"Molimo vernike parohije gornjokoviljske da ne posećuju časove joge ili slične seanse. Joga je usko vezana za religiju dalekoistočnih naroda i nije nimalo bezazlena već može prouzrokovati duhovne i duševne probleme".
(IZVOR: B92 SREDA, 21.08.2019.)
„Na prvom mestu treba proveriti da li zaista postoje pokreti i poze na treninzima joge koji imaju konkretno ritualno nasleđe hinduizma, kao što je navedeno. Joga je u velikoj meri prisutna u mas-medijima tako da je prosto nemoguće ne primetiti specifične poze koje se na njenim treninzima koriste, tako da nam ostaje samo da ispitamo njihovo poreklo. Najčuvenija je definitivno poza “Lotosov cvet” i sigurno ste je svi nekada videli. Ona je, verovali ili ne, korišćena kao glavni lajt-motiv reklame za novo naselje u Beogradu – u toj reklami dvoje ljudi u ovoj pozi sede, a ispred njih su nove zgrade obasjane suncem. Pročitajmo šta o toj čuvenoj pozi piše na sajtu joga studija Durga u Beogradu koji vodi osoba-trener sa višedecenijskim iskustvom praktikovanja joge (navodim namerno srpske joga-sajtove da bi se uočio pristup jogi na ovim prostorima, što je za nas u ovom trenutku posebno važno): „Lotos je simbol pun značenja za jogija i aspiranta joge. Lotosov cvet je metafora za traganje jogina. On simbolično predstavlja aspiranta joge koji je u potpunosti ukorenjen u zemlji dok teži ka božanskom... Mnoga indijska božanstva su prikazana kako sede na potpuno procvetalom lotosovom cvetu ili držeći lotosov cvet. Boginja obilja i lepote Lakshmi, sedi na lotosovom cvetu kao prestolu. Lakshmi nas podseća da možemo iz svake, pa i najgore situacije, stvoriti lepotu i bogatstvo.” Ovo što je navedeno ne znači da onaj koji sedne u ovu pozu automatski postaje hinduista, ali je sasvim očigledno da najpoznatija joga poza svoju simboliku ima direktno u hinduističkom ritualnom nasleđu, kao što je u izjavi i navedeno. Tu naprosto ne može biti spora, osim za nekoga ko ne želi da to prihvati iz ovog ili onog razloga. Sličan je slučaj i sa mnogim drugim joga pozama, o čemu se i sami možete uveriti jednostavnim pretraživanjem njihovog značenja i porekla po Internetu.
Pored ovog primera, može se navesti još nešto što ste takođe sigurno uočili u medijima, bilo na holivudskim filomovima ili u reklamama. To su krajnje neuobičajene kombinacije sastavljanja prstiju koje prate neke poze. Takve položaje prstiju uveliko koriste i savremena joga, ili „zapadna” kako je neki zovu, želeći da ukažu na svojevrsnu „razvezanost“ od hinduizma kao takvog. U tom slučaju, čemu zadržavanje tih spletova prstiju ako je cilj samo telesno relaksiranje? Poreklo tih položaja prstiju ćete takođe jednostavno otkriti: dovoljno je da potražite izobraženja hindu božanstava i njihove ruke i prste. Opet, to ne znači da kada sastavite, recimo, kažiprst i palac na obe ruke, a ostale prste raširite, da ste postali hinduista (nekada to čovek može uraditi i sa potpuno drugim razlogom). Ipak, ako redovno na treninzima praktikujete takav pokret, onda treba da ste svesni da koristite direktno ritualno nasleđe hinduizma. Da bi čitaocima bilo jasnije, to bi bilo, primera radi, donekle slično kao kada bi neki pravoslavac u Indiji učio ljude da je za razgibavanje zglobova ruke i ramena odlična vežba da stavlja na sebe često znak krsta i da pritom sklopi tri prsta zajedno, a druga dva savije. To što bi neki Indus sebe osenjivao redovno znakom krsta na navedeni način ne čini ga i hrišćaninom, ali on svejedno koristi religijsko nasleđe Pravoslavlja koje itekako ima svoju svrhu i simboliku. Ovo je okvirna analogija, u kojoj treba tražiti suštinu da bi stvari bile malo jasnije.
Drugi deo izjave se odnosi na tezu da neke poze predstavljaju poze blagodarenja hinduističkim božanstvima, što je još ozbiljnija stvar nego prethodno, ako se pokaže tačnom, što ćemo odmah ispitati na konkretnom primeru. Opet ću navesti najpoznatiju vežbu, a to je takozvani Pozdrav Suncu, koji je čuven i na Zapadu i na Istoku, a i u Srbiji, sudeći po tome da je izvođen pre nekoliko dana ispred Skupštine u okviru masovnog joga performansa. Ukoliko opet konsultujemo sajt poznatog joga studija Durga u Beogradu da bismo dobili objašnjenje te vežbe, primetićemo da tekst počinje sa tezom o tome da je Sunce obožavano od pamtiveka i tome slično, a da za sam termin Pozdrav Suncu stoji da „sanskritska reč namaskar potiče od namas, što znači `klanjati se` ili `obožavati` (uobičajena fraza koju koristimo da završimo čas joge `namaste`, takođe dolazi oz ovog korena i znači `klanjam se tebi`).“ U istom tekstu je navedeno i mišljenje poznatog profesora koji navodi da „sekvenca asana u Suya Namaskar ne samo da budi naše telo već nas poziva da protegnemo umove do uglova univerzuma, omogućujući nam da osetimo ogromno prostranstvo kosmosa unutar pokreta naših tela”, te da ona nije „nije ništa manje od otelovljenja Gayatri mantre, svete molitve Suncu”. Posebno treba obratiti pažnju na stav ovog stručnjaka da je ona svojevrsno „otelovljenje” mantre Suncu, što će reći da ona kao skup telesnih vežbi spojenih zajedno predstavlja neku vrsta simboličkog molitvenog klanjanja Suncu kao božanstvu.
Slične komentare od ljudi koji su upućeni u istorijat nastanka ovih dvanaest spojenih joga poza ćete naći i kod zapadnih i kod istočnik poznavalaca joge. Ima, doduše, onih trenera joge koji u Srbiji ne ističu ove činjenice – iako protiv činjenica ne vredi argumentisati – već navode neke blaže fraze, poput toga da je u pitanju „mogućnost da izrazimo zahvalnost Suncu, bez koga bi život na Zemlji bio nemoguć”, kao što stoji na sajtu Art of Living, recimo. To bi bila neka vrsta „sekularne” definicije, u kojoj se Sunce ne navodi kao božanstvo, ali se ipak navodi da mu se tokom te vežbe blagodari, i to kako stoji tamo, najbolje ujutro i uveče (upravo prema drevnom ritualu). Zastanimo samo na tren i zapitajmo se za trenutak – kome Pravoslavni hrišćani blagodare ujutro i uveče? Suncu stvorenome ili Suncu Nestvorenom? I pritom primetimo da nema čak ni pokušaja pravljenja simbolike od strane jogi instruktora – u jogi sekvencama se blagodari konkretnoj tvari. A znamo kako se klanjanje i blagodarenje tvarima imenuje u teološkom rečniku. Druga suštinska stvar zbog koje je pravoslavlje nespojivo sa jogom jeste u tome što imaju različit pristup isceljenju uma. Za jogu cilj u tom pogledu se nalazi u svojevrsnom pražnjenju uma od svake pomisli, dok je u pravoslavnom isihastičkom iskustvu metod daleko dublji: um treba da se vrati sebi, da stekne pažnju, da je veže za Ime Isusovo kroz trud na sticanju neprestane umne molitve i da se na kraju spusti u srce”. Zbog vremena sam ovaj drugi deo morao tako koncizno da koncipiram i da ne idem u detalje šta je to umno-srdačna molitva, kako se odnosi prema liturgijskom životu i cilju sticanja blagodati Božije i tome slično. Kao što se da primetiti, drugi deo moje izjave je vezan za onaj sistem duhovnih vežbi koji je u prvom delu izjave samo najavljen na početku rečenice i koji je na kraju izbačen iz priloga. Taj sistem duhovnih vežbi je jednako veliki problem kada su pravoslavni u pitanju, s obzirom da joga u svojim duhovnim vežbama suštinski antiisihastična – ona daje mir koji je prividan, a ne suštinski. To je mir koji ne proizilati iz blagodati Duha Svetog i zato je tako jednostavno pasti u prelest ljudima koji godinama praktikuju jogu i koji posle telesnih vežbi kao po pravilu žele da uđu malo dublje u duhovne aspekte vežbe, iako, realno gledano, te duhovne vežbe pražnjenja uma od samog početka prate telesne vežbe koje se rade, ma koliko čovek želeo da se fokusira samo na fizički deo. Najgore od svega je što čovek ostaje duhovno neisceljen, iako mu se čini da je posve drugačije: da je tobože stekao mir pomisli, tišinu uma i tome slično. Sve su to bezblagodatna stanja koja pravoslavnim hrišćanima ne mogu biti ni metod ni cilj, već su teška stranputica koja može imati strahovite duhovne posledice. Ovo je važno istaći jer do sada nisam sreo nijednog čoveka koji ide na treninge joge, a da istovremeno ne želi da postigne i umni mir, a ne samo telesnu sposobnost.
Zašto je pravoslavno hrišćanstvo nespojivo sa jogom (obrazloženje televizijske izjave date televiziji N1)
sveštenik Oliver Subotić
(IZVOR: sajt Eparhije zvorničko-tuzlanske )
).
