Šta je novo?

Ribe naših voda

  • Začetnik teme Big Moca
  • Datum pokretanja
Big Moca

Big Moca

Član
Učlanjen(a)
17.04.2009
Poruka
4.300
Tolstolobik

Tolstolobik




Ovaj gost prenet nam je iz nizijskih voda južne Kine. Kao i amur pripada šaranskom rodu. Ima ih dve vrste: beli i sivi, a obe dostižu velike razmere. Metar dug amur težak je 15 i više kg. Veoma je plašljiv i osetljiv na zvuk, tako da pri reskom zvuku iskače visoko iznad vode.

Oči ove ribe bliže su donjem delu glave. Krljušt mu je sitna i tvrdo priljubljena uz telo. Leđa su mrka, a bokovi i trbuh svetliji. Za sportske ribolovce ovo je malo poznata riba. Tačnije, malo se zna o njegovom načinu života, pronalaženju, mamcima, ponašanju i metodama ribolova. Što se ukusa tiče zaostaje za ukusom amurovog mesa.





Izvor: Pecaroš
 
nikouro

nikouro

Član
Učlanjen(a)
16.08.2009
Poruka
932
Bucov

BUCOV






Pripada rodu (Aspius) iz familije Cyprinidae. Predstavlja riblju vrstu veoma zanimljivu za sportski ribolov. U našim uslovima naraste do 80 cm i dostiže maksimalnu težinu do 8 kg. Zbog nedostatka zuba usta su mu duboko usaðena, te pripada gutaèima koji svoju lovinu prihvataju zubolikim izraštajima na škrgama i prosleðuju je ka hrapavom ždrelu. Kod primeraka dužine do 2 kg telo je izduženo, naoružano vrlo jakim perajnim sistemom koji se završava veoma moænim repom. Krupniji primerci blago su pogrbljeni od glave do leðnog peraja, sa spuštenim trbuhom. Boja leða kod bucova je tamno zelena, bokovi su srebrnasto-plavkastog sjaja dok je trbuh bele boje.



Rasprostranjenost


Živi u celoj Evropi osim severne Škotske, Irske, Danske i jugozapadne Engleske. U Skandinaviji živi samo na jugu, dok Finske reke poseæuje samo na zapadu.



Životni prostor


Obitava u svim veæim kanalskim sistemima, rekama i jezerima. Veæi deo dana provodi u mirnoj vodi. Na prelive prirodne ili veštaèke, stubove mostova i usæa voda, dolazi uveèe i rano ujutro da bi se hranio. Što su primerci veæi jata su manja, tako da nije nikakvo èudo videti kapitalnog bucova da lovi sam.



Hrana


Uglavnom životinjskog porekla: (crvoliki) beskièmenjaci, èlankonošci, kaugler i sitna riba.



Razmnožavanje


Polnu zrelost ženke dostižu u petoj-šestoj godini, a mužjaci u petoj godini života (velièina preko 30 cm). Intenzivno polaganje jaja traje od aprila do kraja maja, ženka polaže oko 100.000 jaja èiji razvoj traje od 14-21 dan.



Lov bucova


Za uspešan lov je dobro imati štap akcije "A" ili "B", težine bacanja 20-40 grama ili 30-60 grama ako se oèekuju krupniji primerci. Štap treba da ima dobre bacaèke moguænosti jer se u lovu na bucova mora daleko zabacivati, èak i do 50m. Debljina najlona ne bi trebalo da prelazi 0,30mm. Najbolje su marke elastiènih, srednje mekih najlona. Neistegljivi i kruti najloni nisu pogodni jer se lako i brzo upredu. Mašinica treba da ima velik prenos (da bude brza) od 1:5 i veæi. Poželjan kapacitet špulne je najmanje 100 m najlona 0,40 mm. Koènica treba da bude taèno podešena u zavisnosti od debljine i jaèine najlona. Veštaèke mušice koje se koriste su na udicama velièina 1-10, obièno su ruèni rad i spadaju u kategoriju fantastiènih mušica što znaèi da nisu pravljene po uzoru na nekog insekta iz prirode. Kod pravljenja sistema za lov, dobro je kombinovati mušice svetle i tamne boje, zatim manje sa veæim... Sisteme sa mušicama treba zabacivati nizvodno, odnosno popreèno na tok vode i brzo ih povlaèiti sa visoko podignutim vrhom štapa. Najbolja mesta za ovakav lov koja su i ujedno omiljena mesta na kojima bucov boravi i lovi su prelivi, kamene regulacije (neperi, šporovi) i pešèane plaže. Najbolje doba dana za lov su pozno jutro i rano popodne, a najbolji uslovi za ribolov su razdoblja kad vodostaj Dunava stagnira ili kad je u manjem porastu. Na opisani naèin se bucov lovi od marta do kraja novembra. Ne treba dozvoliti da udarci krupnih bucova budu iznenaðenje. Koènica mašinice treba da bude popuštena jer je udarac bucova "surov", a osim toga krupan primerak na udici je izuzetan borac. Svaka greška pri zamaranju takvih primeraka se kažnjava gubitkom ribe jer su udice relativno sitne pa su za zamaranje potrebni strpljenje i puna kontrola situacije u svakom trenutku.

izvor : virtualnigrad
 
Poslednja izmena od urednika:
Big Moca

Big Moca

Član
Učlanjen(a)
17.04.2009
Poruka
4.300
Linjak

Linjak





Blizak je rođak šaranu, ali se od njega razlikuje po brojnim karakteristikama. Tipična je riba toplih i mirnih voda.

Gde živi:

Zivi pretezno u stajacim vodama (bare, ritovi, mrtvaje), ali ga ima i u tihim ravnicarskim rekama sa mekanijim dnom i vodenim rastinjem.Vretenastog je oblika gledano s boka. Medutim, telo mu je pljosnato i pokriveno sitnim, gustim i dobro usadenim krljustima.Boja mu je maslinasto zelena, tamno zuta ili smeda sto zavisi od sredine u kojoj zivi.

Na gubici ima dva brčića. Peraje su u linjaka debele, zaobljene i gotovo crne. Zbog kvaliteta mesa rado je viđen na trpezama, naročito pečen. Mresti se od maja do juna, a ponekad čak i u avgustu. Ženka linjaka baci oko 500.000 komada ikre, koju lepi na vodenom rastinju. Zapaža se, međutim, da ga je sve manje u našim vodama, pogotovo tamo gde živi zajedno sa američkim patuljastim somićem, poznatim među ribolovcima kao „terpan“ ili „cverglan“.

Ovaj grabljivac nevelikih razmera, krvni je neprijatelj linjaka, čiju ikru i mlađ neštedimice uništava. Linjak vrlo retko naraste do 5 kilograma. Srednja lovna težina jedva da prelazi 400 grama. Pošto je riba dna to mu je i ishrana prilagođena hrani, koju rijući po mulju obilato nalazi. To su u prvom redu razni crvići, puževi golaći i ritske gliste. Dok linjak rije po dnu na površini vode javljaju se mehurići, koji otkrivaju njegovo prisustvo. Za sportske ribolovce to je najpouzdaniji znak da je linjak u potrazi za hranom.

Tehnika ribolova:

Lovi se od ranog proleća do jeseni. Čim naiđu hladni dani linjak beži u krtog spremajući se da prespava zimu. Pravo vreme za lov linjaka je suton, ali se dobri rezultati postižu i rano ujutru. U vreme velikih žega nerado uzima hranu. Za lov treba koristiti fini ribolovni pribor, sitne udice i lagani plovčić. Udice sa mamcima treba spuštati bliže dnu, ali tako da ne propadnu u mulj. Linjak grize oprezno i sporo, ali zato brzo guta mamac i pruža snažan otpor.
Nije na odmet prihranjivati linjaka za vreme lova kukuruznim brašnom.

Mamci:

Ritske i crvene gliste, puževi golaći koji se nađi na drveću potopljenom u vodi, barski crvići, mekani sir i valjčići od hleba. Dobro je ponekad rasporiti glistu po dužini pre stavljanja na udicu. Mislilo se ranije da linjak najradije napada glistice, nova saznanja idu u prilog crviću.
Udice veličine od 12 do 16.






Izvor: Pecaroš
 
nikouro

nikouro

Član
Učlanjen(a)
16.08.2009
Poruka
932
Skobalj

Skobalj




Lokalni nazivi: škobalj, podust, štupser, rijac, tintaš, jatnik
Max. dužina i starost: do 50cm i do 10 godina.
Max. težina: 2 kg
Vreme mresta: od marta do maja.


Opis i graða:
Po leðima je crnozelen, sa strane i trbuhu srebrnobeo, leðno peraje je sivo, a ostala su crvenkasta, ima naglašen nosni deo. Repno peraje obrubljeno je tamnom ivicom. Telo je izduženo. Glava ima karakteristiène usne, prilagoðene struganju hrane sa kamenja. Usta su postavljena nadole ispod poveæeg nosa.


Navike, stanište, rasprostranjenost:
Skobalj je riba koja se kreæe u velikim jatima i hrani algama i muljem koje skida sa krupnog šljunka. Po karakteristiènim tragovima može se lako odrediti podruèje na kom se zadržavaju jata sa krupnijim primercima. U ravnièarskim rekama, ova riba zbog naèina ishrane, nije na ceni, ali je skobalj iz planinskih voda veoma cenjen, pa se ogranièava njegov ulov na 10 komada. Rasprostranjen je po celoj Istoènoj Evropi. Naseljava brze vode u kojima živi sa mrenom, klenom i ploticom. Kada je voda bistra treba ga tražiti u glavnom toku, a kada se zamuti prilazi obali i tu traži hranu. Najveæi primerci u Evropi, a samim tim i kod nas se mogu uloviti u Drini. Mogu dostiæi težinu i do 2 kilograma.


Razmnožavanje:
Mresti se od marta do maja, izleže 50-100000 jajašaca, a polno je zreo s 3 godine pri dužini 20-25 cm.


Mamci i pribor za lov:
Skobalj_nosS obzirom da se skobalj kreæe u jatima u brzim vodotocima na šljunkovitom terenu, a da mu je bajati hleb, kao primama, prava poslastica, pojavljuje se problem kako jato primamiti i zadržati na mestu odreðenom za ribolov. Za ovo se koristi mrežica sa otežanjem, pod imenom mamac. To je naprava saèinjena od izlivenog olovnog tega od oko 1-2 kg na koga je montirana pletena mrežica sa otvorima 1.5×1.5 i 2×2 cm, velièine kese za 2 kg pripremljene primame, obièno starog pokvašenog hleba. Iz tega je napravljen i rukohvat koji služi za zabacivanje ove naprave u vodu. Kroz rukohvat se provlaèi deblji najlon (obièno 1,0 mm) na èijem je kraju plovak od stiropora (preènika 10 cm) ili plastièna flašica koja služi za obeležavanje taènog mesta na kome se nalazi primama. Drugi kraj najlona vezuje se na obali nešto uzvodno od mamca, da bi se smanjio otpor vode i da ne bi smetao plovku za pecanje.
Za ovakav ribolov se koriste nešto duži štapovi (od 3.5 - 4.5m, brze akcije, ako se lovi sa mašinicom, ili 5 - 6m ako se lovi štapovima bez voðica). Bitno je da su štapovi što lakši, jer je neophodno stalno zabacivanje. Za ovu primenu su se dobrim pokazali karbonski štapovi. Što se plovaka tièe, u praksi su se najbolje pokazali vretenasti plutani ili balza plovci dužine 10cm i preènika 15mm sa plastiènim ili fiberglas antenama i plovci pera, koji nose do 20gr. olova. Udice bele, kovane, velièine 10-12 a najlon 0,25 mm sa noseæim podvezom od 0,18mm zbog velikog kvašenja prilikom èestog zabacivanja.
Kada je mamac ubaèen u vodu, veæ posle nekoliko minuta može se poèeti sa pecanjem. Na udicu se namesti ruža od hleba, koja se na jednom kraju malo zgnjeèi i tu se zabode udica. Pored hlebne ruže koriste se i hlebna kuglica, mesni crviæi, crvi brašnari, tanka crvena glista, kuvani krompir. Lovi se tako što se udica zabaci nekoliko metara ispred mamca i kad plovak naiðe u blizini bove lagano ga navedemo pred samu mrežicu. Ovde je vrlo bitno da nam udica sa mamcem klizi po dnu jer se skobalj hrani sa samog dna, i na tonjenje plovka treba reagovati energièno i kratko.
Sa obzirom da se skobalj hrani zelenim algama koje rastu na kamenju ispod vode, lako je pronaæi mesta gde se kreæe, prostim pregledom površine kamenih gromada. Ako na njima ima pravilnih tamnih tragova, skobalj je u blizini. Meðutim, mnogi tvrde da kada ima dosta algi, kada je voda bistra, skobalj ima dosta hrane i vrlo æete ga teško privoleti da jede vaše mamce. Tada možete probati da pecate na alge kao i ploticu, ali obratite pažnju. Skobalj ne može da èupa alge sa kamenja, vec ih struže nosom ili hvata polumrtve, prezrele komade koje nosi struja. Ovi komadi nisu zeleni vec mrki, pa njihovo ponašanje i boju treba i vi da oponašate prilikom pravljenja mamaca za ribolov skobalja.




izvor : somborskipecaros
 
Poslednja izmena od urednika:
Big Moca

Big Moca

Član
Učlanjen(a)
17.04.2009
Poruka
4.300
Mrena

Mrena



Sportska riba izduženog vretenastog tela pokrivenog gustim zbijenim krljuštima. Leđa su joj sivomaslinasta,prema trbuhu je svetlija sa srebrnim i bronzanim nijansama. Gornja usna sa dva pata brkova je mesnata, žilava i isturena ispred donje usne. Može da naraste i do 10 kg, mada joj je lovna težina trostruko manja. Mresti se od maja do jula.

Region mrene je po pravilu u srednjim delovima reka, međutim, ima je još uvek u svim brzacima sa jakom strujom i šljunkovitim dnom, naročito uz visoke ilovačaste obale u kojima se legu larve „vodenog cveta“ – bele bube, poslastice su za ovu ribu. Meso mrene je srednjeg kvaliteta zbog obilja sitnih oštrih kostiju. Ikra joj je otrovna i ne treba je jesti, ali ne treba je ni baciti. Dobro usoljena, nakon nekoliko dana njena ikra je izvanredan mamac za primamljivanje i lov skobalja. Sezona lova mrene je od proleća do kasne jeseni. Ne tražite je u mirnim, tihim, zabarenim vodama, mrtvajama i jezerima, jer je tamo nema. Pošto se lovi u brzacima treba je čekati mamcima koji leže na dnu, bez plovka i sa olovnim utegom dovoljno teškim da ga voda ne nosi. Udice s mamcima treba nabacivati pravo na brzak.

Posle toga će ribolovni konac nošen snagom vode zauzeti kos nizvodni položaj. Preostaje još jedino da se konac nategne, da bude bez takozvanog „trbuha“ i da se strpljivo sačeka da mrena zagrize. Ona to najčešće čini vrlo nežno i lukavo. Da je mamac zagrizla saznaćete po karakterističnom reagovanju vrha ribolovačkog štapa. Najpre će se na vrhu primetiti jedan lagani titraj, posle čega sledi dva do tri sitna trzaja. To je vreme kada treba „kontrirati“. Ukoliko se zakasni udice će ostati gole. Nije na odmet reagovati i pri prvom punom udaru mrena na mamac. Bolje i tako, nego sa zakašnjenjem. Ribolovci „mrenaši“ čekaju je držeći ribolovni konac u ruci, jer se samo tako može „kontrirati“ u pravi čas.

Uhvaćena na udicu, žilavo se bori, vešto manevrišući levo-desno, nastojeći uporno da se domogne dna i podvodnih prepreka gde „zalegne“ gubicom podvučenom pod prepreku preko koje ribolovni konac najčešće puca, a riba ostaje slobodna. Zbog izuzetne borbenosti i snage, uživanje je nadmudrivati se njome dok je ulovljenu ne preselite u čuvarku. Prihranjivanje kuvanom pšenicom obećava više uspeha u lovu ove ribe. Mamci: Punomasni sir kačkavalj, ritska, rosna i crvena glista, rovac, ceo manji rak, hlebni valjak, pijavica, mesni crvići, brašneni crvi, testo sa sirom, a kao najbolji mamac je larva „vodenog cveta“ – bela buba. Uzima i komadiće kobasice i viršle. Za lov mrene sa uspehom se primenjuje i ribolov „kotrljanjem“. Udice za mrenu od 6-2 sa nešto dužim vratom, a najlon od 0.25-0.40mm.








Izvor: Pecaroš
 
nikouro

nikouro

Član
Učlanjen(a)
16.08.2009
Poruka
932
Beovica - Keder(Alburnus alburnus)

Slika preuzeta sa poljskog sajta © "Riblje Oko"



Lokalni nazivi: uklija, beovica, kaugler, klija, zelenika, zekica, klejica, šnajder.
Max. dužina: 30 cm .
Max. težina: 150 g.
Vreme mresta: maj, jun
Životni vek: proseč:no od 5 do 8 godina.

Navike, stanište, rasprostranjenost:

Mnogi je mešaju sa belicom (Leucaspius delineatus). Živi u rekama, kanalima i jezerima. Voli čistu vodu, ali se drži van glavnog toka - u mirnim rukavcima i zatonima - izbegavajući predele gusto obrasle vodenim biljem. Ponekad se skuplja blizu mostova, kupališta i mesta gde stoka prelazi vodu. Obično se kreće u jatima, tik ispod površine. Vrlo je živahna i nikada ne miruje, a i kako bi kada je vrebaju svi vodeni grabljivci, ali i zmije, žabe, čaplje i galebovi. Keder je svaštojed koji se mresti u vreme stabilnog vodosotaja.

Opis i građa:

Po leđima je sivo-plava ili zelenkasta, bokovi i trbuh su joj srebrnkasti i sjajni, dok su peraja obično siva. Krljušt ove ribe je slabo usađena, pa lako spada pri dodiru rukom. Glava mu je mala,usta su joj koso nagnuta prema gore tako da je donja čeljust duža od gornje, što joj omogućava da lako hvata plen s površine, donja čeljust je izbačena napred. Najviše je nalik sabljarki (gardi). Obično naraste između 10 i 30 cm, a krupniji primerci teže do 100g, mada se izuzetno može zakačiti primerak od čak 150 g.

Razmnožavanje:

Mresti se u maju i junu, u plitkoj vodi, u pesku, u vodenoj travi i njenom korenju, kada voda dostigne 14ºC. Lepljiva jaja se pričvršćuju za kamenje i druge predmete u vodi. Plodnost je od 3 000 do 10500 jaja. Dve do tri nedelje nakon polaganja jaja izležu se mladi. I oni će se mrestiti na mrestilištima dve do tri godine kasnije. Uklija polagano raste. U prvoj je godini retko veća od 3 cm. Njena se populacija, često po nekoliko sezona, smanjuje, bilo zbog hroničnog zagadjivanja, bilo zbog lošeg mresta usled poplava ili pada temperature. Srećom, u samo nekoliko godina ima ih opet na hiljade.

Mamci i pribor za lov:

Tokom najvećeg dela godine Beovica mamac grabi smelo. Izuzetno je proždrljiv i neprestano zauzet pronalaženjem hrane. Zainteresovan je za sve što padne u vodu. Čim padne na vodu, riba ga hvata i vuče u stranu. Najbolji mamci su: crvići, hlebne pahuljice, razna testa, insekti, mravlja jaja, sobne muve, končasto bilje i sitna veštačka mušica. Lovi se laganim priborom. Po tihom vremenu bez vetra, mamac se zabacuje ispod same površine, na dubinu od svega 15-20 cm. Ukoliko duva vetar, beovicu ćemo tražiti u srednjim slojevima, a u zimskom periodu pri samom dnu. stap dugačak 4 m i više; osnovna struna prečnike 0,10 mm, predvez 0,08 mm; udice od br.16-20; vrlo osetljiv plovak i olovce. Mladj se hrani zooplanktonom, odrasle jedinke lutkama hironomida.

Način hranjenja:

Kao sve ciprinidae, i uklija ima raznovrstan način prehrane stalno se prilagodjavajući raspoloživoj hrani! Mladi se hrane isključlivo planktonom, dok odrasle jedu najčešće ono što nadju : crve, jajašca, mekušce, alge i razne biljne ostatke. Kako se kreće po svim dubinama vode, uklija se hrani podjednako vodenim kukcima u svim stepenima njihovog razvoja, kao i kopnenima kada slučajno padnu u vodu.


izvor : Pcelica
 
Poslednja izmena od urednika:
Big Moca

Big Moca

Član
Učlanjen(a)
17.04.2009
Poruka
4.300
Krupatica

Krupatica




Vrlo brojna riba, koju još u nekim krajevima zovu i platika ili platica. Mnogo liči na deveriku s kojom se ukršta, pa melezi još više liče na deveriku, aliih odaje veoma krupno i buljavo oko. Stanovnik je mirnih, tihih i zabarenih voda dunavskog sliva. Posebno masovno naseljava Dunav, na njegovim plavnim zonama, ušće Save, Tise, Tamiša, Morave kao i njihove mrtvaje i kanale hidrosistema Dunav – Tisa – Dunav. Nema neku naročitu ekonomsku vrednost. Love je privredni i sportski ribolovci.
Naraste i do jednog kilograma ali ređe. Na udicu se love uglavnom dugi do 25 santimetara i 500 grama. Telo joj je široko i spljošteno kao u deverike, tri i po puta dugačko koliko je široko. Od pravih deverika razlikuje se po tome što su joj trbušna i prsna peraja narandžasta, a mala usta stoje joj u vrhu njuškice. Oči su joj srebrnaste. Krupatica se mresti tokom leta. U to vreme ove ribe se sakupe u velika jata i mreste se uz obalu na plićim mestima, obrasla travom i vodenim biljem. Na takvim mestima kada izlazi sunce nastanu pravi svatovi. Krupatica, koja je inače plašljiva riba i koja se drži dubine, sada u „ljubavnom žaru“ prosto obnevidi tako da je čovek može, takoreći rukom uhvatiti. Na sve strane čuje se pljuskanje vode i živo bacakanje ribe, velike i male.

Krupatica se mnogo lovi na udicu. Ona je, zajedno sa deverikom, garancija da će biti ako ne sportskog ribolova, a ono pecanje makar se broj druge ribe smanjio. Dovoljno je u nekoj mirnoj vodi baciti pregršt-dva kuvane pšenice, prekrupe, pa da se na tom mestu za kratko vreme iskupi krupatica i deverika. To je ona riba koja zna toliko da dosadi onima koji love šarane, skidajući im gotovo neosetno mamac, pogotovo valjak od kukuruznog brašna.

Krupatica se lovi gotovo preko cele godine, ali izuzetno dobro dva puta godišnje, kada putuje. U proleće kada kreće uzvodno, ide dobro na crvenu glistu, a u jesen, kada kreće u krtog, pored kamenjara i strmih obala na sitan valjak od hleba, najbolje raženog.U krtog leže u jame ispod preliva u reci i tu se masovno nagomila. Profesionalni ribari nalove je u raznim rukavcima u jesen toliko da ne znaju šta će sa njom.

Lovi se finim priborom. Konac prečnika od 0.20mm i udicama od 14-10. Ponekad joj je miliji valjčić od hleba nego hlebna „ruža“. U jatima pretražuju dno i kada naiđu na mesta sa prehranom od hleba, kuvane pšenice i pirinča, ne napuštaju ga brzo. Crvići u manjim grozdovima odličan su mamac.

Mamci: Crvene gliste, hlebni valjčići, kuvana pšenica i mesni crvići.



Izvor: Pecaroš
 
nikouro

nikouro

Član
Učlanjen(a)
16.08.2009
Poruka
932
Deverika

[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]DEVERIKA[/FONT]

[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]
[/FONT]



Deverika naseljava sve vode Evrope, sem voda Skandinavije, Škotske, Pirinejskog i Apeninskog poluostrva i vode na zapadu i jugu Balkana. Tipicna riba donjih tokova velikih reka. Naseljava i jezera, kotline, rukavce i mrtvaje. Podnosi i brakicnu vodu na ušcima reka u mora. Zadržava se u dubljim (od 3 do 8 m), otvorenim vodama, približavajuci se obali samo nocu i rano izjutra i kada voda nadolazi u potrazi za hranom. Kao i vecina ostalih ciprinida i deverika je jatna riba, bez obzira na uzrast. Jato je uvek uniformno, sastavljeno od jedinki približno istog uzrasta i na podrucjima koja nisu izrazita hranilišta i mrestilišta, uglavnom se srecu cista jata deverika. Samo na hranilištima i mrestilištima u ulovu se pored deverika mogu naci i ostale "bele ribe", kao jaz, bodorka i dr.
Deverika pripada redu šarana (Cyprinioformes), porodici šarana (Cyprinidae) i potporodici klena (Leuciscinae). Telo joj je visoko (posebno kod starijih primeraka i primeraka iz dubljih jezera) i bocno spljošteno. Mladi primerci su srebrnaste boje. Kod starijih, leda dobijaju zagasito zelenu boju, hrbat se izdiže, odvajajuci srazmerno malu glavu, sa malim, gotovo završnim, mada ipak malo niže postavljenim ustima. Usta, sa predvilicnim i vilicnim kostima, vrlo su mekana. Ždrelni zubi su jednoredni i ima ih po 5 na svakom petom skržnom luku. Posebna karakteristika deverike je izrazito dugo analno peraje, sa 26-31 (po ruskim izvorima 24-33) žbicom.


Postoji pet vrsta deverika koje nalikuju jedna drugoj, a to su:

• Crnooka deverika (Abramis sapa P.)
Mresti se u aprilu i maju, naraste do dužine od 35 cm. Karakteristike ove vrste: tupasta njuška, uocljivo veliko oko na maloj glavi, 41-48 žbica


• Deverika (Abramis brama L.)
Mresti se maja i juna. Dužine je do 80 cm. Prsna i trbušna peraja su od sivkaste do žuckaste boje

• Krupatica (Blica bjoerkna L.)
Mresti se od aprila do juna. Dužine je do 40 cm. Prsna peraja su joj crvenkasta ili narandžasta, 22-26 žbica

• Kesega (Abramis ballerus L.)
Mresti se od aprila do juna. Dužine je do 45 cm. Najvitkija je i pljosnata. Ima dugo bazno podrepno peraje pojacano sa tri tvrde koštane špicice, 39-46 žbica

• Šljivonosa (Vimba vimba L.)
Mresti se od aprila do juna. Dužine je do 50 cm. Slicna skobalju, ali joj je nos uocljivo tamniji, 20-25 žbica


Deverika može narasti do 80 cm dužine i do 6 kg težine, a životni vek može biti i do 20 godina, premda su prosecni primerci deverike u ulovu od 30-40cm dužine i 0,5-1,5 kg težine. Aktivnost deverike zavisi pre svega od doba godine ,koje odreduje temperaturu vode i od doba dana,koje odreduje dinamiku ishrane. Preko zime, deverike se krtože, osim u slucaju da pronadu podrucje priliva toplije vode (termocentrale, kanalizacioni izlivi, dubine u lukama ispod šlepova i sl.) gde ima dovoljno hrane. Sa nastupanjem proleca i zagrevanjem vode, deverike postaju aktivnije i krecu u potragu za hranom neophodnom za dozrevanje polnih žlezda i pripremu za mrest. Mlade jedinke se hrane sitnijim predstavnicima faune dna (pužici i školjkice i dr.) Jelovnik starijih je slican, samo što jedu vrste vecih dimenzija. U bogato zatravljenim podrucjima, deverike ce "pasti" vegetaciju, ali ne zbog nje same, nego zbog obilja racica i larvi raznih insekata u toj vegetaciji. S proleca deverika se hrani preko celog dana, iako najintenzivnije ujutru i predvece. Sa zagrevanjem vode, vreme hranjenja se deli na jutarnji i vecernji period.Sa nastupanjem jeseni i zahladenjem, prelazi se ponovo na režim slican onom u prolece do dolaska zime i krtoženja. U potrazi za hranom jata deverika borave i na muljevitim i na peskovitim pa cak i kamenitim terenima. Ujutro i predvece u leto deverike prilaze obali radi ishrane, dok najveci deo vreline letnjeg dana provode u dubljim i svežijim delovima matice. Letnje noci provode u plicoj vodi. Deverika spada u krupne riblje vrste, a njen rast zavisi kako od populacije drugih riba u vodi, tako i od kolicine hrane u vodi u kojoj živi. U nedostatku hrane, cela populacija deverike zakržljava.

Mrest deverike nastupa u aprilu i traje do kraja juna pri temperaturi vode izmedu 10 i 16OC. U plitkoj (0,2-0,5 m dubine), dobro zatravljenoj vodi, deverike se mreste u društvu ostalih, njoj srodnih vrsta "bele ribe", polažuci ikru po vodenoj vegetaciji. Mrest se najintenzivnije odvija ujutru, izmedu 6 i 9 sati, na mestima zašticenim od vetra i ne traje duže od 2-3 sata. Polnu zrelost deverike sticu vec u trecoj godini života (mužjaci), a najkasnije do pete godine (ženke). Ženka u zavisnosti od uzrasta tj. velicine, položi od 100 000 do 580 000 komada ikre. Deverika kod nas, kako je vec pomenuto, spada u tzv."belu ribu" i racuna se kao riba III kategorije. Zakonom o ribarstvu je zašticena minimalnom dužinom izlova.


:: lov deverike ::
Velike deverike nisu srcani borci, ali su vrlo izbirljive, pa je prava retkost da se slucajno upecaju. Deverike do 3,6kg obicno žive u velikim jatima, i kad upecate jednu, imacete još ulova. Medutim, gigantski primerci žive usamljenickim životom i jako ih je teško uhvatiti. Veoma je osetljiva na promenu vremena i u to vreme je ne interesuje ponudeni mamac. Bistra voda, nisko vodostanje i zaparan dan siguran je ulov deverike. Pred kišu i oluju silazi na dno i traži rupe u kojima ce se sakriti ili cak zavuci u podlogu. Ne dira udicu pri severnom i severnoistocnom vetru, a dobro jede pri južnom i jugozapadnom vetru. U toplim danima aktivnija je po oblacnom vremenu nego po suncanom. U leto i ranu jesen, deverike se hrane u svitanje i u sumrak. Kako se zima približava, hranjenje se pomera i to najcešce u periodu od ranog jutra do podneva.

Deverika ne uzima odmah mamac, vec ga drži u "trubici" i ne mrda sa mesta, a tek posle nekog vremena, kad reši da pocne da guta, krece. To se slaže sa ribolovnom literaturom(i praksom), po kojoj deverika, izdižuci mamac, podiže i obara na vodu plovak, pa ga tek onda povlaci pod vodu. Kesega i crnooka deverika imaju griz koji se ogleda u vidu potapanja plovka, dok deverika i krupatica cesto vole da dižu plovak, koji neretko legne na površinu vode. Razlog takvom grizu je jednostavan. To su ribe dna. Lovimo ih na dnu, a kada uzmu mamac naprave uzgon prema površini. Ukoliko imamo ovakvu vrstu griza prilikom kontriranja moramo biti jako oprezni. Štap ne sme biti vertikalan nego ga ukošavamo, levo ili desno, što bliže vodi, jer neretko se dogodi - kontra. Riba ima uzgon prema površini, legne na vodu, stvara otpor jer se želi naglo vratiti na dno, pa u vecini slucajeva dolazi do pucanja najlona ili se riba otkaci sa udice.

Najbitnije je da odredite mesto u vodi gde se nalaze deverike. To cete uraditi rano ujutro, posmatrajuci površinu vode i tražeci mesto gde se deverike obrcu na površini vode. Povežite sva takva mesta medusobno linijama. Videcete da je površina podeljena pravim linijama i lukovima. To su staze kojima se po dnu krecu deverike. Zabacaj na bilo koju putanju ce dovesti mamac pravo pred nos jatu. Ukoliko nije moguce uociti deverike na površini, potražite mesta gde se one najcešce zadržavaju kao što su panjevi, podvodne terase i bazeni, ali i najdublja mesta u vodi. Kada birate mesto za pecanje, izaberite ono koje je najbliže ali niz vodno. Imajte na umu da se vecina velikih deverika peca na udaljenosti oko 25 m od obale. Krupnu deveriku možemo loviti iskljucivo na dnu. Potreban je predvez do metar dužine. Na takav predvez stavite kuglicu olova. Deveriku možemo loviti raznim tehnikama: štapovima od 2 do 10 m sa plovcima, štapom sa mašinicom, match tehnikom, bolognessom ili dubinskom metodom. Mamci su joj takode razliciti (od hleba, pijavice, durbaka, kukuruza šecerca, crva škota ili pinkija, pa do ver de vasa).

Štap koji se koristi za pecanje deverike, je pitanje ukusa. Ipak bolje je koristiti tvrde štapove, kako bi preciznije zabacivali. Medutim, izuzetno je važno da vrh štapa bude mek ili da ima jedan od indikatora trzaja. Srednje brz štap, nosivosti 0,6 kg i dužine 3,6 m je idealan.

Najlon treba da bude tanji, nosivosti do 1,8 kg, a predvez 1,6 kg. Udica velicine 14 je odlicna ukoliko se kao mamci koriste mesni crvi, kasteri ili rep kišne gliste. Ali ukoliko su deverike uznemirene, koristite slobodno i manje udice. Za kuvani grašak, kukuruz, crni hleb, kulju i sitne durbake i pijavice dobra je i udica velicine 12. Olovo treba da bude vezano kao klizece. Takode, umesto olova možete postaviti hranilicu. Ukoliko ne želite da propustite trzaj koristite audio ili vizualni indikator trzaja.Takode možete koristiti lake fluo prstenove koji se postavljaju na sam najlon izmedu poslednje vodice i mašinice. Kod sistema sa plovcima koristite mec štapove dužine od 3,5 do 4 m i špulnu sa najlonom nosivosti 1,5 kg debljine 0,10 mm. Podvez može biti od tanjeg najlona 0,08 mm nosivosti 0,45 kg ukoliko se pecaju sitniji primerci, pa sve do 1,5 kg za krupnije komade. Plovci iglice od 4 x 12 do 4 x 10 ili plovci izduženog tela s podebljanim završetkom jajolikog oblika, gramaže 0,5 pa do 3 g. Ovakva vrsta plovaka je iskljucivo za stajace vode. Plovak mora biti izrazito dobro tempiran tako da viri samo antena. Klasicno vagler vezivanje plovka je do sada dalo najbolje rezultate ukoliko se peca na tekucim vodama match tehnikom. Treba upotrebljavati vaglere 3 + 1 pa do 25 grama. Ukoliko lovimo štekom potrebni su plovci oblika suze ili oblika obrnute suze. Za bolognesse su potrebni plovci oblika šargarepe ili burenceta u zavisnosti od protoka vode. Koristite udice velicine od 20 za mesne crvice, pa sve do 10 za hleb ili gliste.

Za lov dubinskom metodom potreban vam je štap koji na vrhu ima quivertip ili swingtip, mašinicu sa špulnom najlona nosivosti 1,4-1,8 kg. Možete postaviti veci broj udica na kraj najlona, a velicine udica su iste kao i kod pecanja plovkom. Nije loše na kraj postaviti i hranilicu. Swingtip je najosetljiviji indikator trzaja koji se primenjuje pri pecanju dubinskom metodom i nezamenjiv je za pecanje deverika. Swingtip se vrlo malo promenio od svog nastanka 1950. godine kada ga je Džek Klejton izmislio. Originalni swingtip je bio izraden od najlona i bio je mnogo osetljiviji od današnjih silikonskih, ali je mogucnost umršenja bila daleko veca. Dužina swingtipa zavisi od vrste vode na kojoj se peca. Što je voda dublja i brža, potreban je duži swingtip. Minimalna dužina je 25 cm, dok je maksimum nekih 50. tak cm. U malu kolicinu primame dodajte kastere i par iseckanih glista, tek toliko da se kugla ne raspadne u vazduhu kada se stisne u ruci. Dobra je varijanta dodavanja crvica u sredinu kugle. Na ovaj nacin se crvici nece odmah osloboditi iz primame, vec ce postepeno, jedan za drugim izlaziti, što ce deveriku duže držati na jednom mestu. Pretpostavimo da pecate na reci dubokoj 2,5 m i širokoj oko 30 m. Dodajte najkraci swingtip od 25 cm. Štapove treba da zakosite nizvodno i u pravcu duvanja vetra. Zabacite oko 5 m od druge obale, pravo izmedu primame. Na taj nacin cete pecati samo one najgladnije ribe koje su se izdvojile iz jata ka primami, a necete preplašiti glavno jato. Zategnite blago najlon. Sacekajte par trenutaka sa primamom, da ne biste rasterali jato deverika, u slucaju da je vec tu. Ukoliko nema trzaja, bacite pet kugli velicine mandarine. Nemojte ih sve bacati na isto mesto. Prve tri bacite u liniju iza željenog mesta pecanja, a dve bacite malo ispred ka vama.

Ugriz deverike je lako prepoznatljiv jer ima samo horizontalno komponentu, buduci da deverika po pravilu krene pravo uzvodno kada uzme mamac. Kada ugrizi pocnu da jenjavaju, pravo je vreme za još malo primame. Pazite da ne preplašite ribu. Zato u ovoj fazi bacajte maksimalno po jednu kuglu primame i to po rasporedu, tri iza, jedna ispred. Ukoliko ugrizi prestanu nakon bacanja kugle, stanite sa primamom i sacekajte da se jato opet prikupi. Obratite pažnju, da deverike vole da se ocešu o najlon. Potrebno vam je iskustvo da znate da razlikujete reakciju štapa na to cešanje i na pravi trzaj. Naravno, ukoliko koristite quivertip ove nedoumice nece biti, ali ce se izuzetno povecati broj ispuštenih mamaca od strane ribe. Krupna deverika ponaša se identicno šaranu. Rije po dnu i nema nacina da cete je odvojiti od dna sa bilo kakvom prihranom. Za uspešno prihranjivanje i mamcenje najvažnije je znati koja vrsta deverike prevladava na odredenoj vodi i samim odabirom hrane ili krupne granulacije prilagoditi se vrsti. U svakom slucaju primama mora biti teška, lepljiva i masna, a kao dodaci obavezno idu mrvice hleba, mleveni keks i svi derivati kukuruza (prekrup, griz i skrob). Za ribolov deverike dobro je koristiti iskljucivo kompaktnu hranu. Potrebno je formirati kugle velicine mandarine, cvrstoce kao da smo na tekucoj vodi. Hranu obavezno treba prosejati na sito. Sve dobro izmešati, navlažiti i prosejati kroz sito, pa stavljati prethodno razbijeni fuj. Dodatkom lepka (Bentonit ili Decoler) dobicemo izuzetnu kompaktnost zemlje. Takvu primamu možemo bez ikakvih problema bacati i prackom.

:: kombinacije za deveriku ::

· 1 kg Sensas Carp (žuti, sivi ili crveni)

· 1 kg Sensas Gros gardon

· 1 kg Sensas Fond super

· 1 kg TTX Mais gras gros

· aditiv Vanillix (ili Frutix)

· 50 % zemlje (Terre de Some ili krticnjaka)


Ovu smesu nakvasiti i tri sata pre, ukoliko želite da sve cestice profunkcionišu i aktivno deluju što pre.


:: za krupaticu i deveriku ::

· 1 kg Sensas carp finne monture

· 1 kg Sensas Bremes (Juane crakunte ili Super bremes)

· 1/2 kg Sensas Etang (rouge, noire ili juane) ili Lake

· 1 kg TTX Mais Fine

· 50 % zemlje

· aditiv Brasemix ili Bremix super brasem


:: za kesegu i crnooku deveriku ::

· 1 kg Sensas Bremes (juane trakante ili super bremes)

· 2 kg Sensas Etange (juane, rouge, noire) ili Lake

· 1 kg Sensas Magic

· 1 kg TTX Mais fine

· 20 % zemlje

· aditiv Unix special brasem


:: za kesegu i crnooku deveriku 2 ::

· 2 kg Main futter

· 1 kg Sensas Etange

· 20 % zemlje

· 1/2 kg Mach blend

Jedna od boljih mešano domace-kupovnih varijanti je da u gotovu hranu za deverike, dodate smesu od ovsenih, jecmenih ili pšenicnih pahuljica sa dodatkom nekog lepka. Najbolji mamci za deveriku su mesni crvi, kasteri, durbaci, gliste, hleb, žito, larve komaraca i kukuruz šecerac. Dobro je da par dana pre pocetka ribolova nahranite mesto istim mamcima kojima želite da pecate. Ukoliko to nije moguce, uradite to cim dodete na vodu. Dva mamca su uvek potrebna. Recimo veca kolicina mesnih crvica kao primama, i par crvica na udici kao mamac. Postoje i druge kombinacije kao: kukuruz šecerac/durbak, kupovna primama/hleb, kasteri/kišne gliste. Mnogi pecaroši dodaju još jednu primamu glavnoj. Kasteri, seme konoplje, pirinac i žito su najpopularniji. Prava je umetnost odrediti kolicinu potrebne primame. Recimo da je minimum 0,5 l mesnih crvica, dve konzerve kukuruza, 1,4 do 1,8 kg suve kupovne primame i slicno. Maksimum je dva puta veci od ove doze. Kod deverike, vrlo je bitno da je ne uplašite prilikom primamljivanja. Deverika je riba velikih dubina i vrlo slabog vida. Zbog toga je izuzetno osetljiva na neprirodne zvuke. Dobra varijanta bacanja primame je da prvo, pre nego i pocnete pecanje, na željeno mesto zabacite samo hranilicu bez udice punu pripremljene smeše. Nakon minut-dva povucite blago najlon i hranilicu. Na taj nacin ce hrana spasti iz hranilice i razmazati se po dnu. Sada izvucite hranilicu i ovaj postupak ponovite par puta. Na kraju namontirajte udice, napunite hranilicu, bacite i cekajte. Trebace malo vremena da se situacija smiri i deverika dode na mesto. Obratite pažnju na to da je deverika slabovida i da nece videti mamac, ako je daleko od hranilice 5 cm je sasvim dovoljna razdaljnina od hranilice do mamca.


izvor : Deliblatsko jezero






[FONT=Arial, Helvetica, sans-serif]
[/FONT]​
 
Big Moca

Big Moca

Član
Učlanjen(a)
17.04.2009
Poruka
4.300
Nosara



Lokalni nazivi: buborak, kljunara , šljivar, plavonos, ogrica, popadnik, gubičasta deverika, ugrica. Max. dužina: 51 cm
Max. težina: do 3 kg.
Vreme mresta: od maja do juna.
Opis i građa:

Nosara ima dužu glavu, izrazito izdužen nos i po tome podseća na skobalja. Leđa su mu modra, a trbuh beo. Grudna i trbušna peraja su narandžasta, a ostala siva. Usta su donja, polumesečasta. Naraste najviše do 50cm i više od1 kg, ali su obično manji. Dobro se lovi u proleće ili u kasno leto, na dubljim mestima. Šljivar je pretežno vegetarijanac.Osim zelenih i nitastih algi koje sebi svojstvenim ustima struže sa kamenja, jede i larve insekata, račiće i crviće.Ženke su malo veće od mužjaka iste dobi i razlikuju se morfološki, zbog jajašaca koje nose. Mužjaci pocrne na leđima, pocrvene na stomaku, njihova peraja postanu crvena, a vrhovi leđnih i bočnih peraja postanu tamni i razvijaju se izraštaji na telu tokom sezone mresta. Ženke takođe mogu da razviju izraštaje, ali manje postojane.
Navike, stanište, rasprostranjenost:

Šljivar naseljava vode severne i srednje Evrope, a zalazi i u more. Iako liči na kesegu, pa ga mnogi zamenjuju sa njom, on pripada drugom rodu. Pripada beloj ribi šaranskog roda.Tipična je riba tekućih voda, mada se prilagođava i stajaćim. Treba ga tražiti u bržem delu vodenog toka. Leti se zadržava u vodama bogatim kiseonikom, tj. kod brana i napera. U plićacima zapažamo belasanje njegovih bokova dok kidaju alge sa dna. Nosara je jatna riba.
Razmnožavanje:

U vreme mresta, od maja do juna, u jatima se kreću uzvodno tražeći pogodna šljunkovita mesta za mrest. Tada skoro ne uzima hranu, pri jasnom letnjem danu posebno, pa ju je teško prevariti da uzme mamac. Polno je zrela izmedu 4. i 5. godine pri dužini od 24 do 28 cm. Plodnost je od 80 000 do 200 000 jaja, koje se razviju za jedan. Jaja su malo lepljiva i pričvršćuju se za kamenje ili biljke. U periodu mresta, i mužijaci i ženke imaju bradavičaste izraštaje po glavi i leđima. Jaja imaju u prečniku oko 1,4 mm. Razviće embriona traje od dva i po do deset dana, u zavisnosti od temperature vode.
Mamci i pribor za lov:

Sve nosare se love finim priborom, najlonom od 0,12 do 0,14 mm i udicama od 16 do 20. Lovi se na ružu od hleba, noklu, pšenicu. Peca se na plovak sa tako podešenom dubinom da mamac "miluje" dno.Da bi nosara navikla na našu hranu i naš mamac, neophodno je prihranjivanje. Hrana treba da bude dovoljno teška da ne ispliva niti da se brzo raspadne. Specijalisti za pecanje nosare godinama pokušavaju da je prevare na njenu omiljenu hranu-algu klodoforu, prekrivajući njome pažljivo udicu. Ako ovaj mamac izdrži izbačaj i vodenu struju, ulov je skoro zagarantovan. Neki algu mešaju sa želatinom, pa kada se masa ohladi, seku je na komadiće i stavljaju na udicu. Kapitalne nosare su odlični borci i podsećaju na mrenu ili jaza.






Izvor: Pčelica
 
nikouro

nikouro

Član
Učlanjen(a)
16.08.2009
Poruka
932
Babuška

Babuška



Babuška nije na nekoj ceni kod većine ribolovaca.Ima je u gotovo u svim ravničarskim rekama,stajaćicama,akumulacijama pa čak i u manjim barama. Mada se peca često,naročito kada druga riba nije aktivna.
Prosečna lovna težina babuške kreće se oko 500 grama, ali je moguce naići i na babušku tešku preko 2 kilograma.

Ovo je riba dna, sa koga jede delove biljaka i životinjice. Leti, kada je vrijeme toplije i metabolizam brži, hrani se intenzivnije, a zimi pada u skoro potpuno latentno stanje. U stanju je da preživi u u vodama koje se potpuno lede zahvaljujuci kožnoj izlučevini koja se ne mrzne.

Babuške se hrane na dnu pa se tu i love. Prvo treba lokalizovati mesto gde se nalazi jato babuški po mehurićima koji se pojavljuju na površini vode. Naravno, svako pravilo ima izuzetaka, pa treba imati u vidu, da u toku dana, posebno rano ujutro i predvece babuške prilaze bliže obali i hrane se medu priobalnim biljem. Tada se podižu i na 70-80 cm od dna.

Prvi put se kod nas pojavila početkom osamdesetih i njena populacija raste, obicno na štetu karaša sa kojim se može ukrštati. Pari se zajedno sa karašem u maju i junu .

Kao mamac koristi se: kuvana pšenica, mladi i kuvani kukuruz, hlebna ruža, gliste i mesni crvici. Sa proleca i jeseni, kad je voda hladnija, bolje rezultate daju gliste i crvici, dok su u letnjem periodu uspešniji hleb i kuvana pšenica. Ukoliko se mesto hrani kukuruzom, babušku treba čekati na udicu namamčenu jednim zrnom kukuruza. Ipak, kuvana pšenica je na svim vodama najsigurniji mamac.Mada, iz ličnog iskustva nekako sve zavisi od ribolovne vode. Nije na odmet pogledati kako je love kolege meštani.



izvor : Talas
 
Top