Promeni se, ako me voliš

[sendi]

Ako nekoga zavolimo ima li uopste mesta insistiranju da se ta osoba promeni? A ako postoji insistiranje i potreba da se partner promeni da li onda tu postoji ljubav ili zelja da od nekoga napravimo univerzalnog vojnika koji ce ubrzo dosaditi? Na stranu ustupci, tolerancija i prilagodjavanje, to svakako mora da postoji, ne samo u vezi vec na svim poljima da bi iole normalno funkcionisali. Ali traziti od nekoga da se menja da bi dokazao ljubav... Besmisleno.

 

[dumspirospero]

U pravu si Sendi

Ljudi često brkaju zaljubljenost i ljubav...Zaljubljuješ se u osobu onakva kakva je...Tada ti ništa ne smeta...Partneri prolaze ''test'' svojih emotivnih odnosa, tek kada postaju svesni jedno drugog...i kada im takva svest odobrava ponašanje onog drugog...U suprotnom, to neće biti emotivna veza, već emotivna agonija...Obostrano prilagođavanje se podrazumeva, ali ne i ''menjanje iz korena''...

 

[Prijavljena]

Lijepo ste to rekle...

 

[death row]

Nije suština u ekstremnim primerima kada minimum sličnosti dovodi do veze pa se tek onda stvara i gradi ideja zajedništva. Tu nije reč ni o zaljubljivanju već isključivo o potrebi da se bude sa nekim tj nekom. Emotivna zrelost u odnosu sa partnerom dugo ne može da garantuje da je zaljubljenost prerasla u ljubav pa zato i postoji težnja da se partner prilagodi. Promene se mogu različito tumačiti, za nekoga je menjanje isto što prilagođavanje pa tako razmišljanje o njima nije negacija ljubavi već postojanja razuma.

 

[dumspirospero]

Ne slažem se sa tobom Death...Ljubav nije ''experimentisanje''...Zaljubljenost traje vrlo kratko...A to je onaj zanos, kada partnera vidimo kao savršeno biće...E onda se polako ''klupko odmotava'' i mi postajemo svesniji sa kim smo...Ali ako je ta svesnost takva, da tu osobu u mnogo čemu ne prihvatamo...Ima li smisla bilo kakvo prilagođavanje...Nema...Jer i nema nekog posebnog razloga da se bude sa njom...
To o čemu ti pričaš je ''nazor veza''....

Kada je prava ljubav u pitanju, partneri se menjaju, a da to i ne primećuju....Sve je spontano...

 

[death row]

Ne slažem se sa tobom Death...Ljubav nije ''experimentisanje''...Zaljubljenost traje vrlo kratko...A to je onaj zanos, kada partnera vidimo kao savršeno biće...E onda se polako ''klupko odmotava'' i mi postajemo svesniji sa kim smo...Ali ako je ta svesnost takva, da tu osobu u mnogo čemu ne prihvatamo...Ima li smisla bilo kakvo prilagođavanje...Nema...Jer i nema nekog posebnog razloga da se bude sa njom...
To o čemu ti pričaš je ''nazor veza''....

Kada je prava ljubav u pitanju, partneri se menjaju, a da to i ne primećuju....Sve je spontano...

Pričam o onome šta se dešava...u okolini. A da li je iko savršen i da li je sve spontano to je posebno pitanje. Ali je lepo je biti uvek na nogama pa čak i kad je veza...tako savršena.

 

[sendi]

Nije suština u ekstremnim primerima kada minimum sličnosti dovodi do veze pa se tek onda stvara i gradi ideja zajedništva. Tu nije reč ni o zaljubljivanju već isključivo o potrebi da se bude sa nekim tj nekom.

Ne bih rekla. Slicnosti nas, obicno, da ne generalizujem, i privuku "na prvu". Svakako da tek kasnije dolazi eventualnog zaljubljivanja i nije iskljucivo da je u pitanju samo potreba biti sa nekim. Te potrebe mogu da se "rese" i bez ideje o zajednistvu

Promene se mogu različito tumačiti, za nekoga je menjanje isto što prilagođavanje pa tako razmišljanje o njima nije negacija ljubavi već postojanja razuma.

Ali za one koji razgranicavaju menjanje i prilagodjavanje cesto jeste negacija ljubavi bas zbog postojanja razuma. Ako vec imam potrebu da te konstantno nesto menjam logicno se namece pitanje sta ja na tebi volim i volim li te uopste. Itd., itd....

 

[dumspirospero]

Ali je lepo je biti uvek na nogama pa čak i kad je veza...tako savršena.

Ja nisam pričala o onome šta se dešava u okolini, već meni i nekim mojim starim prijateljima....

A sa ovom rečenicom se slažem u potpunosti...Treba stajati čvrsto na nogama.........

Ako vec imam potrebu da te konstantno nesto menjam logicno se namece pitanje sta ja na tebi volim i volim li te uopste. Itd., itd....

Ova rečenica sve govori...Potpuno se slažem sa tobom...yes3

 

[death row]

Ne bih rekla. Slicnosti nas, obicno, da ne generalizujem, i privuku "na prvu". Svakako da tek kasnije dolazi eventualnog zaljubljivanja i nije iskljucivo da je u pitanju samo potreba biti sa nekim. Te potrebe mogu da se "rese" i bez ideje o zajednistvu

Naravno da su sličnosti potrebne da bi se dve osobe privukle, drugačije nije ni moguće.

Ali za one koji razgranicavaju menjanje i prilagodjavanje cesto jeste negacija ljubavi bas zbog postojanja razuma. Ako vec imam potrebu da te konstantno nesto menjam logicno se namece pitanje sta ja na tebi volim i volim li te uopste. Itd., itd....

Razum ne može da se potisne kako god da se okrene pa za mene to ne može biti razlog za negaciju ljubavi. Ne radi se o konstatnim potrebama i preispitivanjima jer bi to značilo da su neslaganja veća nego sličnosti. Reč je o onome što ti smeta kod partnera pa je logično da poradiš na tome kako to da prihvatiš, promeniš ili na kraju podneseš.

 

[sendi]

Reč je o onome što ti smeta kod partnera pa je logično da poradiš na tome kako to da prihvatiš, promeniš ili na kraju podneseš.

O ovome i govorim. Jedino bez promena, promena moze biti jedino u vidu prekida veze ako izostane prihvatanje i spremnost na kompromis i prilagodjavanje. Za mene...
I nisam ni rekla da razum tek tako moze da negira ljubav, naprotiv, vec zbog stvari koje sam pomenula u prethodnim postovima, tu bi trebalo da "nastupi" razum i da se zapitamo vredi li.