PRAVDA JE SPORA, ALI DOSTIŽNA
Pokušaću ovaj moj stav da objasnim sa stanovišta ZAKONA POSTOJANJA (zakona nagona
samoodržanja) po kojem se odvija evolucija materije, života i prirode. Imajući na umu da su
elementarna polja/čestice energije/materije od kojih je sagrađena priroda istovremeno i
polja/čestice svesti, koje se u sebi subjektivno manifestuju kao sila i pojava sa značenjem
nagona samoodržanja i da sem ovih polja i čestica u prirodi ničeg drugog nema. I da se njihova
evolucija ne svodi ni na šta drugo do na prevazilaženje neslobode i nepravde sa značenjem
nezadovoljstva i zla, a dostizanje slobode i pravde sa značenjem zadovoljstva i dobra. Odnosno,
na prevazilaženje haosa/nereda sa značenjem neslobode, nepravde, nezadovoljstva/zla, a
dostizanje harmonije/reda sa značenjem slobode, pravde, zadovoljstva idobra. Odnosno, na
postepeno prelaženje sa neorganizovanog kretanja i rada, na organizovano, imajući na umu da
su materijalne forme (atomi, nebeska tela, galaksije, ćelije, tela biljaka, životinja i ljudi itd.) od
kojih se priroda danas sastoji, samo organizovana kretanja i delovanja polja i čestica
energije/materije, tj. svesti i ništa drugo, koje su napravljene samo iz jednog jedinog razloga - da
se izbegne haos, nezadovoljstvo/zlo, nesloboda i nepravda, a dostigne harmonija, red,
zadovoljstvo/dobro, sloboda i pravda.
Ovo ćemo bolje da razumemo ako shvatimo da postoje dva osnovna, prirodna prioncipa nagona
samoodržanja:
1. princip podele, mržnje i borbe svega i svačega sa svim i svačim u kojoj jači preživljava; u kojoj
je pravo jačega njegovo prirodno pravo; i u kojoj su dozvoljena sva sredstva samoodržanja. Ovo je
princip niske svesti - tj. princip neznanja najboljeg, prirodnog, univerzalnog rešenja i načina na
koji se najlakše i najefikasnije ostvaruje osnovni cilj nagona samoodržanja -pravda i sloboda, tj.
zadovoljstvo i dobro - imajući na umu da je glavni uzrok nepravde, neslobode, nezadovoljstva i
zla upravo haos/nered koji uvek nastaje kao posledica podele, mržnje i borbe svega i svačega sa
svim i svačim.
2. princip jedinstva, ljubavi i uzajamnog poštovanja i pomaganja svega i svačega sa svim i
svačim. Ovo je princip visoke svesti, tj. princip znanja najboljeg, prirodnog, univerzalnog rešenja i
načina na koji se najlakše i najefikasnije ostvaruje osnovni cilj nagona samoodržanja - pravda,
sloboda, tj. zadovoljstvo i dobro - imajuči na umu da se taj cilj može ostvariti samo u uslovima
harmonije i reda, tj u uslovima jedinstva svih, ljubavi i uzajamnog poštovanja i pomaganja.
***
Sledeće pitanje i problem u vezi pravde i slobode - kada je u pitanju ljudsko društvo - je pitanje
kako i na koji način se oni mogu postići, jer iz iskustva znamo da ljudi bezuspešno, već
hiljadama godina, pokušavaju da to postignu? Postavlja se pitanje u čemu je problem - zašto
umesto pravde i slobode još uvek živimo u uslovima robovlasništa, tj u uslovima nepravde i
neslobode? Zašto već hiljadama godina pričamo i čeznemo za pravdom i slobodom, a pravde i
slobode još uvek nigde nema?
Da bi razumeli odgovor na ovo pitanje ponovo je potrebno poznavati neka prirodna pravila i
rešenja pomoću kojih se to postiže. Nije to, kako mnogi misle, stvar volje i duhovnog razvoja
pojedinaca u smislu: "ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe", da bi pravda i sloboda nastupili
tek u trenutku kad se svi pojedinci jednog društva "prosvetle", tj. kad počnu jedni druge da vole
kao što vole sami sebe. Jer kad bi to zavisilo od duhjovnog razvolja i volje pojedinaca u ljudskom
društvu nikada ne bi zavladala pravda i sloboda. To zavisi od nečeg sasvim drugog.
To zavisi od pravila, moralnih sistema i zakona organizacije života i rada jednog društva koji
određuju uzajamne društvene i ekonomske odnose ljudi u ljudskom društvu prilikom proizvodnje i
raspodele materijalnih dobara. Drugim rečima, zavisi od društvenog i ekonomskog poretka koji je
trenutno u ljudskom društvu uspostavljen. Tako, na primer, hrišćansko insistiranje na "ljubavi
prema bližnjemu svome kao prema samome sebi" smešno je besmisleno u uslovima
robovlasničkog društvenog i ekonomskog uređenja ili feudalnog, kapitalističkog ili
komunističkog, jer sve su to društveni i ekonomski poreci čija se organizacija žiovota i rada
(proizuvodnja materijalnih dobara i raspodela) temelji na onom prvom principu nagona
samoodržanja, principu niske svesti i neznanja, tj. na principu podele, mržnje i borbe svega i
svačega sa svim i svačim. Principu po kojem: "preživljava ko je jači ili pametniji", principu: "ko
se bolje snađe". principu koji ne podrazumeva jedinstvo, ljubav, ravnopravnost, harmoniuju, red,
zadovoljstvo i dobro, već suprotno od toga, večitu borbu, mržnju i podelu na pobednike i
pobeđene, nadređene i podređene, privilegovane i one bez privilegija, na bogate i siromašne itd
itd., jednom rečju, podrazumeva nepravdu i neslobodu, nezadovoljstvo i zlo.
Zato, da bi se dostigla pravda i sloboda, jedini način je da se u organizaciji života i rada jednog
društva primeni onaj drugi princip samoodržanja, princip jedinstva, ravnopravnosti, ljubavi,
uzajamnog pomaganja i saradnje svakoga sa svakim . Konkretno, potrebno je uspostaviti onaj
najsavršeniji, prirodni, univerzalni društveni poredak, tzv. "humanistički". To je poredak na kojem
se u prirodi sve temelji. Tela atoma, nebeska tela, sistemi nebeskih tela, tela ćelija, biljaka,
životinja i ljudi itd, bi se raspala, pa prirode ne bi ni bilo, kada bi unutar njih vladao princip
podele, mržnje i borbe, kao štu u ljudskom društvu vlada. Naravno, ovo se odnosi na ideološke
podele u ljudskom društvu, političke, verske i klasne koje su uzrok stalne borbe i rušenja
ljudskih ekonomskih i društvenih zajednica.
Najbolji primer društva u prirodi sa humanističkim društvenim uređenjem je ljudsko telo u kojem
sem ravnopravne podele rada i rezultata rada nikakve druge podele ne postoje.
Osnovna karakteristika društvenih poredaka koji baziraju na podeli, mržnji i borbi je što se unutar
njih svaki pojedinac sam brine za svoj opstanak, ne vodeći brigu o opstanku društva. A
karakteristika društvenih poredaka koji baziraju na jedinstvu, ljubavi i saradnji je to što pojedinac
u društvu se brine za svoj opstanak tako što je prinuđen prvenstveno da se brine za opstanak
celog društva, iz razloga što mu je osiguran opstanak samo onda ako je osiguran opstanak
celog društva. Ta briga za celo društvo se manifestuje kroz besprekorno izvršavanje onog dela
društvenog rada koji je pojedincu pripao prema podeli rada. Tako, na primer, u ljudskom telu,
noge nose celo telo, ruke rade za celo telo, želudac vari hranu za celo telo, mozak misli za celo
telo, srce kuca za celo telo, oči gledaju za celo telo itd. itd. Niko se u ljudskom telu ne brine za
sebe, već za telo, jer svačiji opstanak zavisi od opstanka celog tela. To je takav stupanj
svršenstva organiziovanosti jednog ruštva u kojem su se svi pojedinci stopili u celinu i svi
zajedno postali jedan pojedinac - jedno biće i jedna svest - u kojem niko ne može svom bližnjem
činiti zlo, a da ga istovremeno ne čini sebi. U kojem pojedinac u pravom smislu reči "ljubi
bližnjega svoga kao samoga sebe" jer celo društvo je uistinu postalo samo jedan pojedinac. I tek
kad ljudsko društvo, u pogledu svoje organizacije rada i podele rezultata rada bude organizovano
kao što su organizovane ćelije i organi unutar ljudskog tela, moći ćemo smatrati da je evolucija l
judskog društva dostigla svoj vrhunac i da je ljudsko društvo u celosti maksimalno ostvarilo svoj
cilj po pitanju dostizanja pravde i slobode.
Za kraj evo priče o "Paklu i Raju" koja simbolično objašnjava da pakao i raj nisu skupine loših i
dobrih ljudi, kao što nas religije uče, već dva potpuno različita društvena, ekonomska i moralna
sistema/poretka preživljavanja pojedinac u društvu. U paklu vlada takav društveni i ekonomski
poredak da su pojedinci prinuđeni da se uzajamno bore za svoj opstanak. A u raju vlada takav
društveni, ekonomski i moralni predak da su ljudi prinuđeni da se uzajamno vole i pomažu da bi
opstali. Upravo onako kao što su prinuđene ćelije i organi u ljudskom telu.
Pakao i Raj - priča.
(ne znam ko je autor priče. Priču prepričavam po sećanju.)
"Umre čovek i dođe na nebo kod sv. Petra da ga ovaj rasporedi tamo gde treba. Sv. Petar
ga upita da li želi u pakao ili raj. Pre nego odluči, čovek zamoli sv. Petra da mu prvo
pokaže kako izgledaju pakao i raj. Sv. Petar otvori oboja vrata i čovek vide da su na oba
mesta bile postavljene podjednako dobro snabdevene i ukrašene trpeze. Pošto ne vide
razliku čovek bez razmišljanja uđe u pakao. Ali kad priđe trpezi odasvud nagrnuše ljudi.
Poče jagma, tuča i otimanje, trpeza se prevrnu, sve se prosu i izgazi i svi ostaše gladni i još
u tuči izbijeni. Čovek se pokaja sto uđe u pakao, pa se izvuče van i zamoli sv. Petra da ga
premesti u raj, što sv. Petar i učini. Ušavši u raj čovek ponovo krenu ka trpezi, ali ga sv.
Petar zaustavi i zaveza mu daščice po dužini ruku, tako da ih nije mogao savijati u
laktovima. Kad čovek posle toga priđe trpezi i uze hranu, ustanovi da sa onako zavezanim,
ispruženim i ukrućenim rukama nije bio u stanju da je prinese ustima. Osvrnuvši se oko
sebe s namerom da potraži sv. Petra da ga upita za objašnjenje, ugleda opet mnoštvo ljudi
koje se približavalo trpezi. Ali za razliku od onih iz pakla, svi su imali povezane, ispružene i
ukrućene ruke kao i on. Šta se dalje zbilo nije teško prosuditi. Ljudi su prišli trpezama, ali
pošto niko nije mogao samoga sebe da hrani i sebi da ugađa, počeli su pažljivo jedni druge
da hrane i jedni drugima da ugađaju, tako da je obed prošao u najboljem redu. Svi su na
kraju bili siti, zadovoljni i veseli, a hrane je jos i ostalo."
I još ovo pitanje:
Koji narod na svetu će prvi da počne zagovaranja i uspostavljanje humanističkoig društvenog
poretka?
Teško je, gotovo nemoguće, dati odgovor na ovo pitanje. Ali sudeći po Mitru Tarabiću, taj
narod bi trebalo da budu Srbi. U jednom delu svog prorčanstva Mitar kaže ovo: (nemam
original da citiram, po ću ovaj deo Mitrovog proročanstva da navedem po sećanju - možda
neku reč i pogrešim).
"Na našijem granicama i preko njih pojaviće se novi narod. Rašće ti ljudi kao trava iz zemlje
posle velikačkog dažda. Biće vredni i pošteni, te će na našu mržnju odgovoriti svojom pameću.
i voljeće jedni druge kao da su svi braća rođena. A mi jopet, od svoje manite pameti, mišljećemo
da sve znamo i umijemo, te ćemo ovaj narod krstiti nekom novom verom koja se u nas budne
pojavila. Ali svo to naše krštenje biće uzalud jerbo će ljudi tog novog naroda verovati samo u
sebe i ni u koga više"
Postoje još neka proročanstva iz kojih se može naslututu da su ovoga puta Srbi "izabrani
narod" i da će oni prvi da počnu zagovaranje i uspostavljanje "humanističkog", tj.
"pravednog", univerzalnog, možemo reči i "božijeg" društvenog poretka na Zemlji. U Bibliji, o
tom "novom narodu", govori se u Jovanovom Otkrivenju kao "narodu u čistim belim
haljhinama". U knjizi Dragana Simovića "Tajne neba" (Vizije Milojka kremanca") takođe se
govori o tome da će se u Srbiji pojaviti nekakva "nova vera", koja će kasnije da postane nova
pravoslavna vera. I da će na kraju ceo svet da prihvati tu novu pravoslavnu veru.
