Koliko se moze primetiti iz razlicitih napisa u stampi ili pojedinacnim svedocenjima onih koji iznose ovakva iskustva od kojih sam licno izneo jedno takvo iskustvo, nasilju kao metodu odbrane svojih verskih ubedjenja su skloni uglavnom pripadnici tradicionalnih crkava, u Rimokatolicizmu poslednjih godina svestenici u manjoj meri, ali u Pravvoslavnoj i svestenici i sami vernici.
Pomenuo bih samo slucaj jednog Adventiste koga licno poznajem, koga je svojevremeno kod Bogoslovskog fakulteta na Karaburmi sa kamenjem i motkama jurila grupa od desetak studenata bogoslovskog fakulteta, samo iz razloga sto ga je jedan od pomenutih studenata prepoznao i nahuskao ostale da ga fizicki napadnu.
Tokom bezanja ovaj vernik je doziveo povredu noge preskacuci ogradu Jevrejskog groblja koje se nalazilo u neposrednoj blizini bogoslovskog fakulteta, a sve je okoncano intervencijom policije koja se nasla u blizini, ciji pripadnici su rekli ovom Adventisti, da nisi uspeo da pobegnes oni bi te lincovali.
Za ceo ovaj slucaj je saznala i ovdasnja stampa, ali niko od njih nije napisao ni jedno slovo o ovom dogadjaju, samo jedan mesecni casopis, koji je izdao kratak izvestaj, sa komentarom koji odprilike glasi "Velika je sramota za Srpsku pravoslavnu crkvu da dopusta buducim svestenicima da se ovako ponasaju prema pripadnicima drugih verskih zajednica"
Inace, moj licni stav u vezi skorasnjeg napada na studente bogoslovskog fakulteta je taj, da napad kao sredstvo koriste ljudi koji nemaju nikakve veze sa crkvom, i verom kao takvom.