Član
- Učlanjen(a)
- 27.01.2010
- Poruka
- 41
Naravno, Simi, na nama i jeste da se molimo i kajemo, ali da li je to vreme došlo ili nije, opet ne možemo nikada sa sigurnošću da tvrdimo. Sve ono što su Jevanđelja i sveti govorili da će se dešavati pred sam dolazak antihrista, upravo se sada obistinjuje. Na neki način, po svemu tome, kako je Gospod rekao da pratimo znake vremena, možemo konastatovati da to vreme zaista dolazi i da ako antihrist još nije rođen u svetu, onda se njegovo rođenje već jako približilo. Mnogi oci su tumačili sam pojam antihrista kao duh vremena koji će obuzeti svet s kraja vremena, i čak tako tumačeći, mi uočavamo da takav duh tame, zla, lukavstva, grabeži, svađa, nemira, ratova, mržnje, bluda i svih drugih projava duha tame, već obuzima kako svet tako i sve više ljudskih srca. Gospod je govorio da će tada "ohladneti ljubav mnogih", a to je upravo ono čemu smo svedoci u svakodnevnim dešavanjima.
I naravno, na nama nije da to sprečimo, niti da se brinemo oko toga i žalostimo padajući u maloverje, pitajući se zašto i kako. Na nama i jeste da u molitvenom straženju i revnosnom ispovedanju vere, pre svega delima i sopstvenim pokajanjem, sledujemo Hristu i Njegovom Putu kojim nas je On poveo u Carstvo Nebesko. A taj Put je kako strm i uzak, tako i trnovit.
Pre svega, ono što je za svačije spasenje najbitnije jeste pravilno shvatanje duhovnih istina koje su Duhom Svetim otkrivene verujućima u Hristovoj Pravoslavnoj Crkvi. U današnja vremena, sve veća će biti sablazan (i već jeste), neprijatelja Istine i Hrista, raznih lažniučitelja koji će sejanjem lažnih učenja pokušati da prevare i one izabrane. Upravo o tom straženju i govori Gospod svojim Apostolima kad im kaže: "Stražite i bdite!", upozoravajući ih da samo ispravna i Duhonosna vera spašava. A da bi tu veru sačuvali i saznali pravi put spasenja i kako se on postiže, mi moramo biti u toj veri i utemeljeni, moramo je proučiti, shvatiti njene osnovne principe i načine duhovnog rukovođenja, da bismo tim putem i mogli da pođemo pouzdajući se u Božiju pomoć. Jer sveti apostol Pavle je govorio: "Ако се ко и бори, не добија вијенац ако се не бори по правилу."(2.Пос.ап. Пав. Тим., 2,5).
Dakle, pravila koja čuva Sveta i Saborna Apostolska Crkva, a koja su nam predata kako svetim Apostolima i Jevanđelistima, tako i bogoprosvećenim muževima Pravoslavlja u vidu izloženja Božijeg domostroja spasenja i dogmatima o Njegovim Svetim Tajnama, zatim predanjskim nasleđem Istinite Vere, i najzad, Svetim Kanonima Vaseljenskih Sabora i ostalih Pomesnih Sabora, ostavljeni su nam kao svetilnici na tom Putu Vere da budemo sigurno ograđeni čistotom vere u toru Božijem, kao slovesne ovce stada Hristovog.
I najzad, ono što nas na tom Putu najviše i zanima da dosegnemo, jeste samo sjedinjenje sa našim Gospodom, kroz ispunjavanje kako svega ovoga (što je naravno ispunjavanje Njegove Volje) tako i čistote duše i srca, koja kroz molitveno kolenopreklono pokajanje, i ispunjavanjem svakom vrlinom izgoni duha sveta i paloga čoveka napolje, a u sebe prima Duha Svetlosti i Samoga Hrista. Tada se u srcu čovečijem i ostvaruje obećano Carstvo Božije, koje se daruje samo onima koji su ostavivši sve zarad Hrista, pošli za NJim Gologotskim putem i primili obećana dobra budućeg veka.
Evo, jako dobrih odlomaka iz knjige o. Serafima Rouza o poslednjim vremenima i proročanstvima svetih iz knjige "Rusija i kraj sveta":
I naravno, na nama nije da to sprečimo, niti da se brinemo oko toga i žalostimo padajući u maloverje, pitajući se zašto i kako. Na nama i jeste da u molitvenom straženju i revnosnom ispovedanju vere, pre svega delima i sopstvenim pokajanjem, sledujemo Hristu i Njegovom Putu kojim nas je On poveo u Carstvo Nebesko. A taj Put je kako strm i uzak, tako i trnovit.
Pre svega, ono što je za svačije spasenje najbitnije jeste pravilno shvatanje duhovnih istina koje su Duhom Svetim otkrivene verujućima u Hristovoj Pravoslavnoj Crkvi. U današnja vremena, sve veća će biti sablazan (i već jeste), neprijatelja Istine i Hrista, raznih lažniučitelja koji će sejanjem lažnih učenja pokušati da prevare i one izabrane. Upravo o tom straženju i govori Gospod svojim Apostolima kad im kaže: "Stražite i bdite!", upozoravajući ih da samo ispravna i Duhonosna vera spašava. A da bi tu veru sačuvali i saznali pravi put spasenja i kako se on postiže, mi moramo biti u toj veri i utemeljeni, moramo je proučiti, shvatiti njene osnovne principe i načine duhovnog rukovođenja, da bismo tim putem i mogli da pođemo pouzdajući se u Božiju pomoć. Jer sveti apostol Pavle je govorio: "Ако се ко и бори, не добија вијенац ако се не бори по правилу."(2.Пос.ап. Пав. Тим., 2,5).
Dakle, pravila koja čuva Sveta i Saborna Apostolska Crkva, a koja su nam predata kako svetim Apostolima i Jevanđelistima, tako i bogoprosvećenim muževima Pravoslavlja u vidu izloženja Božijeg domostroja spasenja i dogmatima o Njegovim Svetim Tajnama, zatim predanjskim nasleđem Istinite Vere, i najzad, Svetim Kanonima Vaseljenskih Sabora i ostalih Pomesnih Sabora, ostavljeni su nam kao svetilnici na tom Putu Vere da budemo sigurno ograđeni čistotom vere u toru Božijem, kao slovesne ovce stada Hristovog.
I najzad, ono što nas na tom Putu najviše i zanima da dosegnemo, jeste samo sjedinjenje sa našim Gospodom, kroz ispunjavanje kako svega ovoga (što je naravno ispunjavanje Njegove Volje) tako i čistote duše i srca, koja kroz molitveno kolenopreklono pokajanje, i ispunjavanjem svakom vrlinom izgoni duha sveta i paloga čoveka napolje, a u sebe prima Duha Svetlosti i Samoga Hrista. Tada se u srcu čovečijem i ostvaruje obećano Carstvo Božije, koje se daruje samo onima koji su ostavivši sve zarad Hrista, pošli za NJim Gologotskim putem i primili obećana dobra budućeg veka.
Evo, jako dobrih odlomaka iz knjige o. Serafima Rouza o poslednjim vremenima i proročanstvima svetih iz knjige "Rusija i kraj sveta":
Kako se vreme kraja sveta priblizava, istina je da ce biti vreme navolja, kakvo svet nije nikada video (Mat.24;21): bice gladi, kuge i pomora,zemljotresa, ratova i glasova o ratovima, gonjenja, laznih proroka i laznih hristosa, a ljubav mnogih (ukljucujuci i hriscane) ce ohladneti. Ali u isto vreme, Jevandjelje ce biti propovedano svim narodima, i oni koji pretrpe do kraja, uz pomoc Hristovu, bice spaseni.
Zla i lazna religija ce doci do vrhunca u svetu u doba Antihrista, svetskog vladara koji ce naizgled odneti mir od svetskog nereda, izgledace da je Hristos ponovo dosao na zemlju, vladajuci iz obnovljenog Jerusalimskog Hrama.
Ali postojace i oni koji ce gledati kroz obmanu. Posebno, dva Starozavetna Proroka, koji nisu umrli, vratice se na zemlju - Ilija da obrati Jevreje a Enoh da propoveda ostalim narodima. Kratka vladavina Antihrista - samo tri i po godine - zavrsice se u novim neredima i ratovima, u sred kojih ce Sam Hristos doci sa Nebesa, prethodice Mu znak Krsta, ovaj svet ce biti unisten vatrom i ponovo obnovljen, a u isto vreme ce tela mrtvih ustati iz grobova i sjedinjeni sa njihovim dusama, da bi stali pred Strasni Sud Bozji.
U devetnaestom veku, u Rusiji su brojni proroci i cak neki od dalekovidih mirjana, kao sto je to bio Dostojevski - predvideli Revoluciju koja je dosla na Rusiju, kao rezultat neverja, svetovnosti i cisto formalnog stava prema Pravoslavlju, oskudevanja goruce, samoraspinjuce vere koju Pravoslavlje zahteva. Neki su je videli u opstim crtama uzasnu katastrofu spremnu da zatekne Rusku zemlju, kao sto je Episkop Teofan Zatvornik, kada je pogledao u manjak istinske Hriscanske vere kod toliko mnogo ljudi, izjavio: “Za sto godina, sta ce ostati od naseg Pravoslavlja?”
Ovo je stanje u kome se svet sada nalazi, sa skoro polovinom natopljenom u krvi, koja trpi tiraniju koja je pocela 1917 sa Ruskom Revolucijom. Da li ima nade za spasenje, ili ce ateizam jednostavno pokriti ceo svet i uspostaviti Carstvo Antihrista?
Imamo dobre razloge da sumnjamo da ce buduci dogadjaji biti tako prosti, kako zbog toga sto se prva zemlja gde je pocela vladavina ateizma, Rusija sada nalazi u religijskom budjenju, koje je vec prepreka njegovom sirenju; a takodje i sto Antihrist, prema Pravoslavnom Prednju nece biti samo bezbozni tiiranin kao Staljin npr., vec religiozna figura koja ce pre ubedjivati, nego prinudjivati i prisiljavati ljude da ga prihvate.
Sveti ljudi koji su ziveli na pocetku Revolucije, bili su svesni apokalipticne prirode ovog dogadjaja i znali su da ce to biti duga i teska proba za rusku zemlju. Ali su takodje predvideli i da ce biti kraj ovom iskusenju.
Prema tome, mozemo videti u prorocanstvima ovih Bogonadahnutih ljudi na pocetku dvadesetog veka, odredjeno ocekivanje obnove Svete Rusije i cak dolaska na vlast Pravoslavnog Cara, za krako vreme pre dolaska Antihrista i kraja sveta. Ovo ce biti nesto cudesno, bice neobican istorijski dogadjaj. Ali u isto vreme, to je nesto sto zavisi od samog sukog naroda, jer Bog uvek delluje kroz slobodnu volju coveka. Kao sto su Ninevljani postedjeni kada su se ljudi pokajali, a Jonina prorocanstva o njihovom unistenju pokazala laznim, tako ce se i prorocanstva o obnovi Rusije pokazati laznim, ako ne bude bilo pokajanja u ruskom narodu.
Jedno veliko prorocanstvo o buducnosti Rusije bilo je znano samo nekima pre Revolucije; bilo je toliko smelo, da ga cenzori u Crkvi ne i dozvolili da bude odstampano. Pronadjeno je u istoj zbirci Motovilovih rukopisa, koja je svetu dala cuveni “Razgovor” sa Svetim Serafimom o zadobijanu Duha Svetog. Ovo prorocanstvo koje se sad pojavilo u nekoliko izdanja u poslednjoj decnij, tice se bukvalnog vaskrsenja Svetog Serafima, pre kraja sveta. Evo sta je Sveti Serafim Sarovski rekao Motovilovu: “Puno puta samo cuo iz usta velikog Bogougodnika, Starca, Oca Serafima, da on nec
pocovati u Sarovu svojim telom. I gle, jednom sam se ja (Motovilov) usudio da ga pitam: “Bacuska, vi blagoizvoljevate sve vreme da kazete da sa vasim telom neceete lezati u Sarovu. Da li to znaci, da vas monasi iz Sarova, dati nekome?“
Odgovorio je: "Vase Bogoljubije, Gospod Bog je odredio da ja, ubogi Serafim, treba da zivim znatno duze od sto godina. Ali posto ce episkopi tog vremena, postati toliko bezbozni, da ce u svojoj bezboznosti prevazici grcke episkope iz vremena Teodosija Mladjeg, tako da vise nece cak verovati u glavnu dogmu Hriscanske vere; tako da ce biti ugodno Gospodu Bogu da mene, ubogog Serafima
uzme, iz ovog privremenog zivota do tog vremena i da me onda
vaskrsne; i moje vaskrsenje ce biti kao vaskrsnuce Sedam Otroka u
pecini Ohlon, u dane Teodosija Mladjeg.“
Motovilov nastavlja:
"Posto mi je otkrio ovu veliku i zastrasujucu tajnu, veliki Starac me je obavestio da ce nakoo njegovog vaskrsnuca, on ici iz Sarova u Divjevo i da ce tamo poceti propoved svetski rasirenog pokajanja. Zbog ovog propovedanja i iznad svega zbog cuda vaskrsenja, velika mnozina ljudi sakupice se iz svih krajeva zemlje; Divjevo ce postai Lavra, Vertijanova ce postai grad, a Arzamas predgradje. Propovedajuci pokajanje u Divjevu, Bacuska Serafim ce otkriti cetiri svetinje u njemu,a nakon otkrivanja sam ce leci u sredinu izmedju njih. I onda ce uskoro doci kraj svega."
Drugi put je Sveti Serafim govorio Motovilovu u vezi sa duhovnim stanjem poslednjih Hriscana, koji ce ostati verni Bogu, pre kraja sveta: "I u dane te velike tuge, o kojima je receno da se ne bi spasilo nijedno telo, osim ako radi izabranih, ti dani ne bi bili skraceni - u tim danima ostatak vernih, iskusice nesto slicno sto je jednom iskusio Sam Gospod, kada se On, viseci na Krstu, buduci savrseni Bog i savrseni Covek, osetio zaboravljenim od Njegovog Bozanstva i onda je On glasno zavapio Njemu: Boze Moj, Boze Moj, zasto si Me ostavio? Poslednji Hriscani ce takoje iskusiti slicnu napustenost od covekoljublja, mislocu Bozijom, ali samo na vrlo kratko, nakon cega Gospod nece odlagati da se odnah pojavi u svoj Svojoj slavi sa svim Svetim Andjelima. I onda ce se desiti, u svoj svojoj punoci, sve sto je predodredjeno od vekova u Predvecnom Savetu (Svete Trojice).“ (The Orthodox Word, 1973, br.50, str. 123-4)
...covek moze cak poceti i da vidi, uporedo sa Pravoslavnom obnovom u Rusiji, istinsko Pravoslavno budjenje u Americi i drugim zemljama van Rusije. Ali sve zavisi od nas; Ako smo probudjeni za istinski Pravoslavni zivot, onda ce Sveta Rusija biti obnovljena; ako nismo, onda Gospod moze povuci Svoja obecanja.
Zla i lazna religija ce doci do vrhunca u svetu u doba Antihrista, svetskog vladara koji ce naizgled odneti mir od svetskog nereda, izgledace da je Hristos ponovo dosao na zemlju, vladajuci iz obnovljenog Jerusalimskog Hrama.
Ali postojace i oni koji ce gledati kroz obmanu. Posebno, dva Starozavetna Proroka, koji nisu umrli, vratice se na zemlju - Ilija da obrati Jevreje a Enoh da propoveda ostalim narodima. Kratka vladavina Antihrista - samo tri i po godine - zavrsice se u novim neredima i ratovima, u sred kojih ce Sam Hristos doci sa Nebesa, prethodice Mu znak Krsta, ovaj svet ce biti unisten vatrom i ponovo obnovljen, a u isto vreme ce tela mrtvih ustati iz grobova i sjedinjeni sa njihovim dusama, da bi stali pred Strasni Sud Bozji.
U devetnaestom veku, u Rusiji su brojni proroci i cak neki od dalekovidih mirjana, kao sto je to bio Dostojevski - predvideli Revoluciju koja je dosla na Rusiju, kao rezultat neverja, svetovnosti i cisto formalnog stava prema Pravoslavlju, oskudevanja goruce, samoraspinjuce vere koju Pravoslavlje zahteva. Neki su je videli u opstim crtama uzasnu katastrofu spremnu da zatekne Rusku zemlju, kao sto je Episkop Teofan Zatvornik, kada je pogledao u manjak istinske Hriscanske vere kod toliko mnogo ljudi, izjavio: “Za sto godina, sta ce ostati od naseg Pravoslavlja?”
Ovo je stanje u kome se svet sada nalazi, sa skoro polovinom natopljenom u krvi, koja trpi tiraniju koja je pocela 1917 sa Ruskom Revolucijom. Da li ima nade za spasenje, ili ce ateizam jednostavno pokriti ceo svet i uspostaviti Carstvo Antihrista?
Imamo dobre razloge da sumnjamo da ce buduci dogadjaji biti tako prosti, kako zbog toga sto se prva zemlja gde je pocela vladavina ateizma, Rusija sada nalazi u religijskom budjenju, koje je vec prepreka njegovom sirenju; a takodje i sto Antihrist, prema Pravoslavnom Prednju nece biti samo bezbozni tiiranin kao Staljin npr., vec religiozna figura koja ce pre ubedjivati, nego prinudjivati i prisiljavati ljude da ga prihvate.
Sveti ljudi koji su ziveli na pocetku Revolucije, bili su svesni apokalipticne prirode ovog dogadjaja i znali su da ce to biti duga i teska proba za rusku zemlju. Ali su takodje predvideli i da ce biti kraj ovom iskusenju.
Prema tome, mozemo videti u prorocanstvima ovih Bogonadahnutih ljudi na pocetku dvadesetog veka, odredjeno ocekivanje obnove Svete Rusije i cak dolaska na vlast Pravoslavnog Cara, za krako vreme pre dolaska Antihrista i kraja sveta. Ovo ce biti nesto cudesno, bice neobican istorijski dogadjaj. Ali u isto vreme, to je nesto sto zavisi od samog sukog naroda, jer Bog uvek delluje kroz slobodnu volju coveka. Kao sto su Ninevljani postedjeni kada su se ljudi pokajali, a Jonina prorocanstva o njihovom unistenju pokazala laznim, tako ce se i prorocanstva o obnovi Rusije pokazati laznim, ako ne bude bilo pokajanja u ruskom narodu.
Jedno veliko prorocanstvo o buducnosti Rusije bilo je znano samo nekima pre Revolucije; bilo je toliko smelo, da ga cenzori u Crkvi ne i dozvolili da bude odstampano. Pronadjeno je u istoj zbirci Motovilovih rukopisa, koja je svetu dala cuveni “Razgovor” sa Svetim Serafimom o zadobijanu Duha Svetog. Ovo prorocanstvo koje se sad pojavilo u nekoliko izdanja u poslednjoj decnij, tice se bukvalnog vaskrsenja Svetog Serafima, pre kraja sveta. Evo sta je Sveti Serafim Sarovski rekao Motovilovu: “Puno puta samo cuo iz usta velikog Bogougodnika, Starca, Oca Serafima, da on nec
pocovati u Sarovu svojim telom. I gle, jednom sam se ja (Motovilov) usudio da ga pitam: “Bacuska, vi blagoizvoljevate sve vreme da kazete da sa vasim telom neceete lezati u Sarovu. Da li to znaci, da vas monasi iz Sarova, dati nekome?“
Odgovorio je: "Vase Bogoljubije, Gospod Bog je odredio da ja, ubogi Serafim, treba da zivim znatno duze od sto godina. Ali posto ce episkopi tog vremena, postati toliko bezbozni, da ce u svojoj bezboznosti prevazici grcke episkope iz vremena Teodosija Mladjeg, tako da vise nece cak verovati u glavnu dogmu Hriscanske vere; tako da ce biti ugodno Gospodu Bogu da mene, ubogog Serafima
uzme, iz ovog privremenog zivota do tog vremena i da me onda
vaskrsne; i moje vaskrsenje ce biti kao vaskrsnuce Sedam Otroka u
pecini Ohlon, u dane Teodosija Mladjeg.“
Motovilov nastavlja:
"Posto mi je otkrio ovu veliku i zastrasujucu tajnu, veliki Starac me je obavestio da ce nakoo njegovog vaskrsnuca, on ici iz Sarova u Divjevo i da ce tamo poceti propoved svetski rasirenog pokajanja. Zbog ovog propovedanja i iznad svega zbog cuda vaskrsenja, velika mnozina ljudi sakupice se iz svih krajeva zemlje; Divjevo ce postai Lavra, Vertijanova ce postai grad, a Arzamas predgradje. Propovedajuci pokajanje u Divjevu, Bacuska Serafim ce otkriti cetiri svetinje u njemu,a nakon otkrivanja sam ce leci u sredinu izmedju njih. I onda ce uskoro doci kraj svega."
Drugi put je Sveti Serafim govorio Motovilovu u vezi sa duhovnim stanjem poslednjih Hriscana, koji ce ostati verni Bogu, pre kraja sveta: "I u dane te velike tuge, o kojima je receno da se ne bi spasilo nijedno telo, osim ako radi izabranih, ti dani ne bi bili skraceni - u tim danima ostatak vernih, iskusice nesto slicno sto je jednom iskusio Sam Gospod, kada se On, viseci na Krstu, buduci savrseni Bog i savrseni Covek, osetio zaboravljenim od Njegovog Bozanstva i onda je On glasno zavapio Njemu: Boze Moj, Boze Moj, zasto si Me ostavio? Poslednji Hriscani ce takoje iskusiti slicnu napustenost od covekoljublja, mislocu Bozijom, ali samo na vrlo kratko, nakon cega Gospod nece odlagati da se odnah pojavi u svoj Svojoj slavi sa svim Svetim Andjelima. I onda ce se desiti, u svoj svojoj punoci, sve sto je predodredjeno od vekova u Predvecnom Savetu (Svete Trojice).“ (The Orthodox Word, 1973, br.50, str. 123-4)
...covek moze cak poceti i da vidi, uporedo sa Pravoslavnom obnovom u Rusiji, istinsko Pravoslavno budjenje u Americi i drugim zemljama van Rusije. Ali sve zavisi od nas; Ako smo probudjeni za istinski Pravoslavni zivot, onda ce Sveta Rusija biti obnovljena; ako nismo, onda Gospod moze povuci Svoja obecanja.
Свети Игњатије Брјанчанинов
Пут подвижника последњих времена
Пут подвижника последњих времена
„Доћи ће једном време и људи ће постати болесни. Када виде онога ко није подвргнут општој болести, устаће на њега говорећи: ти син најболеснији, јер ниси као ми“ (Свети Антоније Велики)
Овде уопште неће бити сувишно да приметимо, да ће тај један морати добро да се чува помисли лажнe смиреномудрености, коју ће неминовно пред њега да износе демони и људи као њихова оруђа. У таквим случајевима телесно мудровање ће обично да приговара: „Зар си ти једини у праву, а сви или већина људи греше?“ Приговор који не значи ништа! Одувек су малобројни, сасвим малобројни ходили уским путем; у последње дане света тај ће пут до крајности опустети. (7. 10-11)
Окренимо с призору који нам пружа савремено доба. Шта треба да кажемо о себи? Како треба да живимо, како да делујемо? Одговор на то питање налазимо код древних монаха; они су најавили нашу ситуацију, они су унапред описали начин деловања у таквој ситуацији.
„У последња времена, они који заиста буду служили Богу, благоразумно ће се сакрити од људи и неће чинити знамења и чудеса међу њима. Они ће поћи путем делања, раствореног смирењем, и у Царству Небеском показаће се већим од Отаца који су се прославили знамењима.“ (Свети Нифонт).
Каква значајна поука, каква утеха за нас у овим пророчким речима знаменитог и духоносног Оца! Услед умножавања саблазни, услед њихове распрострањености и господарења, услед заборављања на јеванђелске заповести и њиховог занемаривања од стране свих људи, за онога ко жели да се спасе неопходно је удаљавање од људског друштва у унутрашњу и спољашњу усамљеност.
Услед понестајања благодатних руководитеља и умножавања лажних учитеља, који су обманути демонском прелешћу и читав свет увлаче у ту обману, неопходан је живот прожет смирењем, неопходан је најдоследнији живот по јеванђелским заповестима, неопходно је сједињење молитве са плачем за собом и за читавим људским родом, неопходна је опрезност пред било каквим завођењем распаљеношћу, која мисли да дело Божије савршава само људском снагом, без Бога, Који делује и савршава Своје дело.
Који се спасава, нека спасе душу своју – речено је остатку хришћана Духом Божијим. Себе спасавај! Блажен си ако нађеш једног поузданог сарадника у делу спасења: то је у наше време велики и редак дар Божији. Када пожелиш да спасеш ближњег, чувај се да он и тебе не одвуче у погубну пропаст.ово последње се непрестано догађа.
Одступништво је Богом допуштено: не покушавај да га зауставиш својом немоћном руком. Сам се удаљи и чувај се од њега: то ти је довољно. Упознај се са духом времена, изучи га, да би по могућству избегао његове утицаје.
„Данас готово да нема истинске побожности, данас постоји само лицемерје“ – говорио је Свети Тихон Задонски, сто година пре нас. Треба да се бојиш лицемерја, најпре у себи самом, а потом и у другима; бој га се управо стога што је карактеристично за ово време и што је у стању да зарази свакога, чак и приликом најмањег скретања у лакомислено понашање.
Не подвизавај се да те виде људи, него у тајности, ради свог спасења, пред очима Божијим – и твоје понашање очистиће се од лицемерја. Прогони лицемерје у себи, истерује га из себе; чувај се маса заражених њиме, које и свесно и несвесно делују усмераване њиме, прикривајући служење свету служењем Богу, а тражење пролазних добара тражењем вечних, прикривајући маском светости порочан живот и душу у потпуности предану страстима. (7. 511-512)
Заиста, тесан је пут који води у живот, јер, са једне стране, стешњују га неправде које чинимо, а са друге – и сама праведна дела, када су повезана са презиром и осуђивањем ближњег. (13. 724)
Заједнички пут подвижника је да трпљењем међу људима лече осећања слабости, да увиде Промисао Божији и уђу у умну молитву. (6. 151)
Овде уопште неће бити сувишно да приметимо, да ће тај један морати добро да се чува помисли лажнe смиреномудрености, коју ће неминовно пред њега да износе демони и људи као њихова оруђа. У таквим случајевима телесно мудровање ће обично да приговара: „Зар си ти једини у праву, а сви или већина људи греше?“ Приговор који не значи ништа! Одувек су малобројни, сасвим малобројни ходили уским путем; у последње дане света тај ће пут до крајности опустети. (7. 10-11)
Окренимо с призору који нам пружа савремено доба. Шта треба да кажемо о себи? Како треба да живимо, како да делујемо? Одговор на то питање налазимо код древних монаха; они су најавили нашу ситуацију, они су унапред описали начин деловања у таквој ситуацији.
„У последња времена, они који заиста буду служили Богу, благоразумно ће се сакрити од људи и неће чинити знамења и чудеса међу њима. Они ће поћи путем делања, раствореног смирењем, и у Царству Небеском показаће се већим од Отаца који су се прославили знамењима.“ (Свети Нифонт).
Каква значајна поука, каква утеха за нас у овим пророчким речима знаменитог и духоносног Оца! Услед умножавања саблазни, услед њихове распрострањености и господарења, услед заборављања на јеванђелске заповести и њиховог занемаривања од стране свих људи, за онога ко жели да се спасе неопходно је удаљавање од људског друштва у унутрашњу и спољашњу усамљеност.
Услед понестајања благодатних руководитеља и умножавања лажних учитеља, који су обманути демонском прелешћу и читав свет увлаче у ту обману, неопходан је живот прожет смирењем, неопходан је најдоследнији живот по јеванђелским заповестима, неопходно је сједињење молитве са плачем за собом и за читавим људским родом, неопходна је опрезност пред било каквим завођењем распаљеношћу, која мисли да дело Божије савршава само људском снагом, без Бога, Који делује и савршава Своје дело.
Који се спасава, нека спасе душу своју – речено је остатку хришћана Духом Божијим. Себе спасавај! Блажен си ако нађеш једног поузданог сарадника у делу спасења: то је у наше време велики и редак дар Божији. Када пожелиш да спасеш ближњег, чувај се да он и тебе не одвуче у погубну пропаст.ово последње се непрестано догађа.
Одступништво је Богом допуштено: не покушавај да га зауставиш својом немоћном руком. Сам се удаљи и чувај се од њега: то ти је довољно. Упознај се са духом времена, изучи га, да би по могућству избегао његове утицаје.
„Данас готово да нема истинске побожности, данас постоји само лицемерје“ – говорио је Свети Тихон Задонски, сто година пре нас. Треба да се бојиш лицемерја, најпре у себи самом, а потом и у другима; бој га се управо стога што је карактеристично за ово време и што је у стању да зарази свакога, чак и приликом најмањег скретања у лакомислено понашање.
Не подвизавај се да те виде људи, него у тајности, ради свог спасења, пред очима Божијим – и твоје понашање очистиће се од лицемерја. Прогони лицемерје у себи, истерује га из себе; чувај се маса заражених њиме, које и свесно и несвесно делују усмераване њиме, прикривајући служење свету служењем Богу, а тражење пролазних добара тражењем вечних, прикривајући маском светости порочан живот и душу у потпуности предану страстима. (7. 511-512)
Заиста, тесан је пут који води у живот, јер, са једне стране, стешњују га неправде које чинимо, а са друге – и сама праведна дела, када су повезана са презиром и осуђивањем ближњег. (13. 724)
Заједнички пут подвижника је да трпљењем међу људима лече осећања слабости, да увиде Промисао Божији и уђу у умну молитву. (6. 151)
Dodato posle 21 Sati 30 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
АРХИЕПИСКОП АВЕРКИЈЕ
О ОТПАДНИШТВУ (АПОСТАСИЈА)
Немамо ми, нити снаге нити ауторитета да зауставимо апостасију, као што је епископ Игњатије нагласио: "Не покушавај да је зауставиш својом слабом руком..."
Али, шта онда треба да радимо?
"Избегавај је, заштити себе од ње, и то је за тебе доста. Упрознај дух времена, проучи га да би могао избећи утицаје његове кадгод је могуће" - овоме нас учи исти епископ Игњатије.
А зар његове речи, написане пре више од 100 година и које се тако очигледно односе на наше време, не изјашњавају истинску пророчку инспирацију и несумњиво просвећење са небеса.: "Судећи по духу времена и интелектуалном врењу, мора се предпоставити да ће се структура-институција Цркве, која се већ дуго клима, срушити страшно и изненада. Никога нема ко би ово могао зауставити или му се супротставити. Средства која су усвојена да је одрже су позајмљена од земаљских елемената који су непријатељски настројени према Цркви и који ће само убрзати њен пад, пре него га спречити. Да милостиви Господ заштити остатак оних који верују у Њега! Али, овај остатак је мали, и постаје све мањи."
Тако, очито смо доживели да видимо овај "страшни и брзи пад структуре-иституције Цркве!"
Непријатељ људске расе користи све своје напоре и сва своја средства да га повуче доле, и широко га у овоме подржавају отворени и тајни отпадници од истинске вере и Цркве, укључујући чак и оне који су изневерили своја висока звања и заклетве као свештеници и чак јерарси који су на челу одређених појединачних Цркава.
Ваистину, преживљавамо страшна времена - времена каква никада пре нису била виђена у историји хришћанства, у историји човечанства! Времена, скоро потпуне нестабилности!
И онолико колико желимо остати верни истинском Православљу, многе обавезе су нам постављене.
Ми морамо, како нам налаже епископ Игњатије, избегавати и штитити себе од отпадништва које тако брзо расте по свету. Морамо бранити себе од кварљивог духа времена да би избегли његов утицај.
А за то, пре свега, морамо разумети и никад не заборављати:
Да није све, што носи најсветије и најдраже име православља заиста православље - сада постоји и псеудо-православље, кога се треба бојати и од кога треба бежати као од ватре;
Да је истинско Православље само оно које не прихвата нити дозвољава ни у чему, нити у предању нити у црквеној пракси, никакве новотарије које су супротне Речи Божијој и декретима Јединствене Цркве;
Да истинско Православље не благосиља нити се предаје новим модама - моралу и обичајима модерног, исквареног света, који, чак и више него у апостолским времена, лежи у злу, јер је то свет који је напустио Бога;
Да истинско Православље води рачуна само да задовољи Бога и спасава душе, а не о удешавању привремене, земаљске среће, каријере и земаљских користи и имовина;
Да је истинско Православље духовно, а не природно и телесно, не везано за земљу - за земаљска осећања и искустава.
Блаженопочивши Архиепископ Аверкије Светотроицки и Сиракуски
Dodato posle 11 minuta:
--------------------------------------------------------------------------
Св.Анатолије Оптински
О ХРАБРОМ ИСПОВЕДАЊУ ВЕРЕ
"Чедо моје, знај да ће у последње дане настати времена тешка, како говори апостол. И, гле, због оскудице у побожности, и у црквама ће се појавити јереси и расколи и, као што су предсказивали свети оци, тада на архијереским престолима и у манастирима неће бити људи опитних и искусних у духовном животу. Због тога ће се јереси ширити посвуда и преластиће (обмануће) многе. Непријатељ рода људскога дејствоваће лукаво да би, ако је могуће, на јерес навео и изабране. он неће почети да грубо одбацује догмате о светој тројици, о божанствености исуса христа, о богородици, него ће неприметно почети да унакажава предање светих отаца од духа светога - учење саме цркве. Довијања непријатеља и његове "типике" приметиће веома мали број њих, оних који су најискуснији у духовном животу. Јеретици ће завладати црквом, свуда ће поставити своје слуге и побожност ће бити занемарена. Али господ неће оставити слуге своје без заштите и у незнању. Он је рекао: "по плодовима ћете их познати". И то по плодовима, то јест по деловању јеретика, настој да их разликујеш од правих пастира. Ти духовни лупежи, који разграбљују духовно стадо "не улазе на врата у тор овчији него прелазе на другом месту", као што је рекао Господ, то јест, ући ће на незаконит начин, уништавајући насиљем Божије уставе. господ их назива разбојницима.
Заиста, њихова права дужност је прогањање истинских пастира, њихово затварање, јер без тога се не може ни стадо разграбљивати. зато, сине мој, кад у Цркви видиш поругање божанственог чина, отачкога предања и Богом установљеног поретка знај да су се јеретици већ појавили, мада ће можда до одређеног времена скривати своје зловерје, или ће неприметно унакажавати божанствену веру, да би боље успели, обмањујући и варајући неискусне. Прогањаће не само пастире, него и слуге Божје, јер ђаво, који руководи јересју, не трпи благочашће. Као вукове у овчјој кожи препознај их по њиховој гордељивој нарави, сластољубљу, властољубљу - то ће бити клеветници, издајници, који свуда сеју мржњу и злобу, зато је Господ и рекао да ћемо их по плодовима познати. Истинске слуге Божје су - смирене, братољубиве и Цркви послушне.
Велике притиске од јеретика трпеће монаси и монашки живот тада ће бити изругиван. Осиротеће обитељи, смањиће се број монаха. Који остану, трпеће насиље. Ови мрзитељи монашког живота, који имају само изглед побожности, настојаће да иноке привуку на своју страну, обећавајући им заштиту и световна добра, а претећи изгнањем онима који се не покоре. Од ових претњи малодушни ће бити веома понижени. Ако доживиш то време, сине мој, радуј се, јер тада ће верници, који не буду имали других врлина, венце добијати само за стајање у вери, по речи Господњој: "сваког, ко ме призна пред људима, признаћу и ја пред Оцем Својим Небеским".
Бој се Господа, сине мој! Да не изгубиш припремљени венац, да не будеш одбачен од Христа у таму најкрајњу и муку вечну. Храбро стој у вери и, ако је неопходно, с радошћу трпи и прогоне и друге невоље, јер ће са тобом бити Господ. . . и свети мученици и исповедници са радошћу ће гледати на твој подвиг.
Али, тешко у те дане монасима који су се везали за имање и богатство и који због љубави према комфору буду били ради да се потчине јеретицима. Они ће успављивати своју савест, говорећи: " Сачуваћемо и спасићемо манастир и Господ ће нам опростити" . Несрећни и заслепљени, уопште и не помишљају на то да ће преко јереси и јеретика у манастир ући и демони, и тада они више неће бити свети манастир него - голе зидине, од којих ће занавек одступити благодат.
Али, Бог је јачи од врага и никад неће оставити слуге своје и истинских хришћана ће бити до краја света, али ће они бирати усамљена, пуста места. Не бој се невоља, него се бој погубне јереси, јер она одгони благодат и одваја од Христа. Зато је Христос и заповедио да јеретика сматрамо као незнабошца и цариника.
И тако, крепи се, сине мој, у благодати Христа Исуса, са радошћу хитај на подвиг исповедништва и подношења страдања, као добри војник Исуса Христа (2. тим. 11,1 - 3), који рече "буди веран до смрти и даћу ти венац живота" (откр. 2,10). Њему са Оцем и Светим Духом част и слава и сила у векове векова. Амин."
Poslednja izmena:
