Poremećaji u ishrani - anoreksija, bulimija, ortoreksija...

[miaxxx]

Izbirljivost??Mislim da je to preterivanje,sad su odjednom izmislili hiljadu poremecaja ishrane.Fatorexija?Ne postoji.Svi koji pate od kompulsivnog prejedanja ili bulimije uglavnom jedu krisom.Anorexija je daleko kompleksniji problem nego sto je ovde napisano,nemerljivo!Totalno je banalizovano ono sto se moze naci u casopisima.Kod anoreksije i bulimije se povrsinski sve vrti oko fizickog izgleda,ali u sustini hrana i telo su samo sredstvo za regulisanje nesnosljivih osecanja,pribavljanja osecanja kontrole,efiksnosti..strah od odrastanja i sopstvene sexualnosti..Nemojte me pogresno shvatati,samo iznosim svoje misljenje u vezi s tekstom.Koliko znam u klasifikaciji postoje 2 tipa anoreksije,2 tipa bulimije,preterano jedenje udruzeno s drugim psi.poremecajima,povracanje udruzeno s drugim psihickim poremecajima i nespecificni poremecaji ishrane-tu mogu spadati oni koji odstupaju od navedenih.Pozdrav

 

[crvendac_011]

Anoreksija Nervosa

Anoreksija Nervosa


Dok je društvo zabrinuto brojem ljudi, koji pate od prekomjerne debljine, neki se izgladnjivaju, da bih postali previše mršavi.
Anoreksija nervosa je psihička bolest, koja zastrašuje i zadivljuje. Anoreksija je poremećaj jedenja, koji rezultira drastičnim gubitkom tjelesne težine.
Ljudi, koji pate od anoreksije, opsjednuti su mršavljenjem. Doista znaju izgledati poput kostura, ali misle da su debeli. Da bih još više smršavjeli, anoreksične osobe izgladnjivaju se i prekomjerno vježbaju.
Iako je anoreksija nervoza poremećaj jedenja, razlog nije samo u hrani. Anoreksija je također način, na koji osoba pokušava izaći na kraj sa svojim emocionalnim problemima, perfekcionizmom i željom da sve kontroliraju. Anoreksija je često izopačeni način, na koji osoba pokušava dobiti samopoštovanje.

• Pretpostavlja se, da oko 1% svih žena i djevojaka u SAD-u pate od anoreksije. Drugi kažu, da je brojka puna veća.
  
• Anoreksija najčešće počinje u tinejdžerskoj dobi.
  
• U 90% slučajeva od anoreksije pate djevojke i žene
  
• Anoreksija ubija više ljudi, nego bilo koja psihička bolest. Umire oko 10% bolesnika, 20% ostaju kronično bolesni, a potpuno se oporavlja samo oko 40%.

Anoreksična osoba ima česte depresije, čak i želju za suicidom. Polovica svih smrtnih slučajeva kod anoreksičnih osoba je zbog samoubojstva.

Anoreksik se povlači iz društva, prestaje izlaziti van i provoditi vrijeme sa prijateljima. Vrlo često se udaljava od najbližih ljudi: svojih roditelja.

Neće se liječiti, odbija pomoć roditelja i prijatelja. Na molbu da ode kod doktora ili da se bolje hrani, reagira vrlo žestoko. Iako može biti na rubu smrti, anoreksična osoba misli, da je s njom sve u redu.
Vrste anoreksije

Anoreksija se može podijeliti na dvije vrste. Obadvije vrste karakterizira gubitak tjelesne težine ili čak iznurivanje. Granica između njih je vrla mala i one se ponekad preklapaju.


Dvije vrste anoreksije su

1) samo ograničavanje

Anoreksične osobe gube težinu tako, da žestoko ograničavaju količinu uzimanja hrane. Također pokušavaju smršavjeti putem prekomjernog vježbanja
.
2) izazvano povraćanje

Anoreksik se pokušava na različite načine riješiti kalorija: nakon obroka izaziva povraćanje, uzima laksativ ili diuretik, ili radi klistir. Neki od njih se prejedaju, uzimaju velike količine hrane. Drugi pak uzimaju vrlo male količine, na primjer komadić kolača.

Obje vrste anoreksije, osim drastičnog gubitka tjelesne težine, imaju i druge simptome.

Simptomi anoreksije su

• mršav izgled
• kronični umor
• vrtoglavica ili nesvjestica
• lomljivi nokti
• tanka, suha i lomljiva kosa
• opadanje kose
• tanke humovite dlačice, koje rastu po tijelu
• gubitak menstruacije
• zatvor
• suha koža
• snižena tjelesna temperatura (stalni osjećaj hladnoće)
• nepravilan rad srca
• niski tlak
• dehidracija
• osteoporoza

Emocionalne i bihevioralne oznake

• odbijanje hrane
• zanemarivanje osjećaja gladi
• prekomjerno vježbanje
• apatija, nedostatak emocija
• problemi sa koncentracijom
• česte depresije, suicidalne misli
• povučenost

Simptomi anoreksije nisu uvijek vidljivi. Anoreksične osobe su vrlo vješti u tome, da od drugih sakriju svoje probleme.

Pazite na sljedeće znakove:

• osoba propušta obroke
• izmišlja opravdanja, da ne bi jela
• jede samo "zdravu" hranu, obično tu, koja sadrži malo kalorija
• razvija čudne navike hranjenja: na primjer, reže hranu na male komadiće ili ispljuje hranu nakon toga što ju sažvače
• stalno važe hranu
• sprema ukusne obroke za druge, ali sama ih ne želi jesti
• stalno se važe
• stalno se gleda u ogledalo
• žali se na to, da je predebela
• nosi vrećastu odjeću

Komplikacije


Anoreksija može imati brojne komplikacije. Najgore od njih mogu završiti smrću. Anoreksija ima najveći stupanj smrtnosti od svih psihičkih bolesti - oko 10%.

Smrt se može desiti neočekivano - i ne samo zbog drastičnog gubitka težine. Smrt može biti rezultatom nepravilnog rada srca - aritmije - ili disbalansa elektrolita u tijelu bolesnika. Na takav način umrla je Karen Carpenter, što je pokrenulo interes prema anoreksiji.

Ozbiljne komplikacije anoreksije nervoze:

• anemija
• srčani problemi, kao što je aritmija i zatajenje srca
• gubitak koštane mase, kosti su sklone frakturama
• problemi sa plućima, nalik na emfizem
• kod žena, gubitak menstruacije
• kod muškaraca, snižena razina testosterona
• gastrointestinalne probleme, kao zatvor, nadutost ili mučnina
• neravnoteža elektrolita: niska razina kalija, kalcija, magnezija i fosfata
• problemi sa bubrezima

Ako anoreksična osoba postane jako pothranjena, tada svaki organ u tijelu može biti oštećen, uključujući mozak, srce i bubrege. Tako oštećeni organi teško se mogu oporaviti.

Anoreksični ljudi mogu imati ne samo fizičke, nego i psihičke komplikacije, kao što su

• depresija
• anksiozni poremećaji
• poremećaji osobnosti
• opsesije
• narkotička ovisnost

Izvor: Alternativa

​

 

[crvendac_011]

Anoreksija – najsmrtonosnija psihijatrijska bolest

Anoreksija – najsmrtonosnija psihijatrijska bolest

Krstarica 23.08.2011 08:07



Anoreksija predstavlja najsmrtonosniji psihijatrijski poremećaj: rizik od smrti od ovog poremećaja četiri puta je veći od rizika koji postoji od ozbiljnijeg oblika depresije.

Prema novom istraživanju, statistika je još gora po ljude kojima je dijagnostikovana anoreksija u dvadesetim godinama. Kod njih je rizik od smrti 18 puta veći nego kod zdravih osoba njihovih godina.
Istraživanje je pokazalo da je kod anoreksije rizik od smrti dva puta veći nego rizik od smrti od šizofrenije i tri puta veći od rizika od bipolarnog poremećaja. Iako je anoreksija ubedljivo najsmrtonosniji poremećaj ishrane, smrtnost je velika i kod ljudi sa bulimijom, kao i sa neodređenim poremećajima ishrane (uobičejena dijagnoza za ljude sa mešavinom atipičnih oblika anoreksije i bulimije).
"Stopa smrtnosti kod osoba sa poremećajima u ishrani velika je ne samo kada je reč o poremećajima koji se odnose na anoreksiju već i na bulimiju i neodređene poremećaje ishrane", kaže Džon Arselus, istraživač sa Univerziteta Leicester u Engleskoj.

Rizici

Ovo istraživanje zasnovano je na analizi podataka prikupljenih iz 36 različitih istraživanja objavljenih u periodu od 1966. do 2010. godine. Nakon korigovanja rezultata, istraživači su izračunali:
Godišnje je 5,1 smrtnih slučajeva na 1000 ljudi sa anoreksijom. Kod anoreksije, rizik od smrti uvećan je 5,86 puta.
Godišnje je 1,7 smrtnih slučajeva na 1000 ljudi sa bulimijom. Kod bulimije, rizik od smrti uvećan je 1,93 puta.
Ustanovljena su i 3,3 smrtna slučaja na 1000 ljudi sa neodređenim poremećajima u ishrani, gde je rizik od smrti uvećan 1,92 puta.
Bulimija i drugi neodređeni poremećaji nose sobom značajan rizik. Međutim, istraživači upozoravaju da ljudi sa anoreksijom često postaju i bulimični, ali onda postoji veliki rizik da se anoreksija povrati, što povećava rizik od smrti.
Samoubistvo predstavlja poseban rizik. Jedan od pet smrtnih slučajeva kod anoreksije pripisuje se samoubistvu. Rezultati istraživanja pokazuju da je anoreksija najsmrtonosniji oblik psihijatrijske bolesti. Stopa smrtnosti od 5,86 kod anoreksije dramatično je veća neko kod:

• Šizofrenije, gde je rizik uvećan 2,8 puta kod muškaraca i 2,5 puta kod žena.
• Bipolarnih poremećaja, gde je rizik uvećan 1,9 puta kod muškaraca i 2,1 put kod žena.
• Ozbiljnijeg oblika depresije, gde je rizik uvećan 1,5 puta kod muškaraca i 1,6 puta kod žena.

Ljudi sa anoreksijom često pate i od drugih psihijatrijskih poremećaja. Međutim, nije bilo dovoljno konzistentnih podataka da se zaključi koji je određeni poremećaj najriskantniji u kombinaciji sa anoreksijom.

Godine starosti

Godine starosti, međutim, predstavljaju vodeći faktor rizika. Rizik od anoreksije je uvećan:

• Tri puta ako je dijagnostikovan pre 15. godine starosti.
• Deset puta ako je dijagnostikovan u uzrastu od 15 do 19 godina.
• Osamnaest puta ako je dijagnostikovan u uzrastu od 20 do 29 godina.
• Šest puta ako je dijagnostikovan posle 30. godine.

 

[sendi]

Anoreksična svaka 200. devojčica u Srbiji

Anoreksična svaka 200. devojčica u Srbiji


Blic

- Imala sam 15 godina i 33 kilograma, 10 manje od normalne težine za moju konstituciju, bila sam kao kostur. Razlog za naglo mršavljenje bio je odlazak tate u inostranstvo na rad, od tuge nisam mogla da jedem. Od svega što bih pojela mi je bila muka, tako da sam jela sve manje - započinje svoju priču o borbi sa anoreksijom Biljana L. (30), iz Beograda.



Klikni za uvećanje (+)

- A onda se moj dnevni jelovnik sveo na poneku jabuku, parče pite, vodu, uvek isto, više me nije bilo briga što sam sve mršavija, čak je počelo da mi se dopada, a hrana da mi se još više gadi. Mama je bila nemoćna ali kada sam izgubila menstruaciju odvela me kod lekara koji je rekao da bolujem od anoreksije. Lečenje je trajalo godinu dana, u međuvremenu se i tata vratio. Sada, 15 godina kasnije, sve je u redu, mama sam dve devojčice i imam čak višak kligrama - kaže ona.

Ovaj slučaj samo je jedan od načina kako se upada u zamku anoreksije, psihijatrijskog oboljenja od kojeg uglavnom obolevaju devojčice između 12 i 18 godina. Najveća učestalost početka bolesti je između 14 i 16 godine - 75 odsto. Tačnih podataka o broju obolelih adolescentkinja u Srbiji nema, ali pretpostavlja se da jedna od 200 devojčica ima anokreksiju. Koliko je ozbiljno ovo psihijatrijsko oboljenje, govori i svetski podatak da pet do 15 odsto obolelih umire, i to veoma mladih, od posledica gladovanja ili suicida.

[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD]Nije kriva moda

Dr. Đurović kaže da je imala najmanje pacijentkinja koje su zbog pomodarstva htele da smršaju.
- Ali ostaje činjenica da mediji šalju neku sliku žena koje ka oda poručuju da je vitkost-mršavost obezbeđuje uspešnost i lep život. U preslikavanju tog modela, a uz odusutvo samopouzdanja, identiteta,devojčice lako “skliznu” u an**o*reksiju. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]


- Osobe koje boluju od anoreksije nervoze, imaju izražen strah od hrane i gojenja, uvek sebe vide debelima iako su značajno pothranjene, a ekstremnu mršavost prate i endokrini poremećaji poput izostanka mestruacije - objašnjava dr Marija Đurović, psihijatar Odseka za adolescentnu psihijatriju KBC “Dragiša Mišović”.

Kako kaže ovaj probelem je veoma kompleksan.

- Devojčica koja je bolesna izgleda nezaiteresovano za pregled, za sebe i svoje zdravlje nije zabrinuta, ona ne misli da je bolesna. Zato ih na lečenje uvek dovode prestravljeni i zabrinuti roditelji, često pod prisilom. Kod njih ne možete odmah da primetite nervozu, ali sigurno je da ispod straha od hrane krije zapravo strah od nečeg drugog, neki drugi razlog koji ih je uveo u bolest - objašnjava dr Đurović.

Proces lečenja traje otprilike koliko je i trajala bolest, navodi dr Đurović, tako da je važno što pre ragovati. Roditelji se poslednjih godina sve ranije javljaju sa decom lekaru što umnogome olakšava i skraćuje lečenje. Samo u KBC “Dragiša Mišović” ove godine bilo je hospitalizovano oko 50 devojčica, a za ambulatno lečenje javilo ih se bar tri puta više. Uspeh lečenja zavisi od dužine bolesti, od motivacije porodice, i od starosti pacijenta. Što je pacijent mlađi a porodica motivisanija, uspeh je veći.

- Lečenje je dugotrajno, pomaci su postepeni i spori i prosek uspešnosti izlečenja je 75 odsto. U oporavku učestvuju psihijatar i nutricionista, a često treba uključiti i porodičnog psihoterapeuta zbog problema u porodici koji već postoje ili se javljaju kad se otkrije detetov problem. Nekim pacijentikanjama se uključuju lekovi u terapiju i to antidepresivi, anksiolitici i antipsihotici - objašnjava psihijatar.

[TABLE="class: antre_c back_c_1"]
[TR]
[TD]Sumnja u sebe

Pored izbegavanja hrane, ove dovjčice koriste i druge metode održavanja niske telesne težine, bilo da je to povraćanje, fizička aktivnost ili korišćenje laksativa. To su uglavnom devojčice sa manjkom samopoštovanja, nesigurne u sebe, po pravilu odlični đaci, ali misle da ne vrede, ne osećaju se dobro u svom telu. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Golden red]

Anoreksija - bolest devojčica u adolescenciji






Najčešće se javlja kao posledica psiholoških problema, kompleksnih emocija, strahova, odbijanja seksualnosti, a često je i način da devojčice manipulišu roditeljima


Anoreksija se najčešće javlja kod prezaštićene ili zapostavljane dece

Anoreksija, odnosno odbijanje hrane koje može dovesti do ogromnog gubitka težine, praćenog hormonskim poremećajima, prvenstveno je bolest devojčica u adolescentskom uzrastu.
Psiholozi smatraju da je ova bolest simptom psiholoških problema, da često može biti način da devojčice manipulišu roditeljima, ali i način da pokažu da ih nešto ozbiljno muči. Stručnjaci nisu sigurni šta tačno izaziva ovu bolest, ali neki teoretičari tvrde da je ona posledica podsvesnog straha od sazrevanja.

Objašnjavaju da anoreksične devojčice ne žele da se njihovo telo promeni, pa zbog toga manično žele da izgube kilograme.
Uzrok može biti i odbijanje seksualnosti, na šta uglavnom utiče roditeljski stav po tom pitanju, prerana neprijatna seksualna iskustva, osećaj stida ili krivice.
Zadirkivanje vršnjaka zbog viška kilograma, takođe, može biti "okidač" za bolest.

Anoreksija je vrlo česta, a statistike pokazuju da je u razvijenim zemljama jedna od sto devojčica anoreksična. Kod dečaka se bolest javlja mnogo ređe, pogađa tek jednog od dve hiljade mladih momaka.
Prema procenama U Srbiji je anoreksična svaka 200. devojčica, ali zabrinjava podatak da je čak 95% mladih devojaka od 13 do 15 godina na dijeti i da želi da bude mršavije.

Iako mnogi adolescenti prolaze kroz faze kada žele da smršaju, samo u manjem broju slučajeva dolazi do anoreksije. Jako je važno da primetite simptome na vreme, kako bi se sa lečenjem počelo u prvim fazama bolesti. Sve obično započinje time da devojčica želi dijetu, pilule za mršavljenje ili bilo koji drugi način da se reši suvišnih kilograma.
Međutim, vremenom, apetit je sve slabiji, dete prestaje da jede i uvek ima izgovore da mora smršati još malo, jer su joj, na primer, noge ili ruke deblje nego što bi trebalo. Anoreksične devojčice sebe ne vide realno i smatraju da su predebele čak i kada izgledaju neuhranjeno. Često uzimaju hranu kako bi "smirile" roditelje i posle je bacaju ili sakrivaju.

Vrlo često govore da se sjajno osećaju, ponašaju se poletno, neke čak i učestvuju u pripremanju obroka. Međutim, ako devojčica izgubi preko 12 kilograma i poremeti joj se ciklus to, su sigurni znaci da pati od anoreksije. Koža vremenom dobija bledožutu boju, često dolazi i do opstipacije, dete se oseća bezvoljno i ispijeno. Poodmakle faze bolesti sa sobom donose i teške oblike depresije i potpunu izopštenost iz društva.
Deci se gadi hrana i vrlo retko uzimaju nešto više od jedne jabuke ili vode tokom dana. Česta je pojava i da uzimaju laksative, jer veruju da tako sprečavaju dobijanje kilogarama. Česta povraćanja vrlo su opasna jer mogu dovesti do dehidracije organizma i potpunog kolapsa imuno sistema.

Ako primetite takve simptome kod vaše tinejdžerke odmah se obratite lekaru. Lečenje anorkesije sve je teže kako bolest napreduje. Ukoliko je dete izgubilo oko desetak kilograma stanje se brzo može vratiti u normalu, ali ako je bolest uznapredovala previše, lečenje ponekad može trajati i godinama.

Anoreksija se najefikasnije leči u bolnici, a terapija se određuje za svaki slučaj posebno, u zavisnosti od opšteg stanja pacijentkinje. Anoreksične devojčice razgovaraju sa psihijatrom, "dogovaraju" se oko toga šta je za nju idealana težina i onda kreću u terapiju pod konstantnim nadzorom. Kada devojčcia dostigne željenu telesnu težinu i kada lekari ocene da je emotivno zrela da se vrati u porodicu, nastavlja se kućni oporavak. Jako je važno i posle lečenja ići na redovne kontrole, jer podaci pokazuju da se bolest vraća u čak 60% slučajeva.

Prevencija anoreksije i ostalih poremećaja ishrane su zdravi stavovi prema telesnom izgledu i zdrave navike u ishrani. To znači da dete redovno doručkuje, ima tri obroka i dve užine, kao i da unosi sve hranljive materije potrebne za optimalno funkcionisanje organizma.

BULIMIJA I KOMPULSIVNO PREJEDANJE
Pored anoreksije, bulimija i kompsulivno prejedanje su najčešći poremećaji u ishrani i izazvani su uglavnom psihičkim faktorima. Stručnjaci smatraju da postoji i genetska predispozicija za nastanak ovih poremećaja, kao i da mogu biti izazvane uticajem okoline. Anoreksija se, tvrde, najčešće javlja kod prezaštićene ili zapostavljane dece, kao i kod onih koji ne umeju da ispolje osećanja i strahove.

Bulimija je javlja kod dece koja odrastaju u haotičnim uslovima, bez prevelike brige i roditeljskog nadzora. Vrlo često je roditeljsko nezadovoljstvo detetovim izgledom uzrok bolesti. Ona je, za razliku od anoreksije, preterano konzumiranje hrane posle kojeg se telo "čisti" povraćanjem.

Oboleli od bulimije, takođe, često koriste pilule za mršavljenje, laksative i diuretike. Poput anoreksije i bulimija pogađa najviše devojčice u periodu adolescencije, a prvi put se javlja do 18. godine. Bulimija se može javiti i naizmenično sa anoreksijom, što se događa, otprilike, u svakom petom slučaju. Psiholozi tvrde da se, uprkos preklapanju, ova dva poremećaja povezuju sa različitim tipovima ličnosti. Anoreksičari potiskuju svoj porive, dok bulimičari preterano udovoljavaju svojim žudnjama.

Kompulsivno prejedanje ozbiljan je poremećaj ishrane koji karakteriše konstantno konzumiranja hrane i povećanje telesne mase. Oboleli često vežbanjem ili neuspešnim dijetama pokušavaju da sagore višak, u stalnom su strahu da će biti debeli i preokupirani su svojim telom. Za njih je hrana sredstvo koje im pomaže da se nose sa emocijama, strahovima i svakodnevnim problemima. I kompulsivno prejedanje leči se kroz psihotearpiju, koja pomaže da se prevaziđu stari, loši obrasci ponašanja i usvoje novi, zdravi načini kontrole apetita i reakcije na stres.






Izvor: Novosti

 

[crvendac_011]

Sve više dečaka boluje od "manoreksije"

Sve više dečaka boluje od "manoreksije"

Kada se kaže anoreksija ili bulimija većina na umu ima premršave devojke koje su opsednute svojom linijom telo dovele do kolapsa. Međutim, anoreksija i bulimija nisu "ženska" bolest, a to potvrđuju i podaci u Velikoj Britaniji gde je sve više dečaka koji obolevaju od ovih bolesti pod pritiskom da izgledaju lepo i mršavo.



Broj dečaka mlađih od 18 godina, hospitalizovanih zbog manoreksije tri puta se uvećao u poslednjih 10 godina. Broj neprijavljenih slučajeva se samo nagađa. U Velikoj Britaniji 1,6 miliona ljudi ima poremećaj u ishrani, a 20 odsto njih čine dečaci. Lekari upozoravaju da javnost nije dovoljno upućena na ovu bolest i da više pažnje posvećuje djevojčicama koje boluju od anoreksije.

Eksperti se slažu da je ovaj trend počeo da vlada među dečacima zbog medija, mode, kao i potrebe da se na socijalnim mrežama postave slike na kojima pokazuju kako dobro izgledaju. Naravno, ukoliko se uoči na vreme, manoreksija je izlečiva.

Izvor: Vestionline

 

[crvendac_011]

Anoreksija dovodi do ozbiljnog oštećenja vida

Anoreksija dovodi do ozbiljnog oštećenja vida

Novo istraživanje sprovedeno u Grčkoj pokazalo je da teški poremećaj u ishrani poznat pod nazivom anoreksija može da uzrokuje ozbiljna oštećenja vida.



Istraživači su sproveli istraživanje u kojem je učestvovalo 13 žena sa postavljenom dijagnozom anoreksije i 20 zdravih dobrovoljki.
Naučnici su pri tom želeli da ispitaju zdravstveno stanje žute pege, vrlo pigmentovanog dela koji se nalazi blizu središta mrežnjače i koji omogućava da se stvari jasnije vide.

Analiza je pokazala da su žuta pega i nervni završeci koji izlaze iz tog dela oka mnogo tanji kod žena koje boluju od anoreksije nego kod žena koje nemaju ovaj poremećaj ishrane.

Žene koje su imale postavljenu dijagnozu anoreksije imale su i slabiju električnu aktivnost u oku, zbog čega su slabije mogle da procesuiraju slike.

U članku objavljenom u stručnom časopisu "British Journal of Ophtalmology" autori istraživanja su istakli da je vid "često pogođen" kod ljudi koji boluju od anoreksije.

Anoreksija se najčešće javlja kod devojaka starosti od 12 do 25 godina, a smatra se da je ovim teškim poremećajem ishrane u kome se gubi apetit pogođeno oko jedan odsto adolescentkinja.

Izvor: Blic online

 

[crvendac_011]

Anoreksija pretvorila ženu od 30 godina u staricu

Anoreksija pretvorila ženu od 30 godina u staricu

Helen Džilspi, 30, provela je najveći deo prethodne dve decenije u bolnicama, jer je svoj organizam mučila ekstremnim djetama od desete godine. Kada je bila najlakša imala je samo 31 kilogram i sati su je delili od smrti, a sada na početku treće decenije njeno telo podseća na telo duplo starije žene.



Helen nikada nije dobila grudi, imala dečka ili se odselila iz kuće svojih roditelja. Kao dete ona je imala paničan strah od odrastanja pa je dramatično smanjila unos kalorija kako bi odložila pubertet. Ironično, umesto da ispuni svoju nameru i održi dečiju figuru, njeno telo je posle dvadesetogodišnjih trauma izazvanih nedostatkom hrane, postalo telo starice, iako Helen ima tek 30 godina.

- Doktori mi govore da imam kosti 70- godišnje žene, a ako ne uspem da se popravim, nastaviću progresivno da starim. Dugo vremena sam uspevala da izgledam kao dete, ali posledica toga je da se sad osećam kao starica- kaže ova 30- godišnjakinja koja već dve decenije pati od anoreksije.

Kada je imala deset godina, Helen koja je tada imala 38 kilograma počela je sa ekstremnim djetama. Do 15. godine, sa samo 31 kilogramom, stigla je do same granice između života i smrti. Tada je u bolnici provela četiri meseca, ali odmah nakon što je puštena kući, nastavila je pos starom i ubrzo je ponovo hospitalizovana.

Ovaj ciklus ponavljao se neprekidno 20 godina. Deo problema bio je što je Helen osećala veliki pritisak zbog velikih očekivanja njenih roditelja. Osećala ke da se od nje očekuje da bude najbolja u muzici, plesu, u školi. Međutim ona je shvatila da joj najbolje ide skidanje kilograma, pa se tome potpuno posvetila.

- Tek nedavno sam shvatila da sam previsoka očekivanja postavljala sama sebi i da to nema veze sa mojim roditeljima. Stalno sam žudela za tim da me ljudi hvale, vole, posvećuju mi pažnju. Istovremeno sam živela u strahu da će svaki moj potez biti kritikovan. Želela sam da ostanem dete, jer deci se greške lakše praštaju. Težina je bila nešto što mogu da kontrolišem, a mršavljenje veština
koju su druge devojke jako cenile- priznaje Helen.

Kako je Helen odrastala, njena potreba za pohvalama nije slabila, a nove preuzimanje novih odgovornosti ju je dovodilo do paničnog straha. Kada su njene drugarice počele da izlaze sa dečacima, ona se idalje osećala kao dete i borila se sa snažnim strahovima od vezivanja, odrastanja, očekivanja i odgovornosti. Zato se sve više zatvarala u svoj "dečiji svet".

- U velikoj meri sam živela u imaginarnom svetu sa svojim plišanim igračkama koje sam nosila gde god sam išla do 11. godine. Morala sam da nateram sebe da odrastem, ali je to bilo strašno bolno, pošto sam osećala da nisam spremna. Više mi je odgovaralo da ostanem mlada i nevina. Ali priroda se isprečila na putu mojim planovima- kaže Helen.

Ovaj strah od odrastanja i sve njegove posledice, dovele su do toga da Helen ne uđe u pubertet u svojim tinejdžerskim godinama, pa je ona svoju prvu menstruaciju dobila tek sa 26, a grudi joj se nikad nisu razvile, pa sada nosi proteze.

- Zbog svega što sam radila nisam se razvila normalno i moje telo je ostalo kao dečije, imam dečije kukove i potpuno ravne grudi. Zbog toga stalno nosim veštačke grudi, to mo pomaže da se bar donekle osećam kao žena.

Zbog toga što je pola svog života provela po bolnicama, Helen nema ni adekvatno obrazovanje, a tek u prethodnih četiri meseca uspela je da živi duže vreme kod kuće sa svojim roditeljima Rejčel, koja je penzionisana socijalna radnica i Bobom nastavnikom u penziji. Ipak ona idalje ne može da pojede porciju koja je primerena odrasloj osobi i unosi polovinu količine kalorija koje su potrebne sasvim maloj deci.

- Počinjem da mislim da na svet gledam zaista kao dete. Kada ste sasvim mali na život gledate tako da vam se čini da će sve doći samo od sebe i deca i brak i posao. Tek sad počinjem da shvatam da je život ustvari jako komplikovan i to me prestravljuje. Sada bih volela da se udam i da imam porodicu, nekoliko puta prođem pored salona sa vemčanicama i posmislim kako bi bilo lepo da je i ja jednom obučem, mada znam da je to malo verovatno. Propustila sam i sve druge vidove socijalizacije, nisam obrazovana, nemam prijatelje ili posao. Ponekad imam osećaj da živim u Nedođiji i da nikad neću umeti da pronađem put kući. Nisam se pomirila sa tim da mi nema pomoći, ali znam da nikad neću
moći da imam potpuno normalan život- kaže ova 30- godišnjakinja zarobljena u ostarelom telu deteta.

Izvor: Blic žena

 

[crvendac_011]

Kako su povezani anoreksija i autizam?

Kako su povezani anoreksija i autizam?

Naučnici koji proučavaju devojke s poremećajem u ishrani, anoreksijom, utvrdili su da se kod njih mogu pronaći crte autizma češće nego kod prosečne populacije, što je saznanje za koje se nadaju da bi moglo pomoći anoreksičnima da pobede svoju bolest.



Studija jednog od vodećih stručnjaka za autizam Simona Barona-Koena iz Centra za istraživanje autizma pri univerzitetu u Kembridžu pokazala je da u poređenu s zdravim devojkama, one s anoreksijom imaju natproseči broj autističnih osobina.

Kod njih je pronađen natprosečan interes za sistem i red, a mali nivo empatije, što je profil sličan, ali manje izražen, onima s autizmom. To pokazuje da dva poremećaja mogu da imaju zajedničke faktore, rekao je Baron-Koen.

Tradicionalno, anoreksija se smatrala isključivo poremećajem ishrane. To je razumljivo, budući da veoma niska kilaža i rizik od neuhranjenosti ili čak i smrti moraju biti najviši prioritet. Međutim, ovo novo istraživanje sugeriše da ispod površinskog ponašanja, um osobe s anoreksijom može da deli puno s umom osobe s autizmom, rekao je.

U Sjedinjenim Američkim Državama jedno dete od pedesetoro dece školskog doba, ima dijagnozu autizma, dok ih je u Evropi manje. Dijagnozu pretežno imaju dečaci.

Međutim, Boni Ajeng, koja je radila s Baronom-Koenom na poslednjem istraživanju, rekla je da je moguće da se predvidi broj ženskih osoba s autizmom jer se kod njih prvo uoči anoreksija.

Izvor: Klix.ba

 

[crvendac_011]

I geni "upleteni" u anoreksiju

I geni "upleteni" u anoreksiju

Autor: MONDO

Psihološki i sociološki pritisak nisu jedini uzroci anoreksije, poremećaja u ishrani. Naučnici tvrde da važnu ulogu tu igraju i geni.



Istraživači sa Univerziteta u Kaliforniji koji su sproveli studiju, otkrili su da anoreksija može biti izazvana različitim genetskim mutacijama, koje utiču na nivo holesterola, promenu raspoloženja i način ishrane.
Oni koji imaju ovaj poremećaj u ishrani izgladnjuju sebe misleći da imaju višak kilograma. Na žalost, samo 30 odsto njih se oporavi od anoreksije, a jedna od deset osoba sa ovim poremećajem umre od posledica izgladnjivanja.
Iako se do sada verovalo da su krivci za ovo stanje isključivo sociološki i psihološki pritisak, sve je veći broj dokaza da važnu ulogu imaju i geni.

Istraživači su analizirali gene više od 3000 ljudi, od čeka trećina ima ovaj poremećaj. Više od 150 gena dovedeno je u vezu sa anoreksijom, uključujući i gen koji kontroliše enzime i reguliše sagorevanje holesterola.

Još uvek se radi na tome da se definitivno utvrdi da li se ovaj gen češće pojavljuje kod osoba sa anoreksijom, a za sada je jasno da te osobe često imaju neverovatno visok nivo holesterola u krvi, uprkos izgladnjivanju.
Naučnici veruju da bi ovo otkriće moglo da im pomogne u lečenju, naročito kod devojčica koje pate od ovog poremećaja.
Osam od deset anoreksičnih ljudi su žene, većinom starosti od 15 do 25 godina.