Ribolov.........

LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Čuvanje mamaca za pecanje - Kako čuvati mamce

NE BACAJTE STARI FRIŽIDER
Frižider za koji su majstori rekli da mu nema »leka« nije za bacanje. Treba ga samo oboriti na »ledja« i pretvoriti »izmišljen« akvarijum za kedere. Za ovu promenu namene nije potrebno mnogo umešnosti, jer se ideje same nameću.
Motor sa sistemom za hladjenje može da se demontira, a postojeća instalacija za osvetljenje ostaje, ali treba da se izvede spolja. Pošto se iz šupljine sve izvadi, ostaje plastična kada s dve rupe, koliko je i potrebno za instaliranje akvarijumske pumpe. Sa vrata, sada u funkciji poklopca, treba skinuti plastični nosač boca i izrešetati ih burgijom malog dijametra. Ako odlučite da akvarijum pokrivate ramom s gustom mrežom, i vrata su suvišna.
Kada se završe poslovi oko prilagodjavanja, na dno novog »skladišta« zimskih mamaca treba staviti sloj sitnog peska i nekoliko kamenčića, zasaditi akvarijumsko bilje, pa ga napuniti rečnom, barskom ili bunarskom vodom. Zatim treba pronaći dobro mesto i naloviti sto više: čikova, vijuna, brkica i karašcica, za koje se zna da su odlični mamci i da najbolje podnose eventualni nedostatak kiseonika. S belom ribom ne treba pokušavati, jer je preosetljiva, ali su dobre male babuške, koje se često mogu kupiti i u prodavnicama ribe. Sto se broja tiče, u frižideru od 140 litara sigurno može da prezimi »nasad« od 150 do 200 kedera. To je solidna zaliha mamaca »u živo«, ali ne treba zaboraviti da je poslednji rok za ovaj posao početak novembra.
Ishranu ribica treba svesti na najmanju meru. Prvo zato što sve ribe zimi manje jedu, ali i zbog toga što nepotrošena hrana brzo kvari vodu. S vremena na vreme daje im se pomalo crvića, seckanih glista ili koncentrata, za čikova i poparenog spanaća, u količini koju mogu da pojedu za dva tri sata.
Za smeštaj akvarijuma pogodan je podrum ili druga prostorija u kojoj temperatura ne silazi ispod nule. Ako nema mogućnosti za priključak pumpe, povremeno treba odvaditi trećinu vode i doliti svežu. Izlazak ribica na površinu je znak da vodu treba osvežiti, ali kada je u pitanju čikov to može da bude »lažna uzbuna«. On, naime, na taj način predskazuje promenu vremena, mada nekada izlazi da bi se nagutao vazduha iz spoljne sredine, iz koga pomoću crevnih kapilara odvaja kiseonik.
Ipak, brigu o ribicama ne treba zanemariti. Dužna pažnja će se višestruko isplatiti, jer u zimskom ribolovu svaki keder donosi ulov.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
KAKO ČUVATI MAMCE

Baš u vreme kada riba najradije jede sitne ribice, dogadja se da ribolovac teško dolazi do njih, jer su skrivene u mulju ili nekom drugom skloništu. Slična situacija je s pijavicama, durbocima i zelenim glistama, pa je stara praksa da ribolovci u kući drže male zalihe, bar onih univerzalnih mamaca.
Kišne gliste mogu lako da se čuvaju i razmnožavaju u većem sanduku sa zemljom. Potrebno je da im se obezbedi trulo granje, otpaci od hrane, nesto slame, kukuruzovine i dovoljno vlage. Zemlja treba povremeno da se zaliva mlekom, jer od njega gliste dobro napreduju i debljaju se. Sanduk ne sme da stoji na suviše svetlom mestu, a povremeno treba proveravati da li je zemljište dovoljno vlažno.
Zelene gliste su izvanredni mamci za većinu recnih riba, a pogotovo za somove. Žive u korenju trske i mulju, ali se, na žalost, ne mogu čuvati i razmnožavati u kućnim uslovima. Slično je i s takozvanim glistama riculjama, koje žive u mulju pored reka i bara.
Ostali mamci...
Durboci i pijavice takode mogu da se čuvaju u malim kućnih zalihama. Pri tome treba voditi računa da se svaka vrsta smesti posebno jer pijavice jedu durboke, a durboci gliste i školjke. Inače, durboci i pijavice su veoma izdržljivi, nije im potrebna redovna ishrana, pa mogu da se čuvaju bez naročite nege.
Suva i zasenčena djubrišta s puno tkanina, papira i komine, mesta su na kojima treba traziti rovce. Na takvim djubrištima ih najčešće ima u izobilju, pa nalazište treba iskoristiti za stvaranje kućne zalihe. A rovci su izuzetno pogodni za to. Lako podnose zatocenistvo, pa cak i stešnjen životni prostor.
Rovci mogu dugo da žive u većoj posudi s dosta piljevine. Potrebno je jedino da se svakom rovcu odstrani po jedna »makaza«, jer će se u protivnom, medjusobno pomoriti. Ako rovce dugo čuvam, u posudu stavljam i malo hrane. Najbolje po koji krompir i stabljiku dve zelenog paradajza.
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Varalice - Uopšteno o svim varalicama


[h=1]V A R A L I C E [/h] Veštačke tvorevine od plastike, drveta, metala. Neke od njih nama ribolovcima liče na prirodnu riblju hranu a neke ne liče ni na šta ali pobudjuju znatiželju riba. Riba krene u napad, i to je to, kontra, borba i riba je u čuvarci a srce lupa kao ludo. U trgovinama se nude najrazličitiji modeli varlica raznih boja, oblika..... medjutim sve varalice možemo da podelimo u nekoliko osnovnih grupa koje se zasnivaju na načinu kretanja u vodi. Pa tako imamo rotirajuće, glavinjajuće i lelujajuće.
1- ROTIRAJUĆE: su torpeda i leptirice. Kod tipa torpedo okreće se cela varalica uključujući i udice, mada se kod nekih okreće samo telo -zahvaljujući konstruktivnom detalju koji to reguliše po želji ribolovca.
U leptirice spadaju sve one koje iznad tela i trokrake udice imaju jednu ili dve rotirajuće plošice, koje dok se varalica kreće kroz vodu vrte i podsećaju na krila leptira. Francuske varalice "Meps" su jedne od najefikasnijih mada ni druge sličnog oblika nisu za podcenjivanje. Udice kod ovih varalica ne rotiraju.

2- GLAVINJAJUĆE: Ne samo da prednjim krajem naizmenično streme čas ka dnu , a odmah zatim uvis, već istovremeno "rade" i levo desno od svoje ose. Tipični predstavnici ove vrste su : Effzett Heintz.
3- LELUJAJUĆE: Mahom se izradjuju od lakog drveta, najčešće od balze, ali i od plastike. Izgledom podsećaju na ribicu i u zavisnosti od namene i načina na koji će se kretati, imaju "spojlere" koji se postavljaju ispod ili iznad i nagone varalicu da leluja. Ove varalice su svima poznatije pod nazivom "vobler". Najpoznatiji proizvodjač je sigurno "Rapala", mada ima još veoma dobrih voblera sa Američkog kontinenta. Nesmemo zaboraviti ni naše "Ružno pače" Grafoprometa koje je pokazalo odlične rezultate u lovu svih grabljivica. Vobleri mogu biti plivajući i tonući a oni opet mogu biti plitko ronući, duboko ronući (zavisi od ugla spojlera), plivajući iz jednog, dva ili tri dela.

Treba pomenuti i džigove (kod nas prihvaćen naziv "tvisteri"), to su varalice izradjene od meke plastike (silikona) i navlače se na udice sa olovnom glavom. Njima se ne lovi klasičnim povlačenjem varalice već naizmeničnim povlačenjem i spuštanjem štapa uz lagano namotavanje mašinice, ovaj način ribolova neki zovu muvanje a neki
 
LEGEND
Učlanjen(a)
06.08.2009
Poruka
24.424
Mrest i polna zrelost



[TABLE="align: center"]
[TR]
[TD]
Vrsta ribe
[/TD]
[TD="width: 234"]
Vreme mresta
[/TD]
[TD="width: 166"]
Polna zrelost
(god)
[/TD]
[TD="width: 45"]
Polna zrelost
(cm)
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 533"]-Pastrmka (Salmo trutta)[/TD]
[TD="width: 234"]
Decembar -Januar​
[/TD]
[TD="width: 166"]
2-3​
[/TD]
[TD="width: 45"]
20-30​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 533"]-Mladica (Hucho hucho)[/TD]
[TD="width: 234"]
Mart-April​
[/TD]
[TD="width: 166"]
4-5​
[/TD]
[TD="width: 45"]
50-60​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 533"]-Dužicasta pastrmka (Onkorhynchus mykiss)[/TD]
[TD="width: 234"]
Mart-April​
[/TD]
[TD="width: 166"]
2-3​
[/TD]
[TD="width: 45"]
20-25​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 533"]-Štuka (Esox lucius)[/TD]
[TD="width: 234"]
Februar-Mart​
[/TD]
[TD="width: 166"]
2-3​
[/TD]
[TD="width: 45"]
30-40​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 533"]-Crvenperka (Scardinius erythrophthalmus)[/TD]
[TD="width: 234"]
Maj-Jul​
[/TD]
[TD="width: 166"]
3-5​
[/TD]
[TD="width: 45"]
14-15​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 533"]-Bodorka (Rutilus rutilus)[/TD]
[TD="width: 234"]
Maj-Jul​
[/TD]
[TD="width: 166"]
3-5​
[/TD]
[TD="width: 45"]
12-14​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 533"]-Bucov (Aspius aspius)[/TD]
[TD="width: 234"]
April-Jun​
[/TD]
[TD="width: 166"]
3​
[/TD]
[TD="width: 45"]
35-40​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 533"]-Deverika (Abramis brama)[/TD]
[TD="width: 234"]
Maj-Jun​
[/TD]
[TD="width: 166"]
3-8​
[/TD]
[TD="width: 45"]
20-35​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 533"]-Keciga (Abramis ballerus)[/TD]
[TD="width: 234"]
April-Jul​
[/TD]
[TD="width: 166"]
3-4​
[/TD]
[TD="width: 45"]
18-20​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 533"]-Mrena (Barbus Barbus)[/TD]
[TD="width: 234"]
Maj-Jul​
[/TD]
[TD="width: 166"]
3-4​
[/TD]
[TD="width: 45"]
30-40​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 533"]-Šaran (Cyprinus carpio)[/TD]
[TD="width: 234"]
Maj-Jul​
[/TD]
[TD="width: 166"]
3-4​
[/TD]
[TD="width: 45"]
25-30​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 533"]-Karaš (Carassius carassius)[/TD]
[TD="width: 234"]
Maj-Jun​
[/TD]
[TD="width: 166"]
2​
[/TD]
[TD="width: 45"]
13-15​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 533"]-Som (Silurus glanis)[/TD]
[TD="width: 234"]
Maj-Jul​
[/TD]
[TD="width: 166"]
2-4​
[/TD]
[TD="width: 45"]
40-70​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 533"]-Manić (Lota lota)[/TD]
[TD="width: 234"]
Decembar-Februar​
[/TD]
[TD="width: 166"]
3-4​
[/TD]
[TD="width: 45"]
20-30​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 533"]-Balavac (Gymnocephalus cernuus)[/TD]
[TD="width: 234"]
Mart-April​
[/TD]
[TD="width: 166"]
2​
[/TD]
[TD="width: 45"]
8-12​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 533"]-Grgeč (Perca fluviatilis)[/TD]
[TD="width: 234"]
Mart-April​
[/TD]
[TD="width: 166"]
2-4​
[/TD]
[TD="width: 45"]
8-10​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 533"]-Smuđ (Stizostedion lucioperca)[/TD]
[TD="width: 234"]
April-Maj​
[/TD]
[TD="width: 166"]
2-3​
[/TD]
[TD="width: 45"]
25-30​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 533"]-Smuđ kamenjar (Stizostedion volgense)[/TD]
[TD="width: 234"]
April-Maj​
[/TD]
[TD="width: 166"]
2-4​
[/TD]
[TD="width: 45"]
/​
[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD="width: 533"]-Lipljan (Thymallus thymallus)[/TD]
[TD="width: 234"]
Mart-Maj​
[/TD]
[TD="width: 166"]
3-4​
[/TD]
[TD="width: 45"]
30​
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
 
Učlanjen(a)
23.08.2012
Poruka
15
[h=1]RIBOLOVNE MAŠINICE [/h]


Mašinice bi mogli podeliti na stacionarne i rotacione.
Rotacione mašinice najčešće koriste mušičari i one su obično automatizovane -namotavaju strunu pritiskom na ručicu jer se opruga "nabila energijom" dok ribolovac maše štapom i strunu izvlači za zabačaj. Na našim prostorima ( i u celoj Evropi) najrasprostranjeniji su stacionarani čekrci, dok se na Američkom kontinentu više koriste multiplikatori. Mašinicu biramo u zavisnosti od ribe kojoj je ona namenjena. Sada se prave mašinice koje u sebi imaju po 7-8 pa i više lagera (što više lagera to je veća cena mašinice).Brzina namotavanja najlona se povećala tako da su sada odnosi i 1 prema 6, (jedan okret ručice -šest namotaja oko špulne). Svaki ribolovac ima nekog svog aduta i vrlo je nezahvalno preporučivati odredjenu marku mašinica.
Nekada najpopularniji DAM je proizveo mašinice uz koje je davao doživotnu garanciju (popularne "finese"). Sadašnje mašinice ni u snovima nemogu nadživeti jednu "Damovu finesu". Ipak treba obratiti pažnju na mašinice sledećih proizvodjača: "Dam", "Mitchell", "Shimano", "Daiwa", "Silstar","Abu","Cormoran". Mašinice su svojim dimenzijama i konstrukcijom projektovane tako da čine sklad sa štapom. Ne možete mašinicu za "teški ribolov staviti na štap za laki ribolov i obrnuto. Mašinice su jedan od najskupljih delova opreme zato ih treba pažljivo birati, čuvati i redovno podmazivati. Za podmazivanje treba koristiti bezkiselinske masti, grafitne masti i laka mašinska ulja. Kućišta i špulne savremenih mašinica se sve češće izradjuju od grafitnih materijala. Time se postiže lakoća mašinice uz minimalan gubitak na čvrstoći i izdržljivosti same mašinice. Sve više se na mašinice stavljaju špulne za daleke izbačaje (slika dole), to su duže i dosta pliće špulne od standardnih. Prednost mašinica sa ovom vrstom špulna je što se smanjuje otpor izmedju najlona i oboda špulne, tako da izbačaji mogu biti i do 20% duži, a struna se manje haba i duže traje. Po našem mišljenju najvažniji deo mašinice je kočnica ili kako je neki nazivaju borbena kočnica, od nje zavisi da li ćete savladati trofejni ulov ili ne. Mašinica sa preciznom kočnicom u kombinaciji sa dobrim štapom koji će amortizovati "udarce" ribe, može izvući svaku ribu.
Pri kupovini mašinice obratite pažnju na sledeće:


  • Kvalitet kočnice
    Vrsta materijala kućišta i špulne
    Da li i koliko ima ležajeva
    Vrsta prenosa (pužni ili tanjirasti)
    Da li ima špulnu za daleke izbačaje
    Da li ima "borbenu kočnicu"
    Od čega je i da li se obrće vodjica strune
    Dizajn i ima li rezervnu špulnu
VAŽI ZA POČETNIKE
Najjednostavniji način da odaberete mašinicu je:
-Ako pecate belu ribu: kupite mašinicu koja "prima" max. 200m najlona 0,20mm. Marka, broj lagera i ostalo zavisi od "dubine džepa".
-Ako pecate grabljivicu: kupite mašinicu koja "prima" max. 200m najlona 0,35mm. Marka, broj lagera i ostalo zavisi od "dubine džepa".
-Ako želite pecati soma i krupnu ribu: kupite veeellliiikkkuuu mašinicu. Pecarosima početnicima preporučujem da krenu od bele ribe, dok dodju do varaličarenja sve će im biti jasno.

U današnje vreme se koriste mnogo tanji najloni, za belu ribu 0.16 pa i 0.14, vrlo velike nosivosti. Prednost tanjeg najlona je lakše zabacivanje, bolje klizi plovak, može se upotrebiti lakši plovak, riba ga teže primeti tj. pruža manji otpor kad riba ”ispituje” mamac itd. Za pecanje bele ribe uglavnom se koriste duži i lakši štapovi i manje i lakše mašinice ca većim brojem obrtaja.
 
Natrag
Top