Ruže

[viho]

Nem sta lepo ih je imati udvoristu i ja ih imam nekoliko

 

[Nostradamus]

ŽUTE RUŽE



Osnovno značenje: Prijateljstvo, uživanje…

Zute ruzeimaju kraću, ali ništa manje fascinantnu, istoriju od drugih ruža. U XVIII veku su otkrivene zute ruzekako prirodno rastu u nekim delovima Bliskog Istoka.

Pre toga, ruže koje su se gajile su bile u rozim nijansama i u manjoj meri, bele.
Međutim, kada su prve zute ruze http://www.cvecarakazablanka.com/as.../aranzman-43-ruze-sa-dekoracijom-u-korpi.html uvedene, njihova popularnost brzo se širila.
U tom periodu, tehnike uzgoja ruža i ukrštanja su inovirane. Ovi eksperimenti igraju veliku ulogu u evoluciji zute ruze.

Jedna od glavnih privlačnih osobina ruže jeste njena mirisna nota. To je vrlina koju prva žuta ruža nije imala, tačnije, bilo je baš suprotno! Vremenom, kako su metode selekcije i gajenja postajale bolje,zute ruze su počele da dobijaju miris na koji su ljubitelji ruža i navikli.
Ono sto se takođe vremenom menjalo jeste značenje zute ruze. Kroz istoriju, žuta boja se usko povezivala sa Suncem. Kao izvor svetla i toplote, sunce je sastavni deo života na zemlji i bilo je obožavano u mnogim ranijim kulturama. Nije iznenađenje što se boja sunca vezuje za mnoge pozitivne konotacije. U mnogim Istocnim kulturama, na primer, žuta boja predstavlja uživanje, mudrost i moć.

Ipak, u Evropi u vreme uvođenja ovih ruža, žuta boja je vezivana za negativnu energiju. Zbog toga, ona je dugo simbolizovala ljubomoru i umirujuću ljubav.

Kako je vreme prolazilo, međutim, više univerzalnih značenja povezanih sa žutom bojom je prevladalo. Danas, zute ruze znače prijateljstvo i uživanje u životu.

Buket žutih ruža sada izaziva vesela osećanja topline i sreće. Suprotno od romantičnih značenja ostalih ruža, žute ruže su simbol iskrenog prijateljstva. To im daje posebno mesto među ružama. Možda ne postoji bolji cvet od žute ruže da izmami nekom širok iskren osmeh.

 

[Nostradamus]

Korpa, buket, tek jedna... ružu ni jedna žene neće dočekati ravnodušno. Otkrijte koju poruku nosi boja cveta koji dobijete.

CRVENA: LJUBAV I ROMANSA
Jedan od najuniverzalnijih simbola ljubavi je crvena ruža. Ona predstavlja iskrena osećanja, javlja se i kao politički i istorijski simbol. Uvek je znak iskrenosti.

ŽUTA: PRIJATELJSTVO, RADOST, OZDRAVLJENJE
Žuta boja je u tesnoj vezi sa simbolom Sunca, žute ruže imaju nameru da oraspolože ljude. One šalju poruku platonske ljubavi, bez romantičnog konteksta kao druge boje. Izbor žute boje predstavlja radost i zadovoljstvo.

ROZE: LJUBAV, ZAHVALNOST, UVAŽAVANJE
Roze boja ima konotaciju elegancije i milosti, poetične romantike.
Tamno roze boja je odraz zahvalnosti, ona je tradicionalan način da nekome pute cveća kažete: "Hvala".
Svetla nijansa znači njegove simpatije, divljenje.

BELA: ČISTOTA, NEVINOST, SIMPATIJA, DUHOVNOST
Ranije je bela ruža bila simbol istinske ljubavi, a sada je čest izbor za pravljenje bidermajera za venčanje. Bela predstavlja jedinstvo, čistotu, radost nove ljubavi. Bele ruže su povezane i sa osećajem časti, poštovanja.

NARANDŽASTA: ŽELJA, ENTUZIJAZAM, STRAST
One su izraz opčinjenosti, fascinacije, govore:"Ponosan sam na tebe". Narandžaste ruže su doslovni miks žute i crvene, i po boji i po značenju.

LJUBIČASTA: LJUBAV NA PRVI POGLED, VELIČANSTVO, ČAROLIJA
Ova boja važi za kraljevsku, plemićku boju. Ako dobijete ruže boje lavande treba da znate da vaš izabranik o vama misli sve najlepše, uzvišeno i divno.

 

[Nostradamus]

Proizvodnja ružinog cveta na otvorenom polju i zaštićenom prostoru
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ruža spada među najstarije ukrasne cvetove koje je prihvatio čovek. Sa razvojem civilizacije, razvijala se i ona, prateći u korak sve razvojne faze savremenog čoveka. Zahvaljujući preduzimljivim selekcionistima i ljubiteljima, prešla je okeane i kontinente, sjedinjujući u novim sortama sve svoje najbolje osobine i kvalitete, tako da danas ljubiteljima stoji na raspolaganju preko 30000 sorti ruža svih boja, nijansni i uzrasta.
U dalekoj prošlosti, pre tri i više hiljada godina, na prostoru Bliskog Istoka (Persija i Mesopotamija), u drevnoj Kini i Japanu, kasnije u staroj Grckoj, Rimu i Egiptu gajene su ruže. One su u tim starim zemljama imale veoma veliki značaj. To su bile ruže koje su uzete neposredno iz prirode i dugo gajene po vrtovima staroga sveta. Tokom dugog vremena gajenja došlo je i do izvesnih promena na tim ružama, usled odabiranja i spontanih promena nasleđa. Tako je još onda počeo komplikovani proces koji je kroz mnoge vekove dao današnje mnoštvo vrtnih ruža.
U prvo vreme ruže su se razmnožavale iz semena, položenicama i deljenjem bokora. Dolazilo je do spontanih međusobnih ukrštanja, blisko srodnih formi, ali pravog smišljenog rada na njihovom oplemenjavanju bio je tek počev od kraja 17 veka.
Počev od 18 veka, Evropa je bila stecište svih do tada postojećih ruža, kako gajenih tako i uzetih iz slobodne prirode, donešene su ruže iz Indije, Kine, Kašmira, Japana, Mandžurije i Koreje zatim iz Amerike. Počelo je njihovo smišljeno i plansko ukrštanje sa evropskim ružama kao i ružama sa bliskog istoka, koje su u to vreme u evropi već bile odomaćene. Postoje zbirke ruža u francuskoj, engleskoj, nemačkoj i drugim zemljama koje obuhvataju po nekoliko hiljada sorti.
industrijsku proizvodnju. Uložena su ogromna materijalna sredstva ne samo u selekcionisanje i prozvodnju novih sorti, već i u poboljšanje kvaliteta podloga, proizvodnju semena za podloge, specijalnih đubriva za ishranu biljaka, zaštitinih sredstava protiv bolesti i štetočina, ambalaže za držanje i gajenje biljaka itd
Od ove delatnosti živi danas veliki broj radnika, bilo kao proizvođaci podloga, kalemova ili cvetova bilo kao prodavci ili aranžeri. Ruža je i danas, kao i u davna vremena, još uvek jedan od najlepših ukrasnih cvetova u vrtu svakog domaćinstva bilo da je ono u selu ili gradu, a u svečanim danima i prilikama i u njihovom stanu - bilo kao zasađena ili gajena biljka bilo kao rezani cvet. U sivilu savremenih, betonskih gradskih četvrti, na balkonima stanova gradskog stanovnika ruža predstavlja jedan od najvažnijih elemenata osveženja i njegove veze sa prirodom.
OSOBINE RUŽA

Ruža je drvenasta žbunasta biljka koja raste u prirodi na vrlo širokom prostranstvu severne zamljine polulopte u različitim klimatskim uslovima. Sve ruže a ima ih više stotina samoniklih "divljih" sorti", rastu u formi niskog ili visokog žbunja od 20 cm pa do više metara. Po načinu rasta razlikujemo uspravan i puzav, u zavisnosti od sposobnosti izbojaka da sami stoje ili im treba potpora.
U klimatskim uslovima naše zemlje ima nekoliko desetina formi samoniklih ruža. Neke od njih su čiste sorte, a neke su nastale spontanim prirodnim ukrštanjem. Te samonikle ruže rastu po šumskim proplancima na ivicama šume po livadama i kraj puteva, od niskih rečnih dolina pa do visokih planinskih regiona. .
Iz toga se vidi da ruža nije mnogo probirljiva na zemljište i da je prilagodena različitim klimama. Jedino ne voli zasenjena mesta i mrazne doline i u takvim uslovima ne uspeva.
Botanički, ruže spadaju u vrlo bogatu familiju Rosaceae - gde spadaju, izmedu ostalog, i sve naše voćne vrste. Na osnovu ispitivanja fosilnih ostataka, može se zaključiti da su preci ruža naseljavali zemlju pre više od 30.000 godina. Negde pre toga perioda se, verovatno, izvršila diferencijacija ruža i pod uticajem klimatskih oscilacija razvijena je i proširena ova brojna i raznolika grupacija - rod Rosa.
Samonikle ruže rastu samo na severnoj zemljinoj polulopti. Sa druge strane kako "divlje" subspontano, tako i "plemenite" gajeno, doneo je čovek u želji da svoju okolinu obogati i ulepša. U vezi sa njihovim poreklom, različite ruže prilagođene su samo odredenim klimatskim i zemljišnim uslovima. Tako imamo ruže koje su izdržljive na zimu, koje bolje podnose sušu, koje podnose mali alkalitet u zemljištu, a neke dobro rastu samo na manje ili više kiselom zemljištu.
O ovoj osobini ruža naročito treba voditi računa kod izbora podloge na koju ćemo kalemiti ruže. Najvitalnije su, pa prema tome i najbolje one podloge koje se mogu naći kao samonikle u samom regionu gde želimo da gajimo plemenite ruže. Isto tako, pojedine oplemenjene, hibridne ruže, kao plemke različito se odnose prema raznim uticajima. Selekcionisti se trude da dobiju takve ruže koje pored lepote i produktivnosti poseduju i otpornost na različite klimatske uticaje, razne bolesti, na gasove i isparenja velikih gradova. Sve to treba imati u vidu kada se odabiraju ruže koje ćemo gajiti i na koje ćemo kalemiti plemke
DIVLJE RUŽE

Kod nas su najrasprostranjenije ruže iz grupe Canina, kojih ima više formi. Sve imaju lepe jednostavne svetlo ružičaste cvetove sa pet latica, koji prijatno mirišu. Cvetaju tokom juna, a u septembru - oktobru bogato rode crvenim šipcima, koji prestavljaju lep ukras jesenjeg i zimskog pejzaža, a istovremeno su izvanredna sirovina za vitaminsku hranu i lekove.
Značaj tzv. divljih ruža je veoma velik. Za gajenje plemenitih ruža najvažnije je koju ćemo divlju ružu odabrati kao podlogu na koju ćemo je kalemiti. Gledano sa ovog aspekta ono je najvažnije da podloga je ta koja treba da nam iznese, hrani i gaji plemenitu ružu u određenim, ne uvek najpovoljnijim zemljišnjim i klimatskim uslovima. Zbog toga pravilan izbor "divlje ruže" za podlogu predstavlja osnovu za uspešno gajenje plemenitih ruža.
Mnoge od njih imaju izvanredno dobre plodove, bogate vitaminima i šećerom, hranjive i lekovite. Sađene masovno na podesnim mestima, na ivicama šuma, proplancima, u pejsažnim parkovima, duž puteva, železničkih pruga u usecima i nasipima radi vezivanja zemljišta - bez ikakvog gajenja mogu da donesu značajnu ekonomsku korsit, a istovremeno da predstvaljaju izvanredno lep i nezamenljiv elemenat drvenaste flore, velike bujnosti, u proleće i rano leto prekriven belim, ružičastim ili crvenim cvetovima a u jesen prepun koralnih i crvenih dragocenih plodova.
Za ove svrhe primenjuju se najčešće:
* Rosa Canina L. i njeni mnogobrojni varijeteti. Ova ruža je u našim klimatskim uslovima najprilagođenija svim klimatskim i zemljišnim uticajima. Bujna je i uspravna, pogodna za velike masive i ograde. Svake godine obilno cveta u maju i plod donosi u septembru.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
* Rosa Rubiginosa (Eglanterija L.) ima svetlo crvene cvetove i zdrave složene listove koji kada se rastrljaju, mirišu na jabuku. Po svojim osobinama slična je prethodnoj ali bolje podnosi sušu i zagaden vazduh.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
* Rosa Pendulina (Alpina L.) jedna je od retkih ruža koja dobro raste i u senci, pa se može koristiti za gajenje u uslovima senke visokog drveća, planinskih kosina, severne ivice nasipa ili gde god nema dovoljno sunca. Ima mnogo formi i varijeteta.
* Rosa Multiflora je poreklom iz Japana i Koreje. To je prirodna penjačica od koje su nastale mnoge plemenite ruže. Pored toga što se koristi kao podloga, odlična je na kiselim i ispranim zemljištima za vezivanje tla. Ima površinski i moćan korenov sistem. Izvanredno je bujna i dekorativna
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
* Rosa Rugosa poreklom je iz severnositočne Azije. Svojim interesantnim oblikom i lišćem kao i lepim krupnim cvetovima razne boje, svojom otpornošću na mrazeve i malom izbirljivošću na zemljište, prestavlja idalnu ružu za pejsažna rešenja. U jesen se, pre opadanja lišće oboji najlepšom žutom bojom. Plodovi su joj krupni i lepe crvene boje.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Mnogi varijeteti divljih ruža, svojom jednostavnom izvornom lepotom osvojili su simpatije ljubitelja ruža. Osim ruže Canina, samoniklo rastu u našoj zemlji još i ruže: R. Alpina, R. Sempervirens, R. Cordifolia, R. Glauca, R. Gallica, R. Inodora, R. Majalis, R. Marginata, R. Obtusifolia, R. Pendulina, R. Villosa, R. Alba i dr.
GRUPE GAJENIH RUŽA

Čajno - hibridne ruže

[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
To su jako složeni hibridi ruža i smatraju se za najplemenitije s obzirom na svoja svojstva. Nazivane čajnim ružama jer je miris njihovog cveta podsećao na fini kineski čaj. U razvoju predhodile su im tzv. čajne, remontane, pernetijanske, burbonske i druge grupe ruža koje su svojim naslednim osobinama uticale na formiranje osobina ovih ruža. Vode poreklo od R. Chinensis - odorata i ruža sa Bliskog istoka kao i evropskih ruža. Daljom hibridizacijom sa drugim grupama ruža kao što su bile remontantne i penetijanske, dobile su svoje današnje ime i osobine. Ruže su sa krupnim najčešće pojedinačnim i često, divno mirisnim cvetom sa mnogo (preko 25) latica. Snažnog porasta i visokih izdanaka. Biljke su visine do 1 m, a najcešće izmedju 60 i 80 cm. (u zavisnosti od sorte, mesta sadjenja i klime). Sadnice su plemenite forme, najcešće mirisne i pogodne za rezanje, krupnih cvetova i velikog izbora boja. Pogodne su za sve tipove vrtova. Sade se u grupama, vrstama, gredicama, pojedinačno ili vezano sa drugim biljkama. Rastojanje pri sadnji je 40 cm. ili 5-6 komada po kvadratnom metru. Ove ruže prvenstveno služe za dobijanje rezanog cveta imaju duge, prave, jake izbojke na vrhu kojih donose pojedinačan cvet. Potrebno im je zaštita u toku zime, da ne bi izmrzle. Osim toga služe kao soliterni ukras vrtova ljubitelja ruža.
Polianta hibridne ruže - mesečarske, mnogocvetne

[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Prethodna grupa ovih ruža zvala se poliantha a dobijena je ukrštanjem dalekoistočne ruže R. multiflora (mnogocvetna) sa evropskim i bliskoistočnim ružama. I danas ruže polianta krase mnoge parkove i vrtove.
Kasnije, ove ruže niskog rasta sitnih cvetova lepe boje, bez izražajnog mirisa a čiji su cvetovi u obliku štitastih mnogocvetnih cvasti, ukrštene su sa čajnim i čajno - hibridnim ružama. Od tada se ova grupa naziva polianta- hibridi. Dobile su krupnije polupune cvetove i nešto krupnije sjajno lišce.
Ruže sa širokim spektrom korišćenja. Biljke uspravnog rasta, izdanaka visine od 40 - 90 cm (zavisno od sorte, mesta sadjenja i klime); u velikom broju sa mirisnim cvetovima, koji se formiraju u buketima. Cvetaju obilno, pa se sađenjem u masi postižu snažni i obojeni efekti.
Pogodne su za sađenje kod svih tipova kućnih vrtova, pored staza, u parkovima, pored ulica, kao cvetne žive ograde, leje i bordure. Treba težiti jednobojnim efektima ili voditi računa o skladu boja, za višebojne grupe. Sade se na rastojanju od 30 - 40 cm ili 6 - 8 biljaka po metru kvadratnom. Ove ruže nisu pogodne za rezanje cveta. Otporne su prema mrazu, u našim uslovima.
Floribunda ruže - buketuše

[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
To su hibridi polianti dobijeni daljim ukrštanjem sa čajno - hibridnim ružama. Ove ruže donose cvetove u buketima, ali su oni po obliku i veličini veoma slični cvetovima čajno - hibridnih ruža. Nešto su više rastom, stalno i cvetaju. Lišće im je kao kod čajno hibridnih ruža.
Imaju širok spektar korišćenja. Od njih se prave cvetne žive ograde, obojene cvetne leje, pa i male šume. Po pravilu se sade pored ograda. Za pojedinačno sađenje se koristi štap, kao oslonac. Biljke su uspravnog rasta, visokih izdanaka do 2 metra, mnogobrojnih, raskošnih cvetova i često mirisne. Sade se na rastojanju 60 - 100 cm ili 1 - 2 sadnice po metru kvadratnom, u zavisnosti od bujnosti i načina sečenja izdanaka.
Buketuše se mogu koristiti kako za rezani cvet. Otpornije su i više cvetaju od ruža iz ostalih grupa, a lepših su boja i krupnijeg cveta od polianta ruža. Otporne su prema niskim temperaturama.
Minijaturne - patuljaste (bengalske) ruže

[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Dosta malobrojna grupa u odnosu na ostale. Dobijena je od kineske patuljaste ruže. Sposobni su da rastu na balkonima i minijaturnim "stenovotim" i "japanskim" bašticama kao i u saksijama. Imaju budućnost kao ruže visoko urbanozovanih naselja zajedno sa ostalim sobnim i balkonskim cvećem. Mogu se kombinovati sa niskim četinarima. Žbunastog rasta, visine do 40 cm. Tokom cele vegetacije neprestano i bogato se obnavlja mnogo sitnih cvetova. Sade se na rastojanju od 25 cm ili 12 biljaka po metru kvadratnom. Ako se sade u saksije, prečnik i dubina posuda mora biti najmanje 25 cm., a supstrat se mora menjati posle dve godine
Ruže penjačice i puzavice

[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Prema načinu kako su dobijene ove ruže dele se na prave penjačice, koje su nastale hibridizacijom izmedu R. wichraiana i ružama iz navedenih grupa, zatim sa ružom Multiflora i drugim prirodnim penjačicama. Međusobno se dele na one koje samo jedanput cvetaju u sezoni (kraj maja do kraja juna) i na stalno cvetajuće. Drugi tip penjačice nastao je mutacijom čajno - hibridnih ili floribunda ruža i zovi se jednim imenom clymbing sportovi.
Sportovi ili mutanti nastaju prividno spontano, promenom naslednih osobina jednog jedinog pupoljka. Ovakve promene sve su češće kod modernih ruža koje su višestruki hibridi i u njima polako dolazi do različitih kombinacija hromozoma - nosioca naslednih osobina u ćelijskim jedrima. Vrlo često se ispoljava samo jedna osobina (dugi izbojci) a ostale osobine ostaju kao kod biljke na kojoj je "sport" nastao. Različitim uticajima (zracenje, hemikalije, temperatura i dr.) ovakve mutacione promene mogu se i veštački izazvati.
Mutacije imaju sve veći značaj u savremenoj genetici, pa i u selekciji ruža. Obično imaju sve osobine ruža od kojih su nastali samo se razlikuju svojim jako izdženim izbojcima. 2 - 3 metara.
Penjačice ruže, ako im klima i mesto sađenja odgovaraju, u zavisnosti od sorte, mogu narasti i do 4 metra.. Cvetaju cele sezone. Pogodne su za formiranje pergola, hladnjaka, cvetnih živih ograda, maskiranje zidova i neuglednih pozadina. Biljke imaju visoke izdanke i ako želimo da ostanu uspravne, moramo tražiti oslonac. U suprotnom će padati dole, što će izgledati privlačno, ako su u vrsti. U zavisnosti od bujnosti i namene sade se na rastojanju od 1 - 2 m.
Ruže puzavice - bodendecker ruže - su cvetne alternative za monotone zelene površine. Spadaju u jednu potpuno novu grupu ruža, koja se svake godine uvećava novim selekcijama. Rastu snažno i poleglo po zemlji, praveći pravu malu šumu.
[TABLE]
[TR]
[TD]

[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

[h=1]Sadnja ruža[/h]


Mada strucnjaci daju prednost jesenjoj sadnji ruza, ovaj posao se moze obaviti i sad. Jedini uslov za sadnju je da zemlja nije vise smrznuta.
Kako ovaj posao treba obaviti da bi se svaki bokor primio?
Za sadnju ruze kopa se rupa dubine 40×40 santimetara. Iskopana zemlja mesa se sa kompostom ili tresetom. Koren sadnice obavezno se srezuje. Pri tome se ostranjuju sve bolesne i ostecene zile, a ostatak skrati za trecinu. Pri prolecnoj sadnji orezuje se i nadzemni deo. Na jakim izbojcima, kojih je obicno tri, ostavljaju se obicno 3-4 razvijena pupoljka, dok se slabije grane prekracuju na dva pupoljka. Ovako snaznim orezivanjem vreme cvetanja ce se usporiti, ali ce se obezbediti bolji prijem sadnice. Po sadnji, nakalemljeni deo, koji se prepoznaje po zadebljanju, treba da bude 5 cm ispod povrsine zemlje. Dobro zalivena sadnica se blago zagrce, sto ce spreciti isusivanje.
Ruze mesecarke,odnosno mnogocvetne ruze, sade se na razmaku 30×30 cm. Cajevka se sadi na nesto vecem razmaku od 60 cm, dok za puzavice treba predviditi rastojanje 1-1.5 metara.
Za ruze stablasice mesto sadnje se priprema na isti nacin kao za predhodnu grupu. Jedino sto pored sadnice, na udaljenosti 5-8 cm, treba zabosti pritku. Na stablu ruze jasno se vidi do koje je dubine bila posadjena u rasadniku, pa je do tog mesta treba zatrpati i sada.
Ruze puzavice obicno se sade pored zida. Rupa treba da je udaljena od zida 10-20 cm, a dubina tolika da mesto kalemljenja bude 10-15 cmpod zemljom. Korenje treba da je okrenuto na suprotnu stranu od zida, a samim tim je sadnica blago nagnuta. Posle sadnje ruze treba obilno zalivati, kao i u narednom periodu, jer su mesta pored zida obicno suva.

 

[Nostradamus]

[h=1]Ruža[/h]


Pepelnica ruže

Prouzrokovač: Sphaerotheca pannosa var. rosae
Simptomi: najopasnije gljivično oboljenje ruža. Listovi zaostaju u porastu i uvrću se na dole, a izbojci se krive i deformišu. Najkarakterističniji simptom je pepeljasta navlaka na svim biljnim organima. Više se javlja od jula pa do kraja vegetacije kada jutarnja rosa i dnevne oscilacije temperature pospešuju razvoj bolesti.
Javlja se kod Chrysanthemum.

Crna pegavost ruže
Prouzrokovač: Marssonina rosae
Simptomi: karakteristični simptomi su crne pege na listovima oko 1 do 1,5 cm veličine. Ivicu pega koja je zvezdasta i nepravilna čine micelijske vrpce. Nakon širenja bolesti lišće žuti i opada.
Rđa lista
Prouzrokovač: Phragmidium mucronatum
Simptom: leti na naličju lista vide se mrlje od spora gljiva koje su u toku leta žute ili narandžaste, a u jesen postaju crne. Zaraženi listovi uvenu i otpadnu pre vremena.
Siva plesan

Prouzrokovač: Botrytis cinerea

Simptomi: u neprovetrenim i vlažnim plastenicima napada mlade izbojke i cvetne pupoljke koji se vrhom iskrive, a cvetovi su poluzatvoreni često pokriveni prevlakom sive boje.
Tabela 3. Fungicidi za folijarno suzbijanje prouzrokovača pepelnice ruže (Sphaerotheca pannosa)

[TABLE]
[TR]
[TD="width: 107"]Aktivna materija
(hemijska
grupa)
[/TD]
[TD="width: 85"] Preparat
[/TD]
[TD="width: 85"]Koncentracija primene (%)[/TD]
[TD="width: 118"] Vreme primene
[/TD]
[TD="width: 66"]Radna karenca (dani)[/TD]
[TD="width: 180"] Napomena
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 107"]benomil (benzimidazoli)
[/TD]
[TD="width: 85"]Benlate 50 – WP[/TD]
[TD="width: 85"]0, 08 – 0, 1[/TD]
[TD="width: 118"]preventivno tokom vegetacije, a najkasnije po pojavi simptoma[/TD]
[TD="width: 66"][/TD]
[TD="width: 180"]MBT: 2[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 85"]Benomil WP -50[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 85"]Bebemil WP[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 85"]Benfugin[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 85"]Fundazol 50 – WP[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 107"]sumpor (elementarni sumpor)
[/TD]
[TD="width: 85"]Kolosul[/TD]
[TD="width: 85"]0, 2 – 0, 4[/TD]
[TD="width: 66"]1[/TD]
[TD="width: 180"]tretiranje se obavlja pri temperaturi između 18 – 28 °C, ispod 16 °C mu je oslabljeno biološko delovanje; MBT: 4[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 85"]Kvašljivi sumpor[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 85"]Webesan[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 107"]fenarimol (pirimidini)[/TD]
[TD="width: 85"]Rubigan[/TD]
[TD="width: 85"]0, 03[/TD]
[TD="width: 118"]kod kurativne primene, tretiranje se mora izvesti ne duže od 72h nakon infekcije; a za preventivnu zaštitu u ranijoj fazi na 5-10 dana pre pojave infekcije[/TD]
[TD="width: 66"][/TD]
[TD="width: 180"]ne primenjuje se na biljkama u stanju stresa izazvanim sušim, napadom štetočina, nedovoljnom mineralnom ishranom ili lošim stanjem zemljišta[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 107"]miklobutanil (triazoli)[/TD]
[TD="width: 85"]Sysathane 12-E[/TD]
[TD="width: 85"]0, 04[/TD]
[TD="width: 118"]preventivno tokom vegetacije, a najkasnije po pojavi simptoma[/TD]
[TD="width: 66"][/TD]
[TD="width: 180"]pri primeni preparata u zasadu ruže treba proveriti sortnu osetljivost ruže; MBT: po potrebi[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 107"] Dinokap
[/TD]
[TD="width: 85"]Karathane -EC[/TD]
[TD="width: 85"] 0,04-0,05
[/TD]
[TD="width: 118"]preventivno ili po pojavi prvih simptoma[/TD]
[TD="width: 66"][/TD]
[TD="width: 180"] MBT: 5
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 107"]Bacillus subtilis[/TD]
[TD="width: 85"]F-stop[/TD]
[TD="width: 85"]1[/TD]
[TD="width: 118"]preventivno pre klijanja spora i pre ostvarivanja uslova za infekcije[/TD]
[TD="width: 66"][/TD]
[TD="width: 180"]po potrebi –nije ograničen[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[SUP]*[/SUP]MBT – Maksimalan broj tretiranja

 

[Nostradamus]

[h=1]Razmnožavanje ruža[/h]


Letnje zege, sa malo padavina, ne prijaju biljkama u vrtu. Na temperaturu se ne moze uticati, ali se nedostatak vlage moze nadoknaditi redovnim zalivanjem. Posto vrt u ovo vreme treba da bude raskvasen, paznja se mora obratiti i na okopavanje, skidanje procvetalih cvetova i zastitu od bolesti i stetocina.
Tokom letnjih meseci travnjaku je potrebna redovna nega. Da bi bolje cuvali vlagu u zemljistu, trava se u ovom periodu kosi na nesto vecu visinu, na ti-cetiri santimetara. To znaci da travnjak treba kositi jedamput u 10-15 dana. U avgustu ne treba propustiti djubrenje. NPK djubrivo rasipa se ravnomerno po celoj povrsini. Nakon djubrenja sledi navodnjavanje. Pravilo je da se travnjak zaliva redje, ali sa vise vode. U ranim jutarnjim casovima potrebno je oko deset litara vode.
Kraj meseca pogodan je za sadnju novih i presadjivanje starih sadnica cetinara, jer je to vreme kada biljka usporava porast. Pri sadnji prednost treba dati sadnicama koje su uzgajane u kontejnerima, a pri presadjivanju biljaka sa busenom zemlje oko korena. U oba slucaja za sadnju se priprema rupa koja treba da odgovara sirini busena i da je dublja dva do tri santimetara. Posle sadnje neophodno je obilno zalivanje, koje se nastavlja sve do zime.
Nove sadnice ruze mogu se dobiti i leti. Za to je dovoljno je procvetala grancica od koje se prave reznice. Postupak se preporucuje za sve grupe ruza, sem cajevki. Reznica treba da bude duzine 10-20 cm, sa tri-cetiri dobro razvijena okca. Sa nje se uklanjaju svi listovi, sem gornjeg para. Tako pripremljena reznica zabada se u saksiju koja se pokriva plasticnom folijom i ostavlja na mesto koje je zasticeno od direktnog sunca. Zimi se mlade biljke stite od hladnoce, a na prolece presadjuju na stalno mesto u vrtu.
Kalemljenje je osnovni nacin razmnozavanja mnogih drvenastih biljaka i ruza. Posto se pokazalo da se najbolji rezultati postizu kalemljenjem na zeleno, za ovaj poso treba odabrati kraj leta (avgust). U to vreme podloge koje se uzgajaju iz semena postizu odgovarajucu debljinu, odnosno precnik korenovog vrata je 10 milimetara. Kora je dovoljno debela, elasticna i lako se skida, rana koja nastaje na podlozi i plemlji do zime ce imati dovoljno vremena da zaraste. U ovo vreme na ruzama se trn lako skida, okca su dovoljno zrela, sto se moze zakljuciti po izgledu. Postupak koji se primenjuje pri kalemljenju poznat je kao okuliranje.

 

[Nostradamus]

[h=1]Kako saditi ruže[/h]
Pre nego što se odlučite saditi ruže u svoj vrt, znajte da su njoj još stari Grci dali titulu kraljice cveća. Taj cvet je krasio Veneru i Afroditu.
Ruža ima bezbroj, preko 10.000 vrsta i bilo bi zbunjujuće krenuti u detaljisanje i sve podele na koje se one mogu razvrstati. Naš predlog pri izboru je da odete u najbliži rasadnik, tokom maja i juna, vidite uživo kako koja vrsta izgleda i zapišete njihova imena. Zatim u jesen odete po one koje su vam se najviše svidele, i zasadite ih.
Ruže nemojte birati samo po boji, već obratite pažnju i na njihov rast. Delimo ih u nekoliko grupa: patuljaste puzavice, stablašice i hibridne. Hibridnih danas ima bezbroj vrsta i većina ljudi na ime ruža prvo pomisli na njih.

 

[Nostradamus]

Ruže možete saditi u proleće i u jesen. U oba slučaja najvažnije je dobro pripremiti zemlju. Bitno je da zemlju dobro isitnite i u rupu ubacite đubrivo, naročito stajsko. Zatim trebate staviti sloj zemlje pa tek onda sadnicu. Poželjno je da dodate i treseta, a ukoliko imate i komposta njega možete staviti direktno uz biljku.
U cvećarama možete kupiti i tresetni supstrat koji stavljate uz koren.

 

[Nostradamus]

Posle svega toga ružu treba dobro zaliti. Birajući mesto za ruže obratite pažnju da ih ne postavite negde gde nećete moći da uradite odvodnjavanje.
Razmak između ruža može biti oko 0,5 metara mada i to zavisi od sorte. Ono što je potrebno je da to mesto gde zasadite ruže ima bar 5 sunčanih sati dnevno.
Pre sadnje dobro pogledajte sadnicu i makazama joj odsecite sve oštećene delove korena ili nadzemnog dela. Korenje držite u vodi nekoliko sati pre sadnje. Ružu posadite tako da mesto kalemljenja bude odmah ispod površine zemlje.