Laodikeja,
Copy/paste beskrajnih tekstova s Wikipedije me neće uveriti da poznaješ biblijske kakone. Nažalost, neće mi pomoći ni da pronađem odgovor na svoje pitanje.
Dakle, ima li ko šta da mi kaže glede Bakotićevog prevoda?
Čisto da vratim raspravu na temu, citiraću deo iz knjige Branka Bjelajca "Sveto pismo u Srba":
GODINA 1933.:
BAKOTIĆEV PREVOD SVETOGA PISMA
Dr Lujo Bakotić je rođen 1867. godine u Senju, a umro je 1941. godine u Beogradu. Poznat je i pod pseudonimom Dalmatikus. U istoriji će ostati zapamćen po tome što je bio član komisije za izradu Konkordata između Srbije i Vatikana (koji je potpisan 1914. godine). Verovatno da je to razlog što je od 1920-1923. godine bio poslanik Kraljevine SHS pri Vatikanu, a kasnije zastupnik Kraljevine Jugoslavije pri Međunarodnom sudu u Hagu. Jedno vreme bio je pomoćnik ministra spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije. Autor je studije "Srbi u Dalmaciji" (objavljena 1938 g.), objavio je i Rečnik srpsko-hrvatskog književnog jezika, i preveo je Justinijanove "Institucije".
Na Božić 1925. godine dr Lujo Bakotić je objavio svoj prevod Pesme nad pesmama u beogradskom Trgovinskom glasniku, koji je tada bio dnevna novina i imao visok tiraž, uz napomenu da je iz revidiranog prevoda Staroga zaveta (verovatno revidiranog prevoda Đure Daničića). Te iste godine za Vaskrs, u istim novinama objavio je prevod 18-tog Psalma. Nekoliko godina kasnije, 1930. objavio je Sveto pismo Novoga zaveta. Isto na latiničnom pismu, u Beogradu je 1931. godine objavio kao posebnu knjižicu "Poslovice Solomuna, sina Davidova", u izdanju Britanskog i inostranog biblijskog društva.
Čitavo Sveto pismo Bakotić je objavio 1933. godine, ekavski, latiničnim pismom, a ponovljeno je i izdanje Novoga zaveta. Kada je prevod bio objavljen knjiga je koštala tadašnjih 100 dinara, a pojavila se u izdanju Britanskog i inostranog biblijskog društva. Smatra se da je Bakotićev prevod najuspešniji kada se radi o jevrejskoj poeziji: Psalmima, Pesmi nad pesmama, odlomcima iz proročkih knjiga i Jova, jer je u svom radu koristio savremene metode, odnosno princip dinamičkog ujednačavanja (kako bi današnji čitalac bio u mogućnosti da oseti iste sadržaje kao i prvobitni čitaoci). Posle ovog prevoda svi naši prevodioci Svetoga pisma koriste ovaj princip u svom radu. Prilikom prevođenja koristio je sve pristupačne tekstove (na grčkom, latinskom, italijanskom, francuskom, ruskom, engleskom i nemačkom).
"Osobina Bakotićevog prevoda je da je on zadržao izraze koji su kod pravoslavnog naroda ali je itacistički govor zamenio etacističkim (Izrailj-Izrael)."
Ipak, ovaj prevod nije zaživeo u narodu. Pretpostavlja se da je jedan od krupnih razloga neprihvatanja bio zamena određenih reči - na primer, car je postao kralj, a geografska i lična imena zadržao je prema tzv. zapadnoj verziji prevoda. Međutim, imajući u vidu da je dr Bakotić po rođenju bio Srbin iz Dalmacije, njegova namera je, verovatno, bila da načini jedan prevod Svetoga pisma koji bi bio od velike koristi njegovim sunarodnicima, odnosno Srbima u Dalmaciji i Krajini.
Nisu izostale ni optužbe. Moguće da je Bakotićeva pozicija kao pregovarača o konkordatu Vatikana i Srbije i, kasnije, jugoslovenskog poslanika u Vatikanu bila dovoljan signal da njegov rad bude od pojedinaca ocenjen kao "rimska propaganda".
Novi život ovom prevodu dat je ponovnim štampanjem 1989. godine, u izdanju Dobre vesti iz Novoga Sada. Dve godine kasnije izlazi i luksuzno izdanje sa objašnjenjima, ilustracijama i mapama u boji, a 1994. godine se pojavljuje i izdanje u manjem tzv. A-5 formatu. Nažalost, i pored rada dva lektora i, čak, pet korektora, i dalje postoji veliki broj slovoslagačkih i štamparskih grešaka, a ponegde nedostaje i čitav stih (Matej 10,33 npr.). Još je veća šteta što se greške ponavljaju u svim novim izdanjima, verovatno zato što je korišćen isti, neispravljeni, slog. Zanimljivo je da je ovo izdanje yepnog formata rađeno po naročitoj poruybini, tako da je čitav tiraž predat naručiocu, pa se veoma teško može nabaviti.
Kad već pomenuh Bjelajca ...
Imam ja jednu Bibliju, piše Daničić-Stefanović. Kad, ne lez vraže, neka vesela družina na čelu s Bjelajcem je radila reviziju Stefanovića. Tako piše na početku knjige. Za Daničića ne piše ništa, ali se iz aviona vidi da je pretaban u ekavicu!
Nemam ja ništa protiv da neko uzme hebrejske i grčke rukopise pa da prevede Bibliju, ako mu se zalomi desetak godina lufta. Pa kako ispadne. Ali raditi ove prepravke, ispravke, revizije, redakcije,... Talog!
Zato ovde mogu pohvaliti Kršćansku sadašnjost, koja je objavila originalni prevod Silvija Grubišića (SZ) i Gracijana Raspudića (NZ) pod imenom "Franjevačka Biblija". To je bibliofilsko izdanje i nisu rađene NIKAKVE korekcije.
Ne bi bilo zgoreg otvoriti jednu temu gde bi pobrojali sve biblijske prevode i "prevode", kao i izdanja i "izdanja" na našem jeziku (SH).
