Da vidimo kako je Stvarnoslap prekrojio istoriju slavljenja Boga sunca kod Rimljana.
--------------------
Сол Инвиктус (лат. Sol Invictus, у преводуНепобедиво Сунце) је био бог сунцадржавне религије Римског царства чији јекулт успоставио цар Аурелијан 274. годинеи који је због своје важности наставио засењивати остале источне култове.[1]Називом "Sol Invictus" су се називали и бројни други богови сунца пре и за време овог раздобља. Назив "Sol Invictus" се појављује на кованицама Римског царства још од Септимија Севера.[2] Константиновновац као и златни медаљон из доба његове владавине приказује цареву бисту из профила постављену уз Непобедиво Сунце и натпис "Invictus Constantinus:[3]Иако је средином 2. века постојало много источних култова унутар римских легија, једино је Сол Инвиктус био службено прихваћен за време цара Елагабала и намењен војсци.[4] Овај бог се често поистовећује с Митром, главним богом широко распрострањене грчко-римскемистеријске религије митраизма.[5] Дан у који се славио бог Сунца, био он Сол Инвиктус или Митра, била је недеља, dies Solis (лат. „дан сунца ).
----------------
Zapazimo - da ovi istorijski podatci govore - da je kult sunca postojao i pre Aurelijana kada je on uspostavio "SOL INVICTUS" 274 godine.
I to jos za vreme Heliogabala, i Lucija Septimija Severa.
A pogledajmo kada su oni vladali.
Elagabal (rođen je 204. u Emesi, u Siriji, umro 11. marta 222. godine u Rimu)
Lucije Septimije Sever (rođen 11. aprila 146. godine, umro 4. februara 211. godine)
Dakle, u vreme pre i za vreme velikog otpada, kada je kult boga sunca uveliko postojao.
Hriscani nisu preuzeli okupljanje, vec nedelju kao dan posvecen Bogu sunca koje je bilo Rimsko bozanstvo.
Da li su se okupljali.
Imali su svetkovine, igre, i festivale u cast svojih bogova.
Bitno je da su se crkva u Rimu i Aleksandiji odrekle Subote iz razloga koje sam vec naveo, i prihvatili novi dan posvecen Suncu.
Zato se nedelja naziva "SUNDAU" na Engleskom, a na Latinskom "DIES SOLIS"
