Nastavak:
„Bog je ljubav” - zapisano je na svakom pupoljku koji se rascvetava, na svakoj vlati proklijale trave. Divne ptice, koje ispunjavaju prostor zvucima svojih veselih pesama, cvetovi nežnih boja, koji u svom savršenstvu cine vazduh mirisnim, velicanstveno šumsko drvece, bogato razlistano i zeleno -sve to svedoci o nežnom, ocinskom staranju našeg Boga i o Njegovoj želji da svoju decu ucini srecnom.
Božja rec otkriva Njegov karakter. On je sam objavio svoju neogranicenu ljubav i milosrde. Kad se Mojsije molio: „Pokaži mi slavu svoju!”, Gospod je odgovorio: „Ucinicu da prode sve dobro moje ispred tebe!” (2.Mojsijeva 33,18.19) Ovo je Njegova slava, Bog je prošao ispred Mojsija i objavio: „Gospod, Gospod, Bog milostiv, žalostiv, spor na gnev i obilan milosrdem i istinom, koji cuva milost hiljadama, prašta bezakonja i nepravde i grehe.” (2.Mojsijeva 34,6.7) On je „spor na gnev i obilan milosrdem”, „jer mu je mila milost”. (Jona 4,2; Mihej 7,18)
Bog je povezao naša srca sa Sobom nebrojenim znacima i na nebu i na Zemlji. On se trudio da nam otkrije Sebe preko cuda prirode, preko najdubljih i najnežnijih zemaljskih veza koje ljudsko srce može da upozna. Ali sve nam to samo nepotpuno otkriva Njegovu ljubav. Iako smo dobili sve te dokaze, neprijatelj dobra tako je zaslepio um ljudi da su gledali na Boga sa strahom, zamišljajuci Ga kao okrutnog i neumoljivog. Sotona je naveo ljude da zamišljaju Boga kao bice cija je osnovna osobina kruta pravda - kao okrutnog sudiju, neumoljivog i strogog poverioca. On je predstavljao Stvoritelja kao bice koje sumnjicavim okom posmatra ljude ne bi li pronašao njihove zablude i pogreške i pohodio ih svojim sudovima. Da bi uklonio ovu tamnu senku, otkrivajuci svetu beskrajnu Božju ljubav, Isus je došao da živi medu ljudima.
Božji Sin došao je sa Neba da objavi Oca. „Boga niko nije video nikad: jedinorodni Sin, koji je u narucju Ocevom, On ga javi.” (Jovan 1,18) „Niti Oca ko zna do Sin, i ako kome Sin hoce kazati.” (Matej 11,27) Kad je jedan od ucenika zahtevao: „Pokaži nam Oca!”, Isus je odgovorio: „Toliko sam vreme s vama i nisi me poznao, Filipe? Koji vide mene, vide Oca; pa kako ti govoriš: pokazi nam Oca?” (Jovan 14,8.9)
Opisujuci svoju misiju na Zemlji, Isus je rekao: „Gospod me pomaza da javim jevandelje siromasima; posla me da iscelim skrušene u srcu; da propovedim zarobljenima da ce se otpustiti, i slepima da ce progledati; da otpustim sužnje”. (Luka 4,18) To je On cinio. On „prode cineci dobro i isceljujuci sve koje davo beše nadvladao”. (Dela 10,38) Bilo je citavih sela u kojima se uzvik bola nije cuo ni iz jedne kuce, jer je On prošao kroz njih i iscelio sve bolesnike. Njegovo delo bilo je dokaz Njegovog božanskog pomazanja. Ljubav, milosrde i samilost otkrivali su se u svakom cinu Njegovog života; Njegovo srce bilo je puno nežnog saucešca prema sinovima ljudskim. On je uzeo covekovu prirodu da bi mogao da shvati covekove potrebe. Najsiromašniji i najponiženiji nisu se bojali da Mu pristupe. Cak su i mala deca osecala Njegovu privlacnost. Ona su volela da se penju na Njegova kolena i gledaju Njegovo misaono lice, dobrocudno i puno ljubavi.
Isus se nije ustezao da kaže istinu, ali je to uvek cinio sa ljubavlju. U svom ophodenju sa ljudima bio je vrlo taktican, pokazujuci im promišljenu i ljubaznu pažnju. Nikad nije bio grub, nikad nije nepotrebno izgovorio neku oštru rec, nikad nije naneo bol osetljivoj duši. Nije osudivao ljudske slabosti. Govorio je istinu, ali uvek sa ljubavlju. Žigosao je licemerstvo, neverstvo i bezakonje; ali su se suze osecale u Njegovom glasu dok je izgovarao svoje oštre prekore. Plakao je nad Jerusalimom, voljenim gradom, koji je odbio da primi Njega, put, istinu i život. Odbacili su Njega, Spasitelja, a On im je prilazio sa nežnošcu punom sažaljenja. Život mu je bio ispunjen samoodricanjem i brižljivim staranjem o drugima. Svaki covek bio je dragocen u Njegovim ocima. Iako je uvek cuvao svoje božansko dostojanstvo, saginjao se sa najnežnijom pažnjom nad svakim pripadnikom Božje porodice. U svakom coveku gledao je posrnulu dušu zbog cijeg spasenja je došao. Takav karakter Hristos je otkrio u svom životu. Bio je to Božji karakter.
Iz Ocevog srca u stvari potekle su reke božanskog sažaljenja, koje su se pokazale u Hristu, i izlile se na sinove ljudske. Isus, nežni, milostivi Spasitelj, bio je stvarno Bog koji se „javi u telu”. (1.Timotiju 3,16)
Elen Vajt, Put Hristu, sledi nastavak
