Poslednji dani

[DarthShone]

A ne shvata nista, jer kao i svi adventisti trazi opravdanja za nesto sto je ocekivao da se desi pa se nije dogodilo.. I sad izvlaci citate koji se "cine" (ali samo cine) da potvrdjuju njegovu misao "da nije ni trebalo da se desi".. On sam sebe tesi..

Brate, pa sam adventizam je tako i nastao. Naime, "razočarani" Milerovom prevarom, na sve načine su pokušavali da iznađu "opravdanje" i na kraju su uz nemalu pomoć palog serafa ubedili sebe da je Miler bio u pravu, ali da ga oni nisu razumeli, i nastao je kult.

Najgore je sam sebe tešiti i izbegavati suočenje sa istinom.

Ako je vec adventista, onda treba da bude pravi adventista..

Ali on i jeste "pravi" adventista. Oni su tako i nastali, nepoznavanjem Hrišćanstva poverovali su Milerovim lažima, i onda umesto da se suoče sa istinom, da prihvate činjenicu da su prevareni, oni su sami sebe tešili, i uz pomoć sotone ubedili da nisu prevareni. Ujedno, nemali broj, ako ne i ogromna većina njih i ne poznaje u šta je poverovala, jer da poznaje, napustila bi kult.

 

[tripo 41]

CG došli poslednji dani.

Nema mira bezbožnicima (Isaija)

Haos u Nikšiću i Pljevljima - policija bacila suzavac, građani odgovorili kamenicama B92

 

[stvarnoslap]

[QUOTE="tripo 41, post: 3090827, member: 1CG došli poslednji dani.
Nema mira bezbožnicima (Isaija)[/QUOTE]

Ovdje nitko nije nemiran k'o ti. Što ti neda mira?

 

[tripo 41]

Molili su se za puštanje vladike Joanikija i 7 sveštenika, nije im uslišena molitva.

Ostaju 3 dana u pritvoru.

 

[mire000]

Ovdje nitko nije nemiran k'o ti. Što ti neda mira?

sotona!

 

[tripo 41]

Jesu li ovo poslednji dani CG?

Pravoslavlje SMIRENJE.

Policija zasuta kamenicama, dva policajca povrijeđena

U Pljevljima je večeras došlo do incidenta u kojem su okupljeni građani napali policijske službenike i u njihovom pravcu bacali kamenice, staklene flaše i pirotehnička sredstva te tako ugrožavali živote službenika Uprave policije. Policija je zasuta kamenicama, staklenim flašama i pirotehničkim sredstvima, dva službenika su povrijeđena, u toku je privođenje izgrednika, saopšteno je iz Uprave policije.

RTCG

 

[DarthShone]

sotona!

Upravo tako. "bog" Pavla Simovića, Miroljuba Petrovića, i Miloša Bogdanovića

 

[tripo 41]

Jedne drmaju zemljotersi i pokolji, a druge raskoli i nasilje.

Kurva i njene ćerke su u haosu.

 

[Laodikeja]

Mire

nemam vremena da se bavim tvojim neverstvom, i tvojim lazima i laznim pripisivanjem svega i svacega na moj racun, jer nista od toga ne stoji.

Stvaraj svoje licne teorije koliko god zelis, to nikako nece ukinuti istinu.

Sada vidim da si ti gori od bilo kog drugog Adventiste koji se boroi protiv dela Bozjeg, jer u crkvi ima onih koji SVE razumeju sto im se iznosi, i potvrdjuju istinitost svega sto se iznosi, ali nemaju snage da stanu na stranu dela da ne bi bili iskljuceni iz crkve i izgubili ugled medju bracom i sestrama.

Istina o delu je tako jednostavna da je moze razumeti i malo dete.

Zato oni jedva čekaju da ti dođeš ovde da se naslađuju tvojim besmilicama biblijski rečeno da im pričaš ono što im ušima godi.

Ali je bitno da si ti probuđen, a da svi drugi nisu. Na svu sreću niko te ne sluša u HAC.

Ne poznajes dogadjaje od 2001 godine u Adventizmu.

Bog je prvo podigao dva brata unutar crkve u Beogradu.
Potom sam ja cuo za delo, i citajuci svedocanstva brace bio osvedocen da je ono od Boga.
Prihvatio sam ga, i 2004 godine Bog me je licno putem otkrivenja pozvao u sluzbu, i od tada mi dao mnostvo otkrivenja u vezi samog dela, mog rada u njemu, kao i poslednjim vremenima.

U to vreme bilo je oko sedam brace i sestara koji su radili u delu.
Neki to i dalje cine ovde kao i u stranim drzavama individualnim radom.

Ovo sam sve objavio u mojim svedocanstvima, od kojih prilazem prvo i osnovno koje sadrzi moje iskustvo obracenja, kao i iskustva vezana za samo delo i moje pozvanje na sluzbu.


ISKUSTVA I SVEDOČANSTVA

Božji poziv Adventnom narodu za probuđenje i reformu



Predgovor

Svestan težine odgovornosti zadatka kojeg mi je Gospod poverio i službe na koju me je pozvao, a u skladu sa njegovom svetom voljom i proviđenjem - želim da iznesem svoje lično svedočanstvo u vezi velikog dela probuđenja i reforme koje je Bog pokrenuo u svojoj crkvi u današnjem vremenu, sa iskrenom željom i molitvom da Gospod otvori vaše srce za primanje onih vesti koje on šalje svom narodu u ovim danima preko svojih izabranih oruđa.

Kao što znate proročanstva svetog pisma i Duha proroštva o poslednjim danima koji su zapisani u svoje vreme - danas se ostvaruju pred našim očima vrtoglavom brzinom.
Poremećaji u prirodi praćeni sve učestalijim i razornijim prirodnim katastrofama, i dešavanja unutar političkih i verskih krugova su takve prirode - da sa sigurnošću možemo reći da je blizu dan o kome govori proročka reč našeg Gospoda i Spasitelja Isusa Hrista, dan njegovog slavnog dolaska kada će se ispuniti vekovna nada čovečanstva.

Pišući o ovim poslednjim danima i o Božjoj crkvi u tom vremenu, Duh proroštva preko svoje sluškinje Ellen G. White govori - da će se Božji narod tog vremena nalaziti u jednom teškom stanju duhovnog mrtvila, ali da će biti podignut jasnim nedvosmislenim svedočanstvom vernog i istinitog svedoka Isusa Hrista koje će Bog uputiti svom narodu preko svojih izabranih oruđa koja će podići da rade u njegovom delu.
Duh proroštva naglašava - da ovo svedočanstvo neće imati dobar prijem kod onih koji svoja srca nisu ponizili pred Gospodom u iskrenom pokajanju i predanju, da će biti odbačeno, i da će oni koji ga budu odbacili ustati da se protiv njega bore, što će dovesti do rešetanja u Božjem narodu.

Moje svedočanstvo upućeno vama danas, je to - da je vreme o kome govori Božja reč i Duh proroštva već uveliko nastupilo.
Ono što se danas dešava unutar Adventističke Crkve, vest koja se danas aktivno objavljuje preko Božjih izabranih slugu, predstavlja upravo tu poslednju poruku miolosti u vidu otvorenog svedočanstva Vernog i Istinitog Svedoka Isusa Hrista Božjoj crkvi pred njegov slavni dolazak
Oni koji prihvate ovu vest i poruku vernog svedoka koji poziva svoj narod na potpuno pokajanje i predanje srca Gospodu i život posvećenja i zajednice sa Bogom iz trenutka u trenutak, primiće obećani pozni dažd, i sa glasnom vikom izaći u svet sa poslednjom porukom milosti zapisanoj u poruci trojice anđela iz Otkrivenja 14 poglavlja, što će dovesti do progonstva i Hristovog slavnog dolaska čime će se delo konačno i završiti.

Ja vas pozivam da otvorite svoje srce pred Bogom i da u tihoj molitvi zatražite da vas on osvedoči - da li je ovo delo, koje je danas pokrenuto u Božjoj Crkvi preko njegovih izabranih slugu, od njega.
Ako budete potpuno iskreni i otvoreni, bez ikakvih prerasuda, ja verujem da će on to učiniti.

Ova iskustva i svedočanstva koja iznosim a koja predstavljaju Božji poziv Adventnom narodu za probuđenje i reformu, sadrže moje iskustvo obraćenja, iskustva u životu i zajednici sa Bogom, kao i iskustva koja sam doživeo u vreme mog prihvatanja ovog dela.
U njemu su sadržana i proročka otkrivenja koja sam primao od Gospoda u poslednjih nekoliko godina, u vreme kada je ovo delo počelo sa radom.

Moja je želja da ova iskustva i svedočanstva budu na blagoslov Božjem narodu i da misli čitaoca upute na onoga koji je jedini Put, Istina i Život.

------------------

"I posle ću izliti duh svoj na svako telo, i proricaće sinovi vaši i
kćeri vaše, starci će vaši sanjati sne, mladići će vaši viđati utvare.
I na sluge ću i na sluškinje u one dane izliti duh svoj;
I učiniću čudesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i pušenje dima.
Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dođe veliki i
strašni dan Gospodnji.
I svaki koji prizove ime Gospodnje spašće se; jer će na gori Sionu i u Jerusalimu biti spasenje, kao što je rekao Gospod, i u ostatku koji pozove Gospod" ( knjiga proroka Joila 2. 28 - 32 ).

"Jer Gospod Gospod ne čini ništa ne otkrivši tajne svoje slugama
svojim prorocima" ( knjiga proroka Amosa 3. 7 ).

"Evo, ja ću vam poslati Iliju proroka pre nego dođe veliki i strašni
dan Gospodnji;
I on će obratiti srce otaca k sinovima, i srce sinova k ocima
njihovim, da ne dođem i zatrem zemlju" ( knjiga proroka Malahije 4. 5 ).



Uvod


Draga braćo i sestre, imam veliku potrebu pokrenutu Duhom Božjim - da vama, koji živite u ovim poslednjim danima zemaljske istorije, iznesem neka svoja lična iskustva iz života i zajednice sa Gospodom i spasiteljem Isusom Hristom, i da vas ujedno uputim na ono što mi je Gospod otkrio, a što se tiče velikog dela probuđenja i reforme koju je on pokrenuo u svojoj crkvi i svom narodu preko svojih izabranih oruđa koja je podigao da u ovo vremenu posletka, u Duhu i sili Ilijinoj, objave njegovom narodu poslednju poruku milosti zapisanu u poruci Laodikejskoj crkvi iz Otkrivenja 3 poglavlja.
Jedan od ličnih poziva koji mi je Gospod uputio za rad u ovom delu doživeo sam krajem 2008 godine.
Jednom prilikom dok sam čitao određenu knjigu verskog sadržaja, sasvim slučajno sam otvorio stranicu na kojoj je bio zapisan biblijski tekst iz knjige proroka Jezekilja 2 poglavlja.
U trenutku kada sam odpočeo sa čitanjem ovog teksta - Gospod mi je dao jasnu viziju u kojoj sam video dragog Isusa koji je stajao iznad mesta na kome sam sedeo, i okrenut prema meni sam izgovarao ovaj biblijski tekst kao da mi se lično obraća, što je u tom trenutku i činio.

Tekst glasi:

"I reče mi: Sine čovečji, ustani na noge da govorim s tobom.
I uđe u me duh kad mi progovori, i postavi me na noge, i slušah Onog koji mi govoraše.
I reče mi: Sine čovečji, ja te šaljem k sinovima Izrailjevim, k narodima odmetničkim, koji se odmetnuše mene; oni i oci njihovi biše mi neverni do ovog dana.
K sinovima tvrdog obraza i upornog srca šaljem te ja, pa im reci: Tako veli Gospod;
I poslušali ili ne poslušali, jer su dom odmetnički, neka znaju da je prorok bio među njima.
I ti, sine čovečji, ne boj ih se niti se boj njihovih reči, što su ti uporni i kao trnje i živiš među skorpijama; ne boj se njihovih reči i ne plaši se od njih što su dom odmetnički.
Nego im kaži reči moje, poslušali ili ne poslušali, jer su odmetnici" ( knjiga proroka Jezekilja 2 poglavlje ).

Ova iskustva i svedočanstva upravo nastaju u tom cilju i ujedno predstavljaju poziv - da preispitate vođeni Duhom onoga koji je svoj život položio na krstu Golgote za sve ljude, da li je delo reforme koje je danas pokrenuto u redovima Crkve Adventista kao legitimnom predstavniku Božjem u ovim poslednjim danima - Božji glas koji nas poziva na reformu srca - na potpuno predanje Hristu i život u svetosti..
Moja je želja i molitva da ova iskustva i svedočanstva budu na blagoslov Božjem narodu, i da misli čitaoca upute na onoga koji je jedini Put, i Istina i Život.



"IŠTITE I DAĆE VAM SE, TRAŽITE I NAĆI ĆE TE
KUCAJTE I OTVORIĆE VAM SE.
JER SVAKI KOJI IŠE PRIMA I KOJITRAŽINALAZI
I KOJI KUCA OTVORIĆE MU SE

( Matej 7. 7 - 8 ).

Svaki čovek koji se rodi na ovom svetu, bar jedan put u svom životu postavi sebi to sudbonosno pitanje: "šta je smisao ljudskog života?" Čemu život ako se rađamo, živimo ovaj kratki period vremena na zemlji, i umiremo kao da nikada nismo ni postojali, i sve u nama, i sve naše, odlazi u zaborav, jednom zauvek za celu večnost.
To sudbonosno pitanje prvi put sam sebi postavio 1989 godine - kao mladić sa svojih 15 godina života.
Ono što je dovelo do toga da postavim sebi ovo pitanje bila je prošlost koja me je pratila a koja je na mojoj duši ostavila otvorene ožiljke socijalne i društvene bede u kojoj smo ja i moja porodica živeli, kao i razne životne trzavice i socijalne nepravde kroz koje su moji roditelji prolazili.
U to vreme, i kasnije - u narednih četiri godine, moj život je bio ispunjen traganjem za smislom života, praćenim mnogim razočaranjima, usponima i padovima.
U tom periodu, vrlo često sam pod naletom religioznih osećanja odlazio u tradicionalne crkve i molio se za sebe i svoju porodicu, često sa jecanjem i suzama u očima.
Iako u to vreme o Bibliji nisam znao mnogo, u dubini duše sam osećao i verovao da tamo - negde na nebu, postoji biće, pa ma kako ga ja u tom trenutku zamišljao, koje čuje vapaj mog srca, i koje ima odgovore na suštinska pitanja ljudskog postojanja.
U to vreme, preko nekih izvora, došao sam do većeg broja knjiga koje su se bavile temama filozofskog i naučno popularnog karaktera, među kojima su bile i knjige koje su obrađivale teme poput "života posle smrti, reinkarnacije, života na drugim planetama, i natprirodih pojava"
Iako sam u početku pronalazio neku vrstu trenutne utehe i smisla u čitanju ovakve literature praćene nadom da ću pronaći odgovore na pitanje smisla života - odgovori nisu stizali već se pojavilo i mnoštvo drugih pitanja.
Božje proviđenje je učinilo da sam u to vreme upoznao jednog prijatelja čija je majka bila dugogodišnji vernik Hrišćanske adventističke crkve. Susret sa tom poniznom i Bogobojaznom ženom je u potpunosti promenio tok mog života. Na inicijativu te osobe, počeo sam da proučavam lekcije Dopisne Biblijske škole a time i Sveto pismo, i u meni se otvorio jedan novi svet - divan svet.
Zahvaljujući Svetom Pismu, upoznao sam Tvorca punog ljubavi i nežnosti, i još u početku doživeo neka upečatljiva iskustva sa Bogom. Bilo je trenutaka kada sam čitao Sveto pismo i sa suzama u očima zahvaljivao Gospodu na onome što je učinio položivši Svoj život na krstu Golgote za mene - nedostojnog grešnika.
U dvoranu Hrišćanske Adventističke crkve u ulici Radoslava Grujića broj 4 u Beogradu (bivša "Božidara Ađije"), prvi put sam kročio jednog subotnog popodneva u proleće 1993 godine.
Ti prvi trenutci u Božjem domu su na mene ostavili vrlo jak utisak. Sama atmosfera praćena rečima izgovorenim sa propovedaonice i muzikom sa orgulja je odisala svežinom Božje prisutnosti.
Ipak, i pored ovakve atmosfere, postojala je i jedna nota koja je kvarila celu ovu sliku; a to je u tim trenutcima bio jasno vidljivi nedostatak Božje ljubavi u srcima većine prisutnih, ljubaznosti i požrtvovanosti za druge. Očitavala se svetovna samodovoljnost, oholost i podozrivost.
I pored ovakvog stanja, nastavio sam da posećujem Božji dom i proučavam sveto pismo, jer sam znao da me Bog prima i da želi da mu služim i budem pripadnik njegovog naroda.
Tokom vremena, Bog je na neverovatan način progovorio mom srcu kroz svoju reč i uticajem svoga Duha, i svako druženje sa biblijom uz molitvu je činilo da se uvek iznova ispunim duhom ljubavi prema spasitelju i da upoznajem nove vidike Hrišćanskog iskustva i zajednice sa Bogom.
Ipak do moje konačne odluke da u potpunosti stanem na Božju stranu i učinim zavet biblijskim krštenjem,, se čekalo sve do 2000_te godine.
Te godine sam počeo da proučavam osnovne istine svetog pisma sa tadašnjim pastorom Beogradske crkve, sa ciljem da se pripremim za krštenje koje je trebalo da se obavi 16 septembra iste godine.
Ti biblijski časovi su protekli u najboljem redu i verujem da me je Bog sigurnom stazom vodio ka ostvarenju tog cilja.
I ako je do tog trenutka sve bilo u najboljem redu, dan pre krštenja sam imao određene duhovne borbe koje su počele od ranih jutarnjih časova..
Tog petka, od ranog jutra sam pokušao da proučavam Božju reč i da se molim ali sam imao utisak da moje molitve nisu stizale dalje od plafona, a ni čitanje mi u tim trenutcima nije išlo od ruke.
Spremio sam se i izašao sam iz kuće sa ciljem da odem u prirodu jer sam smatrao da će mi šetnja na svežem vazduhu i vreme provedeno u prirodnom okruženju pomoći da sagledam trenutnu situaciju i razmislim i donesem odluku o tome šta mi valja dalje činiti.
Otišao sam do Ade Beogradskog jezera, i posle kraće šetnje seo sam na jednu klupu i ponovo pokušao da uz molitvu čitam Sveto pismo, ali su se u tom trenutku borbe nastavile još većim intezitetom.
Tada sam ustao sa tog mesta i otišao u jedan deo šume koja se nalazila u neposrednoj blizini, kleknuo na kolena i uputio Bogu molitvu: "Gospode, ti vidiš u kakvom se stanju nalazim. Ako je tvoja volja da se sutra krstim, molim te da mi to otkriješ svojim Duhom, daj mi neki znak da bih znao šta da činim.
Molim te skini sa mene ovaj teret borbe, ispuni me svojom silom da sutra budem u potpunosti spreman da stanem pred tvojim svetim licem. U Isusovo ime, Amin!"
Vratio sam se na ono isto mesto odakle sa pošao i dalje osećajući neverovatne duhovne borbe.
Seo sam i otvorio stranice Svetog pisma. Tekst koji je u tom trnutku stajao preda mnom bio je upućen licno meni, te reči kao da su bile izgovorene direktno sa neba. Tekst je glasio:

"A kad čuše ražali im se u srcu i rekoše Petru i ostalijem apostolima, šta će mo činiti ljudi braćo? A Petar im reče, pokajte se, i da se krstite u ime Isusa Hrista za oproštenje greha i primićete dar Svetoga Duha, jer je za vas obećanje i za decu vašu i za sve daljnje koje će god dozvati Gospod Bog naš. I drugijem mnogijem rečima svedočaše i moljaše ih govoreći: spasite se od ovog pokvarenog roda. Koji dakle rado primiše reč njegovu krstiše se i pristade u taj dan oko tri hiljade duša. I ostaše jednako u nauci apostolskoj i u zajednici i u lomljenju hleba i molitvama" ( Dela 2. 37 - 42 ).

U tom trenutku kao da je neka nevidljiva ruka skinula sav teret sa mog srca. Bio sam u trenutku ispunjen nepomucenim mirom, ljubavlju i istinskom radošću koje se ne mogu opisati ljudskim recima.
Zahvalio sam Gospodu na doživljenom iskustvu i napustio to mesto spreman za odbor i krštenje.
Sutradan u subotu ujutru, posle kraćih priprema u Božjem domu, nas devetoro krštenika izašli smo pred crkveni skup da posvedočimo o našoj veri u Hrista i istine biblije.
Neverovatan je osećaj i velika odgovornost stajati na tom mestu, kao da čovek stoji pred celim nebom, pred samim Bogom, Hristom i anđelima kao svedocima.
To Božje prisustvo u tim trenutcima na tom mestu meni je i bilo otkriveno u viziji.
U trenutku kada sam stajao u bazenu za krštavanje, a pastor izgovarao poznate reči: "dragi brate Dragane, na priznanju tvoje vere, krstavam te u ime oca i sina i Svetoga Duha" ja sam, kao u nekoj izmaglici, mogao da vidim dva reda anđela na čelu sa Isusom.
To saznanje, da je celo nebo bilo prisutno prilikom ovog čina krštenja, i da mi je to pokazano u viziji ispunilo me je istinskom radošću.
Iskustva koja sam doživeo u početku svog Hrišćanskog života su se nastavila i kasnije.
Neposredno posle krštenja doživeo sam i jedno iskustvo isceljenja od bolesti. Dugo vremena unazad (oko 2 godine), osećao sam jake bolove u predelu donjeg dela stomaka.
U međuvremenu sam saznao da imam bruh. Zbog straha od hirurške intervencije, trpeo sam bolove koji su tokom vremena bili sve jaci, posebno prilikom nekog većeg zamora ili dugog pešačenja.
U jednom trenutku, bol je bio toliko izražen da više nisam mogao da istrpim. Uputio sam Bogu molitvu: "Gospode, ja više ne mogu da trpim ovaj bol, molim te učini da me više ne boli. Isceli me, molim te to celim srcem - u Isusovo ime. Amin!
Sledeće noći usnio sam san u kome sam se nalazio u ordinaciji nekog lekara. Sedeo sam na stolici. Lekar u belom mantilu je laganim korakom prišao stolu i seo nasuprot meni. Tada je blagim glasom rekao: "ti imas bruh"
Sutradan sam se probudio zaboravivši i na san i na tu moju bolest. Tek posle nekoliko dana sam otkrio da je bol nestao.
U trenutku kada sam shvatio da nemam više nikakvih bolova, blagi glas mi je kroz savest uputio sledeće reči: "to te je Bog iscelio, a ako mu ostaneš veran, isceliće te i od svih drugih bolesti"
Shvatio sam da u Goospodu imam divnog prijatelja i lekara koji može čoveka da izleči od svih bolesti i da nas sačuva od svih zala ovog sveta.
Kao što sam napomenuo, moje obraćenje je u potpunosti promenilo tok mog života i u mojoj duši stvorilo jedan nepomućeni mir, i istinsku radost i ljubav prema spasitelju.
Ipak, i pored svega ovoga, u životu svakog Hristovog sledbenika postoje duhovne borbe, usponi i padovi, i probe kojima Bog želi da izgradi čoveka na putu ka večnosti.
Posle svog zaveta sa Bogom, imao sam dosta ovakvih borbi i strahovanja za svoj duhovni život.
U periodu od kraja 2001 do pocetka 2002 godine imao sam određenih problema sa molitvom i redovnim proučavanjem Božje reči, što je u mom biću izazvalo dozu duhovne slabosti.
U jednom trenutku tih jakih duhovnih borbi, šetao sam Kalemegdanskim parkom i molio se Gospodu da me ojača i oslobodi tereta kojeg sam osećao, da mi ukaže na problem i na to šta trebam činiti na polju duhovnog napretka. Gospod je uslišio moju molitvu i u tom trenutku mi dao odredjenu viziju.
U viđenju sam se nalazio u dvorani Hrišćanske Adventističke crkve u ulici Radoslava Grujića broj 4 u Beogradu. Obavljao se obred večere Gospodnje.
Čovek sa posudom u kojoj je bio hleb - simbol Hristovog tela je laganim koracima prilazio mestu gde sam sedeo. Uzeo sam komad hleba i stavio u usta.
U tom trenutku, čuo sam mnoštvo glasova koji su u jednom tonu izgovorili dve reči: "Novi život"
U istom trenutku teret duhovne borbe je nestao, bio sam osnažen i ohrabren.
Shvatio sam da mi je Bog uputio poruku - da čovek jedino može opstati i duhovno jačati hraneći se Hristovim telom u svakodnevnoj zajednici sa njim, kroz njegovu reč koja je hleb života, i da jedino u Hristu može imati život - novi život koji dolazi sa Božjeg prestola i nastanjuje se u ljudskim srcima.

Božja reč upućuje na ovo kada kaže:

"tada im reče Isus 'zaista, zaista vam kažem, Mojsije ne dade vama hleba s neba, nego vam otac moj daje hleb istiniti s neba. Jer je hleb Božji onaj koji silazi s neba i daje život svetu... A Isus im reče: 'Ja sam hleb života, koji meni dolazi neće ogladneti i koji mene veruje neće nikad ožedneti" ( Jovan 6. 32 - 33 ).

U jednoj drugoj situacij, imao sam slične probleme koji su pretili da dovedu do ozbiljnijeg duhovnog pada, što se negativno odrazilo na moj duhovni život i zajednicu sa Bogom.
Pošto mi je šetnja prirodom mnogo puta pomogla da razmišljam o sebi i donosim važne odluke u svom životu, odlučio sam da i ovoga puta odem u prirodu.
Šetao sam i razmišljao o svom duhovnom stanju, o Bogu i njegovoj ljubavi, i o svim doživljenim iskustvima u zajednici sa njim.
Shvativši u tom trenutku svu svoju bespomoćnost i zavisnost od njega i negove sile u svom životu, zavapio sam ka Gospodu u iskrenom pokajanju za sve što sam učinio a što nije bilo po njegovoj volji i zatražio da mi oprosti i da me očisti od svake prljavštine greha.
U tom trenutku Bog mi je u jasnom viđenju pokazao dragog Isusa, koji je sa rasireni rukama stajao pred očevim prestolom i posredovao za mene nedostojnog grešnika.
Tada sam osetio životodavnu silu Duha Svetoga koja je ozarila celo moje biće. Mir se ponovo uselio u moje srce a radosna zahvalnost opet potekla sa mojih usana.
Posle svih ovih doživljenih iskustava i mnogih drugih koja nisu zapisana na ovom mestu, a koja se tiču misionskog rada u delu jevanđelja i posredničke molitve, duhovne i materijalne sigurnosti kojima me je Gospod blagosiljao, ostaje zahvalnost upućena Bogu u skladu sa rečima psalmiste Davida koji kaže:

"Hvalim te Gospode od svega srca na veću pravedničkom i na saboru. Velika su dela Gospodnja, draga svima koji ih ljube. Delo je njegovo slava i krasota i pravda njegova traje doveka. Čudesa je svoja učinio da se ne zaborave, dobar je i milostiv Gospod..." Amin! ( Psalam 111 ).



"PROBUDI SE, PROBUDI SE, OBUCI SE U SILU SVOJ SIONE:
OBUCI KRASNE HALJINE SVOJE, JERUSALIME GRADE SVETI..
OTRESI PRAH SA SEBE, USTANI, SEDI, JERUSALIME;
SKINI OKOVE S VRATA SVOJEGA, ZAROBLJENA KĆERI SIONSKA"

(Isaija 52. 1 - 2 ).

2002 godina je bio ključni period u mom životu, u kome sam doneo odluku da prihvatim delo reforme i probuđenja koje je Bog pokrenuo u svom narodu preko određenog broja naše braće unutar Adventističke crkve.
U tom periodu, i kasnije, imao sam veći broj iskustava i ličnih osvedočenja da pomenuto delo reforme jeste pokrenuto direktnom Božjom intervencijom u ovom vremenu, sa ciljem da Svoju Crkvu i Svoj narod izvuče iz duhovnog mrtvila i pripremi ga za veliko delo objavljivanja jevanđelja i trostruke anđeoske vesti u sili poznog dažda , i vreme velike nevolje i skori Hristov dolazak u slavi.
Verujem da će iskustva koja ću izneti u ovom svedočanstvu mnogima pomoći da sagledaju svu ozbiljnost vremena u kome živimo i podstaći ih da u svetlosti Božjih otkrivenja koja imamo, i onih koja Bog šalje preko posvećenih ljudi danas, donesu odluku za reformu u svom ličnom životu i traženje potpune i lične zajednice sa Bogom.
U vremenu kada su pomenuta braća napisala i izdala svoje prve sveske svedočanstava, dobio sam po jedan primer ovih svezaka.
Pošto sam i u ranijim periodima bio revan u proučavanju spisa Duha proroštva i tekstova u Bibliji, koji gopvore o poslednjim danima zemaljske istorije i Hristovog slavnog dolaska, i u dubini duše naslućivao potrebu reforme u Božjem narodu, što zbog lošeg duhovnog stanja u crkvi, i zbog ozbiljnosti vremena u kojem živimo i svakodnevnih svetskih dešavanja opisanih i u proročanstvima Svetog pisma, otvorenog srca sam pristupio čitanju pomenutih svedočanstava naše braće.
Ono što je pratilo čitanje ovih svezaka, bila je moja molitva upućena Gospodu da mi svojim Duhom rasvetli da li su svedočanstva koja sam imao u rukama njegovo delo.
Gospod je uslišio moju molitvu i u narednim časovima, tokom čitanja ovih spisa, dao mi jasno osvedočenje da ovo delo jeste od njega.
U tim trenucima, Božji mir i sila njegove ljubavi su se izlivali u moje srce i živim prisustvom njegovog Duha zapečatili saznanje da on nije napustio svoj narod, već da je došao da mu se objavi - da ga izvuče iz duhovnog mrtvila i pripremi za Svoj slavni dolazak.
Od tog dana, u naredne dve godine, Bog mi je dao još nekoliko značajnih iskustava i osvedočenja u prilog ovom delu.
Osim toga, svaki kontakt sa ovom braćom je bio još jedno osvedočenje više, jer je sama atmosfera koja ih je okružavala odisala Božanskim prisustvom njegovog Duha koji utiče na srce i dovodi čoveka u podnožje krsta u iskrenom pokajanju.
U dva slučaja, Bog me je i lično - glasom Duha Svetog osvedočio da ovo delo jeste od njega.
U prvom slučaju, to je bilo jednog Subotnog prepodneva u trenucima kada sam se sa dvojicom braće pozvanim od Gospoda na ovo delo - rastajao posle Subotnjeg prepodnevnog Bogosluženja u Beogradskoj crkvi.
Tada mi je tihi Božji glas kroz savest uputio sledeće reči: "pođi sa njima da primiš blagoslov".
Iako u tom trenutku nisam poslušao ovaj glas, on je ostao kao živo svedočanstvo u prilog delu.
Drugom prilikom, to je bilo slično iskustvo s tim što sam ovog puta poslušao glas i tog dana u zajednici sa jednim od braće pozvanih u sluzbu u ovom delu - primio divne Božje blagoslove i jedan lični poziv kojim me Gospod poziva da pristupim ovom delu i da se svojim radom uključim u probuđenje i reformu koju je On započeo u Svom narodu.
U periodu 2002/2003 godine, u vreme kada su pomenuta braća imala mnoštvo objava od Gospoda i to zapisala u svojim spisima, ja sam imao nekoliko ličnih iskustava i objava u vidu snova i vizija, koji su se ticali duhovnog stanja Božje crkve kao i pojedinih vernika, samog dela reforme i mog rada u njemu.
Prvo iskustvo u vidu noćnog viđenja imao sam krajem 2001. godine, u kome mi je Gospod pokazao da ću u određenom trenutku biti isključen iz redova Adventističke crkve zbog prihvatanja ovog dela reforme.
U noćnom viđenju sam se nalazio u zgradi Hrišćanske Adventističke crkve u ulici Radoslava Grujića broj 4 u Beogradu. Obilazio sam određene prostorije u zgradi.
U jednom trenutku sam izašao u crkveno dvorište a zatim obišao oko zgrade i došao do glavnog ulaza.
Tu, na trotoaru, izvan kapije, bio je postavljen veliki sto za kojim su sedeli članovi crkvenog odbora i jedan od vodećih propovednika u Beogradu, i razgovarali.
U jednom trenutku, pomenuti propovednik je ustao i glasno rekao: "Dragan Mićić da se isključi iz crkve".
Ja sam sve to posmatrao sa unutrašnje strane kapije, stojeći sa desne strane, iza jednog dela stepeništa.
Kao što sam napomenuo, ovim otkrivenjem, Gospod mi je pokazao da ću u određenom trenutku biti isključen iz redova Adventista, ali da će oni koji me isključe sami biti isključeni iz redova Božjeg naroda i da će se naći izvan kapije Božjeg carstva i Novog Jerusalima ako se ne pokaju i ne prime ponuđenu Božju milost koja ih poziva na probuđenje i reformu života.
2 decembra 2002 godine Gospod mi je prvi put u noćnom viđenju pokazao duhovno stanje Božjeg naroda.
U noćnom viđenju sam se nalazio u zgradi Adventističke crkve u ulici Radoslava Grujića broj 4 u Beogradu.
U jednom trenutku sam ušao u crkvenu dvoranu broj dva u prizemlju, dvorana je bila prepuna vernika, zbog nedostatka mesta neki su stajali u pozadini. Umesto Bogosluženja na propovedaonici je bilo postavljeno jedno veliko platno ili video bim, sa koga je bio emitovan koncert neke rok grupe sa jakom rok muzikom.
Vernici su to mirno posmatrali, a kada se emitovanje završilo, svi su oduševljeno počeli da tapšu.
U jednom trenutku ja sam sa velikim negodovanjem počeo da vičem nasuprot, i da ukoravam ovakvo ponašanje, na to su neki od vernika burno reagovali, okrenuli se ka meni i na silu me izbacili iz dvorane.
Krenuo sam ka izlazu, na putu me je susreo redar i pokušao da me izbaci iz crkve, tada sam ponovo krenuo ka crkvenoj dvorani.
U tom trenutku, iz dvorane je izašao drugi redar i rekao da moram da izađem napolje.
Ja sam mu odgovoprio da želim da uđem u dvoranu, on mi je rekao da će me pustiti pod uslovom da budem miran.
Ušao sam i seo na jedno od praznih mesta, ljudi su me posmatrali.
U tom trenutku iz sredine je ustao jedan mlađi brat i rekao "da mi moramo da ukazujemo na Hrista, njegovu milost" i slično, ja sam ga upitao da li treba da ukazujemo na probleme u crkvi i da ih rešavamo, on je odgovorio da ne trebamo i da problemi u crkvi ne postoje.
Tada je na pomenutom video bimu počelo emitovanje nekog crtanog filma besmislenog sadržaja, vernici su to sa velikom pažnjom posmatrali.
Ovim otkrivenjem Gospod mi je pokazao da se Božji narod današnjice nalazi u jednom teškom stanju duhovnog mrtvila, i to da je svet na velika vrata ušao u redove Božjeg naroda i da većina svesno odbacuje savete i opomene smatrajući da joj ovakvo stanje može osigurati Božju naklonost i spremnost za ulazak u Božje carstvo.
Crkva smatra da joj nova svetlost nije potrebna, da su ukori i saveti posvećenih ljudi nepotrebni i da predstavljaju samo napad na postojeći crkveni poredak.
Ovakvo stanje je upravo opisano u poruci Laodikejskoj crkvi iz Otkrivenja. Tekst kaže:

"I anđelu laodikijske crkve napiši: Tako govori Amin, Svedok Verni i Istiniti, Početak stvorenja Božijega.
Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vruć. O da si studen ili vruć.Tako, budući mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.
Jer govoriš: Bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem; a ne znaš da si ti nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep, i go.
Savetujem te da kupiš u mene zlata žeženog u ognju, da se obogatiš; i bele haljine, da se obučeš, i da se ne pokaže sramota golotinje tvoje; i masti očnom pomaži oči svoje da vidiš.
Ja koje ljubim one i karam i poučavam; postaraj se dakle, i pokaj se.
Evo stojim na vratima i kucam: ako ko čuje glas moj i otvori vrata, ući ću k njemu i večeraću s njime, i on sa mnom.
Koji pobedi daću mu da sedne sa mnom na prestolu mom, kao i ja što pobedih i sedoh s Ocem svojim na prestolu Njegovom.
Ko ima uho neka čuje šta govori Duh crkvama" ( Otkrivenje 3 poglavlje ).

Poruka Laodikejskoj crkvi iz Otkrivenja je poruka koja je upravo upućena Božjoj crkvi današnjeg vremena. To je najvažnija i najsvečanija poruka ikada upućena Božjem narodu.



O ovoj poruci Duh proroštva kaže:

"Poruka Laodikeji je teška optužba protiv Božjeg naroda u ovo vreme - `I anđelu Laodikejske crkve napiši: tako goovori Amin, svedok verni i istiniti, početak stvorenja Božjega: Znam tvoja dela da nisi ni studen i vruć. O da si studen ili vruć! Tako, budući mlak, i nisi ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih. Jer govoriš: bogat sam, i obogatio sam se, i ništa ne potrebujem, a ne znaš da si ti nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep, i go. Kakve li strašne obmane kad neko veruje da je ispravan a nalazi se na pogrešnom putu. Poruka vernog svedoka nalazi Božji narod u žalosnoj obmani, ali koji nije svestan svog stanja. Narod ne zna da je njegovo stanje pred Bogom tako bedno. Dok oni kojima je poruka upućena laskaju sebi da su postigli viši duhovni stepen, Verni Svedok narušava ovu njihovu sigurnost otkrivajući im njihovo pravo stanje, njihovo duhovno slepilo, siromaštvo i nevolju. Ovo svedočanstvo, tako odlučno i oštro, ne može da bude lažno, jer je to izjava vernog svedoka" ( 3T 252 ).

Gospod mi je u dva navrata u noćnom viđenju pokazao odnos rukovodstva i vernika prema ovom delu probuđenja i reforme, ali mi je tom prilikom uputio i poziv da javno istupim i pozovem njegov narod na odluku za prihvatanje ovog dela.

Prvo viđenje sam imao Novembra 2003 godine, u noćnom viđenju, bio sam pozvan da pred skupom Beogradske crkve ispričam svoje iskustvo obraćenja.
Izašao sam za propovedaonicu i ispričao svoje iskustvo.
Na kraju sam iskoristio dati trenutak i pred svima dao javno svedočanstvo da pomenuto delo jeste od Gospoda.
U tom trenutku glavni propovednik Beogradske crkve se popeo za propovedaonicu i sa rečima negodovanja, oterao me sa katedre.
Ja sam još jedanput uputio poziv crkvi da se moli Bogu za osvedočenje da li je ovo delo od Gospoda.
U tom trenutku, krenuo sam ka izlazu, izašao iz crkvene zgrade i stao na trotoaru preko puta zgrade, ljudi su izlazili iz zgrade i posmatrali me.
U jednom trenutku, prišao mi je jedan brat i uputio mi reči kritike zbog onoga što sam učinio.
Tada sam napustio to mesto osećajući puninu mira i Božje ljubavi u svom srcu.
Drugo viđenje sam imao 22 januara 2004 godine.
U njemu mi je Gospod pokazao stanje u Božjem narodu, odnos rukovodstva i vernika prema ovom delu reforme, kao i potrebu mog javnog svedočanstva u prilog delu.
U nocnom viđenju, nalazio sam se sa jednim bratom pozvanim od Gospoda na ovo delo u blizini crkvene zgrade u ulici Radoslava Grujića broj 4 u Beogradu.
Kretali smo se ka crkvi sa ciljem da odemo na subotno popodnevno bogosluženje.
U jednom trenutku on je napomenuo da ne može da uđe u crkvu jer mu je tamo zabranjen pristup ali da će ipak ući kako bi razgovarao sa nekim osobama.
Ušli smo u crkvenu zgradu. Ja sam stepenicama krenuo ka gornjoj sali a pomenuti brat je ostao dole u holu zgrade.
Na spratu, ispred ulaza u crkvenu dvoranu, stajao je odredjeni broj ljudi.
Ušao sam u dvoranu i primetio da je kraj bogosluženja i da se sakuplja dobrovoljni dar.
U dvorani se osećao jak miris duvanskog dima. otišao sam do kancelarije koja se nalazi u crkvenoj dvorani sa desne strane od ulaza.
Tu sam zatekao glavnog propovednika Beogradske crkve koji je bio nagnut za stolom i nešto pisao.
Rekao sam mu da se u dvorani oseća miris duvanskog dima ali on nije obraćao pažnju na ono što sam govorio.
Tada sam izašao iz kancelarije i krenuo u prve redove sa namerom da sednem.
U prvim redovima sam video neku braću koja su skinula svoju obuću i čarape i stavili noge na naslon klupe ispred sebe, kao u kafani.
Pomislio sam da je to hula na Gospoda i nepoštovanje Božjeg doma.
Primetio sam da su neki od vernika spavali u klupama u ležećem položaju. Dva brata su ležala i spavala na klupama iza propovedaonice.
U jednom trenutku sam se okrenuo i u pozadini ugledao brata.
U tom času, naišao je glavni propovednik, i kada ga je ugledao, grubo ga je uhvatio za kaput i vukući poveo ka propovedaonici.
Kada su se popeli za propovedaonicu, propovednik je izgovorio sledeće reći: "zašto si opet došao ovamo? Sad ću da te bijem pred svima"
Ustali su i neki drugi vernici da se obračunaju sa njim.
Ja sam ustao i krenuo ka propovedaonici, sa ciljem da smirim situaciju.
Popeo sa se za propovedaonicu i počeo da branim brata stavši između njega i pobesnelih vernika, upitao sam ih zašto to rade.
Tada sam im rekao da delo probuđenja i reforme na koje je on pozvan jeste od Gospoda i da su oni odbacili ovu vest i poruku Vernog Svedoka i doneli sebi prokletstvo.
Ljudi koji su ostali u klupama su pokušali svojim povicima da me spreče u govoru ali sam ipak uspeo da kažem ono sto sam želeo.
Tada sam se okrenuo ka bratu i bratski ga zagrlio.
Onda se sve stišalo a redari su me poveli do izlaza.
Ovim otkrivenjem, Gospod mi je pokazao kakav je odnos crkvenog rukovodstva i Božjeg naroda prema ovom delu reforme i onima koje on šalje sa ciljem da izvrše njegovu volju.
Ovo otkrivenje je samo potvrda onoga što današnje rukovostvo čini isterujući, omalovažavajući i fizički napadajući one koji nose Božju vest za sadašnje vreme, čemu sam i sam bio svedok u nekoliko slučajeva.
Božji vesnici nikada nisu bili omiljeni u Božjem narodu i često su gubili svoje živote od strane onih kojima je vest bila upućivana jer je ta vest zaticala Božji narod u duhovnom mrtvilu iz kojeg nije želeo da se probudi i odbaci breme greha koje mu je bilo na plećima.
Nekoliko primera iz starog zaveta govori o ovome i upućuje na jasnu Božju osudu i ukore zbog ovakvih gnusnih dela odbacivanja i ubijanja Božjih vesnika koja je Izrailjski narod činio, a koja se i danas čine u redovima onih koji se nazivaju Hristovim imenom:

"I dođe Duh Gospodnji na Zahariju, sina Jodaja sveštenika, te stade više naroda i reče im: `Ovako veli Bog: zašto prestupate zapovesti Gospodnje? Nećete bit srećni, sto ostaviste Gospoda, zato i on vas ostavi. A oni se pobuniše na nj, i zasuše ga kamenjem po zapovesti carevoj u tremu doma Gospodnjega" ( 2 Dnevnika 24. 20 - 21 )

"Potom se vrati Jeremija iz Tofeta kuda ga beše poslao Gospod da prorokuje, i stade u tremu doma Gospodnjega, i reče svemu narodu: Ovako veli Gospod nad vojskama Bog Izrailjev: evo, Ja ću pustiti na taj grad i na sve gradove njegove sve zlo koje izrekoh za nj, jer otvrdnuše vratom svojim da ne slušaju reči mojih. A Pashor sin Imirov sveštenik, koji bijaše starešina u domu Gospodnjem, ču Jeremiju gde prorokuje te reči. I udari Pashor proroka Jeremiju, i metnu ga u tamnicu na gornjim vratima Venijaminovim uz dom Gospodnji" ( Jeremija 19. 14 - 20 ).

"I Gospod Bog otaca njihovih slaše k njima zarana jednako glasnike svoje, jer mu beše zao naroda njegova i stana njegova. A oni se rugahu glasnicima Božjim, i nemarahu za reči njegove, i smijahu se prorocima njegovim, dokle se ne raspali gnev gospodnji na narod njegov, te ne bi leka" ( 2 Dnevnika 36. 15 - 16 ).

"I sla vam Gospod sve sluge svoje proroke zarana jednako, ali ne poslušaste, niti prignuste uha svojega da bi ste čuli. I govorahu: vratite se svaki sa svoga puta zloga i od zloće dela svojih...
Ali me ne poslušaste, govori Gospod, nego me gneviste delom ruku svojih na svoje zlo" ( Jeremija 25.4 - 7 )

"Zato evo ja ću k vama poslati proroke i premudre i knjizevnike, i vi će te jedne pobiti i raspeti, a jedne biti po zbornicama svojima i goniti od grada do grada. Da dodje na vas sva krv pravedna što je prolivena na zemlji od krvi Avelja pravednoga do krvi Zarije sina Varahijna, kojega ubiste među crkvom i oltarom" ( Matej 23. 34 - 35 )

"slušajte reč Gospodnju, koji drkćete od njegove reči: braća vaša, koja mrze na vas i izgone vas imena mojega radi, govore: neka se pokaze slava Gospodnja. I pokazaće se na vašu radost, a oni će se posramiti" ( Isaija 66. 5 ).

O poslednjim danima i delu reforme koje se u vreme pred sam Hristov dolazak mora obaviti u Božjem narodu preko njegovih oruđa, Duh proroštva kaže:


"U crkvi treba da dođe do veličanstvenstvene manifestacije sile Božje, ali to neće pokrenuti one koji nisu sebe ponizili pred Gospodom i otvorili vrata svog srca za priznanje i pokajanje.
U manifestaciji ove sile koja obasjava zemlju slavom Božjom oni će videti samo nešto što u svojoj slepoći smatraju opasnim, nešto što će probuditi njihov strah, i oni će se odupreti tome.
Oni će se suprostaviti delu zato što Bog ne radi prema njihovim idejama i zamislima.
Zašto, oni kažu, zar mi ne poznajemo Duha Božjeg kada već toliko godina radimo u delu? Zato, što oni nisu reagovali na opomene i preklinjanja u porukama Božjim, nego uporno govore 'bogat sam i obogatio sam se i ništa ne potrebujem" ( bible training school, may 1907 )
"Gospod mi je pokazao da ljudi na odgovornim položajima stoje direktno na putu njegovom delu. Zato što oni misle da se delo mora izvršiti, i blagoslov mora doći na određeni način, oni ga neće prepoznati kad ono dođe na neki drugi način... Bog ima svoje određene kanale svetla, ali oni nisu nužno potrebni po mišljenju nekih odgovornih ljudi" ( 5T 726 )

Reforma koju je Bog danas pokrenuo u svom narodu preko svojih izabranih slugu, predstavlja upravo tu poslednju poruku milosti njegovoj crkvi pred sam kraj istorije sveta, početka vremena velike nevolje i Hristovog drugog dolaska.

Od prihvatanja ili odbacivanja ove poslednje poruke zavisi spasenje svakog pojedinca i sudbina Božje crkve.
Bog čeka da izlije okrepljujuću silu Svetoga Duha u vidu poznog dažda na svoj narod i crkvu i da je pripremi da sa glasnom vikom izađe u svet sa poslednjom porukom milosti zapisanoj u poruci trojice anđela iz apokalipse.
Sredinom avgusta 2003 godine Gospod mi je u noćnom viđenju pokazao da je njegov dolazak vrlo vrlo blizu, i da su njegove oči već uprte ka zemlji.
U noćnom viđenju mi je pokazano otvoreno nebo, na jednom delu neba stajao je Isus u beloj haljini okružen gustim belim oblacima. U desnoj ruci je držao carsku krunu, kao da svakog casa ima nameru da je stavi na glavu, i prodornim pogledom gledao ka zemlji.
Od njegove pojave moje biće se uzdrmalo, i ispunilo osećanjem nedostojnosti.

Duh prorostva govoreći o Hristovom drugom dolasku kaže:

"Uskoro smo obratili svoje poglede prema istoku odakle se pojavio jedan mali crni oblačić koji je bio velik kao ljudski dlan. Mi smo znali da je to bio znak Sina Čovečijeg.
Kako se oblačić sve više i više približavao i povećavao pred nama, izgledao je sve slavniji i slavniji, i najzad je postao veliki beli oblak. Mi smo ga posmatrali u svečanoj tišini. Njegov donji deo izgledao je kao vatra. Iznad njega bila je duga, a oko njega anđeli, deset tisuća po deset tisuća koji su pevali umilnu pesmu. Na oblaku je sedeo Sin čovečiji. Njegova je kosa bila bela i kovrdžava i padala mu je preko ramena. Na glavi je imao mnogo kruna, stopala su mu izgledala kao od vatre.
U desnoj ruci držao je oštar srp a u levoj srebrnu trubu, oči su mu izgledale kao plamen ognjeni i prodirale u dušu njegove dece. Tada su sva lica pobledela, a ona koja je Bog odbacio, pocrnela su.
Mi smo uzviknuli: 'Ko može opstati? Je li čisto moje odelo? ( S 479 )

Draga braćo i sestre, najvažnije pitanje koje danas trebamo postaviti sebi a o kome govori i Duh proroštva, je upravo pitanje: "Da li je čisto moje odelo? Da li ću spreman dočekati vreme kraja i čist stati pred sinom čovečijim u svetosti?"
Braćo i sestre, Bog nas danas poziva na akciju, na potpuno predanje srca Gospodu i život posvećenja i zajednice sa Bogom iz trenutka u trenutak.
On čeka da se probudimo iz sna i da poslušamo njegov glas jer od toga zavisi sudbina nas kao Crkve i sudbina ovog grešnog sveta.
Nemojmo više oklevati, jer svako oklevanje donosi opasnost da izgubimo iz vida divnog spasitelja i da ne čujemo njegov nežni poziv kojim čezne da nas spasi i dovede u svoje večno carstvo slave.

 

[tripo 41]

Mandić: Ako Joanikija pošaljete u Spuž, nećemo se držati obećanja Amfilohiju, nego spremite uniforme
Vijesti

Poslednji dani dolaze u CG čovek poziva na rat.

Ne poznajes dogadjaje od 2001 godine u Adventizmu.

Bog je prvo podigao dva brata unutar crkve u Beogradu.
Potom sam ja cuo za delo, i citajuci svedocanstva brace bio osvedocen da je ono od Boga.
Prihvatio sam ga, i 2004 godine Bog me je licno putem otkrivenja pozvao u sluzbu, i od tada mi dao mnostvo otkrivenja u vezi samog dela, mog rada u njemu, kao i poslednjim vremenima.

Bitno je da ti poznaješ. Ne pada mi napamet da čitam gomilu teksta od tebe.

Meni našao da kažeš da ne poznajem šta je bilo u adventizmu 2001.