. Izložba traje do 14. novembra.
Izložbu "Salvador Dali - Božanstveni svetovi", koja je 2. septembra otvorena u Muzeju istorije Jugoslavije u Beogradu, do sada je videlo više od 20.000 posetilaca, saopšteno je iz te ustanove.
Izložba će biti otvorena do 14. novembra, naveli su organizatori, uz napomenu da će 12. i 13. novembra Muzej imati produženo radno vreme, od 10 do 22 časa.
Na izložbi "Salvador Dali: Božanstveni svetovi" predstavljeno je više od 200 ilustracija španskog slikara, odnosno grafičkih listova iz njegova dva najobimnija opusa "Biblia Sacra" i "Božanstvena komedija".
Izložene su i dve potpune dekompozicije drvoreza "Božanstvene komedije" (70 grafičkih listova), šest originalnih knjiga "Božanstvene komedije", kao i markice italijanske vlade posvećene 700. godišnjici rođenja tvorca tog dela Dantea Aligijerija.
Dalijeve ilustracije za Bibliju čini 105 litografija urađenih po gvaš originalima. Bibliju je 1969. godine objavila izdavačka kuća "Rikoli" u Milanu.
Ilustracije za posebno izdanje "Božanstvene komedije", posvećeno 700. godišnjici rođenja Dantea Aligijerija, od Dalija je naručila italijanska vlada.
Dali je za "Božanstvenu komediju" napravio 101 akvarel. Komunistička partija Italije protestvovala je, međutim, protiv "rasipanja novca", a nacionalisti su se bunili što Danteovo delo ilustruje Španac.
Na kraju je vlada izdala samo seriju suvenirskih poštanskih marki koje će moći da se vide na izložbi.
Projekat je 1959. godine preuzela i finansirala francuska izdavačka kuća "Editions d'Art Les Heures Claires".
Izložba u Beogradu gostuje zahvaljujući slovenačkoj galeriji "Deva puri". Ovako obimna izložba Dalijevih radova pre Beograda, bila je postavljena samo u Sloveniji, na Bledu i u Mariboru, kao i u Njujorku.
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
Moje slike sa izložbe
Bila sam danas na izložbi, snimila malo fotografija, pa postavljam nekoliko, za one koje zanima.
Inače, veoma sam razočarana stanjem u kome se muzej nalazi. Prvenstveno očajnim, neonskim osvetljenjem, od koga pola neonki ne radi, a odsjaj na staklu ne dozvoljava da se slike vide kako treba.
A o zagušljivosti i pokušaju da brojne posetioce "osveže" običnim, kućnim ventilatorima koji su postavljeni na nekoliko mesta, i da ne govorim.
Ali, šta je-tu je, videla sam jednu divnu izložbu, i drago mi je da jesam, jer ko zna kad će i da li će mi se više pružiti prilika.
Volela bih da još neko ko je video napiše nešto.
Bila sam danas na izložbi, snimila malo fotografija, pa postavljam nekoliko, za one koje zanima.
Inače, veoma sam razočarana stanjem u kome se muzej nalazi. Prvenstveno očajnim, neonskim osvetljenjem, od koga pola neonki ne radi, a odsjaj na staklu ne dozvoljava da se slike vide kako treba.
A o zagušljivosti i pokušaju da brojne posetioce "osveže" običnim, kućnim ventilatorima koji su postavljeni na nekoliko mesta, i da ne govorim.
Ali, šta je-tu je, videla sam jednu divnu izložbu, i drago mi je da jesam, jer ko zna kad će i da li će mi se više pružiti prilika.
Volela bih da još neko ko je video napiše nešto.
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 08.10.2009
- Poruka
- 1.849
U POSETI GENIJU
Ko je, zapravo, bio Salvador Dali ?
Miljenik zena, homoseksualac, perverznjak, pisac, slikar, pozer, vizionar ili reakcionar, genije za marketing ili ludak – ili sve to zajedno ?
Njegova izuzetnio zanimljiva knjiga“ Ja sam genije”, koju toplo preporucujem, daje sigurno odgovore na mnoga pitanja .
Sta je rekao o sebi :
Za sebe licno je smatrao da je genije : “Ah Salvadore, sad znas istinu; ako se ponasas kao genije, bices genije!”.
U sestoj godini je zeleo da postane kuvarica, u sedmoj Napoleon. “Od tada” rekao je kasnije, “moja ambicija je stalno rasla, a sa njom i moja megalomanija.Sada samo zelim da budem Salvador Dali, od te zelje nemam vece.”
Kod njega je uvek bila prisutna ta sklonost ka skandalu : “Ko zeli da zainteresuje, mora da provocira”. U tome je bio vrlo uspesan.Umeo je da provocira i samom svojom pojavom sa tim prepoznatljivim tankim brkovima uvijenim ka gore i razgoracenim ocima.
Na svojoj prvoj izlozbi u Parizu zaljubljuje se u Ruskinju Galu, koja je dosla u pratnji svoga muza.To upoznavanje je za Dalija bilo kako je govorio “udar groma”.
Organizovao je prijem u svojoj kuci i pozvao ljude iz sveta umetnosti da bi potom otkazao svima, osim Gali.Svoj prvi susret sa voljenom Galom, opisuje ovako : “Pre nego sto sam je primio namazao sam se plavom bojom ispod pazuha i kozijim izmetom po nagom telu, okacio bisernu ogrlicu i zakitio se jasminom iza uveta.”
Gala je bila vecita Dalijeva inspiracija i muza. Kada je umrla, Dali je tri meseca proveo zatvoren u njihovoj sobi skoro bez hrane i vode.Kada je konacno dozvolio svom batleru da udje, zatekao ga je poput zivotinje, sklupcanog i onemocalog. Mislilo se da vise nece moci da stvara, medjutim jos deset godina posle njene smrti je stvarao. Mislim da je sada jasno, zasto svaka zena, barem potajno, zeli da bude necija muza !
Mnogi su u iskusenju da kazu “Ludak!”. Umetnik je stalno ponavljao:”Tacno je to.Jedina razlika izmedju mene i ludaka je sto ja nisam lud!”.
Dali je rodjen u spanskoj pokrajini Katalonija, u kraju ribara i siromasnih seljaka. Bio je od malih nogu ekscentrican, egoistican, genijalan, sujetan.
Jedan je od retkih slikara koji je za zivota stekao ogromno bogatstvo.Kao student Akademije umetnosti u Madridu konkurisao je za nagdradu, tvrdeci da ce osvojiti prvu nagradu .Kladio se da ce naslikati sliku bez da cetkicom dodirne platno. Razume se, dobio je tu nagradu. Nanosio je boje nabacivajuci ih sa razdaljine od 1,5 metara na platno.
Pre skoro pola veka gradonacelnik Figueresa zamolio je poznatog slikara da podari muzeju svog zavicaja jednu svoju sliku.Dali je na molbu odgovorio da ne zeli da pokloni samo jednu sliku svom rodnom gradu, vec ceo muzej. Tako na mestu izgorelog pozorista nastaje najveci hram nadrealizma na svetu. Dali kupuje izgorelu zgradu pozorista i preuredjuje na svoj nacin kako kaze iz tri razloga :” Prvo zato sto sam ja ekstremno teatralan slikar, drugo zato sto se pozoriste nalazi tik uz crkvu u kojoj sam krsten i trece zato sto sam u ulaznom holu odrzao svoju prvu izlozbu,” U ovom muzeju je i sahranjen po sopstvenoj zelji.
Dok se autobusom priblizvamo Figuerasu, tom gradu u podnozju snegom prekrivenih Pirineja moje uzbudjenje sve vise raste.Konacno cu izbliza videti dela mog omiljenog slikara jos iz ranog detinjstva. Izgleda da mi je moj profesor likovnog usadio tu ljubav. Oduvek je budio moje interesovanje.Vecita enigma. Sta je taj covek sve stvorio za zivota ! Doduse, imao je i vremena, jer je u osamdesetpetoj napustio ovaj svet.Ali imali su ga i drugi, ali jedan je Dali.
Sama Zgrada muzeja sa trgom i bunarom vec spolja gledano nevidjeno zaintrigira posetioca. Coveka zagolica radoznalost da mora da udje unutra. Tu su ogromna jaja i lutke poput krune na krovu muzeja. Ispred pozorista muzeja je spomenik katalonskom filozofu, koga je slikar jako cenio.Spomenik se sastoji od korena stogodisnje masline i tela koje je pokriveno rimskom togom, krunisano jajetom umesto glave, podboceno rukom.Izdaleka posmatrano podseca na Rodenovog Mislioca.Tu su naravno i ogromni atomi i sta jos sve ne.
Poseta ovom hramu nadrealizma je stvarno poseban dozivljaj.Dali nam otvara vrata, fioke sveta podsvesti. Iznad ulaza u ovaj Muzej pozoriste, kako ga je sam umetnik nazvao, nalazi se lutka u ronilackom odelu. Obuces ga i zaronis u najskrovitiji deo covekovog uma, u svet snova i podsvesti.Ulazak u svet podsvesti, taj magacin svih mogucih misli, prljavih, destruktivnih, bolesnih, perverznih, erotskih, mastovitih, misticnih, bizarnih…pa ko bi odoleo toj avanturi ? Ta vecita tajna, koja se po Frojdu nalazi ispod ledenog brega “Ocigledno je da postoje i drugi svetovi.To je sasvim sigurno” govorio je Dali, i tvrdio je da se jedan od tih drugih svetova nalazi ispod kupole njegovog muzeja pozorista u Fuguerasu, gde se nalazi taj neocekivani, fascinantni svet nadrealizma.
Muzej je neverovatno posecen iako uopste nije usput i treba se klackati autobusom oko dva sata od Barcelone ili nekog letovalista.. U Figueras se dolazi samo zbog posete Dalijevog muzeja. Najposeceniji je u Spaniji. Tu su citavi razredi sa svojim profesorima. Studenti lezerno sede po podu i stepenicama, slusajuci izlaganja svojih profesora. Tu svakodnevno dolazi bezbroj autobusa sa turistima iz citavog sveta. Neverovatna je atmosfera. Muzej je izuzetno ziv. Dali je tvrdio da ako toliko ljudi posecuje njegov muzej razlog tome je sto to nije mesto gde su samo okacene slike po zidovima, vec zato sto je pun tajni.” Da li znate da je uspeh svih religija u njihovim misterijama. Cim je sve na didakticki nacin objasnjeno, nema vise tajni, ni razloga vracati se.”
U tom prostoru si sa ljudima, u toj guzvi, a u stvari sam imala utisak da sam potpuno sama sa Dalijem. Imala sam osecaj da njegov duh necujno seta po te dvadestdve sobe na dva sprata njegovog muzeja lavirinta. Kao i svi posetioci, dobila sam na ulazu mapu muzeja i pratila instrukcije za kretanje da se ne zagubim, posto je ceo muzej jedan veliki lavirint. Cujem da je i muziku koja nas prati tokom obilaska muzeja Dali sam izabrao.Cula sam Vagnerovu Tristan i Izoldu,, odlomke iz Bizeove opere “Lovci bisera”. Dakle, umetnik je do najsitnijij detalja osmislio svaki kvadratni metar svog muzeja. Ocigledna je zelja umetnika bila da nas njegove slike osvoje i da budemo pod jakim vizuelnim i akusticnim utiskom. Sto je i uspeo. Utisak je stvarno izuzetno jak. Tu su prepoznatljivi meki satovi, stake, kamanber sir, jaja na oko bez tanjira…
Unutrasnji deo muzeja lici na kruzni svetlarnik.Dakle pod vedrim nebom, tu je u centralnom delu Galin Kadilak. Jedan od njih sest koliko ih je tada bilo na svetu . Jedan je pripadao Ruzveltu, jedan Al Kaponeu, jedan Klarku Geblu …Automobil je cesta ikona u Dalijevom delu u kome se fosilna materija stapa sa poslednjim dostignucima covecanstava i omogucava kretanje.U unutrasnjem delu automobila sprovedene su instalacije cevi, kroz koje neprestano tece kisnica, kako bi bi se puzevi koji prate sofera i lutku na zadnjem sedistu, odrzali u zivotu. Na zidovima, u prozorima, nalaze se opet lutke za izloge koje u razlicitim pozama podravljaju nas posetioce.
Kod Dalija je nespojivo moguce.Skulpturu na zidu unutrasnjeg dvorista cine mnogobrojni elementi. Tu su puzevi, kamenje, stari lavaboi iz oblizne crkve, fioke i namestaj i gradske vecnice, stara zaboravljena cesma iz gradskog parka…Sve to je uklopljeno u remek delo a la Dali. Kod Dalija nema bacanja i sve moze necemu da posluzi. Mucenik ceo zivot je skupljao zice, cevi, kamenje, fioke i svasta nesto.
Na svakom koraku iznenadjenje i misterija.Verovatno je u tome magnet ovog veoma neobicnog muzeja. Verujte mi, jedna poseta nije dovoljna. Posto je muzej udaljen 2100 km od Beograda moracemo da se zadovoljimo kupovinom knjige o muzeju koja se moze kupiti u prodavnici suvenira. Za 10 Evra mozemo ponovo da odsanjamo Dalijev san.
izvor:klubputnika
izvor:croinfo
Ko je, zapravo, bio Salvador Dali ?
Miljenik zena, homoseksualac, perverznjak, pisac, slikar, pozer, vizionar ili reakcionar, genije za marketing ili ludak – ili sve to zajedno ?
Njegova izuzetnio zanimljiva knjiga“ Ja sam genije”, koju toplo preporucujem, daje sigurno odgovore na mnoga pitanja .
Sta je rekao o sebi :
Za sebe licno je smatrao da je genije : “Ah Salvadore, sad znas istinu; ako se ponasas kao genije, bices genije!”.
U sestoj godini je zeleo da postane kuvarica, u sedmoj Napoleon. “Od tada” rekao je kasnije, “moja ambicija je stalno rasla, a sa njom i moja megalomanija.Sada samo zelim da budem Salvador Dali, od te zelje nemam vece.”
Kod njega je uvek bila prisutna ta sklonost ka skandalu : “Ko zeli da zainteresuje, mora da provocira”. U tome je bio vrlo uspesan.Umeo je da provocira i samom svojom pojavom sa tim prepoznatljivim tankim brkovima uvijenim ka gore i razgoracenim ocima.
Na svojoj prvoj izlozbi u Parizu zaljubljuje se u Ruskinju Galu, koja je dosla u pratnji svoga muza.To upoznavanje je za Dalija bilo kako je govorio “udar groma”.
Organizovao je prijem u svojoj kuci i pozvao ljude iz sveta umetnosti da bi potom otkazao svima, osim Gali.Svoj prvi susret sa voljenom Galom, opisuje ovako : “Pre nego sto sam je primio namazao sam se plavom bojom ispod pazuha i kozijim izmetom po nagom telu, okacio bisernu ogrlicu i zakitio se jasminom iza uveta.”
Gala je bila vecita Dalijeva inspiracija i muza. Kada je umrla, Dali je tri meseca proveo zatvoren u njihovoj sobi skoro bez hrane i vode.Kada je konacno dozvolio svom batleru da udje, zatekao ga je poput zivotinje, sklupcanog i onemocalog. Mislilo se da vise nece moci da stvara, medjutim jos deset godina posle njene smrti je stvarao. Mislim da je sada jasno, zasto svaka zena, barem potajno, zeli da bude necija muza !
Mnogi su u iskusenju da kazu “Ludak!”. Umetnik je stalno ponavljao:”Tacno je to.Jedina razlika izmedju mene i ludaka je sto ja nisam lud!”.
Dali je rodjen u spanskoj pokrajini Katalonija, u kraju ribara i siromasnih seljaka. Bio je od malih nogu ekscentrican, egoistican, genijalan, sujetan.
Jedan je od retkih slikara koji je za zivota stekao ogromno bogatstvo.Kao student Akademije umetnosti u Madridu konkurisao je za nagdradu, tvrdeci da ce osvojiti prvu nagradu .Kladio se da ce naslikati sliku bez da cetkicom dodirne platno. Razume se, dobio je tu nagradu. Nanosio je boje nabacivajuci ih sa razdaljine od 1,5 metara na platno.
Pre skoro pola veka gradonacelnik Figueresa zamolio je poznatog slikara da podari muzeju svog zavicaja jednu svoju sliku.Dali je na molbu odgovorio da ne zeli da pokloni samo jednu sliku svom rodnom gradu, vec ceo muzej. Tako na mestu izgorelog pozorista nastaje najveci hram nadrealizma na svetu. Dali kupuje izgorelu zgradu pozorista i preuredjuje na svoj nacin kako kaze iz tri razloga :” Prvo zato sto sam ja ekstremno teatralan slikar, drugo zato sto se pozoriste nalazi tik uz crkvu u kojoj sam krsten i trece zato sto sam u ulaznom holu odrzao svoju prvu izlozbu,” U ovom muzeju je i sahranjen po sopstvenoj zelji.
Dok se autobusom priblizvamo Figuerasu, tom gradu u podnozju snegom prekrivenih Pirineja moje uzbudjenje sve vise raste.Konacno cu izbliza videti dela mog omiljenog slikara jos iz ranog detinjstva. Izgleda da mi je moj profesor likovnog usadio tu ljubav. Oduvek je budio moje interesovanje.Vecita enigma. Sta je taj covek sve stvorio za zivota ! Doduse, imao je i vremena, jer je u osamdesetpetoj napustio ovaj svet.Ali imali su ga i drugi, ali jedan je Dali.
Sama Zgrada muzeja sa trgom i bunarom vec spolja gledano nevidjeno zaintrigira posetioca. Coveka zagolica radoznalost da mora da udje unutra. Tu su ogromna jaja i lutke poput krune na krovu muzeja. Ispred pozorista muzeja je spomenik katalonskom filozofu, koga je slikar jako cenio.Spomenik se sastoji od korena stogodisnje masline i tela koje je pokriveno rimskom togom, krunisano jajetom umesto glave, podboceno rukom.Izdaleka posmatrano podseca na Rodenovog Mislioca.Tu su naravno i ogromni atomi i sta jos sve ne.
Poseta ovom hramu nadrealizma je stvarno poseban dozivljaj.Dali nam otvara vrata, fioke sveta podsvesti. Iznad ulaza u ovaj Muzej pozoriste, kako ga je sam umetnik nazvao, nalazi se lutka u ronilackom odelu. Obuces ga i zaronis u najskrovitiji deo covekovog uma, u svet snova i podsvesti.Ulazak u svet podsvesti, taj magacin svih mogucih misli, prljavih, destruktivnih, bolesnih, perverznih, erotskih, mastovitih, misticnih, bizarnih…pa ko bi odoleo toj avanturi ? Ta vecita tajna, koja se po Frojdu nalazi ispod ledenog brega “Ocigledno je da postoje i drugi svetovi.To je sasvim sigurno” govorio je Dali, i tvrdio je da se jedan od tih drugih svetova nalazi ispod kupole njegovog muzeja pozorista u Fuguerasu, gde se nalazi taj neocekivani, fascinantni svet nadrealizma.
Muzej je neverovatno posecen iako uopste nije usput i treba se klackati autobusom oko dva sata od Barcelone ili nekog letovalista.. U Figueras se dolazi samo zbog posete Dalijevog muzeja. Najposeceniji je u Spaniji. Tu su citavi razredi sa svojim profesorima. Studenti lezerno sede po podu i stepenicama, slusajuci izlaganja svojih profesora. Tu svakodnevno dolazi bezbroj autobusa sa turistima iz citavog sveta. Neverovatna je atmosfera. Muzej je izuzetno ziv. Dali je tvrdio da ako toliko ljudi posecuje njegov muzej razlog tome je sto to nije mesto gde su samo okacene slike po zidovima, vec zato sto je pun tajni.” Da li znate da je uspeh svih religija u njihovim misterijama. Cim je sve na didakticki nacin objasnjeno, nema vise tajni, ni razloga vracati se.”
U tom prostoru si sa ljudima, u toj guzvi, a u stvari sam imala utisak da sam potpuno sama sa Dalijem. Imala sam osecaj da njegov duh necujno seta po te dvadestdve sobe na dva sprata njegovog muzeja lavirinta. Kao i svi posetioci, dobila sam na ulazu mapu muzeja i pratila instrukcije za kretanje da se ne zagubim, posto je ceo muzej jedan veliki lavirint. Cujem da je i muziku koja nas prati tokom obilaska muzeja Dali sam izabrao.Cula sam Vagnerovu Tristan i Izoldu,, odlomke iz Bizeove opere “Lovci bisera”. Dakle, umetnik je do najsitnijij detalja osmislio svaki kvadratni metar svog muzeja. Ocigledna je zelja umetnika bila da nas njegove slike osvoje i da budemo pod jakim vizuelnim i akusticnim utiskom. Sto je i uspeo. Utisak je stvarno izuzetno jak. Tu su prepoznatljivi meki satovi, stake, kamanber sir, jaja na oko bez tanjira…
Unutrasnji deo muzeja lici na kruzni svetlarnik.Dakle pod vedrim nebom, tu je u centralnom delu Galin Kadilak. Jedan od njih sest koliko ih je tada bilo na svetu . Jedan je pripadao Ruzveltu, jedan Al Kaponeu, jedan Klarku Geblu …Automobil je cesta ikona u Dalijevom delu u kome se fosilna materija stapa sa poslednjim dostignucima covecanstava i omogucava kretanje.U unutrasnjem delu automobila sprovedene su instalacije cevi, kroz koje neprestano tece kisnica, kako bi bi se puzevi koji prate sofera i lutku na zadnjem sedistu, odrzali u zivotu. Na zidovima, u prozorima, nalaze se opet lutke za izloge koje u razlicitim pozama podravljaju nas posetioce.
Na svakom koraku iznenadjenje i misterija.Verovatno je u tome magnet ovog veoma neobicnog muzeja. Verujte mi, jedna poseta nije dovoljna. Posto je muzej udaljen 2100 km od Beograda moracemo da se zadovoljimo kupovinom knjige o muzeju koja se moze kupiti u prodavnici suvenira. Za 10 Evra mozemo ponovo da odsanjamo Dalijev san.
izvor:klubputnika
izvor:croinfo
Poslednja izmena:
Član
- Učlanjen(a)
- 08.12.2012
- Poruka
- 18
"Jednom ćemo shvatiti da su Rafael i Vermer otkrili sve što se moglo otkriti u slikarstvu.Upravo zato, umesto da se prepuštate beznadežnom teoretisanju i pokušajima ponovnog otkrivanja slikarstva - CRTAJTE." Salvador Dali, 1945.
San Krisrifora Kolumba
San Krisrifora Kolumba
- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.023
SEKS, UMETNOST I PARANOJA
Dan kada je umro Salvador Dali
Jedan od najznačajnijih umetnika 20. veka, katalonski i španski nadrealista Salvador Dali umro je na današnji dan pre 26 godina u rodnom mestu Figerasu, u kući-muzeju, koju su izgradili još za njegova života.
DALI: Bio je genije na granici ludila
Bio je veliki majstor nadrealizma, a njegova umetnička dela pokazala su da je bio i jedan od najkreativnijih slikara svog vremena.
Ovaj slavni slikar je čitavog svog života verovao u svoju posebnost. Jedni su ga smatrali genijem, dok su drugi govorili o njemu kao poremećenom egocentriku, čija dela nemaju nikakvu vrednost.
Mada su ga španski likovni kritičari uvek smatrali za nadobudnog i netalentovanog šarlatana, popularnost i prodajna cena njegovih dela neprestano su rasli. Danas, svetski kolekcionari plaćaju milione dolara kako bi u svojoj kolekciji imali bar jednu Dalijevu sliku.
Svetski kolekcionari plaćaju milione dolara kako bi u svojoj kolekciji imali bar jednu Dalijevu sliku
Ono što Dalija izdvaja od ostalih umetnika i što ga čini posebnim, jeste njegova neobična ličnost. Bio je genije na granici ludila. Njegove karakterne osobine, egocentričnost, depresivnost i mazohizam, jasno se vide u njegovim delima.
Osim što se bavio slikarstvom, scenografijom, dizajnom, vajarstvom i filmom bio je i pisac. Napisao je nekoliko veoma važnih i čitanih dela. Jedno od najvažnijh je "Tajni život Salvadora Dalija" (1942), a tu su i "Skrivena lica" i "Dnevnik Genija".
Rođen je u malom katalonskom mestu u severoistočnoj Španiji Figerasu 11. maja kao Salvador Felipe Hasinto Dali.
Slikarstvo je studirao u Madridu i Barseloni, a studije nije završio. Još tokom studiranja, sa velikom lakoćom je preuzimao veliki broj različitih stilova i pokazivao neobičnu tehničku spretnost.
Dali je još u adolescenciji počeo da se interesuje za grafiku i ilustracije, međutim iz tog perioda sačuvano je malo dela. Tridesetih godina prošlog veka, kao nadrealista, počinje aktivno da se bavi ilustracijom knjiga, kao što su "Faust" i "Život je san".
Posle Galine smrti 1982. godine, praktično se povukao iz javnog života u svoju vilu u Pubolu
U njegovim poznim dvadesetim godinama dva događaja su prouzrokovala razvoj njegovog zrelog stila: njegovo otkriće dela Sigmunda Frojda o erotskom značaju podsvesnih slika i pridruživanje pariskim nadrealistima, grupi likovnih umetnika i pisaca, koji su želeli da stvore veću realnost koja bi proizlazila iz ljudske podsvesti i uzdigla se iznad njegovog razuma.
U periodu od deset godina, tokom kojih je održavao konstantan kontakt sa nadrealistima, Dali je pretvorio, kao nijedan drugi nadrealista, apsurd i ludost u suštinski deo svoje umetnosti, stvarajući čak i termin koji definiše suštinu njegove "paranoično-kritičke" umetnosti.
Među mnogim umetnicima koji su ušli u svet nadrealizma on je postao jedan od najboljih predstavnika tog pokreta, tvrdivši da je on sam bio umetnost i da je tako i živeo.
Da bi slike iz podsvesti mogle da dođu do površine, Dali je sam u sebi podsticao nekakva halucinogena stanja i taj proces je nazvao paranoično-kritička metoda.Pomoću ove metode njegovo slikarstvo je izuzetno brzo sazrelo i od 1929. do 1937. godine stvorio je ona dela zbog kojih je i danas svetski najpoznatiji nadrealista.
U kasnim tridesetim, posle putovanja po Italiji i oslanjajući se na renesansnog majstora Rafaela, Dali je u svoja dela uneo nešto više akademskog duha i bio isključen iz nadrealističkog pokreta, iako se sam čitavog života smatrao jedinim pravim nadrealistom.
Počeo je da stvara scene za pozorišta, enterijere modnih prodavnica i nakit, posebno umetničko delo. Sam je postao senzacija sa svojom blještavom, egocentričnom i tajnovitom ličnošću, koju je zajedno sa svojim načinom života pokazivao naročito u SAD, gde je živeo između 1940. i 1955. godine.
Između 1950. i 1970. godine naslikao je više dela sa religioznim sadržajem, a još uvek ga je zanimala erotska tematika, posvećena ženi Gali i teskobnim uspomenama na detinjstvo. Uprkos tehničkoj perfektnosti, ova dela nisu tako visoko cenjena kao njegova prva nadrealistička dela.
Posle Galine smrti 1982. godine, praktično se povukao iz javnog života u svoju vilu u Pubolu.
Beogradska publikIznenađenje za tatula je nekoliko prilika da vidi dela čuvenog umetnika. Godine 2009. u Servantesu je bila postavljena izložba "Dali i magija ilustracije", 2010. godine u Muzeju 25. maj "Božanstveni svetovi", dok je nekoliko njegovih slika bilo predstavljeno na postavci "Četiri mačora" u Galeriji Moment 2013. godine.
Izvor: Tanjug
Dan kada je umro Salvador Dali
Jedan od najznačajnijih umetnika 20. veka, katalonski i španski nadrealista Salvador Dali umro je na današnji dan pre 26 godina u rodnom mestu Figerasu, u kući-muzeju, koju su izgradili još za njegova života.
DALI: Bio je genije na granici ludila
Bio je veliki majstor nadrealizma, a njegova umetnička dela pokazala su da je bio i jedan od najkreativnijih slikara svog vremena.
Ovaj slavni slikar je čitavog svog života verovao u svoju posebnost. Jedni su ga smatrali genijem, dok su drugi govorili o njemu kao poremećenom egocentriku, čija dela nemaju nikakvu vrednost.
Mada su ga španski likovni kritičari uvek smatrali za nadobudnog i netalentovanog šarlatana, popularnost i prodajna cena njegovih dela neprestano su rasli. Danas, svetski kolekcionari plaćaju milione dolara kako bi u svojoj kolekciji imali bar jednu Dalijevu sliku.
Svetski kolekcionari plaćaju milione dolara kako bi u svojoj kolekciji imali bar jednu Dalijevu sliku
Ono što Dalija izdvaja od ostalih umetnika i što ga čini posebnim, jeste njegova neobična ličnost. Bio je genije na granici ludila. Njegove karakterne osobine, egocentričnost, depresivnost i mazohizam, jasno se vide u njegovim delima.
Osim što se bavio slikarstvom, scenografijom, dizajnom, vajarstvom i filmom bio je i pisac. Napisao je nekoliko veoma važnih i čitanih dela. Jedno od najvažnijh je "Tajni život Salvadora Dalija" (1942), a tu su i "Skrivena lica" i "Dnevnik Genija".
Rođen je u malom katalonskom mestu u severoistočnoj Španiji Figerasu 11. maja kao Salvador Felipe Hasinto Dali.
Slikarstvo je studirao u Madridu i Barseloni, a studije nije završio. Još tokom studiranja, sa velikom lakoćom je preuzimao veliki broj različitih stilova i pokazivao neobičnu tehničku spretnost.
Dali je još u adolescenciji počeo da se interesuje za grafiku i ilustracije, međutim iz tog perioda sačuvano je malo dela. Tridesetih godina prošlog veka, kao nadrealista, počinje aktivno da se bavi ilustracijom knjiga, kao što su "Faust" i "Život je san".
Posle Galine smrti 1982. godine, praktično se povukao iz javnog života u svoju vilu u Pubolu
U njegovim poznim dvadesetim godinama dva događaja su prouzrokovala razvoj njegovog zrelog stila: njegovo otkriće dela Sigmunda Frojda o erotskom značaju podsvesnih slika i pridruživanje pariskim nadrealistima, grupi likovnih umetnika i pisaca, koji su želeli da stvore veću realnost koja bi proizlazila iz ljudske podsvesti i uzdigla se iznad njegovog razuma.
U periodu od deset godina, tokom kojih je održavao konstantan kontakt sa nadrealistima, Dali je pretvorio, kao nijedan drugi nadrealista, apsurd i ludost u suštinski deo svoje umetnosti, stvarajući čak i termin koji definiše suštinu njegove "paranoično-kritičke" umetnosti.
Među mnogim umetnicima koji su ušli u svet nadrealizma on je postao jedan od najboljih predstavnika tog pokreta, tvrdivši da je on sam bio umetnost i da je tako i živeo.
Da bi slike iz podsvesti mogle da dođu do površine, Dali je sam u sebi podsticao nekakva halucinogena stanja i taj proces je nazvao paranoično-kritička metoda.Pomoću ove metode njegovo slikarstvo je izuzetno brzo sazrelo i od 1929. do 1937. godine stvorio je ona dela zbog kojih je i danas svetski najpoznatiji nadrealista.
U kasnim tridesetim, posle putovanja po Italiji i oslanjajući se na renesansnog majstora Rafaela, Dali je u svoja dela uneo nešto više akademskog duha i bio isključen iz nadrealističkog pokreta, iako se sam čitavog života smatrao jedinim pravim nadrealistom.
Počeo je da stvara scene za pozorišta, enterijere modnih prodavnica i nakit, posebno umetničko delo. Sam je postao senzacija sa svojom blještavom, egocentričnom i tajnovitom ličnošću, koju je zajedno sa svojim načinom života pokazivao naročito u SAD, gde je živeo između 1940. i 1955. godine.
Između 1950. i 1970. godine naslikao je više dela sa religioznim sadržajem, a još uvek ga je zanimala erotska tematika, posvećena ženi Gali i teskobnim uspomenama na detinjstvo. Uprkos tehničkoj perfektnosti, ova dela nisu tako visoko cenjena kao njegova prva nadrealistička dela.
Posle Galine smrti 1982. godine, praktično se povukao iz javnog života u svoju vilu u Pubolu.
Beogradska publikIznenađenje za tatula je nekoliko prilika da vidi dela čuvenog umetnika. Godine 2009. u Servantesu je bila postavljena izložba "Dali i magija ilustracije", 2010. godine u Muzeju 25. maj "Božanstveni svetovi", dok je nekoliko njegovih slika bilo predstavljeno na postavci "Četiri mačora" u Galeriji Moment 2013. godine.
Izvor: Tanjug