Član
- Učlanjen(a)
- 29.12.2009
- Poruka
- 144
Za one koji vole politički film bih preporučio filmove francuskog reditelja grčkog porekla Koste-Gavrasa. Opisuje istinite događaje ili fiktivne radnje koje su vezane za neki stvarni istorijski događaj. Osude diktatura, nameštenih suđenja, holokausta, borba za građanska prava, problemi kapitalizma i druge škakljive teme, poput veze Vatikana i nacističke Nemačke, su plodno tlo iz kog Gavras crpi inspiraciju. Od faktografskog prikazivanja istinitih istorijskih događaja u starijim filmovima do ličnih priča običnih ljudi koji su prinuđeni da plivaju kroz kapitalistički sistem u novijim filmovima, prikazuje večitu borbu čoveka protiv represije totalitarnih sistema, ideologija i nepravde. Uvek drži određenu distancu od događaja, ali sam izbor njegove tematike nekako nameće i njegov stav o svemu tome. Ipak, ostavlja gledaoca da sam odabere kako će shvatiti film, on svoju ulogu ograničava na pokretanje tema o kojima malo ko priča, uz malu dozu usmeravanja gledaoca ka onom što smatra ispravnim. To čini tako što koristi jedini ispravan koncept - objektivnost. Kosta-Gavras je jedan od začetnika pravca evropskog političkog filma, pa ko preferira intelektualistički pristup filmu, bez subjektivne patetike, ideološke obojenosti i hepiendova, treba da pogleda filmove Etat de siege ("State of Siege" 1972), Z (1969, dobio i Oskara za najbolji strani film), Missing (1982), Music Box (1989), Mad Citty (1997), Amen (2002), Le Couperet ("The Ax" 2005), L'aveu ("The Confession" 1970.),...
Poslednja izmena:
