Član
- Učlanjen(a)
- 28.03.2013
- Poruka
- 13.330
ПРАВОСЛАВНИ ОДГОВОР ПРОТЕСТАНТИМА
У последње време се дешава изузетно велика активност разних протестанских група и секти на друштвеним мрежама и веб сајтовима широм србског интернета где они привлаче велики број људи и оштро нападају учење Православне цркве. Међу особама које они привлаче налази се значајан број оних који се изјашњавају као православни а који због свог непознавања секташких заблуда и замки постају лак плен ових "проповедника".
Код оних упућенијих православаца пак често изазивају велику помућеност и недоумице по питању основа Православне вере. Ради тога се указује потреба да се опет говори о овим преварама и замкама како верни народ не би наседао на њихове трикове. Сваки православни хришћанин би требало да зна да одговори на критике и примедбе јеретика.
Ауторитет Светог Писма
Протестанске секте тврде да им је извор и узор Библија, тј. Свето Писмо. Као прво, шта је Библија а нарочито Нови Завет који је тако важан за Хришћане? Православна Црква коју они нападају и изједначавају са сектама је та која је одлучила које књиге Новога Завета могу ући у састав Светог Писма. Ако они не прихватају ауторитет и непогрешивост Православне Христове Цркве која постоји од силаска Светог Духа на апостоле, како онда могу да прихватају ауторитет и непогрешивост Светога Писма? Јер, у време када су састављане књиге Новога Завета, постојала су многа „Јеванђеља“ и друге књиге које су се представљале као Апостолска писма. Православна Црква је неке од њих одбацила као неаутентичне, а друге је прихватила као истински апостолске и богонадахнуте. У то време је постојала једино Православна црква на свету, није било ни католика ни адвентиста ни било које друге хришћанске конфесије, они су се појавили касније и направили своје религиозне дружине.
Поштовање крста, икона и моштију светитеља
Протестанти кажу да је поштовање крста, икона и моштију погрешно. Ако је Православна Црква погрешила у вези крста, икона и моштију, онда је погрешила и у односу према Светом Писму на које се они позивају, тако да би требало да под знак питања ставе не само крст, иконе и мошти него и Свето Писмо!
Истина је у томе да је Христос обећао да ће водити Цркву у сваку Истину, и да је врата ада неће надвладати:
„А кад он доће, Дух истине, упутиће вас у сву истину; јер неће говорити сам од себе, него ће говорити оно што слуша, и најавиће вам што ће доћи.“ (Јн. 16,13)
„И ја ти кажем да си Петар, и на тој стени сазидаћу Цркву своју, и врата адова неће је надвладати.“ (Мт.16,18).
Одлуке Православне Васељенске Цркве које је она формулисала на својим Светим Саборима морају бити прихваћене од свих хришћана. Без Православне Цркве не би постојало Свето Писмо које протестанти прихватају и на које се позивају а Истинску Цркву не прихватају него је нападају.
Мошти
Шта су свете мошти? Нераспадљиви остаци светитељских тела, која су показала чудотворну моћ. Постоји ли пример у Библији који показује чудотворну моћ светитељских моштију? Постоји, и то у Старом Завету, 2. Цар.13:21:
„Потом умре Јелисије и погребоше га. А друге године ударише чете Моавске на земљу. И догоди се кад погребаваху некога човека, угледаше чету и бацише човека у гроб Јелисијев; и кад човек паде и дотаче се костију Јелисијевих, оживе и уста на ноге своје".
Дакле ето примера из Библије, како свети људи (светитељи) и кад умру, њихове мошти (тј. Бог кроз њих) чине чуда. А поменуто чудо је једно од највећих, јер је кроз свете мошти оживео мртав човек! Осим тога, из Светог Писма дознајемо да је свемогући Бог понекад чинио чуда и кроз мртве, беживотне ствари, на пример:
Кроз Мојсијев штап (Изл. 4:2),
Кроз змију од бакра (Бр. 21:9),
Кроз Јелисијеве кости (2. Цар. 13:21),
Кроз Христове хаљине (Мт. 9:20),
Кроз иловачу и бању Силоамској (Јн. 6:7),
Кроз сенку св. ап. Петра (Дела 5:15),
Кроз марамице и убрусе св. ап. Павла (Дела 19:12).
Стога нема сумње да је Господ чинио чуда и кроз свете мошти.
Иконе
Ево и одговора у вези икона и идола. Дакле, Господ Бог изричито забрањује да било ког, или било шта обожавамо и клањамо му се као Богу. Само то и ништа више. Православна Црква тако нешто никада није учила или радила, никада Она није неку личност или неки предмет ставила изнад Бога, испред Бога, или уместо Бога. Сетимо се још нечега – у Светом Писму постоје директне Божије наредбе да се праве кипови и иконе за потребе богослужења. Ево тих места:
• Бог наређује да се начине две статуе анђела (херувима) у Храму Божијем:
2Мој. 25.18-22 ; 1Књ. Дн. 28.18 ; 1Књ. Цар. 6.23-29 ; 8.6-7
• Бог наређује да се ураде резани ликови у Храму:
1Књ. Цар. 6.29-35 ; 7.29,36 ; 2Књ. Дн. 3.7
• Бог наређује да се извезу ликови анђела на порфирној завеси светилишта:
2Мој. 26.31 ; 2Књ. Дн. 3.14
• Бог наређује да се извезу ликови анђела на десет завеса шатора:
2Мој. 26.1 ; 36.8
• Бог показује Мојсију слику Свога Храма и свега што је у њему:
2Мој. 25.9,40
• У самој Небеској Цркви налазе се кипови анђела, као и резани ликови:
Јез. 41.18-26
Дакле, Бог не само што не забрањује коришћење религиозних слика за богослужбене потребе, већ, напротив – наређује! Стога, поистовећивање св. икона са „ идолима“ било би заиста неразумно и чак шта више, велики грех. Јер ми православни не обожавамо св. иконе, нити се молимо икони као парчету дрвета или папира. Православни верници се моле пред иконом као симболом личности која је визуелно представљена на њој. Они поштују иконе као благословене представе живог Бога – Христоса, Његове Мајке и Његових анђела, светитеља и мученика.
Ми уснама целивамо лик светитеља, а нашим мислима и срцима целивамо правог светитеља као живу и стварну личност у Небеској Цркви.
Оно што је записано у Јеванђељу, то је представљено нашим очима, и у боји насликано на зидовима храма, или на дрвету или у облицима неке друге материје. Оно што се читањем приказује ушима, то исто се приказује гледањем нашим очима.
Стога, зашто и даље сумњати у чудотворне моћи св. икона, св. крста. или св. моштију? Историјско искуство Цркве, као и њено Предање то очигледно потврђују.
Узмимо у обзир и то да до Христовог доласка, Бога нико никад није видео, и да је Бог тек у лику Господа Исуса Христа узео људску природу (Јн. 1.14; 14.9). Због тога Богочовека Исуса Христа оправдано можемо визуелно представити у Његовом људском облику. 787- ме године, на Седмом Васељенском Сабору, цела Црква је прихватила ово учење и донела коначну одлуку у погледу достојног поштовања икона. Било би заиста Богохулно и неукусно да лик Господа Исуса Христа, Богородице, апостола, анђела, и свих светитеља називамо “идолима“.
Осим тога, и многи секташи такође сликају не само Господа Исуса Христа, Већ и Бога Оца. Те њихове слике су потпуно извештачене и налазе се у свакој њиховој књизи и у сваком броју њихових новина које деле људима на улици и чак у њиховим домовима им не дају мира, него куцају од врата до врата и досађују. И заиста им је тешко објаснити да ми не желимо те њихове извештачене брошуре.
Часни Крст
Одговор у вези њихових срамних изјава у вези крста даје Свети Апостол Павле у Светом Писму:
„А ја Боже сачувај да се чим другим хвалим осим КрстомГоспода нашег Исуса Христа.“ (Гал.6,14).
Према томе, протестанти и други секташи и нису Хришћани јер се стиде Христовог симбола страдања, којим се највише поноси и хвали Апостол који је написао више од пола Новог Завета.
Светитељи
О светитељима они такође показују велико незнање. Јасно је да они не знају или не желе да знају да се у светитељима у ствари прославља сам Бог који их је осветио. Дакле, ово поштовање бива на славу Божију. Или, како каже Давид у Библији: „Јер је Бог диван у Светима својима“ (Пс.67,36), а нама бива на корист да би се ми тако угледали на свети живот и дела Светитеља који су као што пише у Св. Писму, наши пријатељи и заступници:
„И кад узе књигу, четири жива бића и двадесет и четири старешине падоше пред Јагњетом, и свако је имао китару и златне зделе, пуне тамјана, а то су молитве светих." (Отк. 5,8)
„И дође други анђео са златном кадионицом па стаде код жртвеника, и даде му се много тамјана - да га за молитве свих светих принесе на златни жртвеник пред престолом. И подиже се пред Богом из анђелове руке дим од тамјана за молитве светих.“ (Отк. 8, 3-4).
Упокојени светитељи су дакле наши заступници пред Богом и њихове молитве имају највећу моћ пред престолом Божијим.
Христос је једини посредник
Секташи такође уче да је Господ Исус Христос једини посредник између Бога и људи, и да нам зато не требају молитве светитеља и Богородице. Занимљиво је да их то не спречава да се моле једни за друге и за своје ближње. Заиста, ако је Христос једини посредник, зашто се они онда моле за своје ближње? Господ Исус Христос јесте једини Спаситељ рода људскога и посредник између Бога и човека па ипак, може ли се рећи да због тога што нас је Христос спасио не треба више да се молимо један за другога? Свето Писмо и Предање Православне Цркве сведоче о неопходности наше молитве:
"Он нас је од толике смрти избавио и избављаће; у њега се уздамо да ће нас и даље избављати, помоћу и ваше молитве за нас, да за благодат која је нама дана, многи људи дају хвалу (Богу) за нас." (2 Кор. 1,10 - 11).
Протестанти и остали секташи би требало да престану да досађују нашим људима. Њихова веровања и учења у просеку су настала пре неких 100 година у Aмерици и направљена су за западне људе а не за нас Србе и остале Православне, који знамо шта је Хришћанство већ више од 1000 година, а неки Православни народи чак 1500 година, када нације где су те секте створене нису ни постојале.
Izvor:
У последње време се дешава изузетно велика активност разних протестанских група и секти на друштвеним мрежама и веб сајтовима широм србског интернета где они привлаче велики број људи и оштро нападају учење Православне цркве. Међу особама које они привлаче налази се значајан број оних који се изјашњавају као православни а који због свог непознавања секташких заблуда и замки постају лак плен ових "проповедника".
Код оних упућенијих православаца пак често изазивају велику помућеност и недоумице по питању основа Православне вере. Ради тога се указује потреба да се опет говори о овим преварама и замкама како верни народ не би наседао на њихове трикове. Сваки православни хришћанин би требало да зна да одговори на критике и примедбе јеретика.
Ауторитет Светог Писма
Протестанске секте тврде да им је извор и узор Библија, тј. Свето Писмо. Као прво, шта је Библија а нарочито Нови Завет који је тако важан за Хришћане? Православна Црква коју они нападају и изједначавају са сектама је та која је одлучила које књиге Новога Завета могу ући у састав Светог Писма. Ако они не прихватају ауторитет и непогрешивост Православне Христове Цркве која постоји од силаска Светог Духа на апостоле, како онда могу да прихватају ауторитет и непогрешивост Светога Писма? Јер, у време када су састављане књиге Новога Завета, постојала су многа „Јеванђеља“ и друге књиге које су се представљале као Апостолска писма. Православна Црква је неке од њих одбацила као неаутентичне, а друге је прихватила као истински апостолске и богонадахнуте. У то време је постојала једино Православна црква на свету, није било ни католика ни адвентиста ни било које друге хришћанске конфесије, они су се појавили касније и направили своје религиозне дружине.
Поштовање крста, икона и моштију светитеља
Протестанти кажу да је поштовање крста, икона и моштију погрешно. Ако је Православна Црква погрешила у вези крста, икона и моштију, онда је погрешила и у односу према Светом Писму на које се они позивају, тако да би требало да под знак питања ставе не само крст, иконе и мошти него и Свето Писмо!
Истина је у томе да је Христос обећао да ће водити Цркву у сваку Истину, и да је врата ада неће надвладати:
„А кад он доће, Дух истине, упутиће вас у сву истину; јер неће говорити сам од себе, него ће говорити оно што слуша, и најавиће вам што ће доћи.“ (Јн. 16,13)
„И ја ти кажем да си Петар, и на тој стени сазидаћу Цркву своју, и врата адова неће је надвладати.“ (Мт.16,18).
Одлуке Православне Васељенске Цркве које је она формулисала на својим Светим Саборима морају бити прихваћене од свих хришћана. Без Православне Цркве не би постојало Свето Писмо које протестанти прихватају и на које се позивају а Истинску Цркву не прихватају него је нападају.
Мошти
Шта су свете мошти? Нераспадљиви остаци светитељских тела, која су показала чудотворну моћ. Постоји ли пример у Библији који показује чудотворну моћ светитељских моштију? Постоји, и то у Старом Завету, 2. Цар.13:21:
„Потом умре Јелисије и погребоше га. А друге године ударише чете Моавске на земљу. И догоди се кад погребаваху некога човека, угледаше чету и бацише човека у гроб Јелисијев; и кад човек паде и дотаче се костију Јелисијевих, оживе и уста на ноге своје".
Дакле ето примера из Библије, како свети људи (светитељи) и кад умру, њихове мошти (тј. Бог кроз њих) чине чуда. А поменуто чудо је једно од највећих, јер је кроз свете мошти оживео мртав човек! Осим тога, из Светог Писма дознајемо да је свемогући Бог понекад чинио чуда и кроз мртве, беживотне ствари, на пример:
Кроз Мојсијев штап (Изл. 4:2),
Кроз змију од бакра (Бр. 21:9),
Кроз Јелисијеве кости (2. Цар. 13:21),
Кроз Христове хаљине (Мт. 9:20),
Кроз иловачу и бању Силоамској (Јн. 6:7),
Кроз сенку св. ап. Петра (Дела 5:15),
Кроз марамице и убрусе св. ап. Павла (Дела 19:12).
Стога нема сумње да је Господ чинио чуда и кроз свете мошти.
Иконе
Ево и одговора у вези икона и идола. Дакле, Господ Бог изричито забрањује да било ког, или било шта обожавамо и клањамо му се као Богу. Само то и ништа више. Православна Црква тако нешто никада није учила или радила, никада Она није неку личност или неки предмет ставила изнад Бога, испред Бога, или уместо Бога. Сетимо се још нечега – у Светом Писму постоје директне Божије наредбе да се праве кипови и иконе за потребе богослужења. Ево тих места:
• Бог наређује да се начине две статуе анђела (херувима) у Храму Божијем:
2Мој. 25.18-22 ; 1Књ. Дн. 28.18 ; 1Књ. Цар. 6.23-29 ; 8.6-7
• Бог наређује да се ураде резани ликови у Храму:
1Књ. Цар. 6.29-35 ; 7.29,36 ; 2Књ. Дн. 3.7
• Бог наређује да се извезу ликови анђела на порфирној завеси светилишта:
2Мој. 26.31 ; 2Књ. Дн. 3.14
• Бог наређује да се извезу ликови анђела на десет завеса шатора:
2Мој. 26.1 ; 36.8
• Бог показује Мојсију слику Свога Храма и свега што је у њему:
2Мој. 25.9,40
• У самој Небеској Цркви налазе се кипови анђела, као и резани ликови:
Јез. 41.18-26
Дакле, Бог не само што не забрањује коришћење религиозних слика за богослужбене потребе, већ, напротив – наређује! Стога, поистовећивање св. икона са „ идолима“ било би заиста неразумно и чак шта више, велики грех. Јер ми православни не обожавамо св. иконе, нити се молимо икони као парчету дрвета или папира. Православни верници се моле пред иконом као симболом личности која је визуелно представљена на њој. Они поштују иконе као благословене представе живог Бога – Христоса, Његове Мајке и Његових анђела, светитеља и мученика.
Ми уснама целивамо лик светитеља, а нашим мислима и срцима целивамо правог светитеља као живу и стварну личност у Небеској Цркви.
Оно што је записано у Јеванђељу, то је представљено нашим очима, и у боји насликано на зидовима храма, или на дрвету или у облицима неке друге материје. Оно што се читањем приказује ушима, то исто се приказује гледањем нашим очима.
Стога, зашто и даље сумњати у чудотворне моћи св. икона, св. крста. или св. моштију? Историјско искуство Цркве, као и њено Предање то очигледно потврђују.
Узмимо у обзир и то да до Христовог доласка, Бога нико никад није видео, и да је Бог тек у лику Господа Исуса Христа узео људску природу (Јн. 1.14; 14.9). Због тога Богочовека Исуса Христа оправдано можемо визуелно представити у Његовом људском облику. 787- ме године, на Седмом Васељенском Сабору, цела Црква је прихватила ово учење и донела коначну одлуку у погледу достојног поштовања икона. Било би заиста Богохулно и неукусно да лик Господа Исуса Христа, Богородице, апостола, анђела, и свих светитеља називамо “идолима“.
Осим тога, и многи секташи такође сликају не само Господа Исуса Христа, Већ и Бога Оца. Те њихове слике су потпуно извештачене и налазе се у свакој њиховој књизи и у сваком броју њихових новина које деле људима на улици и чак у њиховим домовима им не дају мира, него куцају од врата до врата и досађују. И заиста им је тешко објаснити да ми не желимо те њихове извештачене брошуре.
Часни Крст
Одговор у вези њихових срамних изјава у вези крста даје Свети Апостол Павле у Светом Писму:
„А ја Боже сачувај да се чим другим хвалим осим КрстомГоспода нашег Исуса Христа.“ (Гал.6,14).
Према томе, протестанти и други секташи и нису Хришћани јер се стиде Христовог симбола страдања, којим се највише поноси и хвали Апостол који је написао више од пола Новог Завета.
Светитељи
О светитељима они такође показују велико незнање. Јасно је да они не знају или не желе да знају да се у светитељима у ствари прославља сам Бог који их је осветио. Дакле, ово поштовање бива на славу Божију. Или, како каже Давид у Библији: „Јер је Бог диван у Светима својима“ (Пс.67,36), а нама бива на корист да би се ми тако угледали на свети живот и дела Светитеља који су као што пише у Св. Писму, наши пријатељи и заступници:
„И кад узе књигу, четири жива бића и двадесет и четири старешине падоше пред Јагњетом, и свако је имао китару и златне зделе, пуне тамјана, а то су молитве светих." (Отк. 5,8)
„И дође други анђео са златном кадионицом па стаде код жртвеника, и даде му се много тамјана - да га за молитве свих светих принесе на златни жртвеник пред престолом. И подиже се пред Богом из анђелове руке дим од тамјана за молитве светих.“ (Отк. 8, 3-4).
Упокојени светитељи су дакле наши заступници пред Богом и њихове молитве имају највећу моћ пред престолом Божијим.
Христос је једини посредник
Секташи такође уче да је Господ Исус Христос једини посредник између Бога и људи, и да нам зато не требају молитве светитеља и Богородице. Занимљиво је да их то не спречава да се моле једни за друге и за своје ближње. Заиста, ако је Христос једини посредник, зашто се они онда моле за своје ближње? Господ Исус Христос јесте једини Спаситељ рода људскога и посредник између Бога и човека па ипак, може ли се рећи да због тога што нас је Христос спасио не треба више да се молимо један за другога? Свето Писмо и Предање Православне Цркве сведоче о неопходности наше молитве:
"Он нас је од толике смрти избавио и избављаће; у њега се уздамо да ће нас и даље избављати, помоћу и ваше молитве за нас, да за благодат која је нама дана, многи људи дају хвалу (Богу) за нас." (2 Кор. 1,10 - 11).
Протестанти и остали секташи би требало да престану да досађују нашим људима. Њихова веровања и учења у просеку су настала пре неких 100 година у Aмерици и направљена су за западне људе а не за нас Србе и остале Православне, који знамо шта је Хришћанство већ више од 1000 година, а неки Православни народи чак 1500 година, када нације где су те секте створене нису ни постојале.
Izvor:
Kod:
http://xn--80aaaahbp6awwhfaeihkk0i.xn--c1avg.xn--90a3ac/index.php/ctenie/vera-svetih/1040-pravoslavni-odgovor-protestantima-sektasima