Pcelarstvo-Ljubav i zanat

[Nostradamus]

 

[Nostradamus]

Pčelarska oprema​

 

[Nostradamus]

[h=2]Šta je potrebno za osnivanje pčelinjaka[/h]


NABAVKA KOŠNICA: U uvodnom dijelu naveden je redoslijed radnji koje pčelar početnik treba da prođe prije nego krene u osnivanje pčelinjaka. Na početku pčelar početnik ne bi se trebao upuštati u velike investicije za nabavku velikog broja košnica, pčelinjih društava i prateću opremu za to. Za početak je dovoljno nabaviti 4 do 5 košnica i toliko pčelinjih društava. Košnice je najbolje nabavljati nove. Sada ima dosta proizvođača koji izrađuju košnice a koje ne ispunjavaju osnovne uslove za savremeno pčelarenje. Još nenaseljene takve košnice imaju čitav niz nedostataka. Zato je najbolje posavjetovati se prije nabavke bilo čega sa pedantnim pčelarom ili pročitati u nekoj knjizi na što treba obratiti pažnju pri nabavci.

Košnica kao stan vaših pčela treba da ispunjava slijedeće uslove:

* da je izrađena tačno prema standardnim dimenzijama
* da je izrađena od suhog i kvalitetnog materijala
* da ima kvalitetno izrađenu: podnjaču, hranilicu i zbjeg, da se može prevoziti i na velika rastojanja pri selidbi
* da je onog tipa kojeg koristi većina pčelara u svijetu
* da u svom kompletu ima sve neophodne dijelove za savremeno pčelarenje
* nabavljajte košnice čija se zapremina može maksimalno po potrebi proširiti

Izborom dobre košnice pčelar poslije sebi olakšava rad sa pčelama. Ako košnica obezbjeđuje pčelama najbolje uslove za život i razvoj imaćete od njih velike koristi.

Neki od pčelara izrađivat će košnice sam. Ko ima mogućnosti neka to uradi. Ali uvijek se treba pridržavati navedenih uputstava za izbor kvalitetne košnice. vakako košnicu treba izrađivati po nekom crtežu a ne uzimati mjere sa neke košnice koju je neko izradio. Možda ta košnica nije izrađena po tačnim dimenzijama.

U pojedinim krajevima gdje vi pčelarite već postoje tradicionalne navike da se pčelari sa nekim tipom košnica koje možda i nisu dobre za pčelarenje na velike prinose. Sa drugim tipom odnosno boljom košnicom niko nije pokušao da pčelari. Ako nabavljate ili sami Izrađujete nove košnice odlučite se za savremene košnice sa kojim pčelari većina pčelara u svijetu.

Prije nego se odlučite za nabavku ili izradu košnica dobro razmislite. Ako tada pogriješite na početku svog pčelarenja poslije je teško preći na drugi tip košnica. To poslije iziskuje veća finansijska ulaganja .

Ako koristite korištene košnice bez pčela na njih obratite posebnu pažnju. Pčelari ih prodaju zbog raznih razloga. Ali su takve košnice možda izvor zaraze ako su u njima uginule pčele. Takvekošnice su ponekad počele da propadaju zbog neredovnog održavanja. I ovdje će vam savjet iskusnog pčelara dosta pomoći. One su možda nekoliko godina negdje kisle, u njih su ulijetale pčele zbog pljačke, neke od ovih pčela su možda bile i zaražene. Zato ako se odlučite za nabavku korištenih košnica prije kupovine dobro razmislite.

Kada nabavljate košnice odlučite se samo za jedan tip košnica. Ako na pčelinjaku imate košnice različitog tipa imaćete stalno problema pri radu. Nekada će vam biti potrebno da na pčelinjaku uradite sa ramovima ili komplet nastavkom a zbog različitih dimenzija to vam neće biti izvodljivo.

NABAVKA PČELlNJIH DRUŠTAVA: Poslije izbora košnica trebate se odlučiti za nabavku pčelinjih društava. Oo tada ste se sigurno upoznali o prednostima i pojedinim vrstama rojeva. Za nabavku rojeva trebate se odlučiti kod pedantnog pčelara. Neki početnik pčelar će dobiti neki roj na poklon. Bar u mom kraju je tako. Kada se nekom pomogne da zapčelari onda pčele kod darodavca daju još veće prinose. Ko nema sreću da dobije neki roj na poklon moraće ga kupiti. Imaće nekoliko mogućnosti za nabavku rojeva i to:

1. Nabavkom pčelinjih društava sa košnicama imate mogućnosti da na nekom pčelinjaku dobijete korištenu košnicu i normalno pčelinje društvo. U ovom slučaju najbolje se odlučiti za nabavku u rano proljeće odnosno kada pčele prezime. U ovom slučaju je najbolje nabaviti ovakva pčelinja društva sa košnicama na samom početku glavne paše. Možete se odlučiti za nabavku novih košnica a pčelinja društva koja su prezimila na nekom pčelinjaku. Ako su sve košnice istog tipa onda se prenos nabavljenih pčelinjih društava uradi veoma lahko. Zavisno od nabavne cijene za pčelara početnika je ova varijanta najbolja. Ovaj način osnivanja pčelinjaka ima prednosti nad ostalim jer će se od nabavljenih društava u toj godini moći izvrcati i neka količina meda.
To su oni prvi rezultati pčelara početnika kojim se on svakome pohvali. Ali i treba da se pohvali jer je do prvog izvrcanog meda put dug i težak. Ako su pašne prilike povoljne u toj godini može se od nabavljenih pčelinjih društava poslije vrcanja meda formirati i neki vještački roj.
2. Vještački rojevi su pčelinja društva koja se formiraju sa 5 do 6 ramova sa pčelama i pčelinjim leglom. Tu dolazi i određena količina meda, polenovog praha i izgrađeno saće. Ovakvi vještački rojevi mogu da se smjeste u nove ili korištene košnice. Oni obično imaju uslove da poslije formiranja mogu da nastave sa dogradnjom saća ali uz pomoć određenih stimulacija od pčelara. U toku njihove stimulacije potrebno je više pčelarevog angažovanja.
3. Pčele su se oduvijek rojile i na taj način se prije povcćavao broj pčelinjih društava. U nekim krajevima gdje Je pčelarstvo zapušteno radi se tako i danas. Na ovaj način i pčelari početnici mogu naseliti svoje košnice. Prirodni roj ima i svojih prednosti i nedostataka. Prirodnom roju treba dati uslove za život i rad u novoj košnici koje on nije imao u košnici iz koje je izletio. Prirodni roj smješten u novu košnicu obično brzo i kvalitetno izgrađuje saće. Zato mu treba dodati dovoljno ramova sa ugrađenim satnim osnovama. Pošto prirodni roj obično nema rezervu meda potrebno mu je nekoliko puta kasno navečer dodati šećernog sirupa. Ovakvi rojevi obično traže dosta njege da bi se do kraja ljeta razvili u jaka pčelinja društva. Ove rojeve potrebno je stimulatlvno forsirati da oni u toj godini izgrade komplelno saće u plodištu i medištu i da su za iduću godinu spremni za medobranje.
4. Nabavka paketnih rojeva je novi i najlakši način formiranja novih pčelinjlh društava. I oni se mogu lahko smjestiti u izabranu košnlcu. Obično se formiraju i nabavljaju u periodu poslije glavne paše kada se bez problema može oduzeti višak pčela koje se u tom periodu ne mogu iskoristiti. Obično je vještački roj formiran sa količinom pčela koja teži 1,2 kilograma i mladom selekcionisanom maticom. Prednost ove nabavke rojeva je što se njegovim postepenim stimulacijama sa dodatnom hranom izgradi kompletno saće u košnici. Ovakvi rojevi mogu se nabavljati i iz daleka zbog lakšeg transporta.

Prije smještaja pčelinjih društava u košnice bile one nove ili korištene njih treba prefarbati a njihovu unutrašnjost opali ti plamenom iz plinske lampe. Poslije smještaja rojeva u košnice iste treba preseliti na novo izabrano mjesto koje mora biti udaljeno najmanje tri kilometra od mjesta gdje su formirani. Ovo je neophodno da se pčele iz novoformiranih rojeva ne bi vraćale u stara pčelinja društva. Prirodni roj koji je smješten u neku košnicu možete ostaviti na pčelinjaku ako za to imate potrebe. Možete ga postaviti i pored košnice odakle je roj izletio u toku rojevnog stanja. U takvom stanju dok je u rojevnom nagonu novoformirani prirodni roj zaboravi odakle je izletio u toku rojenja.

Kod svih prirodnih rojeva koji su naseljeni u nove košnice treba zamijeniti matice koje su proizvedene od matice rodonačelnice koja nije sklona povesti pčelinje društvo u rojevno stanje. Poslije zamjene matice uskoro dolazi do smjene pčela. Na ovaj način iduće godine nećete morati da se brinete da li će vam rojevi izlijetati iz košnica pred pašu ili u toku paše što će vaše planove o medobranju promijeniti. A posebno nećete morati da se penjete po drveću zbog rojeva.

*****************************************************
Odlomak iz knjige
ŠTA JE POTREBNO ZA OSNIVANJE PČELINJAKA
Pčelinjaci Velagić

 

[Nostradamus]

[h=2]Оснивање пчелињака[/h]


2.2. ОСНИВАЊЕ ПЧЕЛИЊАКА

У вези са оснивањем пчелињака поставља се неколико основних
питања:
- да ли пчелар-почетник може да поднесе убод пчела;
- кад и како се могу набавити пчелиња друштва;
- са колико пчелињих друштава почети пчеларење;
- са којим типом кошница пчеларити, и
- где и како поставити кошнице.

Убод пчеле

Убод пчеле може поднети сваки човек. Некоме убод пчеле не смета. Међутим, има људи којима је довољан само један убод пчеле па да знатно отекну. Срећом, такви, по правилу, немају жеље, нити им се препоручује да се баве пчеларењем. Пчеле обично "кидишу" на сјајне предмете. Код човека је сјај у очима мамац за пчеле, и због тога пчелар-почетник не сме да улази у пчелињак без заштитне капе. Пчеле не познају свог "газду". Човек није успео да припитоми пчелу. Како ћe се пчеле понашати према ономе ко са њима ради зависи од низа фактора. Пчеле су мирније у пашном периоду, затим кад је време лепо и тихо кад у кошници има доста хране, кад се ради са њима смирено и тихо, итд.

Набавка пчелињих друштава

Набавка првих кошница са пчелама може се обавити углавном на два начина: куповином пчелињег дрштва у пролеће или куповином ројева у лето. Најбоље је купити пчелиња друштва у пролеће. Таква друштва могу донети мед. Са таквим друштвима лакше се стичу нова знања и већа је вероватноћа да ће пчелар бити задовољан. Ројеви се купују у јуну и јулу. Са ројевима треба доста знања, и то може да буде ограничавајући фактор за многе пчеларе у погледу даљег бављења пчеларством, јер кад почетник не успе да одгаји рој, што се често дешава, он убрзо диже руке од овог посла. Зато треба купити друштво које је изашло из зимског периода здраво и читаво и са њим се оспособити за даљи развој свог пчелињака. Наравно, уколико се набави рој, тада пчелар-почетник, држећи се инструкција датих у овој књизи у вези са негом и развојем ројева, може успешно да однегују и ројеве.

Величина пчелињака

Са колико пчелињих друштава почети - јесте важно питање за сваког почетника. Најбоље је започети пчеларење са око 4 друштва Са једним пчелињим друштвом није добро почети пчеларење, а са више друштава још горе. Довољно је око 4 друштва да пчелар-почетник провери своју вољу, истрајност и задовољство које пчеларење пружа. Наравно, са око 4 друштва, за почетак, пчеларставља себе на пробу. Уколико тај пробни рад успешно и брзо преброди онда ћe убрзо тражити одговор на питање: колико друштава држати на једном месту.

Типови кошница

Који тип кошница набавити за пчеларење мучи многе пчеларе почетнике. Онај пчелар који ову књигу чита тај проблем је већ решио, јер у овој књизи се искључиво говори о Лангстрот-Рутовој (ЛР) кошници. Иначе, у пчеларској пракси се обично препоручује ЛР кошница за оне пчеларе који желе да подигну велике, модерне пчелињаке. ЛР кошница је данас прва кошница у свету. Међутим, одмах иза ње је Дадан-Блатова (ДБ) кошница. Било која од ових двеју кошница да се набави, не може се погрешити. Наравно, постоје и многи други типови кошница, али на овом месту је дата препорука за стацион- арно пчеларење са ЛР-кошницама.

Локација пчелињака

Где и како поставити кошнице - јесу питања која имају велики значај за развој пчелињег друштва. Ево неколико основних сугестија у вези са локацијом пчелињака: Пчелињак треба поставити на оцедном и сунчаном месту, у дворишту, даље од већих водених токова, штале, ђубришта, пута и пруге. Треба га поставити крај шуме, и на месту заклоњеном од ветра. Пчелињак треба поставити тако да пчеле не ометају пролазнике или станаре и да је заштићен од буке и узнемиравања људи и животиња. Терен на пчелињаку мора да је стално уређен, а трава поко- шена.

Ако се кошнице постављају у редовима, онда једна од друге треба да су удаљене најмање 0,5 метра, а растојање између редова треба да је 3 до 4 метра. Кошнице се постављају на постоље од цигле, бетонских блокова, на дрвена постоља и сл., на висини од земље 15-30 цм, тако да су стабилне, да су мало нагнуте према предњој страни (ка лету). Кошнице се постављају тако да им је лето окренуто од септембра до прве пролећне паше ка југу или југозападу, а у току пролећне и касније паше према југоистоку или истоку.


Одлумак из књиге "Пчеларење за почетнике

 

[Nostradamus]

[h=2]Medni poklopci[/h]



Vosak je proizvod voštanih žlezda mladih pčela radilica. Pri poklapanju saća napunjenog zrelim medom, pčele koriste vosak, cvetni prah, propolis i sekret vilčnih žlezda. Postoje pretpostavke da pčele pri poklapanju saća na suvo (postojanje vazdušnog sloja pod poklopcem) na vrh meda dodaju mikrokaplju pčelinjeg otrova.
Prilikom otklapanja mednog saća skida se sloj meda koji sa sobom nosi sve upotrebljene lekovite sastojke pri poklapanju i voštane poklopce koji su upili sve mirise atmosvere košnice. Ovako smo dobili voma moćni skup voska, meda i aromatičnih i lekovitih sastojaka.
Vosak mednih poklopca je jedini vosak u koji nema sumnje da je sasvim pčelinji i da prethodno
nije upotrebljen.
Da li medne poklopce samo žvakati ili ponekad i gutati?
Ako progutate vosak možda malo osetite peckanje u zeludcu. To je zbog toga što se vosak teško vari odnosno ne vari se nikako. Vosak inače razlaže ferment Ciraza koji u ljudskom organizmu ne postoji tako da ako pojedemo vosak, on se uopšte ne preradi već izadje u istom obliku.

Bakterije koje izazivaju tuberkulozu i mnoge druge bolesti, a pogotovu bolesti disajnih organa, imaju voštanu opnu koja ih štiti i garantuje da ih ljudski organizam neće uništiti.
Kada žvaćemo i gutamo medne poklopce (vosak), česće i po malo, naš organizam reaguje i počinje da,
u tragovima, stvara ferment Cirazu, koji će razoriti voštanu opnu bakterija koje su se uselile u naš organizam.

Dakle, ZVAĆITE I GUTAJTE MEDNE POKLOPCE, ČEŠĆE I MANJE, I TIME ĆE TE SE SIGURNO DOBRO ZAŠTITITI OD NEKOLIKO VRLO OPASNIH BOLESTI!

Istraživanja su pokazala su medni poklopci efikasni u lečenju bakterijskih i virusnih bolesti nosno-grkljanske šupljine i gornjih disajnih puteva. Ne izaziva alergije, reguliše lučenje pluvačke i povećava sekretnu i pokretnu funkciju želuca.
U narodnoj medicini se pouzdano zna da oni koji često žvaću medne poklopce retko oboljevaju od nazeba, upale sinusa i prehlade.
Sažvakane medne poklopce možete istopiti, u posudici do pola napunjenoj vodom, i tako dobiti veoma
kvalitetan pčelinji vosak.

Autor-Raden Stevanovic

 

[Nostradamus]

[h=2]Australijska pčela[/h]

Australijska pčela (Burrowing Bee) je jedna od najvećih pčela na svetu, njena veličina doseže i do 2,6 centimetara. Za upoređenje sa medonosnom pčelom naših krajeva ima 1,2-1,4 centimetra (radilica). Australijska je pčela retka vrsta koja živi u zapadnom delu Australije i to vrlo neobičnim načinom.

Australijska pčela gnezda gradi u zemlji, iako je retka, kompleksi gde se nastani mogu brojiti i do 10.000 jedinki. Kod ovih vrsta pčela razlikujemo samo ženske i muške pčele, dok pčele radilice kao što je slučaj kod medonosne ne postoje.

U vreme kada se izležu mlade pčele, mužjaci izlaze prvi, kruže okolo i čekaju izlazak ženki. Nakon što počne izlazak ženskih australijskih pčela iz gnezda, u zemlji mužjaci započinju međusobni "rat" do istrebljenja kako bi baš oni uspeli oploditi i nastaviti svoju vrstu. Ludilo kod muške vrste australijskih pčela pojačava i ispuštanje feromona kod ženki i pre njihova izlaska tako da sama borba muških pčela počinje i prije nego je ženka izašla iz gnezda.

U toj međusobnoj borbi mužjaka često se dešava da pogine i sama ženka zbog koje je celi haos i nastao. Neke muške jedinke kod ovih pčela čak razvijaju posebnu taktiku kako bi sa što manje napora i okršaja ušle u fazu parenja, međutim retkima to i uspe jer oplodnja zbog jakog interesa nastane ubrzo nakon izlaska iz gnezda pa se čekanje sa strane ,ako se tako može reći, "ne isplati" s obzirom da nakon parenja na svetu ostaju samo ženke.

U svetu insekata ovakve pojave su vrlo retke i verojatno imaju za cilj parenja najjačih jedinki kako bi nastavak vrste bio siguran.

Izvor -Pcelarstvo hr

 

[Nostradamus]

[h=2]Životni ciklus pčele[/h]Autor-Dragoljub Vejovic



Pčele kao i leptiri prolaze kroz različite stadijume tokom svog razvoja.

Jaje - matica poleže mekana bela jaja u ćelije. Stadijum jajeta traje tri dana.
Larva - posle tri dana, jaje se pretvara u larvu. Larva pravi čauru oko sebe. Ova faza traje od 4. do 9. dana.
Lutka - larva se pretvara u lutku dok je još u čauri. Tokom ove faze, ona će razviti oči krila i noge. Ova faza obično traje od 10. do 23. dana.
Zrelost - pčela je konačno dostigla svoj puni razvoj. Ona žvaće saće kako bi izašla iz ćelije. Ovim se završava metamorfoza pčele.

 

[Nostradamus]

[h=2]Čuvanje saća[/h]Autor-Pcelarstvo



Svim pčelarima poznat je problem čuvanja zaležanog saća u periodu od maja do septembra. Dovoljna je mala nepažnja pa da od rumenog saća za dalju upotrebu, ili od tamnog saća za topljenje, ostane samo paučina puna izmeta od voskovog moljca. Pored neposredne štete, takvo saće postaje izvor daljeg širenja ove napasti.

Postoji mnogo načina da se sačuva vredan pčelarski materijal. Na tržištu se nude razni preparati, prirodnog ili sintetičkog porekla koji uništavaju voskovog moljca u nekom od njegovih razvojnih stadijuma, ili ih odbijaju od štićenog prostora (repelenti). Efikasnost ovakvih preparata nije sumnjiva, cena im je vrlo visoka i znatno poskupljuje pčelarsku proizvodnju.

Pčelari su dovitljivi ljudi pa se snalaze na razne načine. Na primer, paljenjem sumpora u odloženim nastavcima sa zaležanim (starim) saćem, stavljanjem posudica sa esencijom ili mravljom kiselinom u naslagane nastavke i slično. Efikasnost je takođe velika. Zauzvrat, treba uložiti mnogo rada i obezbediti hermetičko zatvaranje naslaganih nastavaka. Najčešće je potrebno imati i posebnu prostoriju, namenjenu samo ovom poslu. Propisi nas obavezuju da ne smemo nikako dozvoliti da neka od pobrojanih sredstava dođu u dodir sa uskladištenim pčelinjim proizvodima. Takođe, sredstva mogu dospeti u košnicu što ima dalje negativne posledice po pčele i njihove proizvode.

Postoji mnogo jednostavniji način za čuvanje zaležanog saća, koji uz malo napora ne zahteva posebna ulaganja. Na slici je prikazan način kako treba slagati odložene nastavke pri čemu ih voskov moljac neće napadati. Da bi se ovaj napasnik mogao razvijati potrebni su mu toplota, mrak i vlažnost. Slaganjem nastavaka po vertikali, svi nabrojani uslovi su izbegnuti. Višegodišnja praksa primene ovakvog načina čuvanja saća pokazala je potpunu efikasnost. Voskov moljac nije napadao saće čak ni u najtoplijim letnjim danima. Jedini uslov čuvanja saća koji treba zadovoljiti je da naslagani nastavci budu pod nadstrešnicom, kako bi se izbegla neposredna sunčeva svetlost i kiša.

Problem može predstavljati prisustvo meda u ramovima. Tada će pčela, a i ose, odneti sav med. Ukoliko su pčele sa vlastitog pčelinjaka, to može predstavljati uslugu. U protivnom, komšije pčelari biće nam zahvalni.

by Srđan Todorovski

 

[Nostradamus]

[h=2]Grabež pčela[/h]

Pčele kradljivice izlaze iz opljačkane košnice i odmah beže. Primećeno je da nisu agresivne ni u odnosu prema čoveku, ni prema domaćim pčelama, iako same postaju objekti agresije.

Kod pljačkanih košnica potrebno je sužavati leta. Mogu se ispred njih postaviti staklene pločice. Pčele koje izleću iz košnice udaraju u staklo, dok domaće pčele mirno obilaze tu prepreku. Ako je neophodno da se pljačkana košnica zatvori, podnjača se zamenjuje mrežom sa sitnim okcima a pčelama se daje ređi sirup.

Teškoće u otklanjanju grabeži postoje uglavnom zbog težnje pčela da po svaku cenu popune svoje rezerve. Neshvatljivo je, zašto počinju da kradu med samo neke pčele, a ne sve sakupljačice, koje bezuspešno traže izvore hrane. Ipak, primećeno je, da se tuđice, kao i izviđačice, odlikuju malom masom tela, manjom masom organa za varenje. Jedan od razloga za to, može biti u razlici popunjenosti mednog želudca. Želudci pčela izviđačica i kradljivica u vreme njihovog hvatanja bili su uvek prazni, dok u isto vreme, kod pčela drugih grupa, bili su, iako u različitoj meri, ipak napunjeni. Može se predpostaviti da je pčelama kradljivicama i izviđačicama, od strane ostalih pčela tog društva onemogućen pristup hrani u pčelinjem gnezdu. Interesantno je da je srednje crevo pčela tuđica tamno i osetljivo, što nije primećeno kod pčela drugih grupa, uključujući i izviđačice. To omogućava pretpostavku, da je pojava pčela kradljivica vezana sa nekakvom bolešću ili patologijom. Moguće je da je grabež - jedinstvena šansa za njih da pronađu hranu, pošto zbog njenog odsustva u želudcu, ne mogu dugo da lete u traženju medonosnih biljaka. Tu hipotezu je potrebno proveriti.
У сваком случају грабеж је најопаснија за пчелара јер ма колико се он трудио, ако грабеж наступи, може му страдати читав пчелињак. А то су огромни губици. У сваком случају, ма шта је узрок грабежи, а изгледа да је узрок првенствено у томе што има мало меда у залихама кошнице а почео је беспашни период у природи. Тада су и и наче пчеле нервозније и чешће се непредвиђено понашају. Стога бих препоручио да се пчелама никада не узима толико меда да оне саме изнад матичне решетке или у плодишту немају доста меда. Ако пчеле имају довољно меда у кошници оне ће бити мирне и углавном се неће у беспашном периоду залетати у друге кошнице. У беспашном периоду обавезно треба и смањити отворе за улаз пчела и то на зимски мали отвор, поготово код слабијих друштава. Кошнице увек треба да су удаљене једна од друге најмање 1 метар. Касно увече, ако је потребно, нека друштва треба мало прихранити сирупом и гледати да се не просипа те стога никада не пунити хранилице до врха, да сируп не би капљао по кошници. Autor: игуман Петар

 

[Nostradamus]

Pčela je vrsta insekata iz reda opnokrilaca. Glavna osobina svih pčela je da za ishranu sakuplja cvetni polen, kao izvor belančevina i cvetni nektar kao izvor ugljenih hidrata. Na Zemlji postoji oko 20 000 vrsta pčela rasprostranjenih u svim područijima svieta izuzev Antarktika. Veličina pčele se kreće od 2 mm do 4 cm. Pretežno su crne ili sive boje.

Osnovna podela je prema načinu njihovog života na solitarne i društvene pčele.

Solitarne pčele žive usamljenički život tako da svaka ženka pravi sopstveno gnezdo u tlu gde gradi zemljane komore za polaganje jaja i odgajanje larvi.

Društvene pčele su pčele koje žive društvenim životom i kod kojih jedinke van pčelinje zajednice ne mogu da prežive. Postoji više stotina vrsta društvenih pčela, koje grade složenu, visoko organizovanu zajednicu. Unutar društva postoji jasna podela uloga zavisno od pola i starosti pčela. Tako da određene pčele se brinu za odbranu, sakupljanje hrane, razmnožavanje, čistoću, klimatizaciju itd. Granica nije oštra pošto postoje pčele koje žive isto kao solitarne, osim što više ženki deli isto gnezdo. Neke žive u manjim zajednicama (2 do 7 pčela), neke grade privremene kolonije koje u jesen izumiru i samo oplođena ženka preživi zimu (primer je bumbar). Najznačajnije su medonosne pčele, od koji je najznačajnija vrsta evropsko-afrička medonosna pčela (Apis mellifica L.), koja se uzgaja širom sveta.

Medonosna pčela je društveni insekt, čije društvo sačinjavaju: matica (1), radilice (od 25 do 150 000 pčela) i trutovi (nekoliko stotina). Pčele imaju svoje dalje i bliže srodnike. Prve pčele živele su usamljenim životom, tj. svaka ženka sakupljala je hranu za sebe i svoje leglo, a tako žive i sadašnje vrste koje su ostale na nižem stepenu razvoja. Međutim, današnja medonosna pčela razvila se kao društvena životinja te živi u velikim zajednicama. Domovina naše medonosne pčele još nije tačno utvrđena, jer su tragovi praistorijskog života pčela vrlo oskudni. Neki naučnici smatraju da je domovina medonosne pčele Indija, dok drugi tvrde da je to srednja Evropa. Međutim, do sada su samo u Nemačkoj, Francuskoj i nekadašnjoj Čehoslovačkoj nadjene okamenjene pčele najstarijih oblika.

Prema svojoj rasprostranjenosti medonosna pčela se deli na tri područja: - prvo područje obuhvata Evropu, Afriku i Aziju bez južnog i istočnog djela, - drugo područje obuhvata južnu i istočnu Aziju, tj. Indiju, Kinu i Japan, - treće područje obuhvata čitav američki kontinent i Australiju (u Severnu Ameriku pčele su prenesene početkom XVII veka, a u Južnu Ameriku i Australiju početkom XVIII veka).U različitim klimama formirale su se različite rase medonosne pčele. One se međusobno razlikuju po boji i ponašanju. S obzirom na te njihove osobine razlikujemo nekoliko rasa medonosne pčele. Sve rase medonosne pčele mogu se podijeliti u dve grupe:

1. crne ili tamne pčele i
2. žute pčele.

U prvu grupu spadaju kranjska, kavkaska, severnoafrička, zapadnoafrička i madagaskarska pčela. Drugoj grupi pripadaju italijanska, žuta kavkaska, grčka, sirijska, palestinska, egipatska i saharska pčela. Crne ili tamne pčele žive uglavnom u severnim i srednjim delovima Evrope i na Balkanu, dok su žute rase rasprostranjene u južnim delovima Evrope i u centralnom delu Balkanskog poluostrva. Na našim prostorima živi kranjska pčela sa svoja dva varijateta: sivka, koja se po spoljašnjim osobinama nalazi izmedju crnih i žutih pčela i banatska žuta pčela, koja je verovatno postala ukrštanjem crne i žute. U crne spadaju: nemačke, kavkaske, grčke. U žute spadaju: italijanska, žuta kavaska, sirijska, egipatska, kiparska.