И не очекујемо боље до доласка Христосовог.
Bolje niste imali ni pre 800 godina ni pre 500, ni sada. Ni pre 150 godina.
Idemo u crkvu, Hrišćani se zovemo,
Al' Hristove reči ništa ne volemo,
Ta jednu haljinu ko na sebi ima,
I tu bi mu svukli, neka mu je zima.
Izmedju suseda velika je jama;
Što bližnjem želimo ne dao Bog nama.
Podižemo crkve gore u oblake,
A gledamo mirno kraj crkve prosjake.
Varamo, krademo, čudesa činimo,
Bojimo s' žandara, Boga s' ne bojimo!
Zavidimo drugom ljubimo osvete,
Na bližnjega svoga dižemo klevete.
Svadjamo s' za ništa, koljemo s' za svašta;
Jedan drugom neće uvrede da prašta,
Pa kakvi su ljudi takve i države,
Takvi su ministri, takve nam uprave;
Iznesu vam neke idole pred oči,
Pa hajde na vojsku i krv bližnjeg loči.
Svade se, pobiju, svo krvavo polje,
A posle ratova ništa nije bolje.
Na barjaku stoje sveci i krstovi,
Pod barjakom kolju s´ k'o pravi zverovi.
Mrak je i tišina, nigde nema java,
Ne budite sunce neka ga, nek spava.
A što će vam svetlost kad joj sjat´ ne date,
Istinu i pravdu i u mraku znate,
Al vi, bedni ljudi, i manji i veći,
Ne smete te reči na sva usta reći.
Od postanka svoga idole lijete
Gde se od svetlosti iza njih krijete.
Gde nema prečage stvorite je sami,
Od nemoćnih slika sve i sva ištete.
Idoli su grozni pobožnost obukli;
Dokle su istinu i savest utukli.
Jer svaki taj idol, što gode ima,
Hoće malo mita, ma bilo i dima.
Klanjaju se ljudi, za to vrat imaju,
Pred svakom prevarom da lepo klimaju.
(Ljubomir Nenadovic)