Gugin osmeh, "grubi" Novak i boćanje Monfisa
Dan na Rolan Garosu obično počinjem šetnjom po kompleksu u potrazi za nečim neobičnim, novim u odnosu na juče.
IZVOR: B92
Getty Images
Takvih zbivanja uvek ima, a bilo ih je i danas, samo ne napolju, već u glavnoj konferencijskoj sali.
Gostovao je Gustavo Kuerten, trostruki šampion u Parizu i verovatno najvoljeniji čovek u istoriji turnira. A konkurencija je svakako ogromna.
Pitate se zašto je to tako. Bilo je jasno od prvog trenutka kad je Guga zakoračio u prostoriju u bež pantalonama i teget košulji – nasmejan, neposredan u komunikaciji, pozitivnom energijom odmah je obasjao celu prostoriju i popravio raspoloženje svima. Verujte mi, ne preterujem, upravo tako je bilo.
Slab engleski jezik nadoknađivao je šarmom, zbijao je šale na svoj račun, ali bio je Guga i na ivici suza kada je govorio o svom odrastanju u uslovima daleko od idealnih – o tome kako je njegov brat prestao da igra jer nije bilo novca za obojicu, kao i o svojoj hrabroj majci koja je bez muža odgajala tri sina, pri tom jednog hendikepiranog.
"Šanse da uspem i sada budem ovde pred vama bile su 0.0000001%. Ili čak manje".
Posle konferencije Kuerten je srdačno pristao da porazgovara sa svima koji su imali dodatna pitanja, pa sam dobio šansu da popričam sa jednim od igrača zbog kojih sam toliko i zavoleo tenis. Govorili smo o njegovom karakteru, o sličnostima brazilskog i srpskog mentaliteta, o Novaku... I pri tom nijednog trenutka nije skinuo onaj dečački osmeh sa lica. Čitaćete o svemu tome u jednom od narednih dana.
Usledio je Novakov meč – Kokinakis je pokazao drskost, ali Đoković je izvanredno servirao i nije dozvolio ni najmanju nadu mladom Australijancu. Igra je bila još ubedljivija od konačnog rezultata 6:4, 6:4, 6:4, a najslabiji akter meča bio je sudija Paskal Marija – koncentracija mu nije bila baš na nivou, jednom je zvao nec sa pet sekundi zakašnjenja, a drugi put "dodelio" gem Đokoviću nakon što je Kokinakis spasao brejk loptu.
Na konferencije za medije jedan novinar konstatovao je kako se Kirjos i Kokinakis ponašaju pomalo grubo (little rough) na terenu, kako ne tretiraju lepo skupljače loptica, dok je Đoković u mladosti bio ljubazan i imao lepe manire. Novak se samo nasmejao i kazao:
"Onda niste gledali moje mečeve", rekao je Đoković i stao u odbranu svojih kolega: "Kada si mlad i tek se probijaš, razumljivo je da ima emocija zbog kojih se posle kaješ. To je proces učenja, razumevanja i odrastanja. Znam kako se osećaju, imaju ogromnu želju, višak energije i igraju srcem".
Đokovićeva konferencija kasno se završila, a Federer je iz nekog razloga trening završio 20 minuta ranije nego što je bilo planirano. Bar 150 ljudi čekalo ga je ispred sa loptama, kapama i spremnim papirima i olovkama.
Rodžer ih je razočarao jer je direktno otišao dole u prostor za igrače, ali osvajač 17 Gren slem titula ne beži tako lako – i dole, u prostoru gde smeju samo akreditovani (ne smeju ni novinari), uspeo sam da vidim kako ga troje-četvoro ljudi 'hvata' za zajedničku fotografiju. Bio je mrtav ozbiljan, ali je svima izašao u susret.
Posle su mi rekli da je Federer pre treninga podelio nekoliko autograma, a među srećnicima je bio i klinac od pet-šest godina koji je dobio dva potpisa – na lopti i na kačketu. Njegova majka je bila ponosna, a smislila je i šta bi rekla Rodžeru kada bi se upoznali:
"I ja imam dva sina i dve ćerke, hajde da razmenimo iskustva", rekla je kroz smeh, a skoro cela familija bila je na okupu sa zastavama Švajcarske i istim simbolom iscrtanim na licima.
"A odakle ste vi", obratila mi se jedna gospođa koja Federera prati od 1998. godine. Kada je čula odgovor, počela je da me zadirkuje, ali čini mi se bez zle namere: "Idite prenesite Novaku koliko se ljudi ovde skupilo", a onda mi je ponosno saopštila da je imala karte za Šatrije danas, ali da nije otišla da gleda Đokovića. Verujem da će Nole teško spavati večeras.
Požurih da stignem da pogledam deo Monfisovog treninga, ali sa njim je 15 minuta nešto što sa drugim nije ni sat i po. Teren broj četiri krcat, ispred gomila ljudi, a La Monf vežba servis i ritern. Između udaraca se nešto krevelji, nekoliko puta je i šutnuo lopticu.
Na kraju je sa trenerom i sparing partnerom igrao i boćanje - sva trojica stanu kod mreže, a onda se takmiče čija loptica će stati najbliže osnovnoj liniji. Nešto su se i kladili ako sam dobro čuo, smejali se, a Monfis je u nekom trenutku počeo da radi sklekove iz meni nepoznatih razloga.
Uvek šou sa Gaelom, ali nije bio šou dok je izlazio – napravljena mu je staza kojom će proći, a ljudi su sa obe strane te staze pravili kolone u nadi da će Monfis zastati. Nije to učinio, što je i razumljivo – da je zastao, opkolili bi ga i ne bi izašao ko zna koliko dugo. Ovako je okružen sa mislim osam članova obezbeđenja brzo prevalio put od nekih tridesetak metara do salona za igrače. Nije mu bilo moguće prići.
Rafa i dalje nije izgubio set, a na konferenciji za medije pojavio se u šortsu, ljubičastoj majici i odvezanim patikama. Standardno stidljiv, sa pogledom uvek blago spuštenim ka podu, odgovarao je ljubazno, ali škrto. Na pitanje kako trenutno stoji sa samopouzdanjem vešto je izbegao odgovor i na engleskom i na španskom.
Crtice iz Pariza
Beta/AP
- Kao i svi vrhunski teniseri, Novak dobija mnogo opreme od sponzora – majice, šortsevi, patike... Đoković menja svoju opremu na dva-tri meseca, a pitanje glasi – kuda idu "stare" stvari?
"Pre svega, imama dva mlađa brata, njima se prvo dostavlja. Zatim idu moji prijatelji, porodica, ali dosta toga ide i mojoj fondaciji preko koje pokušavamo da pomognemo i na taj način. Volim da dajem te stvari ljudima kojima to znači, ali uvek zadržim bar po jedan primerak za svoju kolekciju, zbog uspomena".
A među brojnim kombinacijama koje je nosio Novak izdvaja omiljene.
"Jedna od mojih omiljenih majica bila je ova Uniklova plava koju sam nosio ove godine na betonu. Takođe, i 2011. godine sa Serđom Takinijem nosio sam neke zmajeve i ptice na leđima, kao i sa Adidasom pre toga. Ipak, ne nameravam ponovo bilo šta slično - to je bio period 'grubog ponašanja", rekao je Novak i uz osmeh se okrenuo ka novinaru koji je postavio pitanje o Kokinakisu i Kirjosu, "Sada se trudim da budem više konzervativniji i da biram elegantne kombinacije".
- Znate li ko su Srbikosi? Ne znate? To su četvorica momaka koji prate srpske tenisere i teniserke kad god to mogu.
"Skupili smo se spontano pre dve godine u Belgiji na Dejvis kupu i onda smo rešili da putujemo i da pratimo naše tenisere kad god imamo priliku. Igor, Mihajlo, Boris i Rade. Ime je simbolično, asocira na ’amigose’, a imamo i sombrera", kaže nam Igor i objašnjava da Mihajlo i on žive u Briselu, dok su Boris i Rade u Parizu.
Priznanje im je odao i Dušan Lajović posle meča sa Vavrinkom – iako je maltene ceo stadion navijao za Stana, Srbikosi su često uspevali da ih nadgasaju.
"Bili smo u Monte Karlu, Rimu i Madridu, planiramo i Vimbldon, videćemo ako se poklope kockice. Nisu tu neke prevelike finansije, ako postoji jaka želja, sve se može", kaže Igor.
Imaju svoju stranu na Fejsbuku, izradili su i majice, a na mečevima su vrlo glasni i, što je još važnije, kulturno navijaju. Bravo, momci.
- Ljudi i dalje uporno govore Borna Korić, čak ga je i Rafa tako nazvao. Ne znam koliko tenisera i teniserki sa ovih prostora treba da se pojavi da bi im izgovarali imena pravilno od početka.
- Belgijanka Alison van Uitvank pobedila je Kristinu Mladenović i plasirala se u osminu finala. Kako si se izborila sa igranjem pred francuskom publikom?
"Plašim se – pauk je na mikrofonu", objasnila je 21-godišnjakinja šta joj je danas ipak veći problem.
