Davne 1997. godine, moja srednja škola je imala čast da pošalje grupu učenika u istraživački centar Petnica. Naravno, bilo je tu i drugih škola, i najbolje od svega pravili smo žurke svako veče. Ja sam bio u grupi matematičara, a najbolji drug mi je bio sa fizičarima (tamo je upoznao i svoju prvu devojku). Kako bih se pravio važan, poneo sam nemački šlem iz drugog svetskog rata. Godinu dana ranije otac mog druga iz benda (inače sviram gitaru) je u iskopinama u okolini Kostolca (kod Požarevca) iskopao dva. Kukao sam i molio sam da mi pokloni jedan, što je na moje zadovoljstvo i učinio. E sada, dok sam bio tamo, i izigravao budalu sa šlemom, palo mi je na pamet da utvrdim starost šlema (pošto je Petnica u to vreme imala aparaturu). Zamolio sam druga da proba nešto da izmuva, što je inače bilo teško izvodljivo. Nismo imali slobodan pristup, i sami eksperimanti su bili strogo kontrolisani. Ipak, sticajem srećnih okolnosti (i malo podmićivanja), jedan od zaposlenih je pristao da uzme uzorke istrulelog kožnog kaišnika, parče farbe sa unutrašnje strane šlema i odneo ih sa sobom. Posle dva dana mi je rekao da je starost šlema u okviru 1943. i 1948. Na pitanje zašto tolike oscilacije rekao je da je to normalno zbog mnogo razloga (nemogućnost apsolutno sterilnog okruženja i nedostatka same metode). Daljim raspitivanjem dobili smo odgovore da se granica prihvatljive greške kreće u rasponu do 200 godina, što je potvrđeno upoređivanjem sa godovima drveta (bazirano na rezultatima u našoj zemlji). Svako merenje materjala starije od toga daje eksponencijalno veće greške tako da već na uzorku drveta starosti 400 godina ponovljeni rezultati se kreću u okviru 30% itd. Ovo naravno nećete naći ni u jednoj knjizi i može vam potvrditi samo onaj koji je inače izvodi te eksperimente. Još smo dobili informacije da su rezultati merenja fosila mamuta (mislim da je u pitanju onaj iz Lepenskog vira, ali me nemojte držati za reč) dobili su smešne rezultate, tako da su objavili starost koja je u skladu sa generalno prihvaćenim mišljenjem. Naravno da niko ne želi da ispadne budala.
E sada ono što sam dalje naučio iz radiometrije, i trudiću se da budem kratak i jasan (nažalost, mnoge učene glave preferiraju obimna, zamorna i nejasna objašnjenja). Radijacija iz svemira bombarduje Azot u atmosferi koji se pretvara u izotop Ugljenika. Biljka ne razlikuje taj C14 od običnog C i apsorbuje ga. Životinje jedu biljke, mi jedemo i biljke i životinje tako da se i u našem organizmu nalazi C14. Atmosfera ima određen procenat C14, za 5.700 godina taj procenat se prepolovi (C14 se vrati u Azot), za još 5.700 god. se taj procenat ponovo prepolovi itd. U apsolutno sterilnom okruženju teoretski (ali ne i praktično) je moguće izmeriti do 50.000 god. Ali polazna osnova svega ovoga je da se pretpostavlja da se tokom istorije nije menjao procenat C14 u atmosferi, odnosno da je milionima godina ostajao isti. E sada dolazi problem, jer u okviru merenja zadnjih 40 godina primećeno je da se količina C14 u atmosferi menja. Jednostavno, bez polazne osnove može samo da se nagađa kakva je bila atmosfera u to vreme. Rezultati dobijeni iz mehurića vazduha iz ćilibara (za koje se pretpostavlja da su iz praistorije) bi mogli da se uzmu za polaznu osnovu pod uslovom da su svi dobijeni rezultati isti (naravno nisu), pa čak i onda je to osnova za pretpostavljenu godinu.
Verovatno ste primetili da se trudim da ne dajem podatke sa interneta, jer kad god imam prilike trudim se da sam proverim teorije. Kao što sam rekao u životu sam izveo dosta eksperimenata ( nažalost, malo njih je u oblasti debate evolucije i stvaranja) i lično sam došao do saznanja da nije sve tako kao što piše, i da je veliki deo nauke zasnovan na pretpostavkama.
E sada malo podataka koje možete naći na internetu ako se potrudite.
Školjka živog moluska je metodom C14 izmerena na 2,300 god. (izvor, Science vol.141 strana 634-637).
Tek ubijena foka je izmerena metodom C14 na 1,300 god. (izvor, Antarctic journal vol.6 Oktobar.1971 str. 211).
Školjka živog puža je datirana na 27,000 god. (izvor Science vol.224 str.58-61)
Jedan deo fosila Vološolićevog mamuta je datiran na 29,500 god. a drugi deo istog fosila na 44,000 (izvor Troy L. Pewe, Geological survey profesional paper 862.)
Iz istog izvora imate rezultate starosti fosila bebe mamuta "Dima". Jedan deo je datiran na 40,000 god. a drugi na 26,000 god. Drvo na koji je leš bio naslonjen je izmereno u rasponu od 9,000 do 10,000 godina.
Fosil mamuta nađen na Fairbancks Creeck. Kost noge je datirana C14 metodom na 15,380 god. a koža i meso iste noge na 21,300 god. (Harold E. Anthony - Natures deep freeze str.300).
11 ljudskih skeleta koji se smatraju najstarijim ljudskim skeletima zapadne hemisfere testirani su najsavremenijim uređajem C14 datiranja, akceleratorom spektrometra mase. Svi su izmereni starosti ispod 5,000 god. (R.E.Taylor - Major revisions in the Pleistocen age assignments for North American human skeletons by C-14 Accelerator Mass Spectrometer - American Antiquity vol.50 broj 1. str.136-140)
Lava nastala erupcijom vulkana sa Havaja 1801.god. je izmerena Kalijum-Argonom kao 1,6 milijardi godina starosti. (izvor - Analysis of historic lava flows - Earth and Planetary Science letters, 6-47 str.55, ovo je objavljeno i u časopisu "Impact" br.307).
1959.god. desila se erupcija Havajskog vulkana Kilauea Iki. Bazalt formiran tom erupcijom je K-Ar metodom izmeren kao 8,5 miliona godina starosti. (Impact br.307 i Creation Ex Nihilo -decembar 1999. str.18).
Bazalt sa Etne iz 1972. god. je K-Ar metodom izmeren kao 350,000 godina (Impact br.307)
Lava sa planine St.Hellen koja je malo procurila iz kratera 1982. god. (nakon erupcije 1980.) je izmereno u rasponu od 350,000 do 1,8 miliona god. ( Austin S.A. 1996. - Excess Argon within mineral concentrates from the new dacite lava dome at Mt.St.Hellens Volcano - CEN Tech journal 10).
Birdsell.J.B. - Human Evolution str.295. - u ovoj knjizi je objavljeno merenje Ngandong slojeva (jednim od najvećih nalazišta fosila) sa rezultatima od 300,000 godina, plus - minus 300,000 god. Ovo neznam kako da protumačim.
************
Za sada sam naučio da sve informacije uzimam sa rezervom pa namerno nisam ubacio neke podatke koje su objavili Kreacionisti bez izvora (na primer mrtva foka datirana na 8,000 god. itd.). Ajde sada da pogledamo drugi aspekt starosti Zemlje.
1770. god. Džordž Bufon je rekao da je Zemlja stara 70,000 god. (Integrated principals of Zoology 1996 str.151).
1905.god. zvaničan stav je bio 2 milijarde godina.( isti izvor + Newsweek 20.Jul 1998. str.50)
1969.god. nakon odlaska na Mesec, Minneapolis Tribune je 25.Avgusta 1969. objavio da su uzorci sa Meseca stari 3,5 milijardi godina (izmereno K-Ar metodom). Tada je opšte prihvaćeno da je i Zemlja toliko stara.
Danas važi mišljenje da je Zemlja stara 4,6 milijardi godina.
Ovo može da se objasni progresom nauke, ali iz lično doživljenog i podataka koje sam naveo, gospodine Jurivaka, recite, imam li ja razloga da sumnjam? Da li vi svoj stav bazirate samo na osnovu onog što ste negde pročitali i dali ste ikada isprobali neki eksperiment (makar to bilo i nešto trivijalno poput lakmus papira u školi) na osnovu čega bi ste potvrdili svoj stav? Ja ne verujem u Boga zato što sam pročitao Sveto Pismo i poverovao u to, već sam mu dao šansu i on mi se objavio (kroz seriju uzastopnih događaja male verovatnoće). Poznajete li nekog naučnika (koji se zaista bavi istraživanjem, a ne predavanjem naučenog) koji vam je potvrdio vaše stavove ili slepo verujete u evoluističke knjige (vaše Sveto Pismo), ili čak ne verujete ni u šta (odnosno plašite se da zauzmete stav)? Možete li da kažete za sebe da razmišljate svojom glavom i da objektivno sagledavate stvari, a ja da slepo verujem u nebuloze? Ako nisam u pravu, molim vas da me ispravite. Ne plašim se da priznam grešku. A ja bih zaista želeo da se lično upoznamo pa vi sami procenite jesam li ja čovek kome se može verovati ili fanatik ( i možda vam pokažem nešto od svojih budućih patenata ).
Dosta je za danas, a sutra ću navesti još primera iz fizike i hemije.
Budite pozdravljeni i Bog vas blagoslovio.
