Da sve je to tako u tvom lažljivom umu.
A Adventistička crkva ima biblijski stav po ovom pitanju.
Mnoga savremena društva su se suočila sa problemom moralnosti čina abortusa. Takav konflikt je uticao na mnoštvo ljudi u okviru hrišćanstva, koji su spremni da prihvate odgovornost za zaštitu prenatalnog ljudskog života i da takođe očuvaju ličnu slobodu žene. Evidentno je da su, dok Crkva pokušava da sledi Sveto Pismo, neophodne moralne smernice uz poštovanje individualne slobode savesti. Adventistički hrišćani žele da pitanje abortusa povežu sa verom u Boga kao Stvoritelja i održavatelja života na način koji odražava hrišćansku odgovornost i slobodu. Iako postoje razlike po pitanju shvatanja abortusa među adventistima, ovi naredni navodi predstavljaju pokušaj da se uobliče smernice po pitanju ove tematike. Smernice ovog dokumenta su bazirane na biblijskim principima.
1) Prenatalni ljudski život je veličanstveni dar od Boga. Božji ideal namenjen ljudskim bićima potvrđuje svetost ljudskog života, po Božjoj slici. Međutim, životne odluke treba da budu donete u kontekstu sveta palog u greh. Abortus nikad nije aktivnost sa malim moralnim posledicama. Zbog toga, prenatalni život ne sme biti nesmotreno uništen. Abortus bi trebalo da bude izveden samo iz veoma ozbiljnih razloga.
2) Abortus je jedna od tragičnih dilema ljudskog pada u greh. Crkva bi trebalo da ponudi milostivu podršku osobama koje se lično suočavaju sa odlukom o abortusu. Osuđivački stav je neprimeren onima koji su prihvatili Jevanđelje. Od hrišćana se očekuje da razvijaju zajednicu ljudi koji se međusobno vole i brinu, i pomažu onima koji su u krizi.
3) Crkva na praktičan, opipljiv način, kao zajednica puna podrške izražava svoju posvećenost vrednostima ljudskog života, kao što su:
- Jačanje porodičnih veza.
- Obučavanje oba pola vezano za hrišćanske principe i ljudsku seksualnost.
- Jačanje odgovornosti oba supružnika oko planiranja porodice.
- Odgovornost oba supružnika za posledice ponašanja koje su nekonzistentne sa hrišćanskim principima.
- Stvaranje bezbedne klime za razvoj diskusije po pitanju moralnosti abortusa.
- Pružanje podrške i pomoći namenjene ženama koje izaberu da održe trudnoću.
- Ohrabrivanje i pomoć očevima da preuzmu deo odgovornosti za vaspitanje svoje dece.
Crkva takođe treba da se posveti pružanju pomoći u poboljšavanju loših socijalnih, ekonomskih i psiholoških faktora, koji stavljaju još dodatni teret na abortus, i da se brine za one koji pate zbog posledica individualnih odluka, po ovom pitanju.
4) Crkva ne služi kao savest, međutim, ona treba da pruži moralne smernice. Abortusi iz razloga kontrole rađanja, biranja pola, ili zbog određenih pogodnosti, neće biti tolerisani od strane Crkve. Međutim, žene se mogu suočiti sa iznimnim okolnostima koje predstavljaju ozbiljne moralne ili zdravstvene dileme – ako je ugrožen život žene, ili je dijagnostifikovano teško oboljenje fetusa, ili je trudnoća rezultat silovanja ili incesta. Konačna odluka da li da se okonča trudnoća ili ne, treba da bude doneta od strane trudnice, nakon odgovarajućih konsultacija. Ona treba da dobije pravovremene, tačne informacije, da bude svesna biblijskih principa i smernica vođenih Svetim Duhom. Štaviše, ove odluke je najbolje doneti u krugu zdravih porodičnih odnosa.
5) Hrišćani iznad svega priznaju Božje vođstvo. Oni traže mudrost i balans između individualnih sloboda i njihove odgovornosti prema zajednici vernih, i širem društvu i njegovim zakonima. Oni čine svoj izbor u skladu sa učenjem Svetog Pisma i Božjeg zakona, pre nego što se oslanjaju na norme društva koje ih okružuje. Zbog toga, pokušaj da se žena primora da iznese trudnoću ili da je prekine, treba da bude odbačen kao kršenje lične slobode.
6) Crkvene ustanove treba da razviju svoje sopstvene institucionalne politike u skladu sa ovim iskazom. Osobe koje imaju religiozne ili etičke razloge kao prigovor na abortus, ne bi trebalo da učestvuju u izvođenju abortusa.
7) Vernici crkve treba da budu ohrabrivani da učestvuju u moralnim odgovornostima vezanim za abortus, u svetlu učenja Svetog Pisma.
