zauvek odgovor
speedy ti je dao delimican odgovor.
Šta će čovek dati kao otkupinu za svoju dušu?
psalam 49:7,8
[SUP]7[/SUP] Čovek neće nikako brata osloboditi, neće dati Bogu otkup za nj.
Velik je otkup za dušu, i neće biti nikad.
Nadam se da ti je sad jasnije ,a ako nije evo pojasnjenja.
Svi mi ljudi od Adama i Eve smo nasledili greh,starost i smrt.
Ali Isus Hrist nije ni od Adama niti od Eve.
Utroba device Marije je samo posluzila kao domacin .nije trebala ni njena jajna celija ,niti bilo ciji spermatozoid.
Jehova Bog je "umanjio i preneo" osobu koja je na zemlji nazvana isus Hrist.
Samo savrsenim zivotom(neukaljanim,bezgresnim),mogli su se otkupiti gresi,savrsen zivot,za savrsen zivot.
Dakle na tvoje pitanje "covek"...,Isus nije bio obican covek od Adama i Eve,ili od Marijine jajne celije...vec od svog Boga i oca poslat na zemlju da ispuni zadatak od Boga,svedocenje i otkupna zrtva.
Ako nesto treba da se pojasni slobodno pitaj...pa kad imam vremena odgovoricu...
pozdrav
Slažem se sa svime skoro, mada nekako bezi ova tvoja ideja da smo svi nasledili greh i smrt od Adama i Eve, od sotiriologije čoveka u Hrišćanstvo. Ne želim da se namećem, ali bavim se teologijom 10 godina, od toga uporedo sa psihologijom šest, i na teološkom sam fakultetu, uporedo sa filozofskim u Beogradu. Samo bih napomenuo da bez obzira što čovek prima greh po rodjenju jer je od ovog smrtnog sveta potekao očigledno, on je po prirodi dok ne postane slovesan bezazlen. On se kao dete mora krstiti pre svrega iz eklisioloških razloga, nego radi kupanja od greha. A i svi znamo da se uvek kaze bezazleni i nevini kao deca. Dakle, sad se mogu javiti evolucionisti i oni teoreticari zavere pa da kazu, pa jeste to tako, ali ti kao roditelj malom detetu kazes da bude dobar, a on uradi neku nevaljalu stvar, iako mu ti nisi reko, a zakljucili smo da je neslovesno jos. Okay, ima tu istine, ali jedino sa psiholoskog aspekta gledanja, mozemo govoriti o tom nekom nasledjivanju smrti. Ali sa teološkog, ne verujem da možete nači istočnog oca koji govori da je greh nasledjen.. to je više prisutno kod katolika. A naprimer, po meni najveći sveti otac Maksim Ispovednik, govori da nema govora o nasledjivanju greha, jer bi to umanjilo znacaj ikonomije bozije, i stvorilo čoveka smrtnim od samog početka, a uzrok toga bi neminovno bio Bog. Rešenje se može naci ako uzmemo da su duša i telo neodvojivi jedno od drugog, "Telo bez duše je leš, a duša bez tela je fantom"- GEorgije Florovski, a i ideju svetog Klimenta, da duša nije smrtna jer bi Bog bio uzrok njene smrti, a ni besmrtna jer bi stvorio drugog Boga,tako da je čovek već kao bice koje se kompenzuje i postane nad ja(superego) moze postati podlozan nasledstvu smrti. Čovek umire iz trena u tren- Kapadokijci, a i doktor Dimitrije Kalezic je često govorio, kako nasledjivanje smrtnosti, jedna od najvećih pokazatelja kako je rano hrišćanstvo dozvoljavalo upliv tuđih, subjektivnih izvitropirenih mišljenja u teološki duh. Mislim da je neotrebno davati subjektivna mišljenja, jer sve je već odavno od strane reprezentativnih ljudi, teologa, rešeno. Dakle greh nije nasledje, već lični akt. I ponovo napominjem, da ovo ne kazem ja, nego knjige svetih otaca, i svi savremeni episkopi. Dakle ako napadnete ovo što sam napisao, niste napali mene nego njih, pa onda razmislite, koliko ste u stanju daleko da odete sa osudjivanjem istih. Takodje da dodam, da je Hristos uzevši telo, uipostasirao ličnos Boga Logosa, i učinio je svojom sopstvenom, tako da je ruka Hrista npr. bila ruka Boga zaista.. Koga interesuje neka pročitao nešto od Kirila Aleksandrijskog.
Pozdrav
