Palme

[Nostradamus]

Trachycarpus fortunei,syn.T. excelesa,Chamaerops excelesa (Čusan palma,Kineska vetrenjača palma,Visoka žumara)
1.-17C
2.Istočni Himalaji
3.Drvo,do 12 m
4.Sunce,polusenka
5.Neutralno
6.Normalno,za vreme suše pojačano
7.Malč,zaštitni okviri,kavez,hemija




Sigurno najčešća palma u kulturi u umerenom području.Potiče sa istočnih obronaka Himalaja gde se penje do 2000m,mada se računa kao autohtona sve do jugoistočne obale Kine,gde se nalazi ostrvo Čusan i gde ju je prvi put video Džon Forčn(John Fortune),engleski istraživač,koji je bio najzalužniji za njeno širenje izvana areala.To je bilo pre nešto više od 150 godina,mada je prvi put uvedena u kulturu u Evropi 1830(Holandija).U prvo vreme je bila svrstavana u rod Chamaerops(prema čuvenom švedskom botaničaru Thunberg-u,ali je kasnije,pregledom njegovih herbarijuma utvrđeno da je on to ime dao sasvim drugoj vrsti-Rhapis flabelliformis i od tada joj je ostao naziv excelesa(visok,uzvišen)što je zadržala i priznavanjem posebnog roda kome pripada.Dosta kasnije,kada su pronađene i druge visoke vrste,ustanovljen je njen današnji naziv.Danas se pojedinačni primerci ili grupe nalaze u južnoj Skandinaviji,Škotskoj,jugozapadnoj Kanadi,pa čak i na Islandu.Otporna je na niske temperature u dužem periodu,na zagađen vazduh,siromašno zemljište,pa i na kraće periode suše.Sasvim dobro raste i u polusenci,a podnosi i sasvim senovite položaje,što ipak ne rezultira nekim značajnijim rastom.Čak ni leti ne traži posebno visoke temperature za dobar rast.Njen glavni neprijatelj je vetar koji može da joj polomi grane.Stablo joj je obraslo koncima od odumrlih listova,a listovi su zeleni,nepravilno razdeljeni u tridestak semenata.Dvodome su biljke,kao i svi ostali trahikarpusi.Zadnjih par godina se na internetu može pronaći otporniji kultivar bulgaria,koji je nastao selekcijom semena od primraka koji su preživeli -23C u Plovdivu,u rasadniku Kirila Donova.I u Srbiji,kao i hladnijem delu Crne Gore,to je najčešća palma.Ja trenutno eksperimentišem sa vrlo mladim primerkom(kupljen prošlog proleća kao jednogodišnja sadnica),kome sam prilikom presađivanja jako oštetio koren-ostalo je samo par vlakana(eto kako neko ne poštuje savete koje daje).Uz izuzetno jako zalivanje i dodatke stimulatora korena,uspela je da se izvuče i najznačajniji rast je imala tokom toplog i vlažnog perioda oktobra!Do sada je bez problema preživela -8C mereno pri tlu,a prvi jači sneg ju je prekrio u potpunosti ispod koga je ostala 7 dana,do prvog otkopavanja.Dosta slična ovoj vrsti je

Trachycarpus takil(Kumaon palma)
Potiče iz Utar Pradeš(Kumaon) provincije u centralnoj severnoj Indiji,gde raste na visinama do 2400m.Razlikuje se od prethodne po nešto višem(oko 15m) i debljem stablu tu i tamo obraslim koncima(uglavnom sami otpadaju).Listovi,takođe veći sa više segmenata,do 60,sa blagim uvrnućem na hastuli(mesto sastava lista i grane).Podnosi temperature,do-20C,verovatno i niže.

 

[Nostradamus]

Trachycarpus wagnerianus(Minijaturna Čusan palma,Vagi) 1.-18C
2. Japan
3.Nisko drvo,4- 6m
4.Sunce,polusenka,senka
5.Neutralno
6.Normalno,za vreme suše pojačano
7.Malč,okviri,kavez,hemija
Kada je prvi put donešena u Evropu,početkom dvadesetog veka,računalo se da je ona samo varijetet T.fortunei.Ubrzo je shvaćeno,po njenom jedinstvenom izgledu,da je ona sasvim posebna vrsta.Stablo joj jeste obraslo koncima,kao kod T.fortunei ali su listovi vrlo kruti,manji,u osnovi nerazdeljeni,zeleno-plave boje,sa beličastim koncima po obodu koji joj daju stalno "zaleđen" izgled.Zbog svoje kompaktne forme,izuzetno je otporna na vetar,pa čak i na jače udare.Kad posle 3-4 godine počne da oformljuje stablo raste 30-40cm godišnje,tako da za 10 godina već možete imati ovu palmu u njenoj maksimalnoj veličini.U Japanu se više ne može naći u divljini,tako da ostaje nejasno da li je današnja forma prava ili je nastala u kultivaciji.Zadnjih godina možda najtraženiji Trahikarpus.

 

[Nostradamus]

Sabal minor(Mali sabal) Areal i u umerenom području 1.-20C
2.Jugoistok SAD
3Grm,2-2,5m
4.Polusenka,sunce,senka
5.Neutralno
6.Normalno.
7.Malč,okviri,hemija
Izuzetno zastupljena u kultivaciji u umerenim,pa i hladnijim područjima S.Amerike.U Evropi,kao i ostali sabali se dosta ređe sreće,mada je sigurno jedna od najtraženijih,budući da je izuzetno otporna.U prirodi se sreće od močvara severne Lujzijane i šuma Oklahome do obale Severne Karoline.Samo kod izuzrtno starih primeraka,gajenih u toplijim predelima se sreće kratko stablo.Listovi(uglavnom samo 4-5 komada po biljci) zeleni do plavo-zeleni,čvrsti,tu i tamo nepravino razdeljeni ili nerazdvojeni sa oko 30 segmenata.Cvetovi dvopolni,na dršci koja raste iz sredine.Moguća sadnja u podstojnoj etaži jer joj ne smeta ni potpuna senka,ali joj je tada rast znatno manji.Za sunčane položaje potrebno malo jače zalivanje.Zabeleženo je da su pojedinačni primerci izdržali i -30C u jugoistočnoj Kanadi,izmrzavajući do korena iz koga su se u proleće razvili novi izdanci.Postoji i Sabal lousiana,ranije navođen samo kao varijetet,koji se razlikuje po nešto većem broju tamnije zelenih listova,nešto bržem rastu i manjoj otpornosti(-17C).Sreće se u Lujzijani ,Alabami i na severnoj Floridi.

Serenoa repens,syn.Sabal serrulata(Testerasti palmeto)
1.2.3.4.5.6.7.Isto Areal i u umerenom području


Stanište joj je od obale Južne Karoline,gde raste na peščanim dinama,do vlažnih šuma istočne Lujzijane.Češće stvara nadzemno stablo u odnosu na prethodne.Listovi su joj zeleno-plavi sa bodljama na granama koje potsećaju na testeru.Više voli sunce od ostalih navedenih na ovoj strani i dosta slabije raste u potpunoj zaseni.Ima primenu u medicini,jer se njene bobice,inače jestive sirove,koriste u lečenju bolesti prostate i urinarnog trakta,a ima indicija i da sprečavaju pojavu raka.

Sabal etonia(Grmasti palmeto) Areal i umerenom području
1.-15C
2.Centralna Florida
3.Oko 3m
4.Neutralno,alkalno,kiselo
5.6.7.Isto
Raste na svim tipovima zemljišta,čak i na zagađenim i na jalovištima.Areal od centralne Floride do istočnog Teksasa.U starosti ponekad stvara nisko stablo.Listovi zeleni,zeleno-plavi do zeleno-žuti,kostalpalmatni,kao kod stablastih Sabala.

Rhaphidophyllum hystrix(Bodljikava palma)
1.-25C
2.Jugoistok SAD
3.4.5.6.7.Isto Areal i u umerenom području

NAJOTPORNIJA PALMA NA NISKE TEMPERATURE.Zabeleženo je više slučajeva da je izdržala i -30C,sa izvesnim oštećenjima,a čak ima podataka da je izdržala i niže temperature od toga,izmrzavajući do korena iz koga se u proleće obnovila.Može se naći od Misisipija do centralne Floride i na sever do Severne Karoline.Nikada ne stvara nadzemno stablo,mada je kod starijih primeraka vidljivo nešto što potseća na stablo a to su,ustvari,ostaci odumrlih listova,zgusnuto nagomilani pri tlu.Između njih su primetne jake i oštre bodlje braon ili crne boje,dužine 10-25cm.Obično ima oko 12 listova,koji su zeleni,sa segmentima tu i tamo nepravilno razdeljenim.Uglavnom stoje uspravno,mada se ponekad,ukoliko raste u potpunoj zaseni,prostiru i po tlu u borbi za svetlom.Za razliku od sabala,ova palma je dvopolna sa cvetovima koji takođe rastu na visokoj dršci.Zbog svojih oštrih bodlji koristi se i kao živa ograda.Ukoliko želite palmu u dvorištu,a mislite da je kod vas suviše hladno za bilo koju drugu vrstu,ovo je idealno rešenje.

 

[Nostradamus]

Peraste palme


Butia capitata(Žele palma,Pindo palma) 1.-12C
2.Južni Brazil
3.Niže drvo 5-6m
4.Sunce
5.Neutralno
6.Normalno
7.Malč,okviri,kavez,hemija



Sreće se u centralnom južnom Brazilu(Minas Žerais),severnom Urugvaju i severnoj Argentini.dosta otporna na vetar zbog jakih peteljki obraslih sitnim bodljama.Listovi zeleno-plavi sa segmentima dugim i do pola metra,koji formiraju slovo V.Stablo sa relativno slabo izraženim usecima.Dosta otporna na sušu,mada bolje raste ukoliko se češće zaliva.Dvodoma biljka sa purpurnom do ljubičastom bojom cvetova.Plodovi su joj bobice 2-3cm duge,okruglog do ovalnog oblika žuto-narandžaste boje,koje u grozdovima vise sa drveta.Jestive su i sirove(ukus potseća na mešavinu ananasa i banane),mada se najčešće koriste za izradu želea(ime) ili alkoholnih napitaka.Postoji i varijetet

Butia capitata var.odorata
Potiče iz obalnih oblasti južnog Brazila(Santa Katarina i Rio Grande do Sul) i severnog Urugvaja.Ima nešto niži rast i manje "teško" lišće zbog čega je otpornija na vetar od prethodne a i podnosi niže temperature,do -15C.Stablo sa nešto izraženijim usecima.Cvetovi jako mirisni.Verovatno će uskoro biti priznata kao posebna vrsta.

Butia eriospata(Vunasta žele palma),
Potiče sa planina krajnjeg juga Brazila gde se penje do visine od 1200m.Generalno se računa ista otpornost kao kod obične B.capitata,ali ima indicija da može da izdrži i niže temperature.Razlikuje se po uspravnijim listovima od prethodne,po stablu koje ima jako izražene ostatke peteljki i po tamno crvenim plodovima obraslim izuvijanim koncima koji,iz daljine gledano,potsećaju na vunu.


[TABLE]
[TR]
[TD] [/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

Chamaedorea radicalis,syn.C.pringlei(Patuljasta bambus palma) Tropska biljka
1.-10C
2.Centralni Meksiko
3.Grm,do 2m
4.Polusenka,senka
5.Neutralno
6.Pojačano leti
7.Plastenik,okviri,kavez,malč,hemija


Tek u zadnje vreme je uvedena u kulturu u krajeve sa umerenom klimom,jer se nije verovalo u njenu otpornost,budući da potiče iz vlažnih tropskih šuma.Ali pronađena je na dosta visokim planinama,tako da ima izvestan stepen tolerancije na mraz,naročito ako se privikne na nešto suvlje i peskovitije zemljište.Pojedinačni primerci u Teksasu su preživeli -15C bez većih oštećenja.Vrlo retko stvara nisko stablo.Listovi tamno zeleni,sjajni i čvršći nego kod ostalih vrsta roda,sa oko tridesetak segmenata koji su često povijeni nadole.Cveta već kao vrlo mlada(dvodoma) biljka a seme sadrži oksalatnu kiselinu koja može da iritira kožu.Odlično podnosi i potpunu zasenu i može se koristiti za sadnju u podstojnoj etaži.Naročito efektna kada se sadi u grupama.S obzirom na njen mali rast,može se uspešno štititi na različite načine.Još jedna vrsta ovog roda koja pokazuje izvesnu otpornost,istina znatno manju,je

Chamaedorea microspadix(Bambus palma,Šamadora)
Može da izdrži maksimalno -7C.Potiče sa istog područja kao prethodna.Raste kao viši grm-do 4m,retko više.Listovi svetlozeleni do zeleni,matirani,sa majim brojem znatno širih segmenata.Kod nas je česta u cvećarama kao saksijska bijka pod imenom šamadora.

 

[Nostradamus]

Jubaea chilensis,syn,J.spectabilis(Čileanska vinska palma,Čileanska medonosna palma) 1.-16C
2.Centralni Čile
3.Drvo,15-25m
4.Sunce
5.Neutralno,vodopropustljivo
6.Normalno,izdržava duge periode suše
7.Zaštitni okvir,malč,hemija



Verovatno najotpornija od svih perastih palmi.Potiče iz centralnog Čilea,gde se sreće od padina Anda na visini od 1500m do obalnog područja i u unutrašnjost,ka polupustinjskim predelima,gde trpi znatne temperaturne oscilacije tokom zimskih meseci.U Evropi se već dosta dugo kultivira,od 1843,ali je nema na puno mesta.Pojedinih,starih primeraka ima i u Švajcarskoj,severnoj Francuskoj i Engleskoj što pokazuje da dobro može da trpi i vlažne zime.Sasvim dobro raste na izuzetno peskovitom tlu i podnosi posolicu.Stablo sa slabije izraženim usecima.Pravi verovatno najveću krošnju od svih palmi.Lišće s gornje strane zeleno,a sa donje sivo-zeleno,sa segmentima raspoređenim u V formaciji.Jednodoma biljka sa posebnim muškim i ženskim cvetovima.Zasecanjem peteljki izdvaja se tečnost,bogata šećerom,koju Čileanci zovu vino(ime) i od koga se spravlja med.U roku od 6 meseci može se izdvojiti i do 400 litra soka.Ali,na taj način se biljka ubija,pa je danas na svom prirodnom staništu zakonom zaštićena.Prvi put cveta tek posle 50 godina.Jezgra plodova su jestiva i po ukusu potsećaju na kokos.Postoje hibridi sa B.capitata.Seme sporo klija,a rast joj je još sporiji.Postoji izreka da se ova palma sadi za unuke.


[TABLE]
[TR]
[TD="width: 340"]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]

 

[Nostradamus]

Phoenix acaulis(Patuljasta urma) 1.-12C
2.Jugoistočne padine Himalaja
3.Grm ili nisko drvo,do 2m
4.Sunce,polusenka
5.Neutralno
6.Normalno,za vreme suše pojačano
7.Malč,okviri,hemija,grejači
Sreće se u severozapadnoj Burmi i severoistočnoj Indiji.Posle 5-6 godina počinje da stvara stablo,a posle toga i izdanke iz korena,pomoću kojih se može razmnožavati deljenjem istih.Vidljivi jako izraženi ostaci peteljki koji tek u starosti otpadaju stvarajući useke u obliku uspravnih romboida.Listovi zeleni do zeleno-žuti,dugi do pola metra,sa uskim segmentima,retko raspoređenim po pravoj liniji i blago uvrnutim u odnosu na središnji greben.Ženski cvetovi zagasito žuti.Plodovi jestivi ali ne preterano dobrog ukusa.Pretpostavlja se da može da izdrži i niže temperature.

Phoenix humilis,syn.P.loureiri var.humilis(Niska urma)
1.-11C
2.Isto
3.Nisko drvo,4-5m
4.5.6.7.Isto
Najčešće se za njeno poreklo uzima severoistočna Indija(Tamil Nadu),gde se penje sve do 2000m,ali joj je areal kroz južnu Kinu,severnu Indokinu sve do Filipina.Stablo dosta debelo za njenu veličinu sa usecima u obliku uspravnih romboida.Ne stvara izdanke.Listovi do 2m,tamnozeleni,uglavnom uspravni,samo kod starijih primeraka se donji blago izvijaju u luk.Segmenti gusto raspoređeni u V rasporedu.Plod jestiv,slabijeg kvaliteta.dosta retka u kulturi van svog areala.

Phoenix rupicola(Litična urma)
1.-10C
2.Severna Indija
3.Nisko drvo,oko 6m
4.5.6.Isto
7.Malč,okviri,kavez,palstenik,hemija,grejači
Sreće se u vrlo vlažnim pothimalajskim oblastima severne Indije.Stablo dosta tanko,sa vrlo slabo izraženim usecima,sive do sivo-braon boje,ne pravi izdanke.Krošnja dosta retka.Listovi zeleni do svetlozeleni,sjajni,do 3m dugi,čak i vršni savijeni u blagom luku.Segmenti gusto raspoređeni,blago u V.Plodovi se od strane lokalnog stanovništva koriste za ishranu životinja.Zadnjih godina jedan od najtraženijih feniksa.

 

[Nostradamus]

Phoenix canariensis(Kanarska urma) 1.-11C
2.Kanarska ostrva
3.Drvo,15-20m
4.Sunce
5.Neutralno
6.Normalno
7.Malč,okviri,kavez,hemija,grejači
Vrlo česta u kulturi u svim suptropskim i tropskim područjima.Sreće se na svim Kanarskim ostrvima,s tim da se na istočnim,suvljim,na vulkanskim padinama penje i do 1500m u visinu.Voli povećanu vazdušnu vlažnost, mada joj ne smeta ni izrazito suv vazduh.Ne stvara izdanke iz korena.Stablo sa izraženim usecima u obliku izduženog,često nepravilnog romboida,pri vrhu sa zadebljanjem od ostataka peteljki koje se završavaju oštrim bodljama.Listovi zeleni,dugi 3-6m,zavisno od forme,sa gusto raspoređenim segmentima u V rasporedu.Ponekad stvara "krošnju" ispod krošnje od nešto kraćih listova.Cvetovi na ženskim biljkama narandžasto-crveni.Plodovi jestivi,po izgledu slični pravim urmama,ali neukusni.Lokalno satnovništvo na ostrvu La Gomera sakuplja sok,zasecanjem terminalnog pupa(ne oštećujući ga previše i ne ubijajući biljku),i od njega spravlja med.Zabeleženo je da je izdržala niže temperature,do -15C.

P.canariensis sa "potkrošnjom"

Phoenix dactylifera(Prava urma,Urma palma)
1.-10C
2.Severna Afrika
3.Visoko drvo,20-30m
4.5.6.7.Isto
Poznata u stotinjak formi i kultivara,danas raširena po svim suptropskim predelima,prvenstveno iz komercijalnih razloga.Gaji se i u tropskim predelima,ali tamo plodovi ne sazrevaju dobro zbog velike vlage.Stablo nešto uže nego kod prethodne,stvara svake godine bočne izdanke pri osnovi ali i naviše,koji je usporavaju u rastu.Ukoliko se skidaju(koriste se za razmnožavanje,ukorenjivanjem),stablo dostiže maksimalnu visinu.Na samom stablu primetni izraženi useci,pravilno raspoređeni,formirajući horizontalne romboide.Pri vrhu ostaci peteljki pretvoreni u bodlje,koje se nalaze i na bazi samih peteljki.Krošnja nešto ređa sa listovima dugim 5-6m,zeleno-plavim ili zeleno-sivim.Segmenti u V rasporedu.Plodovi sa jako puno šećera,veoma važni u ishrani lokalnog stanovništva.Ponegde se može naći podatak da je ova vrsta otpornija od prethodne,što treba uzeti s rezervom,jer ona svoju otpornost iskazuje u uslovima dosta suve klime. Postoji i varijetet atlantica,koji se u zadnje vreme izdvaja kao posebna vrsta,jer se veruje da je prirodni hibrid između P.dactylifera i P.reclinata(Senegalska urma).Raste na Zelenortskim ostrvima i na planinskom vencu Atlas u Maroku(do 2100m),s tim da je ova druga forma otpornija.
Ove dve vrste,uz P.robelenii(Pigmejska urma),se najčešće koriste i kao saksijske palme od svih tako gajenih palmi kod nas.Velika je greška to što ih ljudi često drže na senovitim mestima,čak i leti,budući da su one izraziti heliofiti(sem P.robelenii).Posledica toga je da one stvore izuzetno duge listove,dok je stablo vrlo slabo razvijeno.Takve biljke nemojte ni pokušavati da sadite napolju jer im je otpornost znatno smanjena.

Phoenix theophrastii(Kritska urma)
1.-13C
2.Krit,jugozapadna Turska
3.Drvo,7-12m
4.5.6.7.Isto
Jedina palma,osim Chamaerops humilis koja se smatra autohtonom u Evropi(istina postoji P.dactylifera forma iberica,sa jugoistoka Španije,koju neki autori izdvajaju kao posebnu vrstu,ali je to ipak samo jedan kultivar prave urme,nastao pre nekih 1000 godina).Za ovu vrstu važi legenda da su je na Krit doneli arapski gusari,iskrcavši se kratkotrajno na plažu Vai(Locus classicus),tako što su za njima ostale semenke od urmi koje su jeli.Kako bilo,ona se razlikuje dovoljno od prethodne da se može izdvojiti kao posebna vrsta.Nižeg je rasta,stablo manje masivno,sa usecima oblika vertikalnih rombioda ili rombova.Stvara izdanke pri osnovi.Krošnja gušća nego kod prethodne,ali ne toliko kao kod prve.Peteljke sa bodljama čitavom visinom.Listovi zeleno-sivi ili zeleno-srebrni,sa krućim segmentima koji se završavaju bodljama.Plodovi jestivi,ne toliko ukusni kao prave urme i nešto manji.Sem u svom arealu,retka u kulturi,tek tu i tamo u istočnom Mediteranu,mada se interesovanje za nju pojačava zadnjih godina pošto je izašla na glas kao najotporniji feniks.Za tursku formu(poznatu i kao "Golkoy-Burdun",po lokaciji sa grupom) se tvrdi da može izdržati i niže temperature

Specifičan raspored useka kod P.theophrastii

 

[Nostradamus]

Agave americana (Agava)

 

[Nostradamus]

Butia capitata (Butia)