Ovo opet dokazuje da to zavisi od nacina spravljanja hrane a ne od vrste.
Lupaš gluposti, čak je i bolesna ovca zdravija od zdrave svinje čak nema ni posljedica kod nekih manjih bolesti, dok je utvrđeno da svinja stvara pritisak i rak.
Ja ću naukom na tvoju amatersku priču.
Ne postoji minimalna količina svinjskog mesa koja nije toksična za krvotok.
Svinjsko meso je skladiše otrova, jer sve ono što sama svinja ne uspe da iskoristi kao izvor energije, a niti da izbaci napolje, ona skladišti u svoje masne naslage. Biljke prskane pesticidima ne skladište pesticide u sebe već ih odbacuju, pa je to razlog zašto moraju često da se prskaju.
Toksičan efekat svinjskog mesa je dokumentovan u ovom istraživanju koje je pokazalo da ljudska krv analizirana pet sati posle konzumiranja svinjskog mesa otkriva sledeće štetne efekte:
"The results show unequivocally that consuming unmarinated cooked pork shows a significant negative effect on the blood. Five hours after consumption, subjects showed extremely coagulated blood, with extensive red blood cell (RBC) rouleaux (cells in the formation of stacked coins), RBC aggregates, and the presence of clotting factors, especially fibrin, which is seen as white threads in dark-field microscopy."
Svinjetina stvara pritisak, a pritisak je posledica začepljenja krvnih sudova.
Proizvod ovoga je šlog, moždani udar, infarkt, itd..
Neka ljudi sami odluče.
Bolest i smrt, ili zdravlje?
Šta je zakrečenje krvnih sudova?
Zakrečenje krvnih sudova je podmukla bolest. Često prvi a u isto vreme i poslednji znak da je došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja: infarkta srca ili moždanog udara. U našoj zemlji godišnje 70 000 ljudi umire usled infarkta srca tako da u značajnom broju ovih slučajeva nije bio prisutan povišeni krvni pritisak a i nivo holesterola je bio u granicama normale- znači, ne mogu se u svim slučajevima okriviti ovi poznati faktori rizika. Često je uzrok već postojeće zakrečenje krvnih sudova koje neprimetno, ponekad tokom više decenija, ispoljava štetan uticaj.
Zakrečenje krvnih sudova je
bolest arterijskog zida, stranim rečima
atherosclerosis ili
arteriosclerosis.
Masne materije se mogu nataložiti na zidovima arterija već u mlađim godinama, od njih postepeno nastaju tzv. plakovi. Plak sadrži raznovrsne masti, pre svega štetan holesterol, ćelije vezivnog tkiva, ćelije belih krvnih zrnaca, koje vremenom smanjuju elastičnost krvnih sudova. Sam plak značajno smanjuje poprečni presek šupljine i otežava protok krvi.
Čestice kalcijuma koje dospevaju u unutrašnjost plaka, čine masnu naslagu lomljivom, koja pod određenim uticajem može da napukne i na taj način ošteti zid krvnog suda. Delić koji se otkine i dalje kruži kroz krvotok. Oštećenje koje je izazvao, kao bilo koja druga „rana”, pokreće zgrušavanje krvi. Krvni ugrušak koji nastane, može dalje da se kreće krvotokom sve dok ne stigne do dela krvnog suda gde se zaustavlja, začepljujući isti. Delovi krvnih sudova koji se nalaze iza začepljenja ne mogu više da obavljaju svoju funkciju, da snabdevaju organe hranljivim materijama i kiseonikom. Pomenuto stanje se naziva ishemija. Ako ovo stanje potraje duže i organizam duže vreme ne može da reši ovaj problem, može doći do odumiranja pojedinih delova organa. To se zove infarkt.
Razvija se polako, čak kroz više decenija
Razvoj bolesti je spor i dugotrajan proces. U prvoj fazi se sloj unutrašnje površine krvnog suda (unutrašnja membrana krvnog suda), koji je praktično jedan jedinstven organ, pod dejstvom određenih štetnih uticaja (pušenje, visok krvni pritisak, nezdrav način života, genetski faktori, itd.) oštećuje na nivou ćelija. Znači, biohemijski proces se narušava. Ovo pogoršanje funkcije započinje u malim krvnim sudovima, i već samo po sebi deluje opterećujuće na čitav sistem krvnih sudova, tako i na srce i na mozak. Napredovanjem ovog procesa dolazi do sve većeg opterećenja čitavog organizma. Opterećuju se i veliki krvni sudovi i stvaraju se povoljni uslovi za nastanak plakova.
U ranoj fazi ne izaziva simptome
Organi se unutar određenih granica prilagođavaju pogoršanim uslovima, zato može ostati neprimetno pogoršanje njihovih funkcija. U ranoj fazi- fazi oštećenja unutrašnje opne arterijskog zida, koja može trajati i 10 godina- proces se još može zaustaviti ili popraviti. Za to je najčešće potrebna terapija lekovima i promena načina života.
Često se može primetiti kad je već izazvalo nepovratnu štetu
Kada se organi ne mogu dalje prilagođavati, javljaju se prvi drastični simptomi, oštećenje organa postaje uočljivo. Kao najteža posledica bolesti, nastaje nepovratno stanje koje se može javiti u obliku infarkta srca, moždanog udara, problema u radu bubrega, suženja krvnih sudova itd.
IZVOR: sajt - arteriograf "šta je zakrčenje krvnih sudova"